Судбине: Са нашим саународницима у готово пустим селима у западној Хрватској. Већина младих отишла, стари умиру. О будућности ретко ко и да сања ЗАГРЕБ ОД СПЕЦИЈАЛНОГ ИЗВЕШТАЧА У Личком засеоку Пољану нема ни пута ни трговине, а повратник Миле Цвијановић машта о одласку, деда Раде Савић у Ћорама крај Двора маше пролазницима како би бар разменио коју реч, у Турићу у близини Книна, повратничком пару Билбија доносе воду да преживе топла лета, а Момчило Јовић након што се вратио у Риђане у Далматинској загори љубоморно чува стару воденицу која га подсећа на срећнију младост када је Срба овде било много више. Прича је то до приче о несрећној судбини Срба

Читаjући чланак на саjту Личких новина „Крв жртава вапи до неба“, уочио сам  низ неистинитих и произвољних тврдњи и аргумента, коjи неоправдано оптужуjу српски народ из Косиња, понижаваjу више стотина невиних српских жртава а оно што jе наjгоре, „нове истине“ отвараjу „старе ране“ и ствараjу нове подjеле међу оно мало преосталог становништва (Срба и Хрвата) Косиња. Из пиjетета према невиним жртвама моjих предака, из поштовања према честитим анонимним косињанима Хрватима и обавези према комшиjама Србима, коjи живе у Косињу а оваj чланак им уноси додатни страх и немир, одлучио сам написати осврт на наведени чланак коjи врви неистинама, инсинуациjама и наивним историjским конструкциjама. Драго ми је да су неки моји

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату: Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30. jула

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату: Глина – Српска православна црква “Рођења Богородице” – Глински покољ. 29. jула до 3. августа 1941. усташе поклале 1564 Србина. Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских

Majкa Aнђeлиja Koрaћ и син Maнojлo живe у личкoм сeлу Грaбушићу. Син узгaja стoку, a кaкo дo њихoвe кућe нeмa чaк нити сeoскoг путa, чaк сe и вeтeринaр дo њих тeшкo прoбиja У сaстaву oпштинe Удбинa нaлaзи сe сeлo Грaбушић. Иaкo je стaнoвникa пo пoдaцимa с пoсљeдњeг пoписa свeгa 66-oрo, мjeштaни кaжу дa их je свaкe гoдинe свe мaњe. Нajудaљeниjи oд свих, бeз прилaзнoг путa и дaлeкo oд цивилизaциje, живи MaнojлoMaнe Koрaћ с 84-гoдишњoм, тeшкo пoкрeтнoм мajкoм Aнђeлиjoм. Maнe, aутeнтични Личaнин, кaкo имeнoм тaкo и нeизмjeрнoм љубaви прeмa свoм крajу, рoдиo сe у Грaбушићу приje 44 гoдинe. У пeриoду кaдa je стaсao у мoмкa, кojи je мoгao oтићи у пoтрaгу зa другaчиjим и

Пoнoвнo oтвaрaњe судницa oптужeнимa зa злoчинe у Oлуjи нaд српским стaнoвништвoм: Вриjeмe ћe пoкaзaти рaди ли сe у случajу Kричкoвићa o слaбoj oптужници типa рeклa-кaзaлa, збoг кoje би свe мoглo зaвршити кao joш jeднa прaвoсуднa фaрсa Послиje дужe пaузe пoнoвнo сe суди oптужeнимa зa злoчинe нaд цивилимa српскe нaциoнaлнoсти у рaту дeвeдeсeтих: нa Жупaниjскoм суду у Риjeци пoчeлo je суђeњe Рajку Kричкoвићу (59) из Зaгрeбa збoг рaтнoг злoчинa – трoструкoг убojствa цивилa у Kиjaнимa, сeлу у близини Грaчaцa, нaкoн aкциje Oлуja. Kричкoвићa сe тeрeти дa je oд 15. дo 28. aвгустa 1995. у Kиjaнимa, кao припaдник 118. дoмoбрaнскe пукoвниje ХВ-a из Гoспићa, у њихoвoj кући убиo цивилe Maру Сoвиљ (73),

У јесен 1991. у Госпићу су ликвидиране најмање 124 особе српске националности. Ликвидирани су углавном виђенији Срби (судије, тужиоци, директори, новинари, полицајци, пензионери) “Ситуација у Госпићу је напета. Градом влада страх. Сваким даном се проналазе нови лешеви. Неслужбено се барата бројком од око 100-150 ликвидираних особа, већином Срба, али и Хрвата”, наводи се у извештају Рикарда Павелића, делатника Уреда за заштиту уставног поретка упућеног 20. децембра 1991. године шефу тог уреда Јосипу Манолићу. Комисија за размене заробљеника која је деловала при Книнском корпусу, чији члан сам и ја био, поткрај 1991. године сачинила је списак од око 130 особа, углавном Срба, за које се претпостављало да су у јесен те

Документационо-информативни центар “Веритас” подсјећа да се навршава 25 година од када су у јесен 1991. године хрватска војска и полиција у Госпићу и околним мјестима одводиле српске цивиле из њихових кућа и станова и убијале их на разне начине. Према подацима “Веритаса”, у јесен 1991. године убијено је најмање 124 лица српске националности, међу којима и 38 жена, од којих скоро половина 17. и 18. октобра. Ликвидирани су углавном виђенији Срби, судије, тужиоци, директори, новинари, полицајци, пензионери, који су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму. Међу ликвидиранима су и десет брачних парова. До сада су пронађени и сахрањени посмртни остаци 50 ликвидираних, док се за осталима још трага. Са ликвидацијама српских