arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Погледајте филм ,,КОШАРЕ” (видео)

У режији: Ђорђа Бојанића, проф. историје и ђакона Дејана Јовановића. Циљ овог документарног филма је да приближимо суштину и значај ове битке и јунаштва, који не улази у детаље битке и стратегију исте. Кроз причу нас води борац и јунак са Кошара Дарко Анђелковић и пензионисани генерал-пуковник Владимир Лазаревић. Цела прича је проткана кроз нараторски део и казивање песника др Данила Васојевића, брата јунака Ивана Васојевића Јагуара, наглашава Ђорђе Бојанић. Наш крајњи циљ је да овај филм понудимо свим школама у Србији да га и ђаци осмог разреда и средњих школа погледају 25. марта у понедељак или 11. априла 2024. год, у нади да добијемо препоруку министарства просвете. Наратор у филму је Бошко Козарски.

Бојанић: ДАН СЕЋАЊА НА 17. март 2004. Тај дан називамо ПОГРОМ, а може се назвати и ГЕНОЦИД

Пре 16. година на Косову и Метохији избили су највећи етнички злочиначки мотивисани сукоби од старне шиптара и доласка међународних снага у окупираној српској покрајини. Приредио Ђорђе Бојанић Тај дан називамо ПОГРОМ, а може се назвати и ГЕНОЦИД, ево и зашто… зар затирање свега Српског што је од античког доба грађено, те уништене цркве, манастири, гробља, споменици, ти писани документи, сва та старина, осликана, све те уништене фреске, та уништена култура, духовност и физичко уништење људи… зар то није ГЕНОЦИД над једним народом, који се нашао усамљен док је на сво то разарање и уништавање мирно гледала та демократска Европа? Питам се, какав је то народ који уништава гробља, који се и

20 година Друштва пријатеља манастира Светих Архангела код Призрена

Ове године навршава се 20 година постојања Друштва пријатеља Манастира Светих Архангела код Призрена и неуморног рада чланова и сарадника Друштва на очувању културно-историјског наслеђа Манастира Светих Архангела, царског Призрена, Свете косовско-метохијске земље, духовног и националног идентитета Срба на Косову и Метохији. Од свог оснивања и првог циља – обнова манастира и помоћ монаштву да остане и опстане у њему, до данас, Друштво је својим активностима било ангажовано у обнови светиња и културног наслеђа, укључивање расељених са Косова и Метохије, деце, младих и многих других у духовни живот на простору Призрена и Косова и Метохије, реализовало бројна ходочашћа, богат културно-уметнички програм и више манифестација и фестивала локалног и међународног домета.

Дарко Ристов Ђого: Нема више било шта да се напише

Просто нема. Пишем овај текст у недјељу, 1.9.2024, након Свете Литургије, суочен са притиском сопствене савијести, немоћан као јединка да било шта учиним, немоћан да гледам коначне дане косовске издаје наше завјетне земље и најхрабријих од свих Срба – оних који су остали да живе на Косову и Метохији. Покушавао сам да живим достојно косовског завјета. Да изродимо Јелена и ја четворо дјеце, сви рођени на царски рез, сви – колико смо знали и умјели – васпитавани у духу свете вјере и завјетног Предања, сви окренути ослобођењу и уједињењу свих српских земаља а најприје Косова и Метохије. Покушавао сам – понекад само успјевао да стигнем и постигнем, да помогнем ријечју

12 ПИТАЊА О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – из угла једног никог

Јуче је, у низу других установа у које је упала, шиптарска полиција запосела и Институт за српску културу у Лепосавићу, који је 1978. као мултидисциплинарна научна установа основан у Приштини, а онда након 1999. измештен у ову српску средину на Северу. Пише: Др Немања Девић Шта, заправо, значи да су непријатељи ”упали” у неку српску установу на Северу? Наши медији користе најчешће тај термин, који са собом носи претпоставку да су се након ”упада” потом и повукли?! ”Упад”, напротив, има сасвим другу конотацију, о којој нико не говори: Шиптари долазе са дугим цевима, плене компјутер и документацију, а затим запечате канцеларију и трајно ликвидирају рад установе. У различитим фазама, то

ЗБОР НА КОСОВУ У ДАЛМАЦИЈИ 1893. 

Између Динаре и Јадранског мора у Далмацији, по прилици на један сат од Книна, лежи ово друго Косово поље, које се пружа скоро до Сиверићког рудника. Приредио: Томо Радусин Народ, српски који је био послије пропасти српскога царства принуђен, да, усљед разнијех недаћа својих, оставља своја прађедовска огњишта и да се на позив аустријских владалаца са оружјем у руци и са својим иметком пресели у разне крајеве Аустријско-Угарске монархије – обичавао је, да у новој постојбини затечена пуста мјеста назива онијем именима каковијем је називао своја мјеста, ријеке и планине своје пређашње царевине. Тако је Косово у Далмацији добило име своје од Косова у Старој Србији, на коме је пропало

Пре­да­ва­ње с филм­ске тра­ке др­жи па­жњу ђа­ка на ча­су исто­ри­је

У Основ­ној шко­ли „Бу­бањ­ски хе­ро­ји” у Ни­шу осма­ци ће да­нас – тач­но че­тврт ве­ка од по­чет­ка Бит­ке за Ко­ша­ре – о нај­по­зна­ти­јој бор­би то­ком агре­си­је НА­ТО-а и хра­брим бра­ни­о­ци­ма до­мо­ви­не у епској би­ци у ре­јо­ну чу­ве­не ка­ра­у­ле учи­ти из до­ку­мен­тар­не при­че ко­ју су на филм­ској тра­ци овекове­чи­ли Ђор­ђе Бо­ја­нић, на­став­ник исто­ри­је, и Де­јан Јо­ва­но­вић, ве­ро­у­чи­тељ у овој ни­шкој осмо­лет­ки. Пише: Миленија Симић-Миладиновић Они су твор­ци до­ку­мен­тар­ца „НА­ТО агре­си­ја 1999. – Ко­ша­ре”, ко­ји је, уве­ра­ва­ју, ура­ђен ра­ди обра­зо­ва­ња: „Ни­је про­фи­та­би­лан, ра­ђен је без бу­џе­та, али из ду­ше, ср­ца и љу­ба­ви пре­ма отаџ­би­ни Ср­би­ји, за осма­ке и сред­њо­школ­це да би уче­ни­ци­ма при­бли­жио су­шти­ну и зна­чај бит­ке и ју­на­ка са Ко­ша­ра.” „И да­нас,

Ђурђица Драгаш: Кошаре – петнаесторица на једнога!

Такав је био однос снага 9. априла 1999. године када је нападнута караула Кошаре. Око стотинак голобрадих младића, махом на одслужењу војног рока, бранило је тог дана своју земљу, своју породицу, све нас који смо били иза њихових херојских леђа! Верујем да нико од њих, када су само пар месеци раније кренули у војску, није могао да претпостави у каквом ће се паклу наћи. Били су то обични младићи, махом из скромних породица које нису имале ни пара, ни утицаја да их “преко везе” сместе у неки безбеднији део земље или их пошаљу у иностранство како би избегли рат. Били су то младићи који су иза себе оставили детињство, прва

ПРОТЕСТНО ПИСМО ПОВОДОМ НЕОУСТАШКИХ ИДЕЈА У СРПСКОЈ АКАДЕМСКОЈ ЈАВНОСТИ

Сматрамо да Грухоњићева расистичка харанга против српског народа, баш као пропаганда хрватских и муслиманских усташа уочи 1941, служи за то да оправда геноцид коме су Срби данас подвргнути од стране НАТО држава и потомака злочинаца из Другог светског рата. Изражавамо најдубље огорчење због недостојног поступања дела академске јавности који је протеклих дана стао у одбрану права Динка Грухоњића, запосленог на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, да неоусташким изјавама вређа читав српски народ, али и све пристојне, моралне људе, независно од националности, и срамотећи саму идеју Универзитета. На незадовољство студената, који су због Грухоњићевих дугогодишњих тешких увреда блокирали Филозофски факултет, управа ове установе одговорила је тако што је у потпуности

НЕЋЕ МОЋИ: Нисмо ми Индијанци

Какве везе имају амерички Индијанци, немачки Јевреји и косовски Срби? А у чему је разлика између партизана и терориста Године 1935, баш негде у ово време, 15. септембра, нацистичка Немачка усвојила је два радикално дискриминаторска закона – Закон о држављанству немачког рајха и Закон о заштити немачке крви и части који су поставили темеље за прогон јеврејског становништва и Холокауст. За ове законе сте сигурно чули под њиховим колоквијалним именом – Нирнбершки закони, али вероватно вам није на крај памети где су немачки правници предвођени министром правде Францом Гиртнером и државним секретаром у том министарству, а касније председником Хитлеровог Народног суда Роландом Фрајслером нашли узор. Према Џејмсу Витману, професору на

СИТУАЦИЈА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ КРОЗ ЗВАНИЧНЕ ФАКТЕ

Српски народ на Косову и Метохији налази се у веома тешкој ситуацији и од велике је важности да им пружимо подршку и покажемо да нису сами. Администрација тзв. државе Косово изазвала је брутални терор и огољено насиље према српком живљу у Звечану на северу Косова и Метохије. Арно Гујон; ФОТО: Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Сведоци смо да се путем медија и друштвених мрежа шири лажна слика о догађањима на северу Косова и Метохије са циљем да се Срби са Космета означе као агресори и кривци за новонасталу ситуацију. Само заједничким снагама и јединственим деловањем можемо да станемо на крај стварању погрешне слике стварности о дешавањима на Косову и Метохији

Ђурђица Драгаш: Кошаре – петнаесторица на једнога!

Такав је био однос снага 9. априла 1999. године када је нападнута караула Кошаре. Око стотинак голобрадих младића, махом на одслужењу војног рока, бранило је тог дана своју земљу, своју породицу, све нас који смо били иза њихових херојских леђа! Верујем да нико од њих, када су само пар месеци раније кренули у војску, није могао да претпостави у каквом ће се паклу наћи. Били су то обични младићи, махом из скромних породица које нису имале ни пара, ни утицаја да их “преко везе” сместе у неки безбеднији део земље или их пошаљу у иностранство како би избегли рат. Били су то младићи који су иза себе оставили детињство, прва

Кошаре симбол јуначке одбране од НАТО силе

Годишњица почетка једне од највећих битака током агресије на СРЈ 1999. године. У жестоким окршајима погинуло 108 припадника Војске Југославије Извор: Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ ; Аутор: РАДЕ ДРАГОВИЋ/Ј. Л./Г. Ћ. , април 2019. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. У рано јутро 9. априла 1999. године, падинама Јуничких планина и Проклетија загрмела је снажна минобацачка и артиљеријска паљба. Киша граната која се просула по положајима на граници са Албанијом означила је почетак једног од

Тајна “Жуте куће” ужаса: Потресна свједочења о трговини органима на Космету (ВИДЕО)

Премијера документарно-играног филма “Досије Косово – Жута кућа” поново је отворила болну тему страдања Срба са Космета, посебно оних за које се сумња да су жртве трговине органима. Иако је о трговини људским органима својевремено писала бивша хашка тужитељка Карла дел Понте, извјештавао Дик Марти, чији извјештај је усвојила и Парламентарна скупштина Савјета Европе, а случај истраживао и тужилац Клинт Вилијамсон – ови догађаји још нису добили судски епилог. Породице отетих и несталих Срба са Космета, који већ 24 године трагају за истином о њиховој судбини, страхују од најболнијег одговора. Извор: РТРС

НАВРШАВА СЕ 19 ГОДИНА ОД МАРТОВСКОГ ПОГРОМА СРБА НА КиМ: Мог Златибора су спалили живог

Мученичка, језива смрт однела је заувек, тог страшног мартовског дана Златибора Трајковића (63) из Косова Поља. Угледног инжењера пољопривреде разуларена руља Албанаца живог је запалила! Ни 19 година после, његова супруга Радмила, која данас живи у Нишу не може да заборави ни страдање свог супруга ни страдање свог народа. О том ужасу, каже, размишља сваки дан, често јој се врати и у сновима. Јасно видљив бол на њеном лицу и у очима не могу да се измере, али смогла је снаге да говори за “Новости”: – Тог проклетог 17. марта као да је неко зло лебдело у ваздуху. Ми Срби који смо остали у Косову Пољу, нажалост, нисмо ни слутили

Имао сам 5 година када су ми пред очима убили брата

„То је био један миран, обичан дан, били смо у гостима код ујака. Само што смо стигли кући, стриц је узео Милоша за руку и повео га да нам купи сладолед. Људи из села седели су испред продавнице, пили пиво, било је предвече отприлике… Одједном је одјекнуо рафал, ја сам био на мосту, тачно испред продавнице, Милош је чекао да стриц изнесе сладолед… Сећам се само да ме је неко ухватио за рамена и прибио уза зид, следеће што памтим је звук хеликоптера и вриштање…“ Тог дана 2000. године, у Церници, на очиглед старијег брата, стрица, рођака, комшија и јединица КФОР-а, из митраљеза је убијен четворогодишњи дечак Милош Петровић, док

НАЈАВА: „Ако те се сјетим једном само“

Пројекција документарног филм „Ако те се сјетим једном само“, дјело Мире Лолић Мочевић Благословом Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија, указана нам је велика част да у престоном граду наше Србије, у Храму који је светиња и понос свих Срба, представимо пројекат у који смо сви ми задужбинари из Републике Српске заједно уткали своје срце – Задужбину за Косово и Метохију. Документарни филм „Ако те се сјетим једном само“, дјело наше сестре у Христу Мире Лолић Мочевић, којој дугујемо бескрајно хвала за њен труд, покретна је слика живота Срба на Косову и Метохији данас. Слика пред којом ниједан Србин, гдје год да живи, неће остати равнодушан. Велику захвалност за подршку

НАЈАВА: „Ако те се сјетим једном само“

Пројекција документарног филм „Ако те се сјетим једном само“, дјело Мире Лолић Мочевић Благословом Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија, указана нам је велика част да у престоном граду наше Србије, у Храму који је светиња и понос свих Срба, представимо пројекат у који смо сви ми задужбинари из Републике Српске заједно уткали своје срце […]

КОШАРЕ (2): Рат на караули је почео 30. септембра 1998.

До 24. марта 1999. године нисмо предузимали никакве посебне нове мере, јер смо их предузели још 1998. године, објашњава пуковник Душко Шљиванчанин кога је почетак НАТО агресије затекао у Ђаковици Почетком 1998. године долази до ескалације сукоба у јужној покрајини Србије. Насртаји на границу су све жешћи, сукоби добијају обележја ратних окршаја. Војник Ђула Дорни из 74. граничног батаљона Подгоричког корпуса гине 7. маја 1998. године. Он је први граничар који је настрадао у сукобима 1998/99. године. – Отприлике у то време карауле „Кошаре” и „Морина” (суседна караула) су блокиране и управо тада се ВЈ први пут ангажује унутар Космета, и то због снабдевања ових караула. Сећам се да је

КОШАРЕ (1): Јачи од ОВК пешадије и НАТО авијације

У борбама учествовале многе јединице Војске Југославије, али су током прва два дана напад непријатеља зауставили припадници 53. граничног батаљона – младићи на одслужењу војног рока и неколико старешина Високо у Јуничким планинама, на око 1.000 метара надморске висине и око 30 километара од Ђаковице, налазила се караула „Кошаре”. Око 500 метара изнад ње била је југословенско-албанска граница. Сама зграда карауле изграђена је седамдесетих година 20. века, када и друге карауле на тој граници. Уочи почетка НАТО агресије у њој је боравило око 130 војника, младића на одслужењу војног рока, осим командира и његовог заменика, који су били подофицири. На данашњи дан пре двадесет година почела је битка на Кошарама,

„НАТО агресија” када смо почели да ствари називамо правим именом? (ВИДЕО)

У годинама након НАТО агресије високи војни и државни званичници избегавали су коришћење термина „НАТО агресија”. Извор: Српска историја Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Све до 2015. године, израз „НАТО агресија”  није био устаљени појам који је коришћен у званичним обраћањима већ су се користили појмови „бомбардовање” и „агресија”, без директног навођења одговорних за овај злочин. Негде од 2005. године, у медијима се „стидљиво” спомиње термин „НАТО

У понедјељак предавање проф. др Милоша Ковића у 15 градова широм Српске!

Гранична полиција БиХ је на прелазу Вардиште 12. марта забранила улазак у БиХ професору доктору Милошу Ковићу, уз образложење да „представља пријетњу по безбједност БиХ“. Његова ријеч ипак прелази Дрину, гласније него икада. Низ патриотских организација и појединаца широм Републике Српске у понедјељак 28. марта организује онлајн предавање професора Ковића. Предавање ће бити одржано у салама, амфитеатрима, културним центрима и другим локацијама у 15 градова, од Бања Луке до Требиња. Ријеч цијењеног интелектуалца и професора на Одјељењу за историју Филозофског факултета у Београду тако ће сви заинтересовани моћи чути у преносу уживо, на јединственом догађају који је ујединио Српску. „Као потомци народа који је увијек изнад свега стављао слободу, сматрамо

Арно Гујон: Сећање на мартовски погром Срба на Косову

На телевизијским екранима широм света низале су се потресне, застрашујуће и неподношљиве слике. Истовремено са својим сународницима, 17. и 18. марта 2004. гледао сам погроме које косовски Албанци спроводе над Србима. Десетине хиљада њих убијали су и прогонили Србе који су остали на Косову после јуна 1999, отимали су и пљачкали њихове куће и имања. Тај организовани талас насиља брзо је преплавио оружане контигенте КФОР-а; неки су се супростављали, док други нису ни мрднули прстом. Цркве у центру Призрена су оскрнављене и попаљене, као и зграде православне богословије, које су завршиле у пламену заједно с библиотеком ретких књига и рукописа, збирком икона и епархијском архивом. Чак и више него мушкарце

ПОКРЕТ ЗА ОДБРАНУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ: ОТВОРЕНО ПИСМО ВЛАСТИМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Покрет за одбрану Косова и Метохије упозорава власти Републике Србије да је неорганизовање предстојећег референдумског изјашњавања 16. јануара 2022. године на територији Косова и Метохије супротно уставним начелима и да зато представља довољан разлог за његово отказивање. Подсећамо да је у преамбули Устава наведено: „Полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у Србији, полазећи и од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у

Кошаре за децу – против „хашке историје“ и аутошовинизма

Књигу „Кошаре – нови косовски бој“ намењену деци од осам и више година написао је историчар Милан Бојић, илустровао Владимир Крстић Лаци, а издавач и уредник књиге је Александар Миљевић из куће „Добродетељ“. Недавно објављена књига „Кошаре – нови косовски бој“ намењена деци од осам и више година, изузетно је важна у време кад се будућим наставницима и професорима историје намећу „хашка историја“ и аутошовинизам. Према Бојићевим речима, Миљевић је дошао на идеју за књигу јер ништа слично није написано за децу, а њему је важно што је објављена јер је завршио Филозофски факултет у Београду на коме постоји једна интересна група чији је интерес да нам наметне „хашку историју“

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала