arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Нови скандал у режији Дејана Ристића

12.02.2024

Када Музеј жртава геноцида из Београда позове једну хрватску историчарку из Загреба у Србију и најави као првог говорника на манифестацији којом ће бити обиљежен национални празник Сретење – Дан државности Србије, то заслужује посебну пажњу. Пише: Душан Басташић Програм под насловом ,,ЈАВНО СВЕДОЧЕЊЕ: Сусрет с прошлошћу – Диана Будисављевић” ће бити реализован 13. фебруара ове године у Атријуму Народне библиотеке Србије у Београду а дан касније у Културном центру Војводине ,,Милош Црњански” у Новом Саду. У оквиру програма, присутнима ће се поред осталих обратити историчари Наташа Матаушић, и директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић. Широј јавности али и историчарима, мало је познат лик и дјело Наташе Матаушић. Недавно смо

Басташић: Господине Бањац, Покољ није Холокауст

27.01.2024

Подвођење Покоља, злочина Геноцида почињеног над Србима под Холокауст је не само увредљиво, неодговорно и потпуно неприхватљиво него представља и злокобну полугу политике заборава на српско страдање. Пише: Душан Басташић Данас се обиљежава међународни Дан сјећања на жртве Холокауста, злочина Геноцида почињеног над Јеврејима током Другог свј. рата. Тим поводом, народни посланик Дарко Бањац положио је вијенац у Спомен подручју Доња Градина. Поред осталог, у обраћању медијима изјавио је како је Јасеновац Холокауст за српски народ и указао да треба његовати културу сјећања на српски Холокауст. На жалост није му то први пут. Прије две године на истом мјесту је изјавио слиједеће: “Овдје је битно доћи да отргнемо од заборава сјећање

Обмањивање јавности у режији Дејана Ристића

25.01.2024

Динко Чутурa, директор Хрватског државног архива, оштро је дeмaнтовао тврдњe Дејана Ристића, истичући дa je дирeктoр Mузeja жртaвa гeнoцидa у Београду у пoтпунoсти злoупoтриjeбиo његово и гoстoпримствo ХДА. Пише: Душан Басташић Почетком децембра прошле године, током годишњег засједања Међународне алијансе за сјећање на Холокауст (IHRA) одржане у Загребу, Дејан Ристић је нашао за потребно да се у простору Хрватског државног архива, сретне са директором те установе Динком Чутуром. Тада смо у прилогу под насловом “Колаборационизам или научна сарадња?” претпоставили да ће бити занимљиво пратити ток, како се јавно похвалио Дејан Ристић, “успостављене трајне институционалне сарадње Музеја жртава геноцида у Београду и Државног архива Хрватске на реализацији најављених заједничких пројеката”. Ристић је тада прецизирао

Ста­ро сај­ми­ште из 1945. године

Да ли Београд добија оно што Загреб нема – Музеј Холокауста?

17.12.2023

Србија је донела Закон о Меморијалном центру Старо Сајмиште. Увидом у тај закон, у предвиђену кадровску структуру и вебсајт, чини се да ћемо у центру Београда ускоро добити Музеј Холокауста. Међународна организација за сећање на Холокауст (ИХРА) тражи од Загреба да додатно истражи подручје Јасеновца, односно да се мапирају сва места на којима су постојали логори у НДХ-а. Такође, 35 чланица организације тражи да мапа буде доступна на улазу у Спомен подручје Јасеновац, као и да се изврше озбиљна археолошка истраживања те локације.  Познаваоци прилика сматрају да Хрватска, која тренутно председава ИХР-ом, неће учинити много по том питању. Оно што је група експерата Међународне алијансе за Холокауст тражила од Хрватске приликом обиласка

Басташић: Хрватска крије масовне гробнице као змија ноге

13.12.2023

Хрватска и даље на све начине жели сакрити, као змија ноге, постојање многобројних масовних гробница и јама у којима су сахрањена или побацана тијела убијених Срба у вријеме НДХ. Каже ово за “Глас Српске” Душан Басташић предсједник Удружења потомака и поштовалаца жртава логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг 1941, познатијег као Удружење “Јадовно”, истичући како у Хрватској и даље постоји много масовних гробница које нису откривене или се за њих зна, али никада нису ексхумиране, нити су жртве достојно сахрањене. Наводи и како није претјерани оптимиста када је у питању најновија иницијатива, односно захтјев Међународне алијансе за сјећање на холокауст (ИХРА), коју чини 35 држава чланица, која је

Колаборационизам или научна сарадња?

01.12.2023

Биће занимљиво пратити ток и резултате недавно успостављене трајне институционалне сарадње Музеја жртава геноцида и Државног архива Хрватске на реализацији најављених заједничких пројеката. Пише: Душан Басташић На маргинама овогодишњег засједања Међународне алијансе за сјећање на Холокауст (IHRA) која се одржава у Загребу, Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида нашао је за потребно да се у простору Хрватског државног архива, у друштву амбасадорке Републике Србије у Републици Хрватској Јелене Милић и кустоса г. Бојана Арбутине сретне са директором те установе Динком Чутуром. Након састанка Ристић је изјавио: „Током дужег и конструктивног разговора детаљно су разматране теме од значаја за обе стране. Том приликом договорено је успостављање трајне институционалне сарадње Музеја и Државног архива

Басташић: Број жртава Јасеновца је потпуно јасан, ту нема спора

30.11.2023

ВЕЛИЧИНА ЗЛОЧИНА У ЈАСЕНОВЦУ ЈЕ ПРИKРИВЕНА А ИСТИНА ЈЕ УБИЈЕНА ВЕЋ 1945. У Загребу се одржава заседање ИХРА. Хрватска је на скупу Међународне алијансе за сећање на Холокауст, у Загребу, којој присуствује 120 државних званичника и стручњака из 35 држава, представила иновације које планира у оквиру јасеновачког Спомен-комплекса. Осим стручњака из Музеја жртава геноцида, српску делегацију чине и представници наших министарстава спољних послова и просвете, као и СПЦ. Остале делегације стручњака такође су предвођене државним званичницима својих земаља, а долазе махом из Европе, али и САД, Израела, Аустралије, Kанаде, Аргентине. Kонцентрациони логори у Независној Држави Хрватској заузимали су нарочито место у низу многих средстава и начина спровођења геноцида над српским

Дејан Ристић: Београд много одговорније од Бањалуке приступа заштити српских националних интереса (ВИДЕО)

26.11.2023

Бањалука нема довољно снажан мотив за сагласје са Београдом. Пише: Душан Ј. Басташић У недавном гостовању Дејана Ристића, директора Музеја жртава геноцида из Београда на БН ТВ, водитељ је поставио питање, има ли довољно мудрости, знања, стрпљења у главама српских представника у Босни и Херцеговини. Ристић је изнио свој, како је нагласио, снажан утисак да у појединим ситуацијама када су поједине теме у питању, Београд показује потребну мудрост, стрпљење, државништво и да у том смислу много одговорније приступа заштити српских националних интереса на читавом српском етничком простору. Имајући у виду недавно изражену, снажну подршку Предсједнице Владе читавом тиму Музеја жртава геноцида и одлуци владајуће партије да се Дејан Ристић постави

Јован Ћулибрк: Не, није истина да је у Јасеновцу убијено 700.000 људи (ВИДЕО)

25.11.2023

Владика је додао да су најновије процјене и даље дивље и да се крећу између сто и нешто хиљада до двеста педесет хиљада На Другој међународној научној конференцији о медицини у Холокаусту и послије, (WGC- Western Galilee College The Second International Scholars Workshop on Medicine in the Holocaust and Beyond) одржаној од 7-11. маја 2017. године у Галилеји, Израел, Епископ славонски Јован Ћулибрк, предсједник Одбора за Јасеновац СПЦ, излагао је на тему: „Јеврејски медицински радници: Од учесника у југословенском отпору до историографа холокауста“. Поред осталог, епископ Јован је рекао и слиједеће: „Озлоглашено мјесто у Југославији током рата је концентрациони логор Јасеновац. Непосредно послије рата прве процјене су биле да је

Др Душан Ј. Басташић фотографија: Фронтал.СРБ/ДХС

Шта могу а шта неће моћи научити српски ученици у Хрватској из карте коју им сервира Српскo нaрoднo виjeћe

25.11.2023

Зашто је српским ученицима у Хрватској као додатни материјал зa упoтрeбу у нaстaви нa српскoм jeзику и ћириличнoм писму, од стране Српскoг нaрoднoг виjeћа понуђена ова и оваква карта, јасније може бити само онима који пажљивије прате српско – хрватске односе у сусједној нам држави и већ више од четврт вијека дуг период владавине Милорада Пуповца и њему блиских сарадника тамошњом, бројчано све скромнијом српском националном мањином. Пише: Душан Басташић Српскo нaрoднo виjeћe из Хрватске, изрaдилo je истoриjску кaрту “Изaбрaнa мjeстa сjeћaњa и културe Србa у Хрвaтскoj”, нa кojoj сe, по избору Чедомира Вишњића нaлaзи 110 oдaбрaних мjeстa и спoмeникa, кao и личнoсти и дoгaђaja кojи су oбиљeжили историју и

Ћулибрку и Ристићу ближе Јасеновац од Гардоша и Бежаније

17.11.2023

Након недавне посјете стотину београдских и земунских гимназијалаца Јасеновцу али не и Доњој Градини у режији Музеја жртава геноцида, поставља се питање зашто до сада слична студијска посјета није организована над масовним гробницама на земунском гробљу Гардош и Белановачкој рупи на Бежанијској коси. Прилог који слиједи, објављен је прошле године али га сматрамо актуелним и данас. Ко и зашто ученицима у Србији крије истину о страдању Срба у логору Земун? Неко би то препознао као чин аутошовизма, неко као манифестацију духа самопорицања или антисрбизма али је неупитно да је ријеч о чину вређања жртава и њихових потомака. Пише: Душан Ј. Басташић У дневном издању новина као и на порталу компаније

Обогаћивање и објективизација знања о Јасеновцу у режији Музеја жртава геноцида

15.11.2023

Повести средњошколце из Србије, организовано од стране државе у Јасеновац а не посјетити и Доњу Градину, не само да није лако објаснити, него се може назвати озбиљним гријехом према жртвама. Пише: Душан Ј. Басташић Посљедњих дана, медији су били преплављени најавама а сада и вијестима како је Музеј жртава геноцида 26. октобра ове године, реализовао први студијски боравак групе од стотину ученика и наставника Осме београдске гимназије и Земунске гимназије у Јасеновцу и Пакрацу почев од 1995. године, односно од окончања оружаних сукоба на како кажу, подручју савремене Републике Хрватске. Наводи се како су ученици посјетили најмонструозније и најбруталније губилиште припадника свог народа у Другом свјетском рату. Не коментаришући уобичајено

Ветеран: Усташу смо бацили у јаму!

02.11.2023

О почетку усташког терора и српског устанка на подручју Поповог поља у Херцеговини, свједочио нам је Мирко Сировина, Ветеран. РУСКИ Пише: Душан Басташић “У септембру 2014. године у организацији Фонда јединства православних народа учествовао сам на конференцији у Кишињеву у Молдавији. Први дан конференције, пред сам почетак, сви учесници су устали и тихо међу собом говорили: ”Ветеран… ветеран…” Окренуо сам се и видио једног виталног старца који је ушао и сјео поред мене. Био је то Мирко Сировина. Херцеговац… Устаник 1941. године, а онда партизан. Човек који је непосредно после рата послат у Совјетски савез на додатну обуку. Затим је 1948. у време Информбироа одлучио да остане тамо. На конференцији

Др Душан Ј. Басташић

Басташић: Наравоученије за опстанак на просторима опасног живљења

18.10.2023

Поводом петог издања чувене књиге академика Василија Крестића под насловом “Геноцидом до велике Хрватске”. Много је Срба који вуку порекло са подручја које покривају данашња Хрватска и Босна и Херцеговина, који могу посведочити да су деведесетих година прошлог века, спасили главе само захваљујући историјском искуству, породичном предању о Покољу, геноциду почињеном над Србима од стране Независне Државе Хрватске. То преношење истине о великом злочину, чак и у истом крају, од породице до породице, није било исто. Већина преживелих је нерадо говорила деци о том болном искуству. Помињањем Покоља, заболеле би незарасле ране, наврле пред очи слике побијених очева, мајки, деце. Згрчило би се лице, погнула глава да деца и унучад

Сама смрт, чин умирања – то ми није било јасно, о томе нисам имао никакве предоџбе

07.10.2023

Навршило се седам година од упокојења Милана Басташића, мог оца, некадашњег једанаестогодишњег дјечака, јасеновачког логораша. ENGLISH VERSION Тим поводом, преносим дио његовог свједочења, објављеног 2010. године у књизи “Билогора и Грубишно Поље 1941-1991.” чији је аутор. Са непуних дванаест година, као дјечак сврстан међу мушкарце, марвеним вагоном из родног Грубишног Поља, превезен је у Јасеновац. Сплетом околности које никако не могу бити случајне, након два мјесеца, оболио од тифуса вратио се кући. Преживио. Једини преживјели дјечак јасеновачки логораш са Билогоре. Идем у смрт, тога сам свјестан, али тај пут у смрт нема завршног „чина”. А, у ствари, он, тај „чин” – то је смрт. Ујутро устајемо, хладно, све је влажно,

milan_bastasic_tv.jpg

Басташић: Свједочанство дјечака логораша о заточеништву у логору Јасеновац

29.09.2023

Стиже октобар. И мада вријеме лети, он се никада не пришуња, никада ме не изненади. Већ крајем септембра почињу навирати мисли, сјећања на очева свједочења о усташком масакру над Србима Билогоре у то вријеме 1942. године. О чудом избјегнутом стријељању у властитом дворишту. О одвођењу у логоре свих до тада преживјелих. Са непуних дванаест година, као дјечак сврстан међу мушкарце, отац је отјеран у Јасеновац. Сплетом околности које никако не могу бити случајне, након два мјесеца, оболио од тифуса вратио се кући. Преживио. Једини преживјели јасеновачки логораш са Билогоре. Почетком октобра 2016. се упокојио. Како тада тако и данас, узимам у руке његову књигу, окрећем обиљежену страну 139, поглавље „Комшија

Погледајте: “Крст над јамом” документарни филм

23.09.2023

Филм у коме не може да се ужива, али чија прича може да се преноси са колена на колено, „Крст над јамом“ говори нам управо о насушности незаборава. Дугометражни документарни филм “Крст над јамом” снимљен је у продукцији удружења грађана “Јадовно 1941.” из Бањалуке. Без иједне насилне сцене или фотографије, овај документарац о страдању српског народа са подручја Независне Државе Хрватске током Другог светског рата, пун је емоција. „Овај филм је другачији од оних сличне тематике. 95% материјала снимљено је на терену, на месту страдања. Трагали смо за местом злочина и од 32 регистроване јаме, пронашли смо њих 11, као и две масовне гробнице. Једна, највећа од њих је на

Душан Басташић: Оспоравањем истине о Јасеновцу изврће се истина о Покољу

14.09.2023

Поводом најновије ескалације ревизионситичких иступа челника српских институција у чијој је компетенцији изучавање Покоља, злочина Геноцида који је починила НДХ над српским народом, предсједник УГ Јадовно 1941. Бање Луке, писмом се обратио Светом Синоду Српске православне цркве. Садржај писма објављујемо у цијелости: СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ Улица Краља Петра бр. 5 11000 Београд Србија  Бања Лука, 05. септембра 2023. Ваша Светости, Ваше Високо Преосвештенство, Ваша Преосвештенства, Од краја 2009. године, низом активности, наше удружење настоји објелоданити истину о страдању нашег народа у Госпићкој групи логора, претечи Јасеновца али и на многим другим стратиштима Покоља, злочина Геноцида почињеног над нашим народом од стране НДХ и тиме помоћи да наши

Душан Басташић: Трауме усташких злочина се као ране преносе са генерације на генерацију потомака жртава

06.09.2023

Kод потомака жртава усташких злочина присутна је трансгенерацијска траума која се преноси и осећа и у најновијој генерацији, изјавио је Душан Басташић, председник удружења ,,Јадовно 1941.” С обзиром да у институционалном делу хрватског друштва не постоји никакво покајање због ових дешавања, према Басташићевим речима, злочини се не могу ни заборавити ни опростити. Извор: КТВ Зрењанин Везане вести:

Истином се супротставити неистини

04.09.2023

За свега 132 дана, у комплексу логора Госпић–Јадовно–Паг, угашено је не мање од 40.000 живота, од чега 38.000 православних Срба. Комплекс ових логора у Хрватској своде на само једну, Шаранову јаму, доказујући да ни у њој нико није убијен Пише: Др Душан Ј. Басташић* Јасеновац – Доња Градина, неоспорно највеће губилиште Срба из периода НДХ, у јавности све присутније слови као парадигма целокупног страдања на том простору. Тиме неправедно остају непозната и заборављена многобројна друга места страдања, а жртвама и њиховим потомцима се ускраћује право на помен и памћење. Лета 1941. године, на подручју Средњег Велебита, Личког Поља, Подвелебитског подгорја, Подвелебитског канала, Пашких врата и северног дела острва Паг, почињени су

Душан Басташић, предсједник Удружења “Јадовно 1941.”: Потомци жртава Јасеновца не могу да ћуте

29.08.2023

Логором Јасеновац, бројем жртава и сјећањем на овај страшни злочин, поред историчара, требало би да се баве и социолози, психолози, демографи, али и сами потомци жртава, зато што је овај концентрациони логор једна од најзначајнијих карика у српском идентитету. Разговор водио: Вељко Зељковић Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић, наводећи како то потомцима жртава нико не може да забрани, ма како се он звао и у којој фотељи сједио. Како каже, интервју који је недавно дао директор Музеја жртава геноцида у Београду Дејан Ристић, у ком је истакао да дилетанти не би требало да се баве Јасеновцем, јесте иритантан и увредљив за све потомке жртава

Председник УГ "Јадовно 1941" Душан Ј. Басташић Фото М. Филиповић

Басташић: Ко нам и зашто препоручује оне који поричу Покољ

24.08.2023

Како се протеклих дана у јавном простору (опет) развила полемика везана за ревизионистичке изјаве челника домаћих институција у чијој компетенцији је развијање и очување културе памћења на Покољ, злочин Геноцида почињен над Србима од стране НДХ, сматрамо актуелним и вриједним да подсјетимо на прилог објављен на нашем порталу октобра мјесеца 2020. године На званичној фејсбук страници Музеја жртава геноцида из Београда, јавности је, не први пут, препоручен интервју контроверзне хрватске историчарке Наташе Матаушић. Иста препорука је објављена и на званичној фејсбук страници Одбора за Јасеновац САС СПЦ. Ријеч је о интервјуу под насловом „Матаушић: Очекујем дезавуирање истине о Јасеновцу и Диани Будисављевић“ који је за Радио слободна Европа урадио новинар

Подршка!! – Дани(ј)ел Јадовнички Симић

20.08.2023

Удружење Јадовно 1941. са гнушањем одбацује било какву аргументацију као разлог којим се нашем истакнутом члану, активисти и пријатељу ограничава слобода кретања и слобода на рад. Пише: Душан Ј. Басташић Дани(ј)ел Симић је 16. августа око 12:15 задржан на граничном прелазу Батровци, са хрватске стране, гдје је чекао три сата без икаквог образложења, затим је приведен на информативни разговор, те му је потом уручено рјешење о одбијању уласка у земљу без назначеног временског рока. Вама који посјећујете наш портал Jadovno.com или на ту адресу стижете посредством друштвених мрежа на којима настојимо бити дневно ажурни, сигурно нису промакли текстови Дани(ј)ела Симића. Они у којима на тему Јадовна, нашег личног, друштвеног и

Душан Басташић – И Слана је Јадовно

13.08.2023

На подручjе некадашњег усташког логора Слана сам први пут дошао 2006. Као и тада 1941, и онда jе на Слани пржило сунце. Рекао би наш народ “гори земља”. Овдjе нема земље, Слана jе сами камен. Једини живот коjи се ту одржава jе биљка зелених назубљених листова отровног садржаjа. English Камен на Слани jе оштрих ивица. По њему jе и обувеном тешко ходати. Још увиjек су видљиви остаци камених усташких настамби и стражарских грудобрана. Заточеници су у тешко замисливим условима голим рукама каменом у камену градили те обjекте и цесту коjа води „од никуда никуд“, а коjа се jош увиjек добро види. Ноћу су се смрзавали под импровизованим надстрешницама. Прочитао сам

Басташић: Жртве нису исте или Ко се данас сјећа 8.020 жртава Слане и Метајне?

13.07.2023

24. јун и 11. јул дијели само 16 дана и само 54 године а ипак су та два дана бескрајно удаљена. Фото: Д. Басташић/Јадовно 1941. На мјестима страдања пашких жртава 1941. године, нема спомен обиљежја осим два дрвена крста које су поставили Јадовничани. Мале спомен плоче су дизане и уништаване три пута.Тамо се ријетко када организују молитвена и комеморативна окупљања.Обично то раде потомци и поштоваоци жртава „о свом руву и свом круву“. Не, нема директног преноса на РТС и/или РТРС. Како да људи данас знају за Слану и Метајну? Не само Срби и Јевреји, него Људи.Како да препознају шта се тамо збивало? Гдје да прочитају?Кога, колико, када…?Зашто? То се ваљда

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: