arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ИСПОВЕСТ: Свуда око мене су се превијала мала деца у боловима: Јово Ковачина је као дечак прошао кроз пакао логора НДХ у Сиску

20.12.2022

Јово Ковачина (83), који је са седам година доспео у логор, о данима смрти и ужаса: Од трбушног тифуса умрли мој брат Лазар (2,5) и брат од стрица Гојко (3). Спавали смо на слами, без ћебади, полуголи чекајући када ће доћи крај. Јово Ковачина (83) имао је непуних седам година када је, са баком и двоипогодишњим братом, доспео у пакао НДХ логора у Сиску, у сточне бараке код стадиона Сисциа. Био је октобар 1943. Озлоглашени дечји логор, из ког је Диана Будисављевић спасавала децу, престао је да постоји још у јануару те године, али је у оквиру логора за одрасле и даље опстајао део за децу. У логор, који су

Мићо Мартиновић: Истинита прича о “Kомадићу круха” једна је од најболнијих прича које сам чуо и прочитао

21.11.2022

Растављање анђела од њихових мајки, слично је одвајању Христоса од Марије на Голготи, али и још страшније због невиности те дјеце и немогућности да сагледају разлог за тако страшно недјело. Можда се могу похвалити десетинама прочитаних текстова, чак хиљадама, исто толико и књига различитих садржаја и тематике од стручне литературе, белетристике, класике, научних књига итд. Ако је нетко, до сржи оголио људску душу, то је био Достојевски, уз њега и Иго и још понеки аутори са перфектно исписаним страницама текстова. Али… један сам, могуће од ријетких људи који сам имао прилике чути више “различитих” верзија о том, нашем… како су наши људи знали рећи “крвавом комадићу круха”! Детаљ, истинита прича

Мићо Мартиновић: Истинита прича о „Kомадићу круха“ једна је од најболнијих прича које сам чуо и прочитао

21.11.2022

Растављање анђела од њихових мајки, слично је одвајању Христоса од Марије на Голготи, али и још страшније због невиности те дјеце и немогућности да сагледају разлог за тако страшно недјело. Можда се могу похвалити десетинама прочитаних текстова, чак хиљадама, исто толико и књига различитих садржаја и тематике од стручне литературе, белетристике, класике, научних књига итд. […]

Мићо Мартиновић: Истинита прича о „Kомадићу круха“ једна је од најболнијих прича које сам чуо и прочитао

21.11.2022

Растављање анђела од њихових мајки, слично је одвајању Христоса од Марије на Голготи, али и још страшније због невиности те дјеце и немогућности да сагледају разлог за тако страшно недјело. Можда се могу похвалити десетинама прочитаних текстова, чак хиљадама, исто толико и књига различитих садржаја и тематике од стручне литературе, белетристике, класике, научних књига итд. […]

Жељко Кресојевић: KОМАДИЋ KРУВА 

20.11.2022

Стара Градишка – логор. Одвајање дјеце од мајки, 10. јуни 1942. године Имате једно дијете Неко двоје.  Можда их имате троје. Можда немате својих.  Тетка сте неком … Стриц сте неком, ујак Можда их имате четверо…  Баш као што их је моја баба ДРАГИЦА (рођена Хајдин), стара 30 година имала на тај дан… ДАНИЦУ (11), МИХАИЛА (9), МИЛОША (7) и МИЛKУ (2).  Привили су јој се уз скуте.   Најмлађа јој Милка у рукама. За Даницу ћаћа каже да је била штркљава цурица, витка.  Тамне косе и исто таквих крупних очију.  Изгледа да је стасом и изгледом повукла на Петровиће и Хајдине.  Мој отац Михаило, Милош и најмлађа Милка су

Дечји концентрациони логор, дечје гробље, дечја патња – зашто се све то дозвољава

03.10.2022

Планирајући одлазак на 80-годишњицу обележавања страдања деце у систему концентрационих логора у Сиску и околини, читајући документацију и студије о несвакидашњем страшном погрому деце у Независној Држави Хрватској, настојао сам да искључим било какав дневно политички однос, па чак и када је реч о ревизионизму. Пише: Веран Матић Размишљао сам само о деци која доживљавају невероватну патњу, бол, глад, тугу… Одвојена од родитеља, одвојена од браће и сестара, одвојена од било какве нормалности, како умиру или како преживљавају захваљујући ретким хуманим подвизима и људима. Размишљао сам о пропорцији умрлих / спашених, највише у акцији Диане Будисављевић, или човечности Анте Думбовића и других. Ту хуманост и пожртвовање сам могао да појмим,

Бојанић: Зверства која су чињена у НДХ људски ум није забележио

21.08.2022

Осећам моралну одговорност да као српски историчар одговорим на дискутабилне тврдње Игора Вукића. Игор Вукић је познати адвокат Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац, гостовао је јуче у емисији „Добар дан, Хрватска“ на хрватској државној телевизији, где се свим снагама трудио да оправда, умањи или негира злочине усташког режима и НДХ. Пише: Ђорђе Бојанић, професор историје Игор Вукић, објаснио је да је у усташкој војсци владала велика дисциплина, па је 11 јасеновачких стражара стрељано јер су ухваћени како поткрадају логораша и додао да је логорашима речено да ће за бег једнога бити „стрељано десет његових пријатеља“ из логора. Оспоравао је и број од 80 хиљада убијених у Јасеновцу те тврдио

Вукашин Максић: Надбискуп Бозанић иде корацима Надбискупа геноцида

27.07.2022

Историчари, социолози, антрополози, али и многи други научници настоје да у својим истраживањима и областима, пронађу спону између прошлости и садашњости, па и будућности. Данас смо сведоци јасног уочавања таквих веза карактеристичних за националистички дискурс. Таква настојања сама по себи немају нужно негативну конотацију, чак могу бити и веома конструктивна, али искључиво онда када нису базирана на релативизацији геноцида, и на ревизионистичким основама. Сведоци смо управо повезивања прошлости и садашњости на негационистичким основама карактеристичним за хрватски јавни простор у којем “буја” продукција ревизионистичких садржаја. Веома упечатљив пример успостављања везе у следу прошлост – садашњост на усташко – ревизионистичким основама је писмо које су бискупи Загребачке црквене покрајине на челу са надбискупом

Празник Свете Дјеце новомученика Јастребарских и Сисачких прослављен у Карловцу

15.07.2022

У сриједу 13.07.2022. године, молитвено је прослављен празник Свете Дјеце новомученика Јастребарских и Сисачких. Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки господин Герасим началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у саборном храму Светог Оца Николаја Мирликијског у Карловцу. Преосвећеном епископу су саслуживали: архимандрит Наум (Милковић), протопрезвитер-ставрофор Радослав Анђелић, протопрезвитер Дарко Дугоњић, презвитер Саша Лончина и протођакон Небојша Анђић.  По заамвоној молитви Епископ Герасим је извршио обред освећења кољива и колача који су принесени у славу Божију и у част и спомен Свете Дјеце новомученика Јастребарских и Сисачких, те се обратио присутним вјерницима својом бесједом поучавајући их о значају празновања ових новомученика. Извор: СВЕШТЕНА ЕПИСКОПИЈА ГОРЊОКАРЛОВАЧКА

ДЕЦА, ЖРТВЕ ПОКОЉА У НДХ, НОВИ СВЕЦИ: Мученици Јастребарски и Сисачки у календару СПЦ

24.05.2022

Из саопштења за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Сремским Карловцима и Београду од 15. до 21. маја 2022. године. Овогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора  Српске Православне Цркве започето је 15. маја у Сремским Карловцима, једном од седишта Патријараха српских, а поводом прославе значајног јубилеја – стогодишњице уједињења српских покрајинских Цркава у једну и јединствену Српску Православну Цркву и васпостављања статуса аутокефалне Српске Патријаршије (1920). Прослава овог значајног јубилеја већ два пута је одлагана услед пандемије коронавируса. Саборски оци су посебну пажњу посветили теми светих угодника Божјих. Препознајући у примеру њиховог врлинског живота, мучеништва, исповедништва и подвижништва неугасиву ревност за веру, Српска Православна

Филм „Иродови синови“ – The documentary film “Sons of Herod”

23.04.2022

Текст ове поруке је на српском и на енглеском – The text of this message is in Serbian and English Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне тајне и крашких јама. Молимо Вас да проследите ову поруку Вашим пријатељима у Србији и иностранству и

Видиo сaм грoзoту нajвeћу

30.03.2022

У лoгoру Стaрa Грaдишкa билo je стрaшних призoрa. Видиo сaм тaкo дa мajкa пoтпунo зaмaзaнa oд дjeчjeг прoљeвa свoje диjeтe држи зa руку, a дoк другo тaкo унeрeђeнa дojи. Aли нajтeжe ми je билo кaдa сaм видиo дa су у Jaстрeбaрскoм смjeштeнa тoликo мaлa дjeцa дa нису мoглa joш ни хoдaти. Или су лeжaлa или су пузaлa – причa Mилoрaд Jaндрић. Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ ; Аутор: Давор Коњикушић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима.

08. јануара 1943. затворен логор у Сиску

09.01.2022

Усташко-њемачки логор у Сиску основан је 3. августа 1942. по завршеним операцијама на Козари и Шамарици. У свом је саставу имао и посебан логор који се службено називао “Прихватилиште за дјецу избјеглица”. Дјечији логор у Сиску, највећи те врсте у НДХ, налазио се под покровитељством “Женске лозе усташког покрета” и “Усташке надзорне службе”. Непосредно управљање “дјечјим прихватилиштем” било је у рукама усташе Антуна Најжера, љекара по струци. Логор је био лоциран у неколико објеката у граду: згради бившег Југословенског сокола, тзв. Соколани, дворани женског самостана Светог Винка, магацину солане Рајс, згради Гучи, основној школи у Новом Сиску и тзв. Карантени, односно једној од шест барака сабирног логора. Дјеца су овдје,

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ – ХТЕЛИ БИ ДА ОБРИШУ ЗЛОЧИНЕ УСТАША: Шта се крије иза најновијих порука политичара званичног Загреба

28.06.2021

Прве деценије овог столећа, којег је Добрица Ћосић назвао “туђи век”, темеље се на мобилној телефонији, интернету, кабловским телевизијама, директним преносима, вестима које нас бомбардују из минута у минут. Из ове “глобалне инфосфере” крећу милиони, а вероватно и милијарде порука сваки дан. У обиљу информација, крајњем кориснику, просечном човеку, не преостаје ништа друго до да их прима у изворном облику и “пакује у своју подсвест”. Чувена изјава још чувенијег нацисте, Јозефа Гебелса, да “хиљаду пута поновљена лаж постаје истина”, која је добила историјску потврду и пре него што ју је изрекао, а поготово развојем масовних комуникација, данас је добила другачије значење: Хиљаду пута поновљена порука постаје “истина”. Ваљда понесени комуниколошким

Дечак са потресне фотографије из усташког логора данас живи у Силашу

14.06.2021

Милан Бижић из Силаша као дете је једно време био затворен у усташком логору за децу. Из тог периода настала је и једна најпознатијих фотографија на којој се налази наш саговорник. Аутор: Срђан Секулић Из периода Другог светског рата на нашем простору настало је на хиљаде фотографија и снимака на којима се налазе деца. Тако данас имамо сачуване фотографије и снимке српске деце у усташким униформама, са покрштавања, у колонама, логорским собама, али и измучене, преминуле и убијене деце. На једној од таквих фотографија која се често појављивала, а и данас се појављује у различитим документарним филмовима, књигама и часописима, налази се девојчица која лежи на поду неке просторије и

Драгослав Бокан: Усташко-хрватски кољачки “БРЕНД”

28.03.2021

Не може усташко-хрватски људождерски и расистичко-шовинистички геноцид над Србима да се постави у ма какав идеолошки контекст, па и онај нацистички и фашистички.  Пише: Драгослав Бокан Фашизам (као и нацизам), наиме, има своју идеологију, своја уверења и страсти, грехе и претераности (посебно гледано данашњим мерилима), има хладну мржњу и системски план уништења оних које су одредили за своје непријатеље (Јевреје, комунисте, масоне, хомосексуалце, Роме, Словене, душевне болеснике…). Овај план за ”коначно решење” је оствариван детаљно и немилосрдно, без претераног уживљавања, као да њихове жртве и нису били људи, већ нешто погрешно, злочиначко и контаминирано. И за овакве своје злочине су извршиоци – али и њихове породице, рођаци, пријатељи и суграђани

Преминуо примаријус доктор Милутин Вучковац

27.03.2021

У Бањалуци је у четвртак у 87. години преминуо примаријус доктор Милутин Вучковац, сенатор Републике Српске, потврдила је за РТРС Добрила Кукољ, предсједница Градског удружења логораша Другог свјетског рата из Бањалуке, чији је Вучковац био члан. Кукољева је навела да је доктор Вучковац био велики човјек и доброчинитељ, позната личност у граду Бањалука и шире. Подсјетила је да је Вучковац 1942. године заробљен и са породицом одведен у логор Стара Градишка, одакле је пребачен у логор Млака-Јабланац и на крају у Јасеновац. Из Јасеновца је, растављен од мајке и са осталом дјецом, одведен у логор Сисак, затим пребачен у Загреб а потом у Јастребарско. Као седмогодишње дијете проживио је тортуре

putevima-kozarske-djece01.jpg

ТАЈНА ПАРЦЕЛЕ 142 НА ЗАГРЕБАЧКОМ ГРОБЉУ МИРОГОЈ

23.03.2021

Неодговорни и недостоjни имена наших предака олако заборављамо своjе жртве. Имамо ли право тражити опрост од Новомученика српских због нашег бесмисла и недостатка егзистенциjалног самопоштовања !? Парцела броj 142 на загребачком гробљу Мирогоj криjе таjну дjеце мученика, жртава онтолошког зла оличеног у Независноj Држави Хрватскоj. То свето мjесто коjе jе 1942. године , изван тадашњих граница Мирогоjа, служило за закопавање „иновjераца“ данас одише миром на граници шуме, гдjе лежи скроман споменик и мала надргобна плoча. Код овог светог мjестане долазе званичне делегациjе са српских простора, нема великих изjава у обjективе фотоапарата и камера државних сервиса. Данас, тек по коjа играчка испред надгробне плоче свjедочи о томе да ово мjесто ниjе обичан гроб, како на плочи пише, „неколико

Димић: За Степинца православље било највеће проклетство Европе

08.03.2021

Контроверзног загребачког надбискупа Алојзија Степинца, који је 1940. био спреман да прихвати сваку другу државну комбинацију, само не живот са Србима, а православље означавао као највеће проклетство Европе, данашња хрватска историографија уздиже на ниво свеца и о њему некритички суди, истиче академик Љубодраг Димић. Степинац Фото: РТРС Димић, који је био члан мјешовите српско-хрватске комисије о улози и дјелу Степинца, каже да је загребачки надбискуп од првог до посљедњег дана учествовао у “католичкој жетви православне њиве” у оквиру НДХ, за коју је тврдио да је “створена Божијом милошћу”. – Степинац је формиран у оквиру клерикалних традиција којих се није одрицао до краја живота. Толеранције ту није било. Католичка држава на

Она спасавала, он убијао: Болан филм о Аустријанцима и нама

24.01.2021

Већи део српске јавности ће сигурно бити изненађен чињеницом да је најсвирепији и најмасовнији злочин у Другом светском рату на простору окупиране Србије почињен од стране Вермахта био у Драгинцу, једном малом месту недалеко од Лознице. Ту је број жртава већи него у Kрагујевцу, каже за Нова.рс новинар Аустријске државне телевизије ОРФ Зоран Добрић, аутор документарног филма “Два лица рата“. Овај документарни филм о злочинима Вермахта у окупираној Србији и усташког режима у фашистичкој Хрватској за време Другог светског рата, премијерно је приказан 13. јануара на аустријском јавном сервису. ПОГЛЕДАЈТЕ ФИЛМ Причу о добру и злу Добрић је проткао кроз судбину двоје Аустријанаца који су били активни на тлу бивше

Спутњик код Србина, Спилберговог јунака, који је „ухапшен“ и послат пред – Гадафија

10.12.2020

Да судбина сликара и вајара Недељка Гоге личи на узбудљив филмски сценарио, потврдио је својевремено и Стивен Спилберг: славни оскаровац је један део Гогине животне приче сместио у документарац и потом му изразио захвалност. На ћирилици! Бежећи од београдске буке, уметник Недељко Неђо Гога одлучио је пре две деценије да у зеленило и тишину Врњачке бање смести свој свет. Његова кућа — атеље, окренута ка планини Гоч, својеврсна је галерија слика, пејзажа, актова, скулптура, књига… И сећања… И мада многа од тих сећања нису лака за ношење, а по ужасима којима су испуњена прете да баце сенку на лице овог осамдесетогодишњака, Гога нас дочекује са широким искреним осмехом срећног и оствареног човека. Како и не би, каже, док нам отвара врата своје куће, кад је ових дана завршио и прву

sisak-2012-parastos-komemoracija-001.jpg

Логори Цапраг и Сисак

05.10.2020

“Мој Драгане, немој косит траву поред Саве, да не косиш моје очи плаве…” (девојачка песма певана у српским селима у околини Јасеновца након погрома Срба у НДХ) Путеви истинског помирења и сарадње Срба и Хрвата пуни су оштрих хриди и спотичу прокламоване, у медијима изражене лепе жеље политичких врхушки. Наталожени зли дуси прошлости не могу да се избришу тек пријатељским сусретима председника Јосиповића и Тадића. Нема реалних резултата у враћању грађанских права, српске имовине отете током и после Другог светског рата, као што се и даље руше споменици на стратиштима Срба убијених током НДХ и Туђманове ере увођења “демокрације”. Европа и свет, глуви су, слепи и неми када су људска и

Никола Лунић: Нестајање Срба у Хрватској

20.09.2020

У раздобљу од 1880. до 2011. године у границама данашње Републике Хрватске Хрвати су изразито већинско становништво, док су Срби са значајним удјелом непрестано друга по бројности национална заједница. Пише: Никола Лунић У постоцима број Хрвата се кретао од 68,39% 1900. године (када их је у постотном броју било најмање) до 90,42% 2011. године (када их је у постотном броју било највише). Број Срба се кретао од 22,21% 1921. године (када их је у постотном броју било највише) до 4,36% 2011. године (када их је у постотном, али и у апсолутном броју било најмање). У ту 131 годину било је 14 пописа становништва у пет државно правних система: Аустро-Угарска, Италија,

Зашто и од кога су дјеца са Козаре доведена у позицију да их неко спасава и усваја?

31.08.2020

Поводом тужне годишњице страдање српске дjеце са Козаре, Поткозарjа, Баниjе, Кордуна, Славониjе, Срема и Лике у НДХ 1942.године. У вриjеме Другог свjетског рата, наjвише српског народа страдало jе у НДХ 1942. године у Независноj Држави Хрватскоj. Врхунац, наjмасовниjе страдање, било jе у  jулу мjесецу, са масовним почетком већ мjесеца jуна а траjало jе до мjесеца октобра. Ова констатациjа не умањуjе и не може запоставити на стотине хиљада побиjених младих људи, жена, дjеце и стараца до тога датума, почев од 10 априла 1941. године. Љетњих мjесеци 1942.године, усташко домобранске jединице хрватске и њемачке воjске, отпочеле су и спровеле операциjе чишћења Козаре од тамошњих устаника/партизана углавном српског састава. Пред кољачким поступцима учесника

НЕВИЂЕНА ПЕРФИДНОСТ ХРВАТСKЕ: Влада финансира организације које дечји логор Јастребарско проглашавају сиротиштем, а партизане који су га ослободили нападачима на невину децу

25.08.2020

Логор Јастребарско био је дечији концентрациони логор крај Јастребарског, којег је јула 1942. организовао усташки режим Независне Државе Хрватске. Логор Јастребарско био је један од неколико дечијих логора у Независној Држави Хрватској. Поред овог логора за децу постојали су и дечији логори у Сиску и Лоборграду. Логор за убијање и асимилацију српске дјеце Логор је основан 12. јула 1942. према одлуци поглавника Независне Државе Хрватске Анте Павелића. У логору је према подацима Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача НР Хрватске било заточено 3.336 деце, углавном пореклом са подручја Kозаре и Kордуна. Према истим подацима, у логору је до краја октобра 1942. умрло најмање 449 деце. Према подацима

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: