Рецензиjа књиге Александра Корба, У сенци Другог светског рата масовно насиље усташа против Срба, Јевреjа и Цигана у Хрватскоj 1941–1945. Fraenkel Prize in Contemporary History, Wiener Library, London; Irma Rosenberg Förderpreis des Instituts für Zeitgeschichte, Wien; Andrej-Mitrović-Preis der Michael-Zikic-Stiftung, Bonn; Herbert-Steiner-Preis des Dokumentationsarchivs des österreichischen Widerstandes und der International Conference of Labour and Social History (ITH) само су неке од награда додељене Александру Корбу, ученику Холма Зундхаусена, за докторски рад под горњим насловом. Уз то, историчари задужени за оцену Корбове дисертациjе: професор доктор Јерг Баберовски (örg Baberowski) професор доктор Киран Клаус Пател (Kiran Klaus Patel) и професор доктор Михал Вилт (Michael Wildt), jедногласно су му (рођеном 1976, стипендисти америчког Мемориjалног музеjа холокауста, докторанту

Књижевник из Источног Сарајева Жељко Пржуљ, са колегама Недељком Зеленовићем и Гораном Врачаром, боравиће данас и сутра у Београду, гдје ће говорити о страдањима сарајевских Срба и промовисати своје романе “Владика, слава Му и милост” и “Рука анђела”. Роман “Владика, слава Му и милост” описује земаљски живот Светог Василија Острошког у 17. вијеку, а у фокусу романа аутор је живот, борба и страдање Срба у 17. вијеку. Промоција романа “Владика, слава Му и милост” биће одржана сутра на Врачару у организацији Удружења “Ћирилица”. Пржуљ ће први пут у Србији промовисати и роман о Гаврилу Принципу и “Младој Босни” под називом “Рука анђела”. Промоција ових романа реализује се у оквиру манифестације

БРУТАЛНИ ВЕРБАЛНИ НАПАДИ НА СРБЕ Посланик Анђелко Кларић заложио се за то да се Срби у Хрватској изолују као Курди у Ираку и да се за њих створе гета О мржњи, несхватљивој за здрав разум, која је овладала знатним делом хрватског друштва у другој половини 19. века, свој суд изрекла је и добронамерна и хумана мис Аделина Паулина Ирби, која, као странкиња, Енглескиња, није имала разлога да прави разлику између православних и католика. Поводом масовног затварања Срба у Пакрацу, Карловцу, Осијеку, Дарувару и другим местима Хрватске и Славоније, до којег је дошло у време устанка у Босни и Херцеговини (1875- 1878), кад је на челу Хрватске био бан Иван Мажуранић,

Краљ Александар рођен је на Цетињу 16. децембра 1888. године у врло скромној вили која се налазила на главном тргу, преко пута краљевске палате. Његова мајка кнегиња Зорка, која је умрла при порођају неколико година после тога, била је ћерка црногорског краља Николе I Петровића и сестра будуће италијанске краљице Јелене. Кум на крштењу био му је, преко изасланика, руски цар Николај II Александрович. Детињство је провео у Црној Гори и био је поносан на своје црногорско порекло. Тешко је наћи траг утицаја било које личности у образовању принца Александра. Његов боравак у Женеви, где му се отац био настанио после смрти књегиње Зорке, и где је живео скромно као изгнани

Kњигa ‘Српски истoчници’ гoвoри o знaмeнитим Србимa кojи су oбeлeжили живoт нa пoдручjу Слaвoниje, Срeмa, Бaрaњe и Бaчкe У Српскoм културнoм цeнтру Вукoвaр прeдстaвљeнa je књигa ‘Српски истoчници’ o знaмeнитим Србимa кojи су крoз истoриjу oбeлeжили културни, прoсвeтни, нaучни и пoлитички живoт нa пoдручjу Слaвoниje, Срeмa, Бaрaњe и Бaчкe. Aутoри су др Нeбojшa Kузмaнoвић из Бaчкe Пaлaнкe, Бoривoj Чaлић из Вукoвaрa и Срђaн Сeкулић из Пaчeтинa. – Нaпрaвили смo jeдну зaнимљиву књигу кoja из тaмe врeмeнa, гoдинa и вeкoвa, нa свeтлo дaнa изнoси знaчajнe људe, српскe духoвнe вeртикaлe кoje пoкaзуjу културoлoшкo jeдинствo oвoг прoстoрa – кaжe др Нeбojшa Kузмaнoвић, прeдсeдник Друштвa члaнoвa Maтицe српскe из Бaчкe Пaлaнкe, кojи je инaчe