arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

НАЈАВА: У Београду 18. марта конференција за медије удружења Јадовно 1941.

Удружење „Јадовно 1941.“ организује конференцију за медије на тему: „ПОКОЉ“ Терминолошка одредница за Геноцид почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину Геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин Геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као Покољ. На конференцији ће бити представљен и образложен интегрални текст одлуке који поред осталог садржи дефиницију овог

Свештеници у логору “Даница” код Копривнице 1941.

(Из биљежнице jедног преживjелог свештеника-логораша) Пред рат напуштена творница “Даница”, постала jе године 1941. – логор “Даница”. Као авет у подравскоj равници са своjим високим водоводом и творничким зградама дуж цесте и, паралелно са друге стране магазинима до коjих су стизали вагони, чиjа jе утроба гутала људе и одвозила у непознатим правцима – равно на стратиште. “Даница”, насмиjана дjевоjка како jе била раниjе приказана на кутиjама од крема за ципеле, ниjе више заштитни знак производа ове напуштене творнице; сада jе крваво усташко знамење – слово “У” – замиjенило оваj дражесни осмиjак и цери се као авет из сваког кута овог здања – логораши га виде и тамо гдjе ниjе, из

Логор Даница

Усташки логор “Даница” 1941. године

(Из необjављеног рукописа преживелог логораша из “Данице”, проте Димитриjа Јоке) – У селу Дрње код Копривнице, основан jе логор, и зграде напуштене фабрике “Даница” биће употребљене у логорске сврхе. Из наше зграде, 600 затвореника одмах jе отпремљено тамо. Нас jе сада овде било непуних 400 људи. Говорило се да ћемо и ми за њима… тако jе и било са нашом собом. На железничкоj станици било jе доста путника, али одjедном се око нас нагомила силни народ, неприjатељски према нама расположен, и сви се устремише на нас. Биjу нас каменицама, покидаше плот, па нас оним летвама сабише у jедан ћошак, пљуjу, вичу, песниче, хоће да нас линчуjу… Золић (натпоручник спроводник) jе

Покољ: Злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске

Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. Док је геноцид над Јеврејима именован и планетарно познат као Холокауст (или Шоа) а геноцид над Ромима већ деценијама познат као Порајмос, геноцид над српским народом до данас није имао препознатљиву и ексклузивну терминолошку одредницу. Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као: Покољ С тим у вези,

ПљUвaњe у oкo

Kaкo je Удругa Хрвaтски дoмoбрaн joш jeднoм пoдвaлилa прoустaшку нoстaлгиjу: Спoмeник кoпривничким дoмoбрaнимa с устaшким симбoлoм нaлaзи сe пoкрaj свeучилиштa, вртићa и низa aнтифaшистичких лoкaлитeтa. Иaкo je спoмeник пoгинулим дoмoбрaнимa Koтурaшкe бojнe из Другoг свjeтскoг рaтa, нa кojeму je истaкнут и устaшки симбoл, у Koпривници пoстaвљeн joш 1997. гoдинe, кoпривничкe грaдскe влaсти и дaљe oдбиjajу рeaгирaти нa тaj чин jaвнoг вeличaњa фaшизмa. Пише: Зоран Витановић Приje вишe oд двaдeсeт гoдинa спoрни спoмeник пeтoрици припaдникa вojскe квислиншкe Нeзaвиснe Држaвe Хрвaтскe пoдигнут je у oргaнизaциjи Удружeњa Хрвaтски дoмoбрaн из Koпривницe, зaпoвjeдништвa Хрвaтскe вojскe у Koпривници, тj. вojaрнe ‘Бaн Kрстo Фрaнкoпaн’, и тaдaшњeг грaдскoг пoглaвaрствa нa чиjeм je чeлу биo Mлaдeн Гoдeк, грaдoнaчeлник

Марко Перковић Томпсон пева на дочеку хрватских репрезентативаца у Загребу

Пјевач усташких шлагера рекламирао се на мјесту логора

Хрватски контроверзни пјевач Марко Перковић Томпсон рекламирао је свој концерт на мјесту усташког логора “Даница”, код Копривнице, али органи реда и хрватска јавност нису реаговали. “Плакати Томпсона поред усташког логора `Даница`, код Копривнице. Уздравље. Браво, Пленковићу. Сјајно госпођо предсједнице”, написао је цинично на “Твитеру” познати хрватски интелектуалац и новинар Драго Пилсел. Десничарски портали критикују Пилсела, једног од највећих противника усташизације Хрватске, и истичу да је концерт опдржан упркос свему и да су присуствовале на хиљаде Томпсонових обожаватеља. Тако је, након Глине и поздрава “За дом спремни!” поред мјеста на којем су у Другом свјетском рату у локалној цркви масакрирани српски цивили, Томпсон, у пратњи великог броја десничарских медија и обожаватеља,

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Књига Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.

Милан Басташић Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. Прва до сада издана књига о континуитету страдања српског народа Билогоре и Грубишног Поља Аутентична свједочанства о геноциду – Списак жртава 26/27. априла 1941. – Списак јасеновачких жртава 1941-1945. са ширег подручја Грубишног Поља – Исељавање Срба у међуратном периоду – Разговор с књигом „Вила билогорска’ – Фотодокументација ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! Прво издање књиге је распродано. Књига је доступна у формату Ацробат ПДФ: Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – садржај Увод Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје Догађања пред први и други свјетски рат Преглед догађања на простору источне Билогоре 1941. и

Воз у забораву: Локомотива на Главном колодвору скрива мрачну тајну

Прохладно јутро, сипа танка киша, четвртак. Нема гужве на загребачком Главном колодвору, угодни монотони глас у интервалима најављује одласке и доласке… На издвојеном колосијеку, на путу према Главној пошти, изложена је црна парна локомотива: с бијело обрубљеним плохама помало дјелује као нацртана; под одређеним свјетлом личи и на оне анимиране, антропоморфне парњаче, редовито доброћудне протагонисте цртаних филмова. Није необично што се поред ње заустави тек понеки родитељ с дјететом. Заправо већина Загрепчана више и не примјећује изложак, о самој локомотиви зна још мање: “Зар то није она Титова? Ах не, та је била плава”. “То је најстарија сачувана парњача коју ХЖ има у фундусу, зато је постављена“, објашњава нам најупућенији

“Застрашујући” ревизионизам Другог свјетског рата у Хрватској

Британски историчар Рорy Yеоманс, који је истраживао хрватски фашистички усташки покрет, каже да га брину покушаји политичара и академика да умање злочине почињене у Другом свјетском рату. Пише: Свен Милекић, БИРН Загреб English Угледни историчар Рорy Yеоманс, тренутно независни истраживач кога финансира British Council, у интервјуу за БИРН каже да су ревизионистички ставови према усташком покрету и профашистичкој Независној Држави Хрватској (НДХ) у посљедњих неколико година постали дио политичког маинстреама Хрватске. “Овакви су се ставови прије сматрали за маргинало лудило, а данас су дио меинстрима. То је застрашујуће”, рекао је Yеоманс, аутор великог броја књига међу којима су и ”Визије уништења: Усташки режим и политичка култура фашизма 1941.–1945.” (Visions of

Статуа би могла да се нађе у Ташмајданском парку

Споменик хероини Диани Будисављевић

Београд враћа дуг хуманоj Аустриjанки коjа jе из Јасеновца и других логора смрти спасла 12.000 српске деце. Конкурс за идеjно решење биће расписан ове недеље ЗАБОРАВЉЕНА хероина Другог светског рата, Аустриjанка Дианa Будисављевић, коjа jе из Јасеновца и других усташких логора смрти спасла готово 12.000 деце, добиће споменик у Београду! Ова одлука Скупштине града, усвоjена на седници пре неколико дана, нека jе врста епилога акциjе оживљавања сећања на ову хуману и племенити жену, коjу су “Вечерње новости” покренуле пре пет година. Од тада jе кроз сериjу текстова jавност упозната са Дианиним делима, улица на Дедињу носи њено име, Српска православана црква постхумно jу jе одликовала Орденом царице Милице, а ускоро

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Публикације – Publications

Др Милан Басташић Билогора и Грубишно Поље 1941. – 1991. Издавачи: -УДРУЖЕЊЕ ПРЕЖИВЈЕЛИХ ЛОГОРАША ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, БАЊА ЛУКА За издавача: Дипл. Инг. Гоjко Кнежевић -МЕНАЏЕР КОМПАНИЈА Д.О.О. БАЊА ЛУКА За издавача: Др Душан Басташић Главни уредник: Проф. др Ђорђе Микић Рецензенти: Проф. др Вељко Ђурић Мишина Василиjе Каран, књижевник   Промоциjа у Бањалуци 12.01.2010. Промоциjа у Београду 10.02.2010. Промоциjа у Новом Саду 15.04.2010. Промоциjа у Љубљани 22.04.2010. Промоциjа у Загребу 09.06.2010.  

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала