Књига “На кућном прагу” садржаjно jе подиjељена у двиjе цjелине. Први дио “Горка судбина” говори о догађаjима у западноj Славониjи након успоставе НДХ у травњу 1941. године; о прогону и покољу Срба и свих оних коjи од злочиначког усташког режима проглашени неприjатељима и непоћуднима. У пет мањих цjелина дат jе краћи опис развоjа Народноослободилачке борбе у Славониjи 1941-1942. године, па до формирања већих партизанских оружаних jединица те борби 1943. и 1944. године. Други дио “Помрачење” говори о континуитету прогона и злочину над Србима у Пожешкоj котлини и шире на простору западне Славониjе 1991-1992. године. Књига изузетно добро компарира 1941. годину са 1991. везано уз злочине над српским становништвом Пожешке котлине. Наш почасни члан, повиjесни писац Пожежанин Миодраг Бjелић

Зборник саопштења, свjедочења и докумената Оштра Лука, 2008. English Зборник jе доступан у формату Acrobat PDF: Шушњар 1941: Зборник саопштења, свjедочења и докуменатаAcrobat PDF документ, 4.304kB У Оштроj Луци jе 1. августа 2008, тачно шездесет седам година након стравичног илинданског усташког покоља у коме jе између 7.000 и 10.000 Срба и Јевjера тадашњег среза Сански Мост (тачан броj jош ниjе утврђен, али се треба надати да ће то бити учињено у догледно вриjеме) звjерски убиjено само зато што су припадали другоj вjери и другоj нациjи, одржан округли сто „Шушњар 1941.” Организатори округлог стола били су општина Оштра Лука и Удружење расељених Сањана „Санска огњишта” са сjедиштем у Бањоj Луци, а

У Градишци jе вечерас представљена књига “Тринаест скоjевки и три пионира” у коjоj аутора Данило Карапетровић пише о злочину коjи су извршили Черкези jануара 1944. године на Козари. Аутор jе рекао да jе ова књига рукопис о страдању тринаест скоjевки и три пионира, коjе су на звjерски начин убили Черкези у ноћи са 9. на 10. jануар 1944. године на Козари, седам километара од Горњих Подградаца према Мраковици. “Скоjевке, коjе су већином имале 15 и 16 година, након извршеног задатка враћале су се из болнице у Буковици и упале у засjеду Черкеза. Пошто им нису хтjеле одати гдjе се скрива поткозарски народ и партизани иживљавали су се над њима, урезивали

  У сусрет канонизациjи злочиначког кардинала Степинца, из штампе jе изашло ново издање распродате култне књиге Василиjа Крестића, Геноцидом до Велике Хрватске. Синтеза злочина над Србима кроз векове! У jедном од своjих наjпознатиjих дела, академик Крестић истражуjе вишевековни суживот Срба и Хрвата, да би пронашао корене геноцида над српским народом у 20. веку. Његова беспоштедна анализа храбро именуjе кривце, упозорава на политичку наивност српског народа и позива на опрез у будућности. Рекли су о књизи: Драган Недељковић: „После геноцида над Србима у време Павелићеве НДХ, и последњег, у Туђманово доба, намеће се питање: како jе таj грозни злочин био могућ и зашто се десио? Василиjе Крестић сматра да се на

Промоциjа књиге “Прогнани Орфеjи” у Приjедору Антологиjа избjеглих српских пjесника “Прогнани Орфеjи”, промовисана jе вечерас у Галериjи “`96” у Приjедору. Антологиjа српске избjегличке поезиjе са подручjа Хрватске, БиХ и Косова и Метохиjе с краjа 20. виjека обjављена jе приjе четири дана у издању културне институциjе “Бранково коло” и вечерас jе први пут промовисана. Антологиjу jе саставио директор “Бранковог кола” Ненад Груjичић коjи jе истакао да jе ова књига посебна због тога што се овом тематиком на Балкану и шире до сада нико ниjе бавио. У антологиjи читаоци могу наћи 116 пjесника, од наjстариjих, рођених приjе Другог свjетског рата, па до наjновиjих коjи су jош били дjеца у вриjеме избjеглиштва и

Ро­ман срп­ског књи­жев­ни­ка Ђу­ре Ма­ри­чи­ћа иза­шао из штам­пе у из­да­њу ауто­ра Наj­но­ви­jи ро­ман срп­ског књи­жев­ни­ка Ђу­ре Ма­ри­чи­ћа ко­jи, као пен­зи­о­нер, жи­ви у се­лу Жа­жи­на, не­да­ле­ко Си­ска, у Хр­ват­скоj, про­ле­тос jе иза­шао из штам­пе у из­да­њу ауто­ра. На­слов ро­ма­на jе „Ра­ђа­ње гра­да”, а у под­на­сло­ву сто­jи: „За­гре­бач­ко-си­сач­ки ро­ман”. На­и­ме, рад­ња се до­га­ђа у За­гре­бу и Си­ску и об­у­хва­та пе­ри­од Ти­то­ве Ју­го­сла­ви­jе, од 1950. до 1990, до по­jа­ве ви­ше­стра­нач­jа. Књи­га jе дру­ги део за­ми­шље­не три­ло­ги­jе о ра­се­ља­ва­њу Кра­jи­шни­ка по­сле Дру­гог свет­ског ра­та. Фа­ми­ли­jа офи­ци­ра ЈНА Пе­тра Са­ви­ћа, ра­ди шко­ло­ва­ња наj­ста­ри­jег си­на Дра­га­на, се­ли се из под­гр­меч­ког се­ла Ха­ша­ни у За­греб. Део ста­нов­ни­ка та­ко­зва­ног Па­ве­ли­ће­вог на­се­ља, у при­град­ском де­лу За­гре­ба, Ду­бра­ви, не до­че­ку­jе

Промоциjа књиге одржаће се у Јевреjском културном центру ”Ариjе Ливне” у Бањоj Луци 30. jуна 2015. године.   Књига ”Заборављени” Са великим задовољством Мемориjални центар Доња Градина и Јевреjски културни центар ”Ариjе Ливне” позиваjу Вас на промоциjу књиге   ”ЗАБОРАВЉЕНИ” Књига о посљедњим jасеновачким логорашима,   аутора Деjана Мотла и Ђорђа Миховиловића   О књизи говоре:   Јован Ћулибрк, епископ славонско-пакрачки, мр Жељко Вуjадиновић и  Деjан Мотл, аутор   Модератор Зоран Пеjашиновић   Јевреjски културни центар ”Ариjе Ливне”, Бања Лука, 30. jун 2015. године у 20 часова.   Плакат ”Заборављени”   Везане виjести: Поход српским стратиштима – Jadovno 1941. ИЗЛОЖБА “ПРОБОЈ ИЗ ЛОГОРА ЈАСЕНОВАЦ” У СЛАВУ ЖИВОТА обиљежавање 70 година

У издању Удружења “Јадовно 1941.” из Бањалуке, објављена је књига “(Х)историја осушене збиље” аутора Николе Копца, која говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намијењеног Србима из Хрватске. У књизи је описана нова форма трагедије крајишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена. Тематско срце књиге је – ново искушење Срба из Хрватске у старој стратегији “ножа и крижа”. У центру “приче” је Копчево родно село Трепча, “расло, стасало и убијено на прагу Загреба”. Кобац каже да је “(Х)историја осушене збиље” заштитна повеља вјечног власништва родног завичаја, “грунтовни лист који мирише на душе протјераних”. “Никола је окован крајем кога више нема. Иако живи посвуда и свагдје може

Књига Поља несреће У издању издавачке куће “Вукотић медиа” из Београда данас jе обjављена књига “Поља несреће”, прва хроника страдања Срба у БиХ од 1992-1995. године, коjу jе сачинио Миливоjе Иванишевић. Бавећи се овом црном статистиком jош од почетка ратних сукоба у бившоj Југославиjи, о чему jе обjавио десетине књига, Иванишевић jе у овом дjелу, на њему своjствен, систематичан начин, обрадио податке о страдању нашег народа у 67 општина у БиХ, саопштено jе из издавачке куће “Вукотић медиа”. “Општина по општину, село по село, име по име, Иванишевић jе изнео поjединости о убиjању 4.421 лица, од коjих 810 жена и 3.600 лица. Нажалост, то jе само део података. Иванишевић овом

Прошло jе готово две децениjе од контроверзних дешавања у Сребреници у лето 1995.године. Од насилних догађаjа коjи су им претходили а коjи су обележили распад Југославиjе протекао jе и дужи временски период. Ипак, и поред тога мало коjи од ових догађаjа jе одговорно и стручно историjски истражен. Овоме су делимично допринели уобичаjни чиниоци када jе реч о недавним историjским дешавањима – слаба доступност адекватне историjске грађе и недоступност значаjног дела архивског материjала. Ипак корпус грађе коjим располаже потенциjални истраживач jугословенске кризе ниjе занемарљив. Велики броj докумената коришћен jе као доказни материjал у разним судским процесима пред Хашким трибуналом па су потом на различите начине постали доступни jавности, многи учесници оставили

Маjке и удовице су понављале: “Да знадох где му jе гроб, као да би се вратио жив” Матиjа Бећковић беседи на парастосу ТОГ 16. jуна, коjега су у долини Камничке Бистриjе боjили сунце, сjета и отмено достоjанство преживjелих и потомака убиjених, надахнуто jе бесjедио академик Матиjа Бећковић. “Дошао сам на ово свето место као син свога оца и изасланик престолонаследника Александра, чиjем jе оцу, краљу Петру Другом била заклета она воjска чиjи jе официр био моj отац, а овде jоj jе последња од безброj масовних гробница. Дошао сам због оног због чега се долази на гробље, да кажем оно што се на гробљу говори. Али први долазак сина на гроб

Док на питање: “Каине, гдjе ти jе брат?”, не чуjемо одговор: “Ено га у Словениjи”, нећемо имати будућности Митрополит Амфилохиjе, владика Јоаникиjе, Чедо Вукмановић и Матиjа Бећковић ОСВАНУО jе сунчани 16. jун 2005. Из Подгорице jе авионом у Љубљану стигло близу двиjе стотине људи. Немали броj њих jе дошао своjим колима, аутобусима, возовима. У свечаним одиjелима, озбиљни и тужни, али срећни што ће присуствовати првом опиjелу оних за чиjе се гробнице ниjе знало шест децениjа, стигли су у Камничку Бистрицу. Без иjедног барjака, труба, без таламбаса и осветничких поклича. – Срећна сам, иако jе туге, одавно наслагане, много. Доживjела сам да, ето, свом оцу запалим свиjећу на мjесту гдjе почиваjу

Наредба о враћању у Југославиjу се односила на Хрвате и остале, са изузетком четника. Сви коjи су били против комуниста проглашени су фашистима Британци враћаjу Српски добровољачки корпус БОРИВОЈЕ М. Карапанџић у своjоj књизи “Југословенско крваво прољеће 1945” пише да су четници, настоjећи да што приjе остваре контакт са савезницима, написали писмо, мастилом, ћирилицом, на коцкастом трговачком папиру, адресовано на савезничког команданта (аутор му не наводи име) у Корушкоj. У њему jе писало: “Југословенска воjска у отаџбини из Црне Горе, Боке и Старог Раса обраћа се савезничком команданту са молбом да нас прихвати и пружи политички азил до нашег поновног повратка у домовину. Нама се у борби против окупатора, наметнула

Кроз Словениjу смо путовали данима, записао jе у свом сведочанству Радоjица Вуjачић Избеглички логор у Ветрини маjа или jуна 1945. године – Кроз Словениjу смо путовали данима, записао jе у свом сведочанству Радоjица Вуjачић. Негдjе брже, некад спориjе, стално очекуjући партизанске засjеде. У настоjању да скратимо пут до савезника, до аустриjске границе, кретали смо се обично цестама, али и сеоским путевима, разним пречицама гдjе jе то било могуће, преко брежуљака, брдовитих терена, па и сасвим стрмих превоjа као што су Камнишке Алпе… Возила су била претрпана, на њима су сjедjела дjеца, старци, био jе ту намjештаj, храна… Поред возила су ходали мушкарци, наоружани, без оружjа, дjеца, жене, рањеници. Ходали су

Умор, глад, страх и неизвесност ломили су људе, обесхрабривали их, отупљивали чула. Заjедно су се повлачили поражени Немци, усташе, домобрани, љотићевци, четници Жртва Драгиша Васић и крвник Секула Дрљевић ПРЕОСТАЛИ четници из формациjа Павла Ђуришића сврстани у три “зеленашке бригаде” (Прва бригада “Вук Мићуновић”, Друга бригада “Баjо Пивљанин” и Трећа бригада “Никац од Ровина”), кренули су ка Зиданом Мосту. Умjесто шаjкача воjници су добили црногорске капе обавиjене платном зелене боjе. Нижи командни кадар jе углавном остао исти, а команданте бригада jе постављао Секула Дрљевић. По свjедочењу Предрага Миша Цемовића, чим су се ослободили усташке контроле убиjени су Бошко Аграм, Вукосав Дрљевић и Душан Кривокапић, као и гардиста, извjесни Кршикапа. Готово

У Културном центру Источно Ново Сараjево у уторак, 21. априла, биће представљена књига “Митрополит Свети Петар Зимоњић” чиjи jе аутор свештеник Ранко Билинац. Риjеч jе о докторском раду протоjереjа Билинца, коjи jе одбрањен на катедри за историjу Филозофског факултета Универзитета у Источном Сараjеву. Аутор у књизи говори о животу и раду митрополита херцеговачког и приморског Петра Зимоњића коjи jе мученички пострадао 1941. године од усташа. Један од рецензената умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасиjе истиче да се књига, иако стручна историjско-богословска студиjа, чита са великом пажњом, и због значаjа митрополита Петра Зимоњића у новиjоj црквеноj и националноj историjи, али и због обиља података и материjала коjи садржи, као и начина

Ђуришића, Драгишу Васића, Захариjа Остоjића и Петра Баћевића усташе су зверски умориле. Секула Дрљевић jе четнике предао злогласном усташком попу Филиповићу Четници Павла Ђуришића прелазе преко реке Босне ГОСТОПРИМСТВО усташа и Дрљевића биће ускоро скупо наплаћено. Умjесто покрета слиjеди замандаљивање затворских капиjа, испред коjих су постављена митраљеска гниjезда. Павлу jе предат списак са именима 33 официра, на чиjем самом почетку jе било његово. Захтjев: безусловна предаjа, преостали могу да се прикључе своjим jединицама. Ђуришић jе био одвоjен од воjске, а онда су jедног по jедног, официре са списка, стриjељали у згради команде. – Око два часа послиjе подне капиjа jе отворена, ушао jе прво тенк, за њиме одред усташа. Наредили

На Козари Ђуришићу jе стигла вест да jе Први пук пришао усташама. Секула Дрљевић правио jе црногорску државу далеко ван њених граница Босанска Градишка: Неми сведок страдања црногорског великог збега О покрету црногорско-санџачко-херцеговачког збjега, њиховом тренутном положаjу и намjерама сазнао jе убрзо Секула Дрљевић. Знао jе да Павле Ђуришић изводи своj план, да jе споразум био варка како би се заштитили болесни и рањени, па jе издеjствовао код Анте Павелића, чиjа jе независна држава умирала, а њена разуларена воjска жељна освете крстарила Славониjом и дjеловима Босне, да сприjечи пут ка Словениjи. Усташке jединице, броjне и добро опремљене, стигле су из Бањалуке и Славониjе и у зору 4. априла напале Двадесет