arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Никола Тесла

Никола Тесла пише..

”Док спремам књигу Теслиног превода Змајевих песама, са вама делим неке од никада преведених речи човека који је мењао свет својим изумима, али и оставио златан траг који из срца народне традиције води до вечне истине. На том месту Пупин и Тесла не само да су на истом путу, већ њиме корачају један поред другог: Никола Тесла пише: ”На Косову пољу пао је Милош Обилић, најплеменитији од свих српских хероја, након што је убио султана Мурата II посред његове велике војске. Да се не зна да је ово историјска чињеница, могло би се помислити да се ради о миту, створеном под утицајем Грка и Римљана. Јер у Милошу видимо и

Ко је спасао Савски мост октобра 1944. године?

У поводу иницијативе за именовање Савског моста нужно је упозорити на историјску истину: да је мост приликом повлачења немачке војске 1944. спасен захваљујући Земунцима Николи Баћи Милованчеву и Крсти Крстићу, а да је иницијатор акције спасавања моста био Никола Милованчев. Пуну истину о томе је својевремено написао публициста Милорад Гончин и објавио ју у свом фељтону „На Сремском фронту“ у „Експрес политици“ 1972. године. М. Гончин је записао о том догађају: „Генерали Стефан и Фелбер нису знали да су патриоти и илегалци, независно једни од других, предузели мере да осујете минирање моста. На земунској страни то је учињено месец и више дана пре ослобођења Београда, када су илегалци Крста Крстић

Никола Милованчев: За Сајмиште крив Павелић, а не Недић

Са неверицом сам чуо изјаву министра Александра Вулина, који је у вези активности на уређењу спомен-подручја логора Сајмиште уплео и рехабилитацију Милана Недића У земљи Србији не могу изгледа да се мирно и достојанствено заврше ни припреме за оно према чему би требало имати пијетет и што се деценијама, у време власти Јосипа Броза и његових политичких следбеника, избегавало: обележавање нацистичко-усташког логора Сајмиште, у којем су десетине хиљада невиних нашле смрт од зликовачких нељуди. Са неверицом сам, приликом посете господина Зурофа Београду, чуо изјаву министра Александра Вулина, који је у вези активности на уређењу спомен-подручја логора Сајмиште уплео и рехабилитацију Милана Недића. Тешко наиме могу да верујем да министар не

Ратко Дмитровић

Српско златно теле

Имамо потенцијал, памет, чак смо и вредни, додуше кад немамо другог избора, али нам фали оно главно… Вара се свако ко мисли да Меркелова, или њени партнери у Лондону и Паризу, имају ружичасте, оствариве планове за будућност Европе. Немају. Никада Европа није била оскуднија у великим идејама, у идејама уопште, као што је сада и годинама уназад. Излазак Енглеске из ЕУ, најава других земаља да ће урадити исто, продор радикалне деснице, последица је безидејности оних који у рукама држе кључеве будућности Европе. Сила деструкције разара Стари континент, Балкан посебно, ево већ дуги низ година. Теоретичари и социолози политике ћуте, или млате празну сламу. Нигде једне интересантне, нове идеје, од политичара,

Ратко Дмитровић

Орлеанке наших дана

Ради ли се овде о новцу, уносној продаји образа, или нечем много озбиљнијем Моје ослобађање је победа Албанаца, казао је Рамуш Харадинај када су га пре два дана пустили из француског притвора. Не, Рамуш, ви Албанци сте у овој дугој причи средство, твоје ослобађање је само још један пораз Европе. Оне која, плашимо се, ту пред нашим очима заувек нестаје. Европе створене на француским револуционарним идејама слободе, једнакости, братства; Европе која се дивила величанственој улози мале, храбре Србије у Великом рату; Европе чији су највећи умови певали у славу те Србије; Европе која је у одсудним тренуцима знала да изабере пут части и сопственог спаса. И увек је на том

Ратко Дмитровић

Дошли смо до печата

Немојмо да се лажемо и затварамо очи, ово без рата не може да прође Е, па ево нас испред сцене са које је коначно до плафона подигнута завеса. И последње светло је упаљено, нема више ни сенки, све је савршено јасно. Драма са више чинова, написана у Призрену 1878. године, уочи Берлинског конгреса, улази у крешендо последњег чина; остало је само да на крају неко изађе (највероватније Еди Рама) и службено прогласи велику Албанију. Практично, она постоји. Немојмо да се лажемо и затварамо очи. То је тако, ко славио ко жалио. Да ли ће се звати сједињене албанске државе, да се и на тај начин додворе Вашингтону, или како већ,

Професоре Мишина у какву то расколничку каљужу гурате српску јавност?

Директор Музеја жртава геноцида нас онако “ex cathedra”, у маниру излагача на научном скупу, по ко зна који пут за редом, покушава заокупити бројем јасеновачких жртава Пише: Душан Ј. Басташић Онај дио невладиног сектора који окупља потомке и поштоваоце жртава Геноцида, на српском језику Погрома, Сатирања, Истребљења или Покоља почињеног од стране Независне Државе Хрватске, из много разлога пажљиво прати сваку јавно изнесену ријеч директора Музеја жртава геноцида из Београда. Од тога, која особа стоји иза те функције, много је важније да она представља не само највишу, државну институцију Србије али и васколиког српског народа, у чијој је компетенцији (између осталог) изучавање, публиковање и образовање Срба о Погрому, Сатирању, Истребљењу

Др Душан Ј. Басташић фотографија: Фронтал.СРБ/ДХС

Душан Басташић: Не постоји холокауст над Србима

Образовање о холокаусту се најављује као саставни дио програма у основним и средњим школама Српске. Иако нема ништа против тога, наш саговорник сматра да је неприродно да српска дјеца уче о страдању других, али не и свог народа. Пише и пита: Дани(ј)ел Симић Душана Басташића знам откако сам сазнао шта је Јадовно. Седам година касније, гарантујем да 99% ученика у основним и средњим школама нема ни најблажег појма шта овај термин значи. А и овај један проценат сам натегнуто оставио, да се неко паметно и освијештено ђаче не увриједи читајући. Нада умире посљедња. Једина промјена у јавној сфери од тада, јесте што смо постигли да се у мејнстрим медијима, али

Матија Бећковић у Дому културе Грачаница

Косово пре Косова

Историја је доводила у сумњу чак и место где се битка догодила, а поезија је Косово уочила још пре Косова. Поетска проницања су досегнула да ће то убаво поље постати не само убојно, него и усудно и пресудно. Песник је ово поље одавно изабрао да смести своју песму. Преткосовске песме почињу отмицом жена и Бановић Страхиња баш на Косову показује своју моралну реткост. И Марко Краљевић иде право на Косово код бијеле Самодреже цркве да пресуди на коме је царство. Мајка Јевросима изговориће пре Лазаревог опредељења, рескије и српскије сведену библијску реч: Боље ти је изгубити главу Него своју огр’јешити душу! Ето, колика је вредност душе, и како је рескира

Немања Девић

Вековник: Наши мали избори

Пре неких месечак дана био сам на једном гастарбајтерском пунолетству. Дечко рођен у Немачкој, његови су одавде, па су посебно прославили рођендан тамо, а посебно овде. Тамо је вероватно било по швапским адетима, али овде је била содома и гомора. Уствари, типично српско пунолетство, уз море алкохола, певаљку, трубаче. Гости и гошће као на неком порно кастингу – девојке полуголе, накварцоване, истетовиране, момци исто тако ишарани, набилдовани, да им прсну оне кошуље и мајице устелуше. Наравно, мноштво гастоса пуних лове, па су на музику само летели еврићи. Још кад су се такви опили… И све је било у том фазону, док једног тренутка, у поноћ, није ушла слављеничка торта са

ВИДЕО – Матија Бећковић: Заборављене српске жртве

У недељу, 26. марта 2017. у сали биоскопа „Југославија“ у Врбасу одржано је предавање академика Матије Бећковића који је пред препуном двораном беседио на тему „Заборављене српске жртве“. Трибину је организовала Српска православна црквена општина Врбас. Више од истог аутора: Матија Бећковић на порталу Јадовно 1941.

Академик Матија Бећковић

Бећковић: Политичка измишљотина о различитим језицима

Академик Матија Бећковић истакао је, коментаришући Декларацију о заједничком језику, да би важно достигнуће било то ако српску лингвистику не би прогонили да одустане од истине да је то један језик и приклони се политичкој измишљотини о различитим језицима. „Да је то један језик, лингвистика се никада није ни двоумила. Било би добро ако би се предомислили политичари који су измислили да су то различити језици“, рекао је Бећковић за „Политику“. Он је напоменуо да су у славу лажи о различитим језицима основане многе катедре и да је по свијету виђао судске тумаче на чијим визиткартама је писало да преводе са српског, хрватског, бошњачког, црногорског. „Причали су ми да им

О евет-ефендији

Иво Андрић каже да је у своје време на турском двору постојало нарочито звање: евет-ефендија. Његова дужност била је да клима главом на све што султан каже… Андрић, на жалост, није записао ништа више о овом занимању. Ни код других нисмо нашли ништа о евет-ефендији. О свему осталом можемо само нагађати. Рецимо: како је изгледао опис радног места евет-ефендије? Колико је било извршилаца? Које су услове морали да испуне? Из штурог податка да је дужност евет-ефендије била искључиво да клима главом на све што султан каже, могао би се стећи утисак да је то био једноставан посао, да га је могао обављати свако. То може помислити само лаик и онај

Академик Матија Бећковић

Поезија – лична карта српског народа

Књижевник Матија Бећковић рекао је Срни да су Срби пјеснички народ и да се у поезији може наћи душа и лична карта српског народа. “Не знам ништа значајније од поезије у животу српског народа. Ми смо песнички народ. Поезија је оно што смо изнели из векова ропства и што нас је грејало у ропству и чиме смо се придружили великим народима”, рекао је Бећковић, поводом Свјетског дана поезије, 21. марта. Он је навео да су Срби “своје душмане побили у својим пјесмама, а нису у стварности”. “Тако, када нас и не воле – не воле нас због песама, а не због стварних чинова. Песме су вечне, а све друго пролазно”,

Петар Божовић и Матија Бећковић одговорили Милогорцима и црногорском глумцу

Црногорска серија „Божићни устанак“, у којој су Срби представљени као окупатори Црне Горе и која је пуна историјских фалсификата, снимљена је с намером да се унесе мржња између два народа, оцењују саговорници. Академик Матија Бећковић је изненађен оваквим пројектом јавног сервиса Црне Горе. Несхватљива изјава – Све што су окупатори хтели силом, Монтенегрини испуњавају милом. Откад су подигли чергу на врху Ловћена, цео свет зна ко су и шта су Црногорци, сем они сами – наводи Бећковић. На велике пропусте у снимању, попут заставе која није коришћена у то време, Бећковић одговара: – Они су газили своју заставу мислећи да је туђа, а истакли неку која није ничија. Највише се

Манастир Гомирје

О Србима и православној хришћанској вери на просторима данашње Републике Хрватске до XX века

Још у ранохришћанско време, у IV веку, на подручју римске провинције Далмације постојала су бројна српска насеља. На жалост, од XIX века, политичке прилике нису омогућавале детаљнија археолошка истраживања најстаријег периода боравка Срба на тим просторима. Аутор: Никола Милованчев Тек у време краткотрајне Републике Српске Крајине, током 1993. и 1994. год. , археолозима предвођеним проф. др. Ђорђем Јанковићем било је омогућено да барем деломично истраже више локалитета на подручју Книнске Крајине и Лике (Србски кланац, Купиново, Доњи Лапац), као и суседног подручја Дрвара и Грахова; већ 1995. скршена је РСК и од тада даља истраживања нису била обављана. Резултати археолошких радова објављени су 1998. у књизи Ђорђа Јанковића „Српске громиле“

Академик Матија Бећковић

Матија Бећковић: О тријумфу најгорих ђака

Недавно смо били на прослави стогодишњице наше школе. Поред професора, на свечаности су се окупили и најгори ђаци из свих генерација! А кога другог да зову: најгори ђаци су једино и успели у животу. Можете замислити какав је то био тријумф: најгори ученици у фраковима, а најгоре ученице у свечаним тоалетама под најскупоценијим накитом – плешу са својим професорима који су, сироти, још увек у оним истим похабаним и још у оно доба кад су сашивена, демодираним оделима. Најбољих ученика нигде нема. Ко зна где су заглавили, или су у Немачкој, или овде, али без посла, или још уче, или су на нервним клиникама, или су се несрећно оженили неком

Немања Девић: Бићемо свједоци чина у коме ће Република Српска остварити право на независност!

Историчар Немања Девић је као један од оснивача НВО Српски академски круг успио да ауторски препознатљивим и веома упечатљивим текстовима широј јавности приближи тему историје српског народа у Другом свјетском рату. У разговору за Српско коло Девић каже да је судбина Републике Српске сложено питање које од српских елита захтијева оно што им је у новијој историји често недостајало: стрпљења и мудрости. – Република Српска одраз је вишевјековне борбе за слободу српског народа западно од Дрине. Њу је у Одбрамбено-отаџбинском рату деведесетих година створио исти онај народ који је, послије геноцида у НДХ, постао дословно жив клан-недоклан. Сматрам да ће српски народ у будућности, а ми ћемо бити свједоци тог

Проф. др Светозар Ливада

Светозар Ливада: Договор екумениста да Степинац буде светац свих хришћана

Степинчев дневник кипти од мржње Алојзије Степинац је био један од најужаснијих свештеника у бискупијама папе Пија XII. Ја сам један од ретких који је прочитао Степинчев дневник који, узгред, никада није штампан, нити ће икада бити објављен – каже за „Вести“ пензионисани универзитетски професор из Хрватске др Светозар Ливада . Зашто је Степинчев дневник и данас у рукопису? – Зато што је Степинац њиме сам себе осудио. И зато никада тај дневник неће бити објављен јер би тиме био срушен мит о Степинцу као прелату који је страдао због својих хришћанских уверења и жртвовања за веру. Наведите неке занимљиве детаље из тог рукописа? – Чувена је његова изјава о

Бећковић: Најгоре је што Церић и Куртћехајић говоре оно што мисле

Академик Матија Бећковић оцијенио је да се представницима Свјетског Бошњачког конгреса Мустафи Церићу и Суаду Куртћехајићу, који су изједначили Републику Српску са НДХ и “Исламском државом” и затражили укидање њеног имена, не може приговорити да не говоре оно што мисле и нагласио да је то “од свега најгоре”. Бећковић је рекао Срни да се “само може замислити шта они мисле”, а посебно Церић који је изјавио да би Бошњаци у БиХ требало да подигну тужбу против изучавања и читања “Горског вијенца” у Црној Гори или било гдје јер је у њему нашао коријене геноцида над Бошњацима. “Можете мислити шта мисле о нама када тако мисле о Његошу и Андрићу”, навео

Немања Девић: Зашто „Књига о Дражи“

За историчара који се бави проучавањем догађаја у периоду 1941–1945, “Књига о Дражи” ће представљати незаобилазно штиво и значајно врело сазнања. Књига о Дражи, настала с поводом 1956. године, представљала је јединствен „пројекат“ који је окупио политичке и војне сараднике последњег српског ђенерала, разједињене и расуте од Канаде до Аустралије. Двотомна књига, која је окупила 40-ак аутора, и кроз њихове историјске есеје објединила описе догађаја из Другог светског рата на читавом српском простору, имала је за крајњи циљ да, када у Београду то није било могуће, пред светску јавност изнесе истину о оклеветаном Равногорском покрету, пораженом у грађанском рату у Југославији. Писци „равногорске историје“ су подсећали и на успехе и

Бећковић За краља сам јер је председник Србије, председник Србије, а краљ Србије краљ свих Срба

После толиких жртава створена је Република Српска и она је сада толики проблем. Приговара им се зашто славе свој рођендан и славу, што је запамћено само у најнеславнијим и неслободнијим временима, каже за Спутњик академик Матија Бећковић, који говори и о томе како су Срби издали своје жртве и свог краља. У ком друштвеном уређењу живимо? Некада сте живели у нади да ће Милошевић бити наш последњи председник, да ли је у Вама остало наде да ће Срби икада више видети крунисање свог краља, да ли би то нешто променило? — Да је Титу пало на памет да се прогласи за краља, сви наши републиканци би преко ноћи постали монархисти.

Матија Бећковић: Окупација

Кад сте нас већ окупирали Какав је проблем Да будете мало љубазнији Што мора сваку окупацију Да прати исти буђав израз лица И нескривеног гађења Ако се све на свету променило Зашто би једино окупација И у трећем миленију Изгледала као у прва два Као да нисте ништа научили Ни од једне претходне окупације Зашто би уз окупацију на крају историје Тријумфа људских права и демократије Била обавезна набуситост и ароганција Зар већ себи не можете приуштити Да мало предахнете и у све унесете Нешто мало лакоће И колико толико стила и шарма Што мора поводац да се види И модрице по врату Као да су ешарпе скупе Не може

Старјешина Вазнесењске цркве у Београду отац Арсеније,рецензент Радован Калабић и академик Матија Бећковић на промоцији књиге великог српског православног мислиоца у емиграцији Марка С. Марковића.

Бећковић: Грозоте које слушамо о нама, они су прво чули од нас

Академик Матија Бећковић оцијенио је да су Срби кроз историју довели себе у ситуацију да данас од других слушају “грозоте о себи”, које су сами себи беспотребно приписивали. “Све грозоте које слушамо о нама, они су прво чули од нас. Нико нам није говорио то што смо ми говорили о себи. Да смо слуге окупатора, издајници, то није рекао нико ко је са стране знао и гледао шта се овде догађало”, рекао је Бећковић на синоћњој промоцији књиге великог српског православног мислиоца у емиграцији Марка С. Марковића. Бећковић је у парохијском дому Вазнесењске цркве у Београду оцијенио да су лажи, самоуништавање и самомржња искривиле свијест многих нараштаја код Срба и

Ратко Дмитровић

Заборављена лекција Димитрија Руварца

Пре више од једног века, у време када се антисрпство са друге стране Дунава захуктавало, припремајући Јасеновце, Јадовна и „Олује“, један вредни и умни човек, парох земунски, написао је књигу која, мада је томе била намењена, Србима није отворила ниједно око, а актуелна је и вредна данас као и те 1895. године Пре неколико година једна српској јавности позната сподоба – хајде да јој не спомињем име – заговорник теорије да прошлост није важна, промотор безусловног заједништва југословенских народа – изјавила је да су Срби и Хрвати, истина, имали „неке неспоразуме“ у прошлости, посебно у Другом светском рату, али боже мој ратовали су и други, дуже него Срби и Хрвати,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала