arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
veritas2.jpg

ВЕРИТАС: Саопштење поводом годишњице страдања Срба са Равних Котара 22. јануара 1993. године (акција “Масленица”)

Двадесетдругог  јануара 1993. године Хрватске оружане снаге извршиле су агресију на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК). Агресија под кодним називом “Масленица” извршена је у току реализације “Венсовог плана”, којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту мировних снага УН-а (УНПРОФОР). Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је примљена двије године раније.У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући и аеродром Земуник и неколико висова на Велебиту, и да преузму контролу над браном и хидроелектраном Перућа. У овој агресији највише су страдала три српска села: Ислам Грчки, Кашић и

Саво Штрбац: Јунаци Равних Котара

Хрватске оружане снаге 22. јануара 1993. године извршиле су агресију под кодним називом “Масленица” на јужне делове Републике Српске Крајине, иако је то подручје било под заштитом плавих шлемова. Осмог дана од почетка агресије Равним Котарима и Буковицом болно је одјекнула вијест да је погинуо командант бенковачке бригаде пуковник Момчило Богуновић (42), родом из Биљана Доњих, села на првој линији фронта. Причало се да је погинуо јуришајући на непријатеља испред својих бораца и да је живот изгубио због неадекватне прве помоћи. Иако сам тих првих дана агресије на равнокотарска села дневно бележио и по десетак имена погинулих српских бораца, смрт пуковника Момчила ме посебно потресла, пошто сам га знао још

Саво Штрбац: Рођендан Републике Српске Крајине

На Правном факултету Универзитета у Београду, у организацији Клуба за друштвене односе, 14. децембра ове године одржана је трибина под називом „Правни субјективитет Републике Српске Крајине”, на којој сам, поред Бранка Ракића, редовног професора на том факултету, и историчара Милана Гулића, и ја био један од говорника. Организатори су пред нас говорнике ставили списак питања која би „волели да обухватимо”: околности које су довеле до формирања РСК, проглашење РСК, гаранције за опстанак, унутрашње уређење (државни органи, оружане снаге, привреда, Устав), свакодневни живот у РСК (демографија, култура и образовање, учешће становништва у одлучивању), статус РСК (међународно признање државе и владе, дипломатски представници), План З-4, крај рата, губљење територија, укидање РСК и

ВЕРИТАС: Саопштење поводом годишњице страдања равнокотарских Срба 22. јануара 1993. године (акција “Масленица”)

Дана 22. јануара 1993. године, хрватске оружане снаге напале су јужне делове Републике Српске Крајине (РСК) под кодним називом “Масленица”. Агресија је извршена током спровођења „Венсовог плана“, који је годину дана раније РСК ставио под заштиту мировних снага УН (УНПРОФОР). Била је то трећа агресија Хрватске на заштићено подручје УН, у које је примљена две године раније. У наредних неколико дана хрватске оружане снаге успеле су да заузму неколико десетина квадратних километара у Равном котару, укључујући аеродром Земуник и неколико брда на Велебиту, и да овладају браном Перућа и хидроелектраном. У овој агресији највише су страдала три српска села: Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мешовита села: Мурвица,

Парастос жртвама српског народа у Равним Котарима и на Малом Алану 1993. године

Ове године као и до сада, породице несталих и погинулих Крајишника обиљежиће Парастосом 30. годишњицу страдања српског народа у Равним Котарима (Масленица 93) и на Малом Алану. Парастос ће се служити у цркви Светог Марка, у Београду, 22.  јануара 2023. године (недеља),  с почетком у 11 часова. Након парастоса, у ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима. Ваше присуство парастосу значило би саосјећање са нашим породицама које су изгубиле своје најмилије. С поштовањем, Председница: Драгана Ђукић Стратишта Отаџбинског рата: Масленица

29 ГОДИНА ОД ЗЛОЧИНАЧКЕ АКЦИЈЕ „МАСЛЕНИЦА“: Помен српским жртвама страдалим на подручју Равних Котара и Малог Алана

У Цркви светог Марка у Београду одржан је парастос жртвама злочина које су пре 29 година припадници Хрватских оружаних снага извршили на подручју Равних Котара и Малог Алана. Документационо-информациони центар Веритас тим поводом је саопштио да је у операцији „Масленица“ погинуло и нестало 348 Срба, од чега 55 цивила просечне старости 60 година. Навршило се 29 година од страдања Срба у Равним Котарима и на Малом Алану у акцији „Масленица“ хрватске војске, у којој је погинуло или нестало 348 људи, а више од 10.000 Срба је протерано са огњишта. Иако је нападнуто подручје било под заштитом УНПРОФОР-а, нико није процесуиран за злочине над Србима, ни пред домаћим, ни пред међународним

У хрватској акцији „Масленица” погинуло и нестало 348 Срба, нема кажњених за злодела

Документационо-информациони центар Веритас саопштио је, поводом 29 година од злочина које су припадници Хрватских оружаних снага извршили на подручју Равних Котара, да је у операцији „Масленица” погинуло и нестало 348 Срба, од чега 55 цивила, просечне старости 60 година. Веритас у саопштењу наводи да су међу жртвама и 34 жене, просечне старости 57 година и троје деце до 12 година старости. Међу жртвама је и 65 добровољаца са простора Србије и БиХ, који су дошли на Равне Котаре да заједно са домицилним Србима бране њихова вековна огњишта. Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 337 људи, док се на евиденцији несталих води још 11, од чега шест цивила,

Хрватски закон о ратним цивилним жртвама

Као човек који већ педесетак година тумачи и у пракси примењује разне прописе, морам признати да су се аутори овог закона заиста потрудили да поставе многе „запреке” српским страдалницима и члановима њихових породица, посебно онима који су страдали на подручју бивше РСК, на путу до признавања статуса ратног страдалника, без којег се не може остварити ниједно од предвиђених права. Од када је Хрватски сабор у јулу ове године усвојио Закон о цивилним страдалницима из Домовинског рата, канцеларијама „Веритаса” у Београду и Бањалуци свакодневно се обраћају Срби из Хрватске и бивше РСК с питањем да ли се одредбе овог закона односе и на њих. Ради илустрације наводим неколико примера. Дана 25.

Да ли су и Срби цивилне жртве домовинског рата

Цивилне жртве последњег рата у Хрватској, које нису носиле ниједну униформу, пушку или амблем – родитељи убијене деце, деца убијених родитеља, породице несталих и страдалих… коначно би требало да буду јасно препознати пред хрватским законодавством и с тим у складу обештећени. Специјално за „Политику” Оливера Радовић Хрватски сабор је, наиме, средином прошлог месеца донео тзв. Закон о цивилним жртвама домовинског рата. Oсновни циљ je да се исправи неправда према овим људима. После више од 25 година од завршетка рата, овим законом, који се односи искључиво на цивилне жртве, требало би да се свеобухватно регулишу њихова права, а из надлежног министарства су најавили да очекују још око 2.500 нових корисника права.

Ђурђица Драгаш: Земљаци, ви праштајте и заборављајте… ја не могу!

Јесте ли се уплашили кад сте чули скандирање “убиј Србина” на Васкрс? – Ма, бојимо се, како се не би бојали, ал’ морамо ћутати. Размишљам данима о овом одговору који је новинарки РТС-а дала старија жена, очито Српкиња, у Борову. Тема прилога, гле ироније, били су избори… тај празник демократије, како га често називају аналитичари и политичари. Локални избори у Хрватској су у међувремену завршени. Резултат: мање – више исти као и раније, али није то разлог због којег ово пишем. Разлог је она бака из Борова и њене уплашене очи. Питам се да ли је уопште имала храбрости да изађе на биралиште и заокружи неку од понуђених опција. Да

Младенова долина

Звао се Младен. Био је рођен 1941. године у Кули Атлагића, општина Бенковац. Ожењен. Отац два сина, Ђорђа и Милорада. Живио је и радио у Обровцу, као механичар, стручњак за тешке рударске машине у обровачким рудницима боксита. У истој улици у Обровцу живио је и Јосип, Хрват. И он је имао два сина – Марка и Дарка. Младенови и Јосипови синови били су истих година и расли су заједно, а преко њих су се дружили и њихови очеви. Дошао је рат. Синови су за њега стасали, а и очеви су још били способни. Дарко, млађи Јосипов син, на самом почетку сукоба одлази из Обровца и ступа у хрватску војску. Марко

Страдање Срба са Равних Kотара 22. јануара 1993. године (акција “Масленица”)

Хрватске оружане снаге су 22. јануара 1993. извршиле агресију под кодним називом “Масленица” на јужне дијелове Републике Српске Kрајине (РСK). Агресија је извршена у току реализације “Венсовог плана”, којим је годину дана раније РСK стављена под заштиту мировних снага УН-а (УНПРОФОР). Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је примљена двије године раније. У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Kотарима, укључујућ и аеродром Земуник, и неколико висова на Велебиту и да преузму контролу над браном и хидроелектраном Перућа. У овој агресији највише су страдала три српска села: Ислам Грчки, Kашић и

Парастос за страдале Србе у Равним Котарима и Малом Алану

             Ове године као и до сада, породице несталих и погинулих Крајишника обиљежиће Парастосом 28. годишњицу страдања српског народа у Равним Котарима и на Малом Алану. Парастос ће се служити у цркви Светог Марка, у Београду, 22.  јануара 2020. године (петак), с почетком у 11 часова. Након парастоса, у ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен плочу страдалим Србима. Ваше присуство парастосу значило би саосјећање са нашим породицама које су изгубиле своје најмилије. С поштовањем, Председница удружења “СУЗА”: Драгана Ђукић Везане вијести: Једна од најтужнијих прича Масленице: Милан (7) и Милена (5) Гагић погинули у кући, Сњежана

Једна од најтужнијих прича Масленице: Милан (7) и Милена (5) Гагић погинули у кући, Сњежана (12) убијена са мајком

22. јануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом „Масленица“, на јужне делове Републике Српске Крајине (РСК). Агресија је извршена у току реализације „Венсовог плана“, којим је РСК, годину дана раније, стављена под заштиту мировних снага УН-а (Унпрофор). Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је, двије године раније, и сама примљена. Током злочиначке акције “Масленица” регуларна хрватска војска масакрирала је 348 лица српске националности. Од тог броја, 65 убијених Срба су били цивили. Убијено је 35 жена и петоро деце српске националности. Више од 70 војника РСК је заробљено, мучено а потом свирепо убијено чиме су прекршена

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Годишњица страдања Срба 1942. и 1993. године

Срби су на данашњи дан, 22. јануара, страдали у више наврата 1942. и 1993. године: 1942. Шума Орлова, 22. jануара 1942. усташе убиле 64 Србина и Српкиње из Старог Села, Вргинмост. Село Горње Примишље, Слуњ, усташе 22. jануара 1942. Силовале те поклале и спалиле 25 Српкиња с њиховом дjецом Јошевица, код Петриње. Кућа Пеjановића Луке. Усташе су 22. jануара 1942. заклале 80 српских сељака, од коjих 15 спалиле у Лукиноj кући Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. 1993. Двадесетдругог jануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресиjу, под кодним називом „Масленица“, на jужне диjелове Републике Српске Краjине (РСК).

(ВИДЕО) „Српски свијет“ – Др Милан Гулић: Српски политичари у Хрватској успешни у етно бизнису

Др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, био је данашњи гост у емисији Националне ТВ ИН4С. Погледајте шта је др Милан Гулић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, рекао у емисији Националне ТВ ИН4С о незалијеченим ранама и тињајућем сукобу, зашто Борис Милошевић није имао мандат да присуствује прослави у Книну; колико је гласова добио на изборима, да ли је то зато што му је отац био у хрватској војсци; Милошевићево присуство прослави у Книну – шамар Србима страдалим у Олуји; да ли је Пуповац окренуо леђа Београду и Србима који му дају мандат; шта је етнобизнис; ко има надмен приступ; да ли је

Служен парастос за 348 Срба убијених у акцији Масленица (ФОТО)

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за 348 Срба, међу којим и троје дјеце, убијених прије 27 година у агресији хрватских снага на јужне дијелове Републике Српске Крајине /РСК/ током акције Масленица. Међу убијеним у тој акцији 1993. године било је 55 цивила од којих троје дјеце до 12 година и 34 жене. Представник Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза” са сједиштем у Београду Драгана Ђукић рекла је да још нико није одговарао за тај монструозан злочин који је имао за циљ етничко чишћење тог подручја. – Људи који су страдали били су криви само зато што су били Срби, а акција је била спроведена

Jos_nisu_procesuirani_mnogi_ratni_zlocini_nad_Srbima.jpg

Шљепице из Ислама Грчког

Ислам Грчки је било велико и богато равнокотарско село са претежно српским живљем и само неколико хрватских породица. Почетком 1993. године, у овом селу је живело 197 српских породица са 976 душа. Живео је ту и Јован Шљепица са супругом Тонком, синовима Здравком и Војиславом и кћерком Бранком, док му се кћер Марија пре рата удала за Јусупа, Хрвата из суседног села Ислама Латинског, и живела је у Задру. Здравко је био тешки бубрежни болесник и војно неспособан, док је Војислав био ангажован у СВК. Синови нису били ожењени, а Бранка је била још девојчурак. Тако је било док хрватска војска 22. јануара 1993. није извршила агресију на Равне Котаре.

Злочин на Малом Алану

Масакр над Србима се догодио на планини Велебит, на локацији Мали Алан, 22. јануара 1993. године, када су усташе мучиле, заклале и мучки убиле 22 особе српске националности, од којих и једну медицинску сестру. Српски камиони су тада упали у замку између две базе УНПРОФОР-а, базе на Матрасу-Свети Рок и Малог Алана. Осам српских војника је успело да се извуче из заседе и преживи, а њих 22 су заробљена и зверски масакрирана. Усташе су им тада препречиле једини пут којим би могли да изађу, а после тога су заузели и везе комуникације и преко њих јавили српским војницима да на Малом Алану има рањеника. У замку је тада упала група од око 30

Сахрана убијених српских војника

Злочин над Србима на Велебиту „Слушали смо крике наших сабораца“

„Једва смо их препознали“ На идентификацији 22 страдалих српски војника, Веселиновић је препознао око 10 убијених, док 12 није препознао јер су били масакрирани. – Довезени су у врећама Унпрофора у Грачац у Дом здравља. Неки нису могли да присуствују иденфикацији. Неки су били рањени и живи мучени, па су их препознавали по каишу или сату. Други су били заклани, а убијали су их крамповима и лопатама – каже Веселиновић. Тужилаштво за ратне злочине, почев од 2011. године, прикупљало је информације, доказе и податке у вези са масакром на Велебиту, на превоју Мали Aлан, у селима Кијане и другим, који су почињени у акцији „Масленица 93“, када је убијено неколико

maslenica-parastos.jpg

СУТРА ПАРАСТОС СРБИМА УБИЈЕНИМ У АКЦИЈИ “МАСЛЕНИЦА”

У Цркви Светог Марка у Београду, данас ће бити служен парастос за 348 Срба, међу којим 35 жена и троје дјеце млађе од 12 година које су припадници Хрватске војске убили на подручју Равних Котара и Малог Алена прије 26 година. Након парастоса који је најављен за 11.00 часова, представници Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза” положиће вијенце и цвијеће код споменика српским жртвама у Ташмајданском парку, саопштено је из овог удружења. Хрватске оружане снаге су 22. јануара 1993. године извршиле агресију под кодним називом “Масленица” на јужне дијелове Републике Српске Крајине, што је била трећа агресија Хрватске на заштићено подручје УН. У овој агресији на српској страни погинуло

ЛИНТА: БЕОГРАД ДА РАСПИШЕ ПОТЈЕРНИЦЕ ЗА ХРВАТСКИМ ОСУМЊИЧЕНИМ ОФИЦИРИМА

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је као наставак прогона Срба то што Хрватска покреће нове оптужнице против официра и војника бивше ЈНА и Војске Републике Српске Крајине за наводне ратне злочине у рату 1991-1995. године и затражио да и Србија распише потјернице за осумњиченим хрватским војним и полицијским официрима. “Јасно је да Хрватска покретањем нових истрага, подизањем нових оптужница и доношењем нових пресуда настоји да легализује етничко чишћење српског народа са вијековних подручја с једне стране и да потврди апсурдну и бесмислену тезу да су Србија, ЈНА и крајишки Срби тобоже извршили агресију на Хрватску с друге стране”, наводи Линта у саопштењу. Он тражи од српског Тужилаштва

Чедомир Антић: Дужни смо да памтимо Српску Крајину

Хрватске власти данас представљају Србију као агресора а Крајину као државу терора. Истина је да је Хрватска била та која је започела рат. Да је на шовинистичкој мржњи према Србима исковала национално јединство. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 31. јула 2016. године. Написао сам једну књижицу под претенциозним насловом Историја Републике Српске Крајине. Скромну синтезу утемељену на основу важније литературе и објављених докумената. Њен је значај пре свега у теми која је код нас мало заступљена и наслову који као такав не постоји. Као што не видим научне домете у тој књизи не мислим ни на зараду, а било би је, и те

Готовина одржао говор на обиљежавању 25 година од убиства Срба

У Задру се обиљежава 25 година од војно-полицијске акције “Масленица” у којој су убијени Срби са подручја Равних Котара и Малог Алена, а на обиљежавању је говорио хрватски генерал и бивши хашки оптуженик Анте Готовина. “Данас обиљежавамо 25 година од једне у низу ратних операција, операције `Масленица` која је донијела безбједност Задру, Сињу, Шибенику, али и повезала сјевер и југ Хрватске”, рекао је Готовина. Готовина је за протекли рат у Хрватској рекао да он није био избор “него потреба” за људе који живе ту, независно од тога које су народности и вјероисповијести, преносе хрватски медији. У акцији “Масленица”, изведеној 1993. године у заштићеној зони УН, убијено је 348 српских војника

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос Србима са подручја Равних Котара и Малог Алена које су прије 25 убили припадници Хрватске војске у акцији "Масленица".

Поражавајуће што је и даље некажњен злочин над Србима у “Масленици”

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос Србима са подручја Равних Котара и Малог Алана које су прије 25 година убили припадници Хрватске војске у акцији “Масленица”. Tада је у заштићеној зони УН убијено 348 војника и цивила српске националности, међу којима и 35 жена и троје деце, а за тај злочин, до данас нико није одговарао, ни пред домаћим, нити међународним судовима. Уз прислужене свијеће, избјегли Срби и пријатељи страдалих одали су пошту сународницима са надом да ће одговорни за тај злочин бити процесуирани. Послије парстоса, представнци удружења породица несталих и погинулих лица “Суза” су у Tашмајданском парку положили вијенац и цвијеће код споменика убијеним Србима.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала