И они који нису мислили никада да ће мислити о Косову, разуверавају се сваки дан, а све што се на свету догађа, повезује се са случајем Косова. Иако на овогодишњем Сајму није имао нову књигу, мада је за многе прошлогодишња поема „Праху оца поезије“ с продуженим дејством нова, Матија Бећковић је, представљајући књигу Ранка Ђиновића, побудио пажњу као да је о његовим стиховима реч. Јер, када песник Бећковић говори о књизи чији је наслов „Са неба се све познаје“, не може а да не проговори о ономе о чему, рекло би се, одувек и мисли и пева: о небу, и то ономе на коме су од стварних важнији поетски јунаци и на којем неке границе никада неће бити уцртане. „Није случајно речено да поезија не игра такву

Братоубилаштво у Србији почело је у рату, продужено је после рата, а није престало ни у миру, до данашњега дана. Они који су такву одлуку донели нису били наивни и знали су шта раде. Знали су шта се у Србији збивало и предвидели шта ће се збивати све док буде тај дан славила као велики празник. Та одлука је далеко већи злочин од оног који се догодио у Белој Цркви, на Ивандањ 1941. године. Да је остало на оном што се овде догодило, већ би се и заборавило. Богдан, Жикица и Миленко одавно би једни другима пољубили ране, загрлили се и пољубили, али нису им дали они који су одлучили

Свијет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној! Пророчки стихови владике и песника Петра II Петровића Његоша изговорени синоћ у пуној сали Коларчеве задужбине звучали су као да су написани пре неколико дана, а не пре више од 17 деценија. Свечаност „Његош у нашем времену“, поводом 170 година објављивања „Горског вијенца“, окупила је многобројне поштоваоце дела великог поете и владара. Међу њима су били патријарх Иринеј и други црквени великодостојници, архитекта Драгомир Арсовић, редитељ Божидар Ђуровић, кошаркаш Дејан Бодирога. „Сам Његош и његово дјело данас су савременији неголи у времену када је оно написано,“ беседио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије. „Свједочанство тога је његов ‘Горски вијенац’ и ‘Луча микрокозма’.“ Говорећи

У оквиру манифестације „Трг од ћирилице“ која се одржава у Херцег Новом, 14. августа организован је концерт „Херцег Нови за Косово и Метохију“. Свој допринос овом концерту дао је прослављени српски песник и академик Матија Бећковић својом беседом. – Можда се ова тема не уклапа у мождане вибрације овог доба године кад бисмо сви желели да се опустимо и за тренутак одахнемо и одржимо илузију да смо сви лаки и безбрижни. Покушавали смо да искључимо све рингле и прекидаче и све склонимо у страну, па ипак нас престижу и старе и нове бриге и нове мисли. Како би било добро да нас Србе не третирају мимо света и не траже

БЕСЕДА НА АКАДЕМИЈИ У БАРУ ПОВОДОМ ОСВЕШТАЊА ХРАМА СВЕТОГ ПЕТРА II ЛОВЋЕНСКОГ ТАЈНОВИДЦА – Кад су Владику Петра II сахрањивали, испратили су га књаз и кнегиња, два архимандрита, два ђакона и 20 свештеника. Пуцало се, кажу, из хиљаду пушака. Кад је пресахрањиван, испраћен је без крста и свеће, без свештеника и сродника. Било их је сваке феле, вере и невере – само није било његове цркве – Лако су се одлучили између мале капелице и грдосије маузолеја до којег су пробили тунел да, уместо оног грудоболног, унесу „Његоша“ од 28.000 кила. Није се ни могло друкчије завршити време у којем је Његош исписиван из хришћанства уопште, из православне цркве посебно,

Академик Матија Бећковић истакао је, коментаришући Декларацију о заједничком језику, да би важно достигнуће било то ако српску лингвистику не би прогонили да одустане од истине да је то један језик и приклони се политичкој измишљотини о различитим језицима. „Да је то један језик, лингвистика се никада није ни двоумила. Било би добро ако би се предомислили политичари који су измислили да су то различити језици“, рекао је Бећковић за „Политику“. Он је напоменуо да су у славу лажи о различитим језицима основане многе катедре и да је по свијету виђао судске тумаче на чијим визиткартама је писало да преводе са српског, хрватског, бошњачког, црногорског. „Причали су ми да им

Књижевник Матија Бећковић рекао је Срни да су Срби пјеснички народ и да се у поезији може наћи душа и лична карта српског народа. “Не знам ништа значајније од поезије у животу српског народа. Ми смо песнички народ. Поезија је оно што смо изнели из векова ропства и што нас је грејало у ропству и чиме смо се придружили великим народима”, рекао је Бећковић, поводом Свјетског дана поезије, 21. марта. Он је навео да су Срби “своје душмане побили у својим пјесмама, а нису у стварности”. “Тако, када нас и не воле – не воле нас због песама, а не због стварних чинова. Песме су вечне, а све друго пролазно”,

Црногорска серија „Божићни устанак“, у којој су Срби представљени као окупатори Црне Горе и која је пуна историјских фалсификата, снимљена је с намером да се унесе мржња између два народа, оцењују саговорници. Академик Матија Бећковић је изненађен оваквим пројектом јавног сервиса Црне Горе. Несхватљива изјава – Све што су окупатори хтели силом, Монтенегрини испуњавају милом. Откад су подигли чергу на врху Ловћена, цео свет зна ко су и шта су Црногорци, сем они сами – наводи Бећковић. На велике пропусте у снимању, попут заставе која није коришћена у то време, Бећковић одговара: – Они су газили своју заставу мислећи да је туђа, а истакли неку која није ничија. Највише се

Недавно смо били на прослави стогодишњице наше школе. Поред професора, на свечаности су се окупили и најгори ђаци из свих генерација! А кога другог да зову: најгори ђаци су једино и успели у животу. Можете замислити какав је то био тријумф: најгори ученици у фраковима, а најгоре ученице у свечаним тоалетама под најскупоценијим накитом – плешу са својим професорима који су, сироти, још увек у оним истим похабаним и још у оно доба кад су сашивена, демодираним оделима. Најбољих ученика нигде нема. Ко зна где су заглавили, или су у Немачкој, или овде, али без посла, или још уче, или су на нервним клиникама, или су се несрећно оженили неком

Академик Матија Бећковић оцијенио је да се представницима Свјетског Бошњачког конгреса Мустафи Церићу и Суаду Куртћехајићу, који су изједначили Републику Српску са НДХ и “Исламском државом” и затражили укидање њеног имена, не може приговорити да не говоре оно што мисле и нагласио да је то “од свега најгоре”. Бећковић је рекао Срни да се “само може замислити шта они мисле”, а посебно Церић који је изјавио да би Бошњаци у БиХ требало да подигну тужбу против изучавања и читања “Горског вијенца” у Црној Гори или било гдје јер је у њему нашао коријене геноцида над Бошњацима. “Можете мислити шта мисле о нама када тако мисле о Његошу и Андрићу”, навео

Бећковићева поема о највећем српском песнику представљена у СКЗ. Душан Бабић: Лепа опомена у свету у коме се све износи на пазар Поетску, а какву другу, књигу (о) Његошу, посвећену и насловљену “Праху оца поезије”, представио је јуче у здању издавача, Српске књижевне задруге, песник, академик Матија Бећковић. Описивана као поема, спев, ода, похвала, у предговору Милована Данојлића чак и као служба у црквеном значењу појма – ова је збирка сонета догађај по себи. Баш као што је излазак сваке Матијине књиге, још од давне 1962. и “Вере Павладољске”, био празник српског језика, а тешко је побројати све те важне датуме, како је јуче у СКЗ рекао Душан Бабић. –

„Косово представља ДНК српског народа, али оно је пре свега најкрупније дело наше вере и наше поезије”, рекао је Матија Бећковић на отварању 49. Песничких сусрета „Лазар Вучковић” у Грачаници. Прослављени књижевник је нагласио да се „не говори случајно да је Косово наш Јерусалим“ и додао: – Јерусалим је једини град, а остало су места. И Косово је једино поље, остало су пољане. Косовска битка је једина битка која траје вековима, а остало су туче. Косово поље је највећи врх наше вере и наше културе. Нико није живљи од Косовке девојке, Мајке Југовића и њених синова, Срђе Злопоглеђе и Реље Крилатице, за које историја не зна, и поезија је овде