“Ako zaboravim tebe, Jerusalime, neka me zaboravi desnica moja. Nek` se prilijepi jezik moj za grlo moje, ako te ne spomenem, ako ne istaknem Jerusalim za početak veselja moga.” Psalam 136. Davidov 15. juna 1999.g. bio je utorak; sve utihnulo, ni vrapca da zašuška u ljeskovim granama ispred kamene kosovske kuće. Nebo se namreškalo bjeličastim zarom od oblačja, baš ko da se zaklanja pred njenim očima. Zaziru nebesa, zemaljskog bezakonja se kriju. Smilja ustala zarana, obavila sve po kući, popila i kafu. No muči je taj muk. Zna ona da je rat na Kosovu, otkud sad tolika tišina. U daljini ni glasa da se odzove. Naumila je svakako otići do

Sramni prohtevi Prištine, koja najavljuje da će tražiti nove teme briselskog dijaloga sa Beogradom. Albanci traže i otvaranje arhiva bivše JNA U nastavku dijaloga sa Beogradom u Briselu, Priština će zatražiti da se na stolu nađu teme: nadoknada ratnih odšteta, otvaranje arhiva bivše JNA, kao i nestale osobe. Ovu najavu premijera privremenih institucija u Prištini Ise Mustafe, predsednik srpske Vlade Aleksandar Vučić danas je prokomentarisao rečima: – Čuli ste prištinskog premijera koji govori o ratnoj šteti. Da nije smešno bilo bi tužno. Ali mi ne odgovaramo, jer želimo da sačuvamo mir. O tome šta sve podrazumeva pod ratnom štetom, Mustafa je naveo – naknade za ubistva, civilne žrtve, naknade za

Ispred Narodne skupštine od juna 2015.stoje panoi sa fotografijama i imenima više od 2.500 žrtava tragično nastradalih devedesetih godina na području Kosova i Metohij Od jula 2015. godine, na platou ispred Doma Narodne skupštine nalazi se “srpski zid plača” – panoi sa fotografijama i imenima više od 2.500 civilnih žrtava, vojnika i policajaca koji su tragično nastradali devedesetih godina na području Kosova i Metohije. Ovaj podsetnik na nevine žrtve zbog nemara je postao zid srama.  Plastični i vezeni baneri su usled atmosferskih uticaja postali krti. Vetar je većinu pocepao. Komadi pokidane tkanine su se zamrsili oko metalne ograde. Pojedine parole leže na pločniku. Iz Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih sa

U pravoslavnoj crkvi u Lapljem Selu služen je parastos nastradalim Srbima u bombaškom napadu na autobus “Niš ekspresa” u Livadicama kod Podujeva. U napadu pre 16 godina ubijeno je 12 a ranjeno četrdeset troje Srba. Egzekutori ovog zločina nisu kažnjeni. Vrhovni sud Kosova je u drugostepenom postupku u martu 2009. godine zbog nedostatka dokaza oslobodio Fljorima Ejupija, jedinog okrivljenog za “slučaj Livadice”. Preživela u napadu Jelena Dragović iz Lapljeg sela toga dana ostala je bez sestre Mirjane. Jelena kaže da boli i to što počinioci ovog zločina još nisu pronađeni. “Ne znam da li će biti za mog života, ali se nadam da će kad tad ova pravda biti zadovoljena.

U pravoslavnoj crkvi u Lapljem Selu kod Prištine danas će biti služen parastos Srbima ubijenim u terorističkom napadu prije 16 godina na autobus “Niš-ekspresa” u selu Livadice kod Podujeva. U ovom terorističkom napadu poginulo je 12 Srba, a 43 ih je povrijeđeno. Aktiviranjem deset kilograma TNT eksploziva na magistralnom putu u selu Livadice dignut je u vazduh prvi od šest autobusa iz konvoja kojim su Srbi raseljeni sa Kosova i Metohije, u pratnji Kfora, kretali u Gračanicu na zadušnice. Poginuli su Živana Tokić, Slobodan i Nenad Stojanović, Sunčica Pejčić, Mirjana Dragović, Nebojša, Danilo i Snežana Cokić, Milinko Kragović, Veljko Stakić, Dragan Vukotić i Lazar Milkić. Najmlađa žrtva jednog od najgnusnijih

Otadžbinski pokret OBRAZ počinje sa rodoljubivom akcijom podsećanja na to šta sve moramo da čuvamo kao najveću svetinju, koja ne sme da se izda ni po cenu života. Svetosavlje, Kosovo i Metohija, srpska duhovna kultura, ćirilica, ljubav prema bratskoj Rusiji, Otadžbina, sećanje na naše mučenike, junake i velikane, bezuslovna odbrana svih naših vrednosti, tradicije i običaja – to su vrednosti koje čuvamo i branimo već vekovima, ono na šta mislimo i čemu se zaklinjemo kad kažemo: NEĆU DA IZDAM! Šta god nam nudili, šta god nam obećavali, kako god nas ucenjivali ili nam pretili, nemojmo da izdamo Srbiju. Makar naši neprijatelji izdaju opisivali nekim drugim, manje oštrim i jakim rečima,

Nečuveni albanski vandalizam i divljaštvo  na srpskim grobljima na Kosmetu ! Na dve trećine teritorije KiM (ukupna površina 10.886 km2) u potpunosti uništili, od 1999. godine,  na više od  280 srpskih  groblja više od 10.000 spomenika što je nečuveno divljaštvo u Evropi. – Ruše i spomenike boraca protiv fašista . – Srušili sve spomenike srpskih pisaca i istorijskih ličnosti. Po zloglasnoj  i zastrašujućom  Hitlerovoj fašističkoj  teoriji iz “Majn kampfa”(“Mojaborba”) :  “ Ako jednom narodu uništite spomenuke  tog naroda neće biti tu u drugom kolenu” –  Albanci od 1999. godine na Kosovu i Metohiji sistematski uništavaju srpske crkve , manastire , srpska groblja i spomenike na njima, spomenike srpskih istorijskih ličnostim

Početkom februara na Kosovu umalo nije buknuo novi sukob, Srbi sa obe strane Ibra danima su bili u velikom strahu, jer je pretila opasnost da ih napadnu i proteraju specijalne jedinice ROSU i albanske paravojne formacije… Rušenjem spornog betonskog zida u Kosovskoj Mitrovici i kakvog-takvog dogovora srpske i albanske strane, napetost je privremeno smanjena, ali su strah i briga Srba ostali… Mada u gotovo svim selima južno od Ibra Srbi i dalje noću dežuraju i ne znaju šta će doneti svaki novi dan, neizvesnost je, bez sumnje, najveća u porti crkve Svetog Save u južnoj Mitrovici gde sa porodicom, suprugom Tatjanom i sinovima Dimitrijem (8), Filipom (5), Markom (4) i

DEJAN RISTIĆ, BEOGRAD ,,Dvadeseti vek, a posebno njegova druga polovina, biće u svesti Crkve zapamćen kao vreme plača. Mnogo je onih koji su morali da napuste svoju otadžbinu kojom su duvali vetrovi razaranja, demonskih ideologija, diktatura, nasilja i neslobode. Mnogo je onih unutar Crkve koji su u ovom periodu morali da stisnu svoje srce zbog ismevanja i progona Hrista i hrišćana, zbog proterivanja Crkve iz javnog života, dajući joj mrvice za prostor njenog društvenog delovanja. Želimo čvrsto da verujemo da je vreme plača, vreme razgradnje, vreme mržnje konačno za nama, i da za naš narod i njegovu Crkvu počinje vreme gradnje, vreme radosti i vreme ljubavi.” iz Božićne poslanice patrijarha

Pred vama je tekst koji opisuje život Srba na Kosmetu i upućen je svima onima koji misle da su Srbi izgubili Kosovo i Metohiju, jer su ga prodali. U nadi da će nam svima pomoći da shvatimo koliko je važno dobro promisliti i odmeriti reči, pre nego što ih izgovorimo ili objavimo, objavljujemo tekst uz dopuštenje njegovog autora, Srbina koji i sada živi na Kosovu i Metohiji. „Pišem sa tog Kosova i Metohije. Imam sasvim dovoljno godina da se sećam i početka osamdesetih i onih demonstracija i šta im je prethodilo. Kada živiš južno od Ibra u selu gde je Srba desetak skromnijih kuća sa obradivom zemljom a okružuje te

Rađeno u kancelariji Načel. okruga topličkog — 11. maja 1890. godine Boja Jakovljević iz Crkoljeza, Jovan Savić iz Belice i Dobrosav Jeftić iz Sogrla, pećske nahije u Turskoj, prestali su ovom Načelstvu i izjavili sledeće: Mi smo kao zemljedelci živili u našim selima kao starosedijoci od pamtiveka; obdelavali smo našu zemlju i gajili stočarstvo, — pa tako smo i ove godine zasejali žito po njivama našim kao uvek, okopavši kukuruze i uredili novpće; no nas u ovome našem mirnom živovanju uznemiriše Arnauti, raznim kinenjem i mučenjem, a iz kojeg uzroka nas počeše od nekog vremena goniti ne znamo, ali mi smo silom i zulumom njihovim naterani bili da našu dedovinu

Baš uoči albanskog praznika, lideri pet gradova iz regiona u Tirani osnovali uniju. Drecun: Provociraju nealbanske građane. Arifi: Cilj da se bolje spremimo za EU Tirana, Priština, Preševo, Tetovo i Ulcinj formirali su Uniju opština u regionu kojima rukovode Albanci, i to samo dan uoči praznika albanske zastave, na koji je proglašena i nezavisnost Albanije. Zato su ovaj potez mnogi protumačili kao prelazak u konkretnu akciju stvaranja “velike Albanije”. Čelnici gradova iz Albanije, Crne Gore, Makedonije i s juga Srbije i Kosmeta saopštili su da im je cilj da razmenjuju iskustva u oblastima urbanizma, inovacija, životne sredine, kulture i investicija, ali šef skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun čitav poduhvat

Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji 1998, 1999. i 2000. godine ocijenilo je da je žalosno da ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić ni na jednoj sjednici Savjeta bezbjednosti UN do sada nije zatražio oslobođenje kidnapovanih Srba. Udruženje u saopštenju postavlja pitanje državnicima Srbije “ima li nešto važnije od ljudskih života”. Iz Udruženja pitaju “zašto je Srbija pomogla oslobađanje albanskih terorista i zločinaca iz srpskih zatvora, a ignoriše porodice kidnapovanih i ubijenih Srba” i da li Tužilaštvo za ratne zločine zna gdje se nalaze kidnapovani Srbi. “Zbog čega državnici Srbije nisu omogućili susret porodica Udruženja kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji sa tužiocem za ratne zločine

Uskoro se navršava sedam decenija od kolonizacije oko 2.000 stanovnika Nove Varoši, Prijepolja, Priboja i Sjenice Sedam decenija nakon kolonizacije gorštaka iz Raške oblasti u Banat, univerzitetski profesor Dragoljub S. Živković iz Pančeva, tada osmogodišnji dečak, u knjizi “Voz bez voznog reda” obelodanjuje tugu zbog rastanka sa zavičajem, nade i zebnje zbog puta u nepoznato, ali i upornost i vitalnost “dođoša” da u ravnici puste klicu i korenje. U knjizi je i spisak 2.000 čeljadi u seobi, do poslednjeg praga i familije, koji su se doselili iz brda opština Nova Varoš, Prijepolje, Priboj i Sjenica. – Zbog nemačkih napuštenih kuća i imovine, državi bila potrebna nova radna snaga, pre svega

Udruženje kidnapovanih i ubijenih sa Kosova i Metohije žele da se njihov status izjednači sa statusom drugih žrtava rata, rekao je predsednik tog udruženja Simo Spasić u razgovoru sa ministrom odbrane Zoranom Đorđevićem. Ministar Đorđević posetio je Spomen-sobu „Kosmetske žrtve“, gde se susreo sa članovima porodica nestalih i kidnapovanih. Na izloženim fotografijama u Spomen-sobi predstavljeno je 2.500 kidnapovanih i ubijenih civila sa KiM — Srba, Roma, Goranaca i Albanaca — koje su oteli i ubili pripadnici terorističke OVK. „Tražimo da država pomogne porodicama žrtva. Najviše nas pogađa što u Briselu nema razgovora o kidnapovanim Srbima, nema odgovornosti komandanata OVK“, rekao je predsednik Udruženja kidnapovanih i ubijenih sa KiM Simo Spasić. Srbija će učiniti sve da oni koji su počinili zločine odgovaraju i napori na pomirenju

Nepoznata lica polupala su spomen-ploču i krst koji su postavljeni na Osnovnoj školi “Braća Aksić” u Starom Grackom u znak sjećanja na 14 ubijenih srpskih žetelaca 1999. godine. Predsjednik sela Staro Gracko Zoran Ćirković rekao je Srni da su radnici škole jutros primijetili da su ploča i krst polomljeni. “Na zidu škole, ispod mesta na kojem se nalazila ploča, ispisana je reč na albanskom – hekmaria/osveta/. Ovaj vandalski čin prijavili smo odmah policiji i očekujemo njihov izlazak na teren”, kaže Ćirković. U Starom Gracku kod Lipljana, u julu 1999. godine, ubijeno je 14 srpskih žetelaca. Porodice ubijenih srpskih žetelaca ne mogu da posjećuju grobove najmilijih jer je groblje minirano, zbog

U Gračanici je danas u prisustvu tridesetak članova porodica nestalih i kidnapovanih Srba sa Kosmeta obilježen Međunarodni dan nestalih i poručeno da rodbina neće odustati od zahtjeva da pred lice pravde budu izvedeni zločinci koji su ubili i kidnapovali više od 1.000 Srba na Kosovu i Metohiji. “Postoje datumi u kalendarima koji su posvećeni uspesima ljudi, ali postoji i 30. avgust koji se na planeti Zemlji obeležava kao dan ubijenih i nestalih”, naglasio je u ime Udruženja nestalih i kidnapovanih Srba Milorad Trifunović i istakao da je iz godine u godinu sve manje onih koji saosjećaju sa porodicama ubijenih i nestalih. Mnogi roditelji su potragu za istinom, kako kaže Trifunović,