arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Имена жртава усташког геноцида у Ливну и околини љета Господњег 1941.

У љето 1991. године, када jе у штампу кренуло прво издање књиге „Огњена Мариjа ливањска“, педест година након тог крвавог љета 1941, коjем jе посвећена, jош ниjе био дефинитивно утврђен ни списак стратишта, а камоли имена свих жртава усташког геноцида на подручjу Ливна и Ливањског поља. Ти  подаци ниjесу у потпуности сређени ни до данас и како вриjеме пролази, све jе мање наде и изгледа да ће таj тужни и застрашуjући именик икада бити комплетиран, jер jе из дана у дан све мање свjедока и савременика,  поузданих и вjеродостоjних. Уз све то, на овим просторима jе у међувремену прогрмио jош jедан рат, догодили се нови злочини и погроми над преосталим

Покољ Срба ливањског подручја 28. јула – 3. августа 1941.

Покољ у шуми Копривници био је крвави увод у масовне покоље који ће се догодити до краја јула 1941. године на двадесет губилишта у околини Ливна, која су до сада утврђена. Усташе су упорно тврдиле да Србе протерују у Србију, а егзекуције су вршиле најчешће ноћу, све до масовних покоља које су извршили 29. и 30. јула. Када је, нажалост касно, Србима постало јасно да је почело њихово истребљење, више није било могућности за озбиљнији и организовани отпор јер су већ били разоружани, а они који би отпор могли организовати били су побијени. Дана 28. јула усташе су поклале Србе који су се лечили у ливањској болници. Истог дана у

РАСПОЛУЋЕНА ДИНАРОМ

Динара по средини мене. Располутила ме. Располућена сам Динаром. Ја са два њена лица. Камен и шума. Румена руја и Сунцем сасушена танка трава. Једно ми лице босанско, друго личко, подвелебитско. Које је лице више моје и чија сам више ја? Ја личка и босанска кћи. Чија сам више? Пише: Цвијета Радић Под Динаром се поље пружило. Зеленило жутим класом пресечено огледа се у плаветнилу од лаких крила плавих птица понад Троглава. А у том пољу моји. Као на стражи вечној под мрамором на обе стране поља. Нема нам кућа да у њима ватра запламти, нема ни овце да заблеји, ни пса да залаје, ни коња да зарже… Ако! Али

Гордана Достанић: А сада ја теби о Врепцу

Ко ли ће, после мене, сем Лике, памтити Вребац? Онај из мамине давне, сетне приче у којој још једино постоји.         Увек си ми причала о Лици, Врепцу, свом детињству, зорама које су пуне росе кад кренеш за овцама, вечерима уз ватру на огњишту. Све си памтила: људе, њихове надимке, шаљиве стихове, догађаје… Волела си сваки тај прошли дан, ма шта да је носио. А носио је лепоту детињства, личке свеже ноћи и распеване птице, носио је ледене зиме, и страхоте рата, скривање у планини, шуми, носио је и непребољену погибију брата негде далеко од Врепца… После сам се и ја сећала тих твојих сећања и неких мојих које сам пабирчила

У Бања Луци одржане изложба и промоција

У организацији Удружења ОМЛ и Куће Милановић у Бања Луци, одржана је изложба Срби Ливањског поља – трагови кроз векове“ и промоција књиге Буда Симоновића „Огњена Марија ливањска“. У суботу, 5. априла т.г, у поподневним сатима, програм је отворила група „Баштионичарке“ песмом „Пјеваћемо што нам срце зна“. О баштини ливањских Срба, која је настајала вековима, говорила је Дијана Ковачић, члан УО Удружења ОМЛ. Програм је, након тога, настављен разгoвором Гордане Достанић и аутора књиге „Огњена Марија ливањска“, Буда Симоновића, чиме је публици представљено страдање ливањских Срба лета 1941. године, описано кроз исповести преживелих страдалника. Део потресне исповести Милице Ерцег Галке, читала је глумица Милица Миловановић. Након промоције присутнима се обратио

ГОСПОД ГА ЈЕ ВАСКРСАО ТРИ ПУТА: Необична животна судбина Србина из Лијевна

Нисам чуо да је Господ три пута васкрсавао, али јесам да је праштао 77 пута и још 77 потом.  Али ни да се негдје љепше светило тешком злочинству и бездушју као у старом Лијевну. То је ово данашње Ливно, страшни град из појања слијепог гуслара Филипа Вишњића, који пјесмом слави и жали великог харамбашу Старца Вујадина, а кога Турци „бише и мучише, вадише му свијетле очи чарне“, поврх Лијевна у бијелој кули. Но, издржао је, не издаде младе крчмарице које су га вином напајале, ни јатаке што му заклон бјеху. Лијевно је први назив овог мјеста, изведен из старословенске ријечи „хлијевно“, мјесто гдје се слива земаљско благо. То је преважан

ЗАБОРАВЉЕНИ ЗЛОЧИН ХРВАТСКИХ СНАГА НА ДИНАРИ: Навршава се 29 година од ликвидације девет српских заробљеника, који су бачени у вртачу

Девет припадника Српске војске Крајине, познаника, комшија и рођака, из буковичких села Братишковаца, Ивошеваца, Велике Главе, Ервеника и Кистања, 26. јула 1995. године, на Динари, на пределу Медено брдо, заробили су припадници Хрватског вијећа одбране и Хрватске војске . Везисти СВК “ухватили” су разговор на непријатељској страни који потврђује да су сви живи заробљени. Аутор: ВЦ Ускоро је кренула и акција “Олуја”, која је довела до пада РСК, егзодуса крајишких Срба и много нових жртава, због чега је ова група са Динаре пала у други план, подсећа Документационо-информациони центар “Веритас”. У току 1998. године, преко Комисије за нестала лица Херцег Босне стигла је вест да су ловци на Динари у

Имена жртава усташког геноцида у Ливну и околини љета Господњег 1941.

У љето 1991. године, када jе у штампу кренуло прво издање књиге „Огњена Мариjа ливањска“, педест година након тог крвавог љета 1941, коjем jе посвећена, jош ниjе био дефинитивно утврђен ни списак стратишта, а камоли имена свих жртава усташког геноцида на подручjу Ливна и Ливањског поља. Ти  подаци ниjесу у потпуности сређени ни до данас и како вриjеме пролази, све jе мање наде и изгледа да ће таj тужни и застрашуjући именик икада бити комплетиран, jер jе из дана у дан све мање свjедока и савременика,  поузданих и вjеродостоjних. Уз све то, на овим просторима jе у међувремену прогрмио jош jедан рат, догодили се нови злочини и погроми над преосталим

НАЈАВА: Промоција књиге “Народна ношња Срба Ливањског поља” у Београду

Промоција ће бити одржана 01. новембра 2022. године у 19 часова у Етнографском музеју, Београд, Студентски трг 13. У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора. У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит… Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње. Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске ношње у збиркама Етнографског музеја Београд и Земаљског

Ново издање: Народна ношња Срба Ливањског поља

У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора. У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит… Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње. Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске ношње у збиркама Етнографског музеја Београд и Земаљског музеја Босне и Херцеговине, Сарајево. Рецензент књиге је др Татјана Микулић, музејски саветник Етнографског музеја Београд, а значајан

Гујон објавио почетак медијске кампање за заштиту имовинских права Срба у ФБиХ

Арно Гујон, директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону на конференцији за медије објавио почетак медијске кампање посвећене информисању Срба пореклом из ФБиХ о потреби заштите имовинских права које заједнички спроводе органи Републике Србије и Републике Српске. У Федерацији БиХ у току je усклађивање података о некретнинама катастра и земљишне књиге, тзв. хармонизација података. Приликом овог процеса припадници српског народа могу да изгубе право на имовину, која је у њиховом власништву или поседу. Гујон је нагласио да медијска кампања представља пети корак у овом процесу, а да је Управа за дијаспору и Србе у региону претходно обавестила дипломатско-конзуларна представништва, удружења у иностранству и СПЦ, као и да

Покољ Срба ливањског подручја 28. јула – 3. августа 1941.

Покољ у шуми Копривници био је крвави увод у масовне покоље који ће се догодити до краја јула 1941. године на двадесет губилишта у околини Ливна, која су до сада утврђена. Усташе су упорно тврдиле да Србе протерују у Србију, а егзекуције су вршиле најчешће ноћу, све до масовних покоља које су извршили 29. и 30. јула. Када је, нажалост касно, Србима постало јасно да је почело њихово истребљење, више није било могућности за озбиљнији и организовани отпор јер су већ били разоружани, а они који би отпор могли организовати били су побијени. Дана 28. јула усташе су поклале Србе који су се лечили у ливањској болници. Истог дана у

Слово Врбичанима

Идеју Удружења Огњена Марија Ливањска да се код млађих генерација пробуди интерес за завичај предака и да се он истински и трајно заволи као место на коме су дубоки корени сваког од нас, препознала је само Христина Мрша, која је на конкурс „Завичај мојих предака“ послала један прозни рад и једну песму. Жао нам је што и друга деца пореклом са нашег подручја осетила потребу да нам свој доживљај завичаја предака искажу, а Христини се и овим путем захваљујемо. Како Христинин труд и радови не би остали непримећени, објављујемо их на нашој интернет страници. ——————————————————————————- ВРБИЧАНИМА Клати се листак смеђи на грани, Сијају ситне росне капи, Нижу се хладни јесењи

Конкурс „ЗАВИЧАЈ МОЈИХ ПРЕДАКА“

У уверењу да код младих треба развијати однос припадности завичају предака, те неговати културу чувања свеколике заоставштине Срба на подручјима на којима су данас малобројни и на којима прети опасност затирања трагова српског вековног присуства, Удружење ОМЛ, у жељи да подстакне младе да у своје навике и понашање укључе и интерес за завичај предака, наставља са конкурсом за доделу награде за рад о завичају предака. Подстицајем младих на интерес за завичај утиче се и на њихово боље упознавање народног живота, националне културе, народног предања и патриотизма, као и истинску и живу везу са народом, историјом и пејсажем завичаја. Свој доживљај завичаја предака млади могу исказати кроз форме којима развијају лични

Веритас – Саопштење поводом голготе Kупрешких Срба априлa 1992

Хрватске јединице, састављене од ЗНГ, ХОС-а, ХВО, 3. априла 1992. напале су српска села на купрешкој висоравни у југозападној Босни. Брзо су напредовали, јер са српске стране није ни било организоване одбране. Бројчано надмоћнији, боље наоружани и са искуством из рата у Хрватској, до 6. априла заузели су сва српска села, укључујући и општински центар градић Kупрес. За неколико дана хрватска војска убила је 54 српска цивила и територијалца, а око 150 одвела у логоре по западној Херцеговини и Хрватској, у којима су прошли праву голготу. Хрвати су 6. априла у ресторану фирме “Kвалитет” у Kупресу сакупили 60-ак територијалаца и цивила и одмах по предаји, пред осталим заробљеницима, убили Стеву

Попис српских жртава на више од 1.000 страна приводи се крају

Републички центар за истраживање рата и тражење несталих Републике Српске завршава највећи пројекат. Све српске жртве из рата у БиХ, за период 1991-1995. године, наћи ће се у публикацији коју ће објавити Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Публикација ће бити објављена на око 1.000 страница и у завршној фази је њена израда, потврдио је за “Новости” Милорад Којић, директор поменутог центра. – Реално је да публикација са пописом свих српских жртава буде објављена у наредна четири месеца. Од јула 2013. активно се ради на изради пописа српских жртава у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Ово је један веома обиман посао који је захтевао максималну озбиљност и

Злочини над Србима Ливањског поља, 28. јула – 3. августа 1941.

Покољ у шуми Копривници био је крвави увод у масовне покоље који ће се догодити до краја јула 1941. године на двадесет губилишта у околини Ливна, која су до сада утврђена. Усташе су упорно тврдиле да Србе протерују у Србију, а егзекуције су вршиле најчешће ноћу, све до масовних покоља које су извршили 29. и 30. јула. Када је, нажалост касно, Србима постало јасно да је почело њихово истребљење, више није било могућности за озбиљнији и организовани отпор јер су већ били разоружани, а они који би отпор могли организовати били су побијени. Дана 28. јула усташе су поклале Србе који су се лечили у ливањској болници. Истог дана у

Вуковљак: Гдје ми је срце ту ми је дом

На подручју Ливна велики је број српских кућа које су и даље уништене, али је Обрад Вуковљак одлучио да обнови своју, на прадједовини у српском селу Губин подно Динаре. Иако тренутно живи у иностранству, Вуковљак каже Срни да га за Губин вежу успомене јер је ту провео дјетињство и најљепши период живота. Он говори да је током рата већина српских кућа у Ливну, па тако и кућа његових предака, уништена током одбрамбено-отаџинског рата. “Одлучио сам да поправим своју кућу да бих имао гдје доћи. Мој дом је овдје, моје срце је овдје иако живим далеко. Обнављам своју родну кућу тамо гдје је моје срце”, рекао је Вуковљак. Он говори да

ГОСПОД ГА ЈЕ ВАСКРСАО ТРИ ПУТА: Необична животна судбина Србина из Лијевна

Нисам чуо да је Господ три пута васкрсавао, али јесам да је праштао 77 пута и још 77 потом.  Али ни да се негдје љепше светило тешком злочинству и бездушју као у старом Лијевну. То је ово данашње Ливно, страшни град из појања слијепог гуслара Филипа Вишњића, који пјесмом слави и жали великог харамбашу Старца Вујадина, а кога Турци „бише и мучише, вадише му свијетле очи чарне“, поврх Лијевна у бијелој кули. Но, издржао је, не издаде младе крчмарице које су га вином напајале, ни јатаке што му заклон бјеху. Лијевно је први назив овог мјеста, изведен из старословенске ријечи „хлијевно“, мјесто гдје се слива земаљско благо. То је преважан

ВЛАДИКА СЕРГИЈЕ: Надамо се да матица Србија никада неће заборавити Крајину ништа мању нити мање свету од распетог Косова

Само се Божјом вољом може описати животни пут владике бихаћко-петровачког г. Сергија Карановића, који је рођен  у Бачкој Паланци, да би му касније било предодређено да се врати камену својих предака чије је поријекло из Мартин Брода. У непосредној близини овог мјеста, још у 14. вијеку ћерка српског деспота Ђурђа, Катарина Бранковић подигла је манастир Рмањ у коме је својевремено столовало чак десет митрополита. Пркосећи бројним српским непријатељима овај манастир увијек је изнова васкрсавао свједочећи да православна вјера јесте и биће увијек на овим просторима. За обновљен живот манастира у овом времену заслужан је управо владика Сергије који је био и његов игуман и архимандрит. У разговору за Српско коло

Позив: Освећење цркве Покрова Пресвете Богородице у Рујанима

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ПАРОХИЈА ГУБИНСКА И УДРУЖЕЊЕ ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА   Част нам је позвати Вас да својим присуством и учешћем увеличате молитвено и литургијско славље, 13. октобра 2018. године с почетком у 9:30 часова, у цркви Покрова Пресвете Богородице у Рујанима. Овом приликом, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Господин Сергије, осветиће обновљену цркву која је страдала у протеклом рату. ДОБРО НАМ ДОШЛИ! С Божијим благословом, Управа парохија и Управа Удружења Извор: Удружење Огњена Марија Ливањска Везане вијести: Будо Симоновић: „Огњена Марија Ливањска“ Имена жртава усташког геноцида у Ливну и околини љета Господњег 1941.  

Књига ”Ливањски Срби” промовисана у Ливну

Књига Ливањски Срби: Просвијтна и духовна заоставштина, аутора Бранка Докића и Радована Јовића, која нам приказује прилике и заоставштину српске заједнице ливањског подручја током дуге историје, промовисана је у Ливну, у суботу 1. септембра т.г. Промоцији су присуствовали и Његово Преосвештенство владика бихаћко-петровачки Господин Сергије, као и свештеници Жељко Ђурица и Предраг Црепуља, равнатељица ливањске Гимназије др сц Санела Поповић, аутор бројних значајних дела из историје и традиције Ливна, г-дин Стипе Манђерало, бивши професори ливањске Гимназије. Речју, овај, још један од бројних израза аутора којим су исказали љубав према завичају, поздравило је преко 60-ак грађана Ливна, као и чланови Управног одбора Удружења Огњена Марија Ливањска из Београда. Током промоције руководио је

Молитвено сећање на ливањске мученике

  У данима од 28. јула до 1. августа одржана су молитвена окупљања у знак сећања на српске цивилние жртве пострадале од усташа 1941. године на више стратишта на подручју Ливна и Купреса: код села Пролог; јамама: Равни Долац, Самогред, Бикуша, Тушница-Јеловача, Камешница, Рубића Долац, Развала. Пропунта, ливади Трновац, челебићкој школи; на местима: Кожварица, Мала врата, Занесовићи, Борова Глава. Преко 1600 жена, деце, стараца и мушкараца убијено је на најстрашније начине,  маљем и ножем, а бројни су и живи бачени у крашке јаме планина око Ливањског поља. Молитвеним сећањем сународници и потомци обележили су 77 година од њиховог страдања и поклонили сенима предака чију жртву и страдање не заборављају. Главно

Божић у Грачацу: На рушевинама успомена на Николу Теслу (ВИДЕО)

Путоказима вођени, уочи најрадоснијег хришћанског празника упутисмо се у Лику пркосну, у село Дерингај, у општини Грачац. Ту живи породица Миљуш, Никола са оцем Даном и мајком Јованком. Уочи Божића, као и у свим православним породицама, и овдје у Лици, усијеца се бадњак. Потом се бадњак кући доноси, док се за породичним столом трпеза спрема, каже Никола Миљуш из Дерингаја, говорећи здравицу.  Иначе, породица Миљуш живјела је у Дерингају све до седамдесетих година прошлог вијека. Тада Николин отац Дане добија посао у Бихаћу и сви се селе управо у град на Уни. Никола је у Бихаћу ишао у школу, али  је био одличан кошаркаш. Све до пред рат играо је

Јово Бајић о „Огњеној Марији ливањској“ Буда Симоновића

Бесједа Јове Бајића, писца историчара и новинара на ромоцији шестог издања књиге Буда Симоновића „Огњена Марија ливањска“, одржаној на Београдском сајму књига 25. октобра 2016. године.  Могу вам саопштити да сам у неку руку био сведок настанка књиге „Огњена Марија ливањска“ о којој данас разговарамо. Будо Симоновић и ја одавно се знамо. Радили смо заједно у „Политици експрес“, Симоновић је био „Експресов“ дописник из Црне Горе, и важио је за једног од најбољих новинара нашега листа, једног од најбољих репортера. Када су „Експрес“ деведесетих година почели рушити споља и изнутра, Будо је прешао у „Илустровану политику“ на чијим су се страницама, из броја у број, појављивале његове репортаже, а међу

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала