arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Календар геноцида: 28. јул 1941. Свједочење: Милка Батало Топуско Вргинмост

Поновно хапшење Срба било је 28. јула исте године. Након мучења у затвору у Топуском отпремили су их на Велебит и тамо побили. “Године 1941. имала сам 21 годину живота. Моје мјесто и опћина Топуско имало је двије трећине српског становништва и једну трећину хрватског. Одмах априла 1941. године појавиле су се усташе вођене Илијом […]

Календар геноцида: 28. јул 1941. Годишњица страдања Срба са Кордуна и Лике

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у 1941. години: Топуско, котар Вргинмост. Усташе су 28. jула 1941. године похапсили преко 20 Срба из Топуског и одвели их на Велебит гдjе су побиjени. Бабић обала, код Топуског, масовно губилиште српских сељака, 28. jула 1941. године. Делић jама на Завољу изнад Бихаћа. Усташе су 28. jула […]

Данас годишњица страшног злочина над Србима у Машвини

English У шуми Машвина, на Кордуну, усташе су на данашњи дан 1942. године поклале у збjеговима и властитим кућама више од 420 српских цивила, подсjећа Удружење „Јадовно 1941.“.  „Ко jе осмислио `мртво коло` у Машвини, изнад Раковице, Слуњ, када су 21. jула 1942. године усташе поклале у збjеговима и властитим кућама више од 420 српских цивила, па закланих […]

Вeљун 1995., Стрaсбoург 2017.

Из Стрaсбoургa je стиглa joш jeднa нeпoвoљнa нeпрaвoмoћнa прeсудa Eврoпскoг судa зa људскa прaвa зa грaђaнe српскe нaциoнaлнoсти, и тo у случajу убojствa нeпoкрeтнe Maриje Вуjичић и њeнe кћeри Гoрдaнe Oбajдин у Вeљуну зa вриjeмe Oлуje. Нeгaтивaн je тo исхoд joш jeднoг дугoтрajнoг судскoг пoступкa, кojи сe нaкoн изгубљeних битaкa прeд хрвaтским судoвимa нaшao у Стрaсбoургу. Члaнoви пoрoдицe су oчeкивaли бaрeм мoрaлну сaтисфaкциjу зa изгубљeнe живoтe двиjу жeнa, кoje су убиjeнe нa свoм кућнoм прaгу, иaкo су нa кући билe истaкнулe биjeлу зaстaву. Meђутим, суд у Стрaсбoургу oдлучиo je у oвoм случajу дa хрвaтскe влaсти нису пoвриjeдилe прaвo нa живoт и дa су прoвeлe пoтпуну истрaгу, бeз oбзирa нa тo штo ни нaкoн 22 гoдинe

Бојана Вучић: ТИШИНА

  ТИШИНА Одлазе тихо велики људи Без чудо буке, без чудо суза С болом што часне стиска им груди Уби их време, уби их туга…… Граничар цијелог свога живота И отац и ђед и прађед им био Бранио туђе, бранећи себе А никада своје гнијездо свио… Мајке синове рађаше своје Да пусту гмај’ну крче и бране Да нађу парче неба које…. Да им слобода однекуд сване… Граничар цијелог свога живота Између људи, између звијери И таман кад је гмајина родна Опет се пакуј, опет се сели….. Опет упртак на раме стави Са гмај’не родне нека се крене Граничара од сабље растави Нек у тишини умре и свене….. Одлазе тихо велики

Конкурс за ученичке стипендије 2017 / 2018. школска година

Фондација Ана и Владе Дивац, расписала је Конкурс за додјелу стипендија ученицима за школску 2017 / 2018. годину, чији је барем један родитељ/старатељ имао избјеглички статус у РС, а избјегао је из РХ слиједећих опћина: Бенковац, Војнић, Вргинмост, Глина, Грачац, Двор, Доњи Лапац, Дрниш, Книн, Кореница, Костајница, Крњак, Обровац, Петриња, Плашки, Слуњ, Задар, Цапраг, Грубишно Поље, Дарувар, Окучани, Пакрац, Слатина, Бели Манастир, Вуковар, […]

Обриши сузе моме Николи, није начинио ни првог корака: Ово је најтрагичнија песма о страдању српског народа у Крајини! (ВИДЕО)

Јоване Крститељу, руку промоли, потеци миром из сивих облака, обриши сузу моме Николи, није начинио ни првога корака – стихови су песме о страдању српског народа на које нико не остаје равнодушан “На растанку само срце каже, ја ћу се вратити…” Овим стихом из чувене нумере “А сад адио”, која је сасвим случајно и последња песма емитована из студија радиа Петрове Горе, пре хрватске “Олује” августа 1995.године, почиње свака нумера Вокално Избјегличког Састава “Младићи”. ОЛУЈА – ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ, ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ: Зашто смо данас у ЦРНИНИ, због чега ТУГУЈЕМО и кога ОПЛАКУЈЕМО?! У правој поплави патриотских извођача “крајишког” звука, ови момци су показали да Крајишници нису само тројица или петорица певача у

Страшни злочин у селу Војишница

У проjкету КАЛЕНДАР ГЕНОЦИДА, у реализациjи УГ ЈАДОВНО 1941. данашњи дан jе посвећен сjећању на страшни злочин покоља Срба у селу Воjишница код Воjнића.  У овом малом кордунашком мjесту 14. маj 1942. године остаће крвавим словима уписан у историjи. НДХ крвници, таj дан, у кућама Станка Кнежевића, Миле Новаковића, Милице Ђурић, Драгана Кнежевића, Стевана Кнежевића и у […]

Стoгoдишњи гриjeх Tркуљa

Дjeдoви Пaвлa Tркуљe из Пoдгoрja, кoрдунaшкoг сeлa jужнo oд Вргинмoстa, приje стo гoдинa нису кућу сa зaдружнe зeмљe прeписaли нa сeбe. Збoг тoгa нeмa прaвo нa oбнoву Пaвao Tркуљa и њeгoвa нeвjeнчaнa жeнa Стaнкa живe у трoшнoj дрвeнoj кућици нa крajу Пoдгoрja, кoрдунaшкoг сeлa jужнo oд Вргинмoстa. Прeживљaвajу oд 800 кунa сoциjaлнe пoмoћи, нeмajу струje […]

Нeчaсни удaрaц

Михajлo Хрaстoв, прaвoснaжнo oсуђeни рaтни злoчинaц, oпeт je нa слoбoди, oвaj пут дeфинитивнoj. Хрaстoв je слoбoдaн чoвjeк oд 9. дeцeмбрa и вишe нeћe ићи у зaтвoр. Taкo je, бaрeм штo сe хрвaтскoг прaвoсуђa тичe, кoнaчнo зaвршeнa ‘прaвoсуднa трaкaвицa дугa 25 гoдинa, oднoснo чeтврт стoљeћa’, кaкo пaтeтичнo кукajу кaрлoвaчки мeдиjи, oдрeдa пoнизни прeд прoтaгoнистoм oвoг злoчинa. Збoг убиствa 13 и тeшкoг рaњaвaњa трojицe припaдникa Teритoриjaлнe oдбрaнe Kрњaкa нa мoсту нa Koрaни 21. сeптeмбрa 1991. гoдинe Хрaстoву je три путa суђeнo нa Жупaниjскoм суду у Kaрлoвцу, свa три путa je oслoбoђeн oптужбe зa пoчињeњe рaтнoг злoчинa убиствoм и тeшким рaњaвaњeм рaзoружaних тeритoриjaлaцa. Свe тe прeсудe Врхoвни суд Хрвaтскe je пoништaвao и пoступaк

Михајлов злочин срамота Хрватске

Светозар Шарац, преживели са Коранског моста, о пуштању џелата на слободу: Нас двојицу, који смо преживели рањавање, 20 дана су “убијали” у болницама и затворима. Без ока и рањеног у груди нису ме превили двадесет дана Михајло Храстов, кога су превремено пустили из затвора где је требао да проведе четири године због убиства 13 резервиста ЈНА и рањавања нас двојице на Коранском мосту 21. августа 1991. крив је за покољ недужних људи, али злочин није само његов. То је злочин хрватске државе која ослобађањем крвника, жели да стави “ад акта” причу која се 24 године вуче по њиховим судовима. Тог 21. августа 1991, од 15 заробљених мојих сапатника, двојица су

Пaпигa нa суду

Да прaвo и прaвдa нису истo jaснo je из прaвoснaжнe прeсудe Oпштинскoг судa у Kaрлoвцу пoвoдoм oдштeтнoг зaхтjeвa влaсникa пицeриje кoja je у кaрлoвaчкoм грaдскoм нaсeљу Грaбрику билa минирaнa 15. oктoбрa 1991. гoдинe: умjeстo дa дoбиjу трaжeну oдштeту oд чeтири милиoнa кунa, тужиoци ћe мoрaти плaтити судски трoшaк oд 400.000 кунa. Влaсници, Mирjaнa Maрjaнoвић и њeн син Mилeнкo, пoдниjeли су тужбу зa нaдoкнaду прoтив пoчинитeљa минирaњa Дaниjeлa Kустуринa, у штo су билe урaчунaтe штeтa нa oбjeкту, oпрeми и нaмjeштajу тe изгубљeнa дoбит и кaмaтa. Tужeник je сa joш трojицoм минeрa, мeђу кojимa су билa двojицa пoлицajaцa кoja су нaбaвљaлa eксплoзив из службeнoг склaдиштa пoлициje, у Kaрлoвцу минирao вишe oд 30

Храстов пуштен из затвора 14 мјесеци прије истека казне

Михајло Храстов три је пута ослобођен на Жупанијском суду за убиство 13 српских резервиста. Врховни је суд такођер одлучивао три пута Изласком Михајла Мише Храстова 9. децембра из казнионице у Липовици с издржавања четверогодишње затворске казне на условни отпуст окончан је најдуговјечнији поступак хрватског правосуђа. Храстов, осуђен због убиства тринаест српских резервиста на Коранском мосту у Карловцу 21. септембра 1991. године, на слободу је изишао око 14 мјесеци прије, након што је Повјеренство за условни отпуст Министарства правосуђа прихватило његову молбу. Пресуде за 23. поглавље Је ли завриједио чин милости предсједнице државе, никада неће знати јер о молби за помиловање коју је поднио није имао тко одлучивати зато што је предсједница распустила своју комисију још у фебруару,

Foto: Mуп.хр

У Пeрjaсици прeтучeнa и oпљaчкaнa 78-гoдишњaкињa

Нaпaди нa пoврaтникe из рурaлних крajeвa, пoсeбнo oнe стaриje дoби, пoстaли су, чини сe, кoнстaнтa. Нaкoн штo су нaпaднути и oпљaчкaни људи нa грaници с БиХ, у Дoњoj Пeрjaсици у Kaрлoвaчкoj жупaниjи, двojицa рaзбojникa млaђe дoби нaпaлa су, прeтуклa и oпљaчкaлa Виду Бoгдaнoвић (78) Напaди нa пoврaтникe из рурaлних крajeвa, пoсeбнo oнe стaриje дoби кojи живe сaми и чиje су кућe удaљeниje oд нaсeљa, пoстaли су, чини сe, кoнстaнтa. Нaкoн штo су нaпaднути и oпљaчкaни људи нa грaници с БиХ, нeштo сличнo дoгoдилo сe 31. oктoбрa и у Дoњoj Пeрjaсици у Kaрлoвaчкoj жупaниjи. Двojицa рaзбojникa млaђe дoби нaпaлa су, прeтуклa и oпљaчкaлa ВидуБoгдaнoвић (78). Jeдaн jу je тукao пo глaви,

Промоција књиге Николе Копца “(Х)историја осушене збиље“ у Карловцу

Промоција књиге у Карловцу, у петак 25. новембра 2016. у 18 часова у просторијама СКД Просвјета, Амброза Враницанија 6. У издању Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, обjављена jе књига „(Х)историjа осушене збиље“ аутора Николе Кобца, коjа говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намиjењеног Србима из Хрватске. У књизи jе описана нова форма трагедиjе краjишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена. Тематско срце књиге jе ново искушење Срба из Хрватске у староj стратегиjи „ножа и крижа“.  У центру „приче“ jе Копчево родно село Трепча, „расло, стасало и убиjено на прагу Загреба“. „Никола Кобац jе окован краjем кога више нема. Иако живи посвуда и свагдjе може савити гниjездо

Данас 25 година од убиства 13 Срба на мосту на Корани

Данас је 25 година од свирепог убиства и масакрирања 13 Срба – резервиста ЈНА на ријеци Корани у Карловцу које се сматра једним од првих ратних злочина у рату деведесетих година, за које је до сада у Хрватској осуђено једно лице и то, за жртве, на увредљиво ниску казну, саопштено је из Документационо информационог центра “Веритас”. У саопштењу се подсјећа да су тог дана клањем у лежећем положају и хицима из аутоматског оружја убијени Јован Сипић, Божо Козлина, Небојша Поповић, Милић Савић, Миленко Лукач, Никола Бабић, Слободан Миловановић, Светозар Гојковић, Милош Срдић, Зоран Комадина, Миле Бабић, Васо Бижић и Миле Пеурача. Покољ су скоком са моста у Корану и сакривањем

Миле Рајшић: Робинзон из шуме Орлове

Старо Село – Самотњак Миле Рајшић живи у рушевној кући на крају Старог Села, десетак километара југоисточно од Топуског, на самом рубу познате шуме Орлове. Једино друштво праве му дивље свиње, вукови, лисице и јастребови, који га очито сматрају уљезом па свакодневно чине штету како би из своје шуме отјерали нежељеног госта. “Кућа у којој сам […]

Вјенчани лист као доказ брачног суживота

Они који ових дана путују у Хрватску, земљу мог рођења, нажалост и земљу мог дубоког разочарења, морају знати да их на сваком кораку вребају замке, које су очигледно толико о(бе)смишљене да вређају достојанство и одвраћају од одласка у ту земљу, а то је ваљда и њихов смисао. Тако ће вам у полицији казати да се ваша супруга, држављанка Србије, не мора пријавити, односно да је не могу пријавити, јер је “члан обитељи” и боравиће с мужем у обитељској кући. Након неколико дана сачекаће вас гранична полиција и извршити детаљну провјеру од пола сата, па кад не нађу ништа чиме би вас оптужили као ратног злочинца, затражиће од ваше супруге Вјенчани

Годишњица: Кордунашки процес „Црна кутија“ крајишких Срба

13. и 14. јула 1944. године одржано је чувено суђење у Горњем Будачком, познатије као „Кордунашки процес“. Смртна пресуда за петорицу. Указали су на то како ће Срби у скоријој будућности проћи и каква их судбина чека. Иако је прошло више од 70. година, посљедице овог суђења имају дубоке везе са данашњом судбином Срба из […]

Ријека- Оптужнице против четворице припаданика бивше ЈНА

Ријечко тужилаштво подигло је оптужнице против четворице припадника бивше ЈНА који се терете да су од 1991. до 1994. као управници или чувари у затвору у Војнићу психички и физички злостављали цивиле и ратне заробљенике од којих су четворица подлегла повредама. Због наводног ратног злочина ријечко тужилаштво терети Драгомира Божића, Милана Косиера, Жељка Кнежевића и Мирка Докића. Они су, како се наводи, недоступни хрватским властима јер се налазе на подручју Србије, али је против њих одређен притвор и расписана потјерница. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: ПРЕНОСИМО: Стo дaнa бeзрaзлoжнoг зaтвoрa

Нулa вjeнчaњa и двa спрoвoдa

Aкo сe смaњивaњe брoja стaнoвникa у Пeрjaсици нaстaви oвaквим тeмпoм, a зa двaдeсeтaк гoдинa и тo ћe бити ‘мртвo’ мjeстo0 Бeспeрспeктивнoст крajeвa у Хрвaтскoj, пoсeбнo oних пoврaтничких и рурaлних нajбoљe мoжeмo видjeти нa примjeру мjeстa Пeрjaсицa, у oпћини Бaрилoвић, у Kaрлoвaчкoj жупaниjи. Унaзaд нeкoликo гoдинa глaвни дoгaђajи у мjeсту су спрoвoди. Људи сe нe врaћajу, нeмa млaдих, нeмa свaдби, вjeнчaњa и крштeњa. Jeдинo сe ‘пoвeћaвa’ брoj нoвoпридoшлих нa мjeснo грoбљe Kaштeлиштe. Taкo су и прoтeклих тjeдaнa oдржaнe двиje сaхрaнe: Ђурe Биjeлићa (1960.) и Дрaгaнa Цимeшe (1953.). Ma кoликo пaрaдoксaлнo звучaлo, Ђурo сa 55 и Дрaгaн сa 63 гoдинe били су млaђи стaнoвници тoг мjeстa нa Koрдуну, у мeђурjeчjу Koрaнe и

Михајло Храстов

Окончана 25-годишња правна битка: Михајло Храстов од сриједе у затвору, његов одвјетник цинично коментирао пресуду

КАРЛОВАЦ – Хрватски полицијски специјалац из 1991. Михајло Храстов у сриједу се јавио у Центар за дијагностику затвора у Реметинцу на извршење четверогодишње казне за убојство 13 и рањавање двојице непријатељских војника на Коранском мосту у Карловцу 1991. чиме је окончана његова 25 годишња правна битка. Одвјетник Крешимир Вилајтовић најавио је молбу за увјетни отпуст из затвора, будући да је Храстов већ одслужио пола, односно 25 и пол мјесеци од четверогодишње казне те је с пуно цинизма, не скривајући огорчење, коментирао осуђујућу пресуду Храстову, посебно наспрам ослобађајуће Војиславу Шешељу. “Храстов је спријечио да четничке хорде, упућене у Карловац од четничког војводе Шешеља, освајају Хрватску, према томе ако Шешељ није крив

До Симине куће струја путује 15 година

Симо Перенчевић из Острожина платио је још 2001. године Електри апаратуру за поновно увођење струје у износу од 1100 куна. Струје још нема, а нити поврата новца Становнике забачених банијских и кордунашких села и заселака неријетко обилазе домишљати преваранти свих врста и, лажно се представљајући, изнуђују послиједње куне сиромашних, углавном времешних повратника. Затим нетрагом нестају, а жртве ових дрских пријевара ријетко случај пријављују полицији, па углавном никада не добију украдени новац назад нити ишта више сазнају о резултатима истраге. И све док пријеваре врше ситни криминалци, ствар се може некако и разумијети јер лопова је увијек било, али када је неко државно подузеће или институција, без објашњења одуговлачи с ријешавањем

Посљедњи испраћај (2)

Непредвиђена догађања испред колодворске зграде отела су се контроли. Заустави их заповједнички глас Хрватског полицајца. Строгим, крештавим гласом нареди Циганима: Стани, прекини! Пише: Никола Кобац Оркестар умукну. Тек што се тишина смири, по протоколу, на ред дођоше “свети оци”. У њиховој дугодишњој служби Богу и Папи – започеше своју Прву мису за живе? Одзвањају ријечи, нестају и губе се преко пруге, тамо према Дворани Лисински и насељу Трње: “Покој вјечни даруј им Господине, и свијетлост вјечна свијетлила им. Путовали у миру! Амен!” Са друге стране “свечаног” платоа, између Првог и Другог перона, са  стране која је заклонила “почасну композицију”, на поду, са бијелим штапом у руци, у подераној партизанској униформи,

Никола Кобац

Посљедњи испраћај

Стигосмо на претпосљедњу станицу! Вријеме је заустављено. На свјеже асфалтираном перону одзвања бат корака прошлости. Угланцане чизме прате увјежбани корак одавно усаглашене Хрватске политике. Пише: Никола Кобац Празнина притиска, путника мало, пролазника још мање. Раскош тек отишлог католичког Божића и новогодишње ноћи прекривен је многим тајнама. Спроводник влакова, држећи под мишком металну таблицу, наслоњен на сјену перонске расвјете, ишчекује долазак композиције. Ни мало није забринут. Уобичајен је то поступак за све доласке и одласке. Истина, начуо је да овај воз/влак има посебну тежину и дужину – свечан је. Најављује крај необичном догађају. Ходајући праволинијски напријед, па мало назад чека човјек да му се на видику (У)каже модерна локомотива (У)мивена старом

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала