Дански документарац “15 минута – Масакр у Двору” подигао је прашину у хрватској јавности након што је утврђено да је Хрватски аудиовизуелни центар са 250.000 куна финансирао пројекат у којем се припадници Хрватске војске терете да су починили тај злочин. Удружење Домовинског рата тражиће, наиме, од министра културе Златка Хасанбеговића смјену директора Хрватског аудиовизуалног центра (ХАВЦ-а) Хрвоја Хрибара због, како је наведено, пропуста у суфинансирају данског документарног филма. Ријеч је о документарцу који говори о убиству 10 менталних болесника 8. августа 1995, само десетак метара од базе данског батаљона УНПРОФОР-а који није спријечио злочин за који се у филму окривљује Хрватска војска, пишу хрватски медији. Јосип Јурчевић, оснивач централног архива

Крајем прошле године Врховни суд прихватио је жалбу тужитељства на ослобађајућу пресуду и затражио ново суђење пред измијењеним судским вијећем На загребачком Жупанијском суду 15. вељаче почет ће ново суђење бившим припадницима полицијске антитерористичке јединице Лучко Франи Дрљи и Божи Крајини који су у липњу 2014. неправомоћно ослобођени за убојство српских цивила у селу Грубори код Книна након ослободилачке акције Олуја 1995. Крајем прошле године Врховни суд прихватио је жалбу тужитељства на ослобађајућу пресуду и затражио ново суђење пред измијењеним судским вијећем. Умјесто суца Здравка Мајеровића који је Дрљу и Крајину ослободио због недостатка доказа ново ће суђење водити судац Иван Турудић. Дрљу је тужитељство теретило за непосредно почињење злочина

(Из књиге “Срби у Хрватској и њихова судбина” књижевника Горана Бабића, издање: Адеона и Стручна књига, Београд, 1995) (…) Данас је јасно чак и Енглезима, Французима и Русима да су у Другом свјетском рату побиједили Американци, Нијемци и Јапанци па стога није од неког нарочитог значаја ако се наведе да су Срби у Хрватској и одлукама ЗАВНОХ-а (партизанског парламента) из 1942. и 1943. године признати као суверени грађани демократске Хрватске, оне Хрватске која се борила против Хитлера. У данашњој Хрватској, коју данашње енглеске, француске и руске владе зову на прославе побједе над фашизмом, ти исти Срби (односно њихови потомци) не судјелују у власти у којој, међутим, на различите начине судјелују

Откопани земни остаци 56 Срба убијених 1995. године у Хрватској. На Банији ексхумирано мање од 300 страдалих у “Олуји” ПОСМРТНИ остаци 56 Срба убијених током хрватског освајања Крајине 1995, који су почетком месеца ексхумирани у Горњем Селишту на Банији, само су мали део жртава чије судбине још нису расветљене. Рат у Хрватској још није завршен за више од 2.000 особа које се воде као нестале, од чега је половина српске националности. Са регистрованих локација до данас је ексхумирано мање од 1.000 жртава пострадалих у акцији хрватске војске “Олуја”. Сви посмртни остаци откопани недавно на Банији поново су сахрањени на месном гробљу у Горњем Селишту, до потврде идентитета анализом ДНК, када

Ратни досије Мирка Рашковића, српског посланика у Сабору Хрватске, постао је највећи скандал у тој земљи усред преговора о формирању владе. Челник книнског одбора Самосталне демократске српске странке (СДСС) из готово анонимности до жиже политичке сцене у Хрватској стигао је када је одбио да следи све остале посланике СДСС и потпише подршку коалицији лидера СДП Зорана Милановића. Жалио се Рашковић и председници Колинди Грабар Китаровић да трпи притиске од својих из странке, коју је потом напустио и практично јој отео мандат, приклонивши се ХДЗ-у Томислава Карамарка. Након што се огласио потпредседник СДСС Милорад Пуповац говорећи о трговини мандатима, полиција је отпочела истрагу. „Указали смо председници Китаровић на неразјашњене околности под