arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Ливно: Сјећање на 1.600 Срба страдалих на Огњену Марију (ФОТО)

Света литургија служена је данас у Спомен-капели-костурници у Ливну поводом обиљежавања 79 година од када су усташе побиле 1.600 Срба у Ливањском пољу. Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је Срни да су усташње од Огњене Марије до Илиндана 1941. године, током Другом свјетског рата, побиле 1.600 Срба. Он је истакао да је то било језиво страдање Срба са подручја Ливна које су комшије Хрвати одводили од кућа и живе бацали у јаме безданке на Динари и Камешници гдје су скончавали животе у највећим мукама. – Из јаме Равни долац послије четрдесет дана извађено је 14 Срба који су касније и свједочили о преживјелим мукама – истакао је парох ливањски. Према његовим

Дан када су ме бацили у јаму

“Не сећам се уопште како сам из пећине доспела у jаму, нити ко ме jе тачно од комшиjа бацио у провалиjу. Маjка и сестра су ми причале да су мислиле како сам мртва пошто сам имала грдну рану на глави. Кажу да ми се мозак видео и да jе крв шикљала на све стране, а имала сам тада само десет година. До данас ми jе остао ожиљак на десноj слепоочници, део лобање ми фали, а мозак ми штити само кожа. Тек после пет дана сам се, кажу, освестила и почела да дозивам маjку. Преко мене jе било мртвог народа, jедва су ме извукли испод њих …” Стравично сећање казуjе нам

Сандра Благић: Часни крст на Динари

Tог крвавог љета на Огњену Марију 30. jула 1941. године мјештани села Доњи и Горњи Рујани, нису ни слутили да ће њихове прве комшије Хрвати, усташе, починити стравичан Покољ. Аутор: САНДРА БЛАГИЋ, 13.04.2019. Тог врелог љетњег дана комшије Xрвати, врата до врата, са којима су до јуче дијелили хљеб, своје комшије Србе одвели на клање.Наивне мајке, баке и дјеца, повјеровали су својим комшијама како их воде на присилни рад у Далмацију.Гонили их уз Динару, без капи воде и корице хљеба. Недалеко од саме јаме налази се Сајдина пећина одакле су прозивали породице и водили их над јаму. Неке су ударали, гурали а неке мајке су саме скакале са својом дјецом

Огњена Марија Ливањска

НАЈАВА: Сећање на Ливањске мученике

Са крајем јула, ближе се и дани када се сећамо наших предака пострадалих у данима око Огњене Марије 1941. године. Од тада, на тужну годишњицу, молитвеним окупљањима сећамо се њих и тог мученичког страдања. Где год да смо данас на планети, ми њихови потомци, помолићемо се за њихове душе заједно или сами, у храму или покрај споменика на неком од њихових стратишта. Злог лета 1941. године, жене и деца су живи бацани у јаме Динаре, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараци су побијени код села Пролог, нејач села Челебић побијена је у сеоској школи, а убијани су и на ливади Трновац, на подручју Купреса. Преко 1600 цивилних жртава, од тек рођених до

Патријарх примио представнике Удружења Огњена Марија Ливањска

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 17. јула 2020. године у Патријаршији српској у Београду представнике Удружења Огњена Марија Ливањска. Са благословом Његове Светости Патријарха, Удружење Огњена Марија Ливањска, у сарадњи са Телевизијом Храм и храмом Светог Саве на Врачару, недавно је београдској публици представило кратак историјски пресек живота ливањских Срба кроз изложбу, докуметарни филм и књигу о мученичком страдању лета 1941. године. На благослову и широкој подршци том догађају, као и на непосредној помоћи Фонда Патријарха српског Павла у осликавању спомен-капеле Свете великомученице Марине, у порти православне цркве у Ливну у чијој крипти су похрањене мошти ливањских мученика, патријарху Иринеју најискренију захвалност ливањских Срба пренео је председник

Погледајте ФИЛМ: Страдање и васкрсење ливањских Срба

Позивамо вас да одгледате документарни филм Страдање и васкрсење ливањскх Срба, аутора ђакона Радомира Врућинића. Филм је сниман у Ливањском пољу током 2018. године, а садржи и разговоре са многим актерима који су живи сведоци или истраживачи истине о страдању ливањских Срба. Уласком немачких трупа у Загреб, 10. априла 1941. године проглашена је Независна Држава Хрватска под вођством Анте Павелића и усташког покрета. Већ током априла, власти НДХ доносе расне законе, којима се Срби, Јевреји и друге нехрватске заједнице стављају ван закона. Са проглашењем НДХ, долази и до успоставе усташке власти у Ливну и околини. Убиства су почела већ 6. јуна 1941. године, када је у јаму бачен Губински свештеник

Слободан Антонић: О бројевима и покољу – одговор Мишини

Ако не можемо достојно да обележимо српска стратишта и гробишта по НДХ 2.0, шта нас спречава да то урадимо у Београду? Део одговора су наше безумне мапе ума. А део је, изгледа, и „струка“. На мој чланак Јасеновац у Београду реаговао је Вељко Ђурић Мишина текстом Одговор Слободану Антонићу или када нешто не знаш, питај оне који знају. Мишина и ја се, очигледно, разликујемо у схватању јавног задатка интелигенције. Он мисли да је главни задатак интелектуалца да чува знање о некој теми. Свако ко хоће о тој теми нешто да зна или каже у јавности, треба најпре да се обрати „чувару знања“, а овај ће му пренети шта о томе

Прича за сва времена – Јама

Ово није прича за свачији стомак. Али је за свачије срце. Прича је ово коју не зна много људи. А стара је скоро осамдесет година и пред вама је не због јубилеја. Већ због… срца. Она почиње у Ливањском пољу. Југозапад Босне, негде између Динаре и Голије, кад гледате југ и север, односно између Тушнице и Шатора кад гледате исток и запад. М? Нису нас на географији учили где је шта? Добро, да пробамо онда овако. Бака ми је рођена на православни празник Огњена Марија. Ишао сам у школу Иван Горан Ковачић. Наизглед, нема то никакве везе једно с другим, осим што је своје најпознатије дело, о усташким злочинима, “Јама”,

Госпава Цијетић, удата Бошковић, звана Прнџа: "Да простиш, ја сам била у другом стању кад ме бацило у јаму..."

Прнџа

И овај запис датира из љета 1990. године. Живот јој је понајвише прошао у самотињи и чамотињи. Сад самује у Чапразлијама. Сува као грана и лака као перце, а још се не повија под бременом од седамдесет и пет година. Живи од доласка до доласка сина којег је живот одавде испод Дрине одвео и удаљио. Криво јој што унука не може чешће виђати, али се не жали — навикла на патњу и одрицање. Док говори, стално је загледана некуд у даљину, доље низ Ливањско поље, низ само њој знане и видљиве друмове низ које су толики њени, драги и блиски, неповратно отишли и нестали у крвавим тминама и животним маглуштинама:

Грaдићи кoд Вeликe Гoрицe

ДАН КАДА ЈЕ СТВОРЕНА НАЈКРВАВИЈА ДРЖАВА У ИСТОРИЈИ БАЛКАНА

Фашистичка Независна Држава Хрватска /НДХ/, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем, која је била ратни савезник нацистичког вође Адолфа Хитлера, формирана је на данашњи дан 1941. године. На радију је прочитан позив народу дотадашњег потпредсједника југословенске владе Влатка Мачека да се покори њемачкој војсци и подржи усташе, које су одмах почеле терор над Србима, Јеврејима и Ромима. До јесени 1941. у Србију је протјерано око 200.000 Срба. Православни Срби су, са благословом Ватикана и Римокатоличке цркве у НДХ, присилно прекрштавани, а најдрастичнији облик терора над Србима, Јеврејима и Ромима били су масовни покољи. Само у Јасеновцу усмрћено је више стотина хиљада људи. Та највећа “фабрика” смрти у Другом свјетском

Епископ Сергије у Ливну: Не заборавити 20.000 убијених Срба

Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки и рмањски Сергије поручио је данас у Ливну да не смије бити заборављено страдање српског народа од усташа, које су у овој епархији у Дргом свјетском рату убиле и заклале око 20.000 Срба, а само у Бихаћу између 12.000 и 14.000. Владика Сергије служио је Свету архијерејску литургију у Спомен-капели у Ливну гдје је данас стигао Часни крст из Јерусалима и плаштаница из Русије, те је у бесједи подсјетио да су усташе убијене ливањске Србе, којима је направљена ова капела, бацили у јаме Ливањског поља. – Управо они који су клали, годинама су то заташкавали. После тог клања, нажалост, завладало је безбожништво – рекао је владика Сергије

Страдање Срба добило име: Покољ је српски Холокауст

Оно што нема име не постоји, речи су којима су се водили у Удружењу “Јадовно 1941.” који су, “кад већ неће нико други”, јавности представили термин који би у свету за српске жртве значило што и Холокауст (Шоа) за јеврејске. “Своје име и презиме имају жртве, имају га и злочинци, а име имају и маљеви, ножеви, српови… којима су Срби убијани у тзв. Независној држави Хрватској, само тај стравични догађај нема име, и ми смо одлучили да то променимо. Зваће се Покољ (са великим П), и требало би да га тако убудуће називају сви који га користе, од новинара до историчара који се тим питањем баве”, рекао је на конференцији

Најава: Света Архијерејска Литургија и дочек Часног Крста у Ливну

Дар Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, Часни Крст освештан у Јерусалиму и целиван уснама хиљада верника од Београда, преко Јадовна, Јасеновца, Газиместана, Острога, Бара и многих светиња, свечано ће бити уручен Спомен-капели Свете Великомученице Марине у Ливну у спомен страдалим ливањским Србима. Архијерејска литургија, коју служи Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Господин Сергије са свештенством, и примопредаја Часног Крста и Плаштанице из Свете руске земље, служиће се у Ливну. Недеља 3. новембра 2019. године у 9 часова. Нека нас животворни Часни Крст сабере на заједничку молитву! Извор: Огњена Марија Ливањска

У Брчком промовисана књига ”Огњена Марија Ливањска”

Књига Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска, која је најкомплетнији приказ страдања Срба Ливањског поља 1941. године, пренето читалаштву кроз аутентична сведочења преживелих страдалника, доживела је седам издања. И после 28 година од своје прве промоције, она и даље буди пажњу јавности. Зато је, након више промоција у Србији, Републици Српској, Црној Гори, али и у Лондону, представљена и брчанској публици. У суботу, 28. септембра 2019, након вечерње службе у цркви Свете Великомученице Недеље, на Мерајама, у сали парохијског дома, са благословом протојереја-ставрофора очева Миодрага Тошића и  Жељка Ђурице, одржана је промоција књиге Буда Симоновића, Огњена Марија ливањска. Организатори промоције, Удружење Огњена Марија Ливањска из Београда и Завичајно удружење Крајишника „Гора“

Постављање Часног крста на јами Равни Долац

Ми, потомци и поштоваоци жртава Покоља, из удружења Огњена Марија Ливањска и Јадовно 1941, послије 28. година узнијели смо Часни крст козијим стазама и одржали помен за пострадале тог крвавог дана на Огњену Марију 1941 године. Везане вијести: Сандра Благић: Часни крст на Динари

Помен поводом 78 година од усташког покоља 1.600 Срба у Ливањском пољу

У Ливну је данас служена Света литургија у Спомен капели-костурници поводом обиљежавања 78 година од када су усташе побиле 1.600 Срба у Ливањском пољу. Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је Срни да је на данашњи дан, на празник Свете Огњене Марије, прије 78 година побијено 1.600 Срба са подручја Ливна. – На подручју Ливна те страшне 1941. године страдало је 1.600 Срба, од тога испод 18 година 673, а од тога броја 248 тек рођене дјеце и дјеце до шест година – истакао је парох Црепуља. Парох ливањски је навео да су само 13 мушкараца и једна жена приживјели у Равном доцу на дну јаме 40 дана. – Године 1941. побијени

Slobodan_Antonic_media_centar.jpg

С. Антонић: Онај ко летује у Хрватској доприноси нормализацији столетног геноцида који траје

Данашње летовање наших архиграђанских селебритија у НДХ 2.0 спада, заправо, у исти смисаони сегмент као и летовање у НДХ 1.0. Ових дана наши архиграђански селебритији хвале се путовањима по Хрватској. „Игра Хајдук, данас, сад некад, дивно је бити у Сплиту“!, дичи се Софија Тодоровић, „комшиница из Борче“ (заправо, активисткиња YIHR-а), позната по акцији „Бурек солидарности“ (после које је Кандићкин ФХП позвао Европски суд за људска права да је узме у заштиту од српских националиста). „За 18 година супер летовања“ у Хрватској, похвалио се и Срђан Драгојевић, „нико ме ружно погледао није“. „Мислим да таблоиди распирују мржњу, као 90-тих“, додао је. И док нам Сергеј Трифуновић шаље „поздрав с магичног Цреса“,

У Београду и Новом Саду служени парастоси страдалим Ливањским Србима

Након 78 година од великих страдања која су задесила српски народ Ливна и Ливањског поља, као и 27 година од почетка страдања у последњем грађанском рату, Ливањски Срби почели су са окупљањима током којих се сећају својих мученички пострадалих предака. У суботу 27. јула, у цркви Св. Кирила и Методија на Телепу у Новом Саду, окупили су се ливњаци који живе у Новом Саду и околини. Молитвено сећање предводио је отац Вилимир Врућинић. Следећег дана, у недељу 28. јула, служен је парастос за све пострадале у храму Св. Марка у Београду. Пред 50-ак окупљених Ливњака и њихових потомака, богослужење је предводио отац Мирко Јамеџија, бивши парох ливањски. У својој беседи,

Најава: Молитвено сећање на убијене Ливањске Србе

Потомци и поштоваоци ливањских Срба, које су усташе сурово побиле лета 1941. године, помолиће се за њихове душе и ове, 2019. године, у више места у Србији, Републици Српској и Федерацији БиХ. Злог лета 1941. године, жене и деца су живи бацани у јаме Динаре, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараци су побијени код села Пролог, нејач села Челебић побијена је у сеоској школи, а убијани су и на ливади Трновац, на подручју Купреса…. Преко 1600 цивилних жртава, од тек рођених до у старости онемоћалих нестало је тих дана, око Огњене Марије. Нестале су заувек целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема ни једног

Злочини над Србима Ливањског поља, 28. јула – 3. августа 1941.

Покољ у шуми Копривници био је крвави увод у масовне покоље који ће се догодити до краја јула 1941. године на двадесет губилишта у околини Ливна, која су до сада утврђена. Усташе су упорно тврдиле да Србе протерују у Србију, а егзекуције су вршиле најчешће ноћу, све до масовних покоља које су извршили 29. и 30. јула. Када је, нажалост касно, Србима постало јасно да је почело њихово истребљење, више није било могућности за озбиљнији и организовани отпор јер су већ били разоружани, а они који би отпор могли организовати били су побијени. Дана 28. јула усташе су поклале Србе који су се лечили у ливањској болници. Истог дана у

prebilovci-kosti.jpg

Илија Шакота, заборављени је српски херој

Из jаме Бивоље брдо, у децембру 1990. године, извађене су кости великог броjа невино пострадалих Срба, коjи су у њу живи гурнути у току љета 1941. Уз кости су пронађени и дjелови одjеће и обуће као и лични предмети мученика, али и зарђали остаци jедне пушке са мунициjом. Пушка jе припадала усташи- jамару Мехи Делићу. Мехо jе са другим усташама, у Видовданскоj ноћи, под свjетлом батериjа и камионских фарова, у понор jаме дубок 40 метара, гурао своjе српске комшиjе. На реду су били Срби из села Козица код Стоца, њих око 120, на превару и часну комшиjску реч похватани, затворени и мучени у Дуванскоj станици у Домановићима. Нису сви очаjавали. У току

МАНАСТИР СЛАНЦИ: Трибина „Покољ Срба 1941-1945 године“ (ВИДЕО)

  У манастиру светог првомученика и архиђакона Стефана у Сланцима у недељу 12.05.2019 године реч су имали чланови удружења Јадовно 1941 др. Душан Басташић и Никола Милованчев на тему „Покољ Срба 1941-1945 године“    Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

А како гробове да замијенимо?

Све до 11. априла 1992. године, међу Србима у Ливну jе тињала нада да се зло неће поновити, да ће разум побиjедити и да ће се све ипак разминути на витлању  националистичким барjацима и проусташкоj галами, можда на диобама и сеобама, без крви и злочина. Тог дана jе, међутим, громовито одjекнула виjест да jе на путу Гламоч – Ливно, на перифериjи Гламочког поља, убиjен Србин, Ливњак, Миле Радоjа. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 16. марта 2016. године. Да све буде жалосниjе и парадоксалниjе, управо Миле Радоjа, педесетjедногодишњи електричар, стасита људина као од Цинцара одваљена, човjек  коjи се ниjе боjао по два ока у глави, много приjе

Фото: YouTube Screenshot

ЛОРДАН ЗАФРАНОВИЋ 40 ГОДИНА КАСНИЈЕ: Сцене злочина из аутобуса стварно су се десиле на путу ка Поповом пољу!

– Моја матер није ишла даље од Сплита, а за живота је промијенила осам држава! Printscreen Tanjug/Video Тако је 16. децембра 2018. у Београду, у Центру за културну деконтаминацију, обраћање започео Лордан Зафрановић, отварајући јубиларну пројекцију свог великог и оспораваног филма „Окупација у 26 слика“, а који је 2018. године славио 40 година од завршног снимања и приказивања пред југословенском и свјетском публиком. Филм који је 1978. године снимио млади југословенски редитељ, дипломац чувене прашке академије, уздрмао је и публику и стручну јавност, а државне службе опоменуо на страшне злочине прекривене присилом ћутања. Као да су сви већ били заборавили херцеговачке јаме, гробна јасеновачка поља, дјецу са Козаре, крваво море

На данашњи дан почео геноцид

Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године дао зелено свјетло за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима… Само у првих седам мјесеци усташке власти прекрштено је око 100.000 православних, отворен концлогор Јасеновац и почеле депортације Срба Министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године прописао “Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред”, чиме је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. Та наредба искориштена је као правни основ за геноцид који је услиједио, а на основу ње Срби су прогањани, убијани, прекрштавани и протјеривани. Отворен је концентрациони логор Јасеновац, људи су убијани без суђења и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала