arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Филм „Иродови синови“ – The documentary film “Sons of Herod”

Текст ове поруке је на српском и на енглеском – The text of this message is in Serbian and English Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне тајне и крашких јама. Молимо Вас да проследите ову поруку Вашим пријатељима у Србији и иностранству и

Видиo сaм грoзoту нajвeћу

У лoгoру Стaрa Грaдишкa билo je стрaшних призoрa. Видиo сaм тaкo дa мajкa пoтпунo зaмaзaнa oд дjeчjeг прoљeвa свoje диjeтe држи зa руку, a дoк другo тaкo унeрeђeнa дojи. Aли нajтeжe ми je билo кaдa сaм видиo дa су у Jaстрeбaрскoм смjeштeнa тoликo мaлa дjeцa дa нису мoглa joш ни хoдaти. Или су лeжaлa или су пузaлa – причa Mилoрaд Jaндрић. Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ ; Аутор: Давор Коњикушић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима.

Страдање учврстило веру Крајишника

Владика горњокарловачки Герасим (Поповић), епископ једне од територијално највећих, али и најстрадалнијих епархија Српске православне цркве, укључујући и стравичне злочине у Другом светском рату, истиче у интервјуу за “Франкфуртске Вести” да православним верницима и свештенству СПЦ овог дела Хрватске никада није било једноставно и лако, али да су та страдања и патња “учврстила православље у крајишком народу, који се и данас бори за свој опстанак”. Само у катастрофалном земљотресу који је децембра прошле године погодио простор Баније, оштећено је или уништено око 9.000 објеката. Годину дана касније, епископ Герасим на питање да ли се живот полако враћа у овај део Хрватске објашњава да ће проћи доста времена како би се

FOTO: WIKIPEDIA

Драгослав Бокан: Убијали су нам децу – Ово сваки Србин треба да зна

Сав смисао историје крије се у односу неког народа према деци својих непријатеља. И томе да ли су и они третирани само као „будући ратници и осветници“ или, ипак, као деца: беспомоћни малишани што, попут сваке светиње, не смеју да буду ни дирнути – а камоли плашени, мучени и убијани. И у тој дисциплини (дубоко повезаних са истинским хришћанством) ми, Срби, смо се показали достојним свог „архиепископа у вечности“, Светог Саве, па и његових (и Христових) завета. За разлику од наших комшија са западне, прекодринске и прекосавске стране. Суровост оних који су „имали довољно (демонски инспирисане) снаге“ да одвајају нашу дечицу од њихових мајки и очева, беспримеран је случај у

Душан Јеринић: Страдање деце у логору Јастребарско

Као дете логораш преживео сам усташки логор Стара Градишка захваљујући акцији спасавања српске деце из логора, коју је водила хуманитарка Дијана Будисављевић. Као дете логораш преживео сам усташки логор Стара Градишка захваљујући акцији спасавања српске деце из логора, коју је водила хуманитарка Дијана Будисављевић. У последњих 12 година много времена посветио сам читању литературe у вези са холокаустом који су спроводиле усташе за време НДХ. Посебну пажњу посветио сам изучавању усташког геноцида на просторима западне Ђаковштине, о чему сам објавио две књиге. Прочитао сам ауторски текст „Обавеза сећања и незаборава” министра Зорана Ђорђевића, објављен у „Политици” 13. септембра, и желим да реагујем на део његове реченице „ … какав је,

Gerasim

Свети мученици Јастребарски

Молимо Свети Архијерејски Синод да се Комисији Светог Архијерејског Сабора за канонизацију нових светих достави Наш предлог, да се установи празник Светих новомученика – младенаца Јастребарских. Е. бр. 146/2115. мај 2021. год.Карловац СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУСРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕБ Е О Г Р А Д Предмет: Молба Светом Архијерејском Синоду да се Комисији Светог Архијерејског Сабора за кононизацију нових светих, достави Наш предлог да се уврсти празник Светих новомученика – младенаца Јастребарских, који би ушли у Хеортологион и Календар светих наше помесне Српске цркве. Молимо Свети Архијерејски Синод да се Комисији Светог Архијерејског Сабора за канонизацију нових светих достави Наш предлог, да се установи празник Светих новомученика – младенаца Јастребарских. Епархија горњокарловачка

Драгослав Бокан: МОРАМО ДА ПРИЗНАМО ЗЛОЧИНЕ…

Да, ми, Срби, морамо коначно и заувек ДА ПРИЗНАМО ЗЛОЧИНЕ ПОЧИЊЕНЕ НАД НАМА, како у Другом светском рату, тако и пре и после тога – од хрватско-усташке, шиптарско-арнаутске, муслиманско-бошњачке, бугарске, немачке, мађарске, италијанске, партизанско-комунистичке руке. Дакле, можемо да прихватимо део матрице другосрбијанских изрода, њима насупрот – да заиста требамо и морамо да ”признамо злочине” о којима срамно мало знамо и као да нас и нешто није превише брига. Да признамо себи све те безбројне и језиве злочине (размера ГЕНОЦИДА) почињене над невиним српским цивилима, а у пакленом циљу нашег истеривања, преверавања, обезбожења, расрбљавања и тоталног уништења са актуелне и оне историјске мапе. Тек ако себи допустимо да спознамо ШТА нам

Двије руже за двије цртице

Праћени јутрањом маглом касног љета, возимо се према Јастребарском. Наилазимо на таблу која нам жели добродошлицу на подручје ове општине. Недуго затим појављује се шарена, разиграна табла са натписом: Јастребарско – град пријатељ дјеце. Због дјеце смо данас у Јастребарском. Желио сам већ дуго да обиђем моје, који као дјеца ту вјечно осташе. Да Даници и Милошу положим по ружу, запалим свијећу, као и свој дјеци што страдаше. До тада сам у Јаски био једном, и то 1972. године, на моје инзистирање. Отац као преживјело логорашко дијете није ме хтио водити. Ваљда ме је желио свега тога поштедјети. Градић је у близини Загреба. Још је јутарње миран. Труди се да

Mihajlo-Veljic.jpg

Како сам преживио дјечји логор

Прича Михаjла Вељића jедна jе од прича хиљада дjеце с Козаре, коjа су након усташко-њемачке офензиве средином 1942. завршила у логорима НДХ-а. Вељић, рођен у Доњим Подградцима краj Босанске Градишке, у то jе вриjеме био дванаестогодишњак. – Када jе почела офензива, повукли смо се из села у Козару, гдjе смо маjка, моjа браћа Милорад и Перо и jа ухваћени с мноштвом народа и одведени у Стару Градишку. Селекциjа jе извршена одмах; мушкарци и млађе жене одвоjено су слани у Њемачку на рад. Приjе одласка, мушкарци су били на кату казнионице, а ми дjеца и жене били смо у дворишту око казнионице. Било jе грозно вруће, а ниjе било воде. Пресушио

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ – ХТЕЛИ БИ ДА ОБРИШУ ЗЛОЧИНЕ УСТАША: Шта се крије иза најновијих порука политичара званичног Загреба

Прве деценије овог столећа, којег је Добрица Ћосић назвао “туђи век”, темеље се на мобилној телефонији, интернету, кабловским телевизијама, директним преносима, вестима које нас бомбардују из минута у минут. Из ове “глобалне инфосфере” крећу милиони, а вероватно и милијарде порука сваки дан. У обиљу информација, крајњем кориснику, просечном човеку, не преостаје ништа друго до да их прима у изворном облику и “пакује у своју подсвест”. Чувена изјава још чувенијег нацисте, Јозефа Гебелса, да “хиљаду пута поновљена лаж постаје истина”, која је добила историјску потврду и пре него што ју је изрекао, а поготово развојем масовних комуникација, данас је добила другачије значење: Хиљаду пута поновљена порука постаје “истина”. Ваљда понесени комуниколошким

Драгослав Бокан: Усташко-хрватски кољачки “БРЕНД”

Не може усташко-хрватски људождерски и расистичко-шовинистички геноцид над Србима да се постави у ма какав идеолошки контекст, па и онај нацистички и фашистички.  Пише: Драгослав Бокан Фашизам (као и нацизам), наиме, има своју идеологију, своја уверења и страсти, грехе и претераности (посебно гледано данашњим мерилима), има хладну мржњу и системски план уништења оних које су одредили за своје непријатеље (Јевреје, комунисте, масоне, хомосексуалце, Роме, Словене, душевне болеснике…). Овај план за ”коначно решење” је оствариван детаљно и немилосрдно, без претераног уживљавања, као да њихове жртве и нису били људи, већ нешто погрешно, злочиначко и контаминирано. И за овакве своје злочине су извршиоци – али и њихове породице, рођаци, пријатељи и суграђани

Преминуо примаријус доктор Милутин Вучковац

У Бањалуци је у четвртак у 87. години преминуо примаријус доктор Милутин Вучковац, сенатор Републике Српске, потврдила је за РТРС Добрила Кукољ, предсједница Градског удружења логораша Другог свјетског рата из Бањалуке, чији је Вучковац био члан. Кукољева је навела да је доктор Вучковац био велики човјек и доброчинитељ, позната личност у граду Бањалука и шире. Подсјетила је да је Вучковац 1942. године заробљен и са породицом одведен у логор Стара Градишка, одакле је пребачен у логор Млака-Јабланац и на крају у Јасеновац. Из Јасеновца је, растављен од мајке и са осталом дјецом, одведен у логор Сисак, затим пребачен у Загреб а потом у Јастребарско. Као седмогодишње дијете проживио је тортуре

putevima-kozarske-djece01.jpg

ТАЈНА ПАРЦЕЛЕ 142 НА ЗАГРЕБАЧКОМ ГРОБЉУ МИРОГОЈ

Неодговорни и недостоjни имена наших предака олако заборављамо своjе жртве. Имамо ли право тражити опрост од Новомученика српских због нашег бесмисла и недостатка егзистенциjалног самопоштовања !? Парцела броj 142 на загребачком гробљу Мирогоj криjе таjну дjеце мученика, жртава онтолошког зла оличеног у Независноj Држави Хрватскоj. То свето мjесто коjе jе 1942. године , изван тадашњих граница Мирогоjа, служило за закопавање „иновjераца“ данас одише миром на граници шуме, гдjе лежи скроман споменик и мала надргобна плoча. Код овог светог мjестане долазе званичне делегациjе са српских простора, нема великих изjава у обjективе фотоапарата и камера државних сервиса. Данас, тек по коjа играчка испред надгробне плоче свjедочи о томе да ово мjесто ниjе обичан гроб, како на плочи пише, „неколико

Димић: За Степинца православље било највеће проклетство Европе

Контроверзног загребачког надбискупа Алојзија Степинца, који је 1940. био спреман да прихвати сваку другу државну комбинацију, само не живот са Србима, а православље означавао као највеће проклетство Европе, данашња хрватска историографија уздиже на ниво свеца и о њему некритички суди, истиче академик Љубодраг Димић. Степинац Фото: РТРС Димић, који је био члан мјешовите српско-хрватске комисије о улози и дјелу Степинца, каже да је загребачки надбискуп од првог до посљедњег дана учествовао у “католичкој жетви православне њиве” у оквиру НДХ, за коју је тврдио да је “створена Божијом милошћу”. – Степинац је формиран у оквиру клерикалних традиција којих се није одрицао до краја живота. Толеранције ту није било. Католичка држава на

Бојанић: Зар ово не заслужује простор у српским уџбеницима историје?

Организована су и такмичења у логорима да би се видело ко може да прикоље највећи број Срба у задатом временском периоду. Забележени рекорд је постигао студент права Петар Брзица, проглашени краљ „србоклања, који је успео да закоље 1360 Срба у једном дану! Главна жеља Хрвата је да се о њиховом колективном злочину ћути, у овом времену када се скрнави и ревидира број српских жртава, а у томе и ми сами џелату помажемо, нашом ћутњом. Њихов циљ је да нико ништа не говори, да се нигде о њему не пише, а наша треба да буде супротна, да се о томе прича, расправља и што је најважније пише и хвала Богу екранизује

Реакција на текст у “Инзбрук информише” поводом именовања вртића Диане Будисављевић у Инзбруку

Шест година након шо је усвојена одлука, у Инзбруку ће коначно бити именован дечији вртић по Диани Будисављевић, Тиролки по девојачком презимену Обексер, која је током Другог светског рата спасила преко 10.000 претежно српске деце од геноцида. Лепа вест је и у томе што овај вртић више неће носити име по нацистичком лекару Бургхарду Брајтнеру. Званичницима града Инзбрука за ову одлуку припада велика похвала и поштовање. Но, ипак постоји једна болна тачка у целој причи: У званичном гласилу града Инзбрука “Инзбрук информише” се не спомиње порекло спашене деце. Тиме се овде пропушта кључна ствар, јер су фашистички починиоци децу стрпавали у логоре смрти само због њихове етничке припадности. Зато смо

Никола Лунић: Нестајање Срба у Хрватској

У раздобљу од 1880. до 2011. године у границама данашње Републике Хрватске Хрвати су изразито већинско становништво, док су Срби са значајним удјелом непрестано друга по бројности национална заједница. Пише: Никола Лунић У постоцима број Хрвата се кретао од 68,39% 1900. године (када их је у постотном броју било најмање) до 90,42% 2011. године (када их је у постотном броју било највише). Број Срба се кретао од 22,21% 1921. године (када их је у постотном броју било највише) до 4,36% 2011. године (када их је у постотном, али и у апсолутном броју било најмање). У ту 131 годину било је 14 пописа становништва у пет државно правних система: Аустро-Угарска, Италија,

Зашто и од кога су дјеца са Козаре доведена у позицију да их неко спасава и усваја?

Поводом тужне годишњице страдање српске дjеце са Козаре, Поткозарjа, Баниjе, Кордуна, Славониjе, Срема и Лике у НДХ 1942.године. У вриjеме Другог свjетског рата, наjвише српског народа страдало jе у НДХ 1942. године у Независноj Држави Хрватскоj. Врхунац, наjмасовниjе страдање, било jе у  jулу мjесецу, са масовним почетком већ мjесеца jуна а траjало jе до мjесеца октобра. Ова констатациjа не умањуjе и не може запоставити на стотине хиљада побиjених младих људи, жена, дjеце и стараца до тога датума, почев од 10 априла 1941. године. Љетњих мjесеци 1942.године, усташко домобранске jединице хрватске и њемачке воjске, отпочеле су и спровеле операциjе чишћења Козаре од тамошњих устаника/партизана углавном српског састава. Пред кољачким поступцима учесника

НЕВИЂЕНА ПЕРФИДНОСТ ХРВАТСKЕ: Влада финансира организације које дечји логор Јастребарско проглашавају сиротиштем, а партизане који су га ослободили нападачима на невину децу

Логор Јастребарско био је дечији концентрациони логор крај Јастребарског, којег је јула 1942. организовао усташки режим Независне Државе Хрватске. Логор Јастребарско био је један од неколико дечијих логора у Независној Држави Хрватској. Поред овог логора за децу постојали су и дечији логори у Сиску и Лоборграду. Логор за убијање и асимилацију српске дјеце Логор је основан 12. јула 1942. према одлуци поглавника Независне Државе Хрватске Анте Павелића. У логору је према подацима Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача НР Хрватске било заточено 3.336 деце, углавном пореклом са подручја Kозаре и Kордуна. Према истим подацима, у логору је до краја октобра 1942. умрло најмање 449 деце. Према подацима

Драгослав Бокан: Усташе у ПАКЛУ!

То шта су радиле хрватске усташе у Другом светском рату, то се тешко речима може испричати. Тешко, а да се осети макар сићушни делић онога што су, на својој кожи, уживо преживљавали Срби, Српкиње и Српчад у пакленој историјској замци званој Независна Држава Хрватска. Клања, касапљења, силовања, сечења дојки, носева и ушију, вађење очију, пробадања камом и бајонетом, дерања коже на живо, печење на ражњу и набијање на колац, све до гажења главица бебама, убијања дечице пред очима избезумљених мајки, клађења у јасеновачком логору ”где ће изаћи пацов” (на ком делу несрећног детета, претходно потеран ужареном пеглом да уђе у његов стомачић)… све до усташког такмичења у броју свеже закланих

Лордан Зафрановић (Фото:fama.com.hr)

Зафрановићев филм “Дјеца Козаре” добио новац за снимање

Филм “Дјеца Козаре” редитеља Лордана Зафрановића, који говори о Јасеновцу и страдању српског народа у доба Независне Државе Хрватске /НДХ/, коначно је добио финансијску подршку Филмског центра Србије од 30 милиона динара /255.455 евра/, сазнају “Вечерње новости”. Лист наводи да је Зафрановићев филм прошао послије три покушаја на конкурсима овог центра у категорији суфинансирање производње домаћих дугометражних играних филмова са националном темом. Филм ће бити сниман по сценарију Арсена Диклића, а говори о страдању српске дјеце 1942. године у НДХ, током Другог свјетског рата. Зафрановић је раније рекао да се за овај филм припремао 30 година, да је у питању изузетан сценарио, најбољи који је имао у рукама, те да

Катанац на истини логора Јастребарско (I дио)

Фронтал.РС доноси вам репортажу Ј.Михајловић у три дијела са освртом на историјске чињенице једнога града с мрачном тајном. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. године. Загребачки колодвор, чини се сређенијим од осталих старе Југе но, чим ступите на њега, иста прича. Сивило испод надстрешница квари утисак дјеломичног одржавања потпомогнутог обасјајима сунчевих зрака. Чекање, лица људи напрегнута од „кад ћу стићи“, „када поћи“, одају слику свих суморних, наизглед заспалих, аутобуских чекалишта потонулих у својеврстан временски расцјеп. Истоварени овдје, остављени и бачени, препуштени смо даљњем сналажењу. Гурајући се међу људима, вукући кофере, тражећи станицу, новце, карту за аутобус, све саме ситнице за

Хрвати у школи уче о Диани Будисављевић

Филм о спасавању српске деце од НДХ уврштен у наставни програм у суседној држави. Препорука министарства да га виде ђаци од 13 до 18 година. Филм “Дневник Диане Будисављевић”, о храброј жени која је у вихору рата спасавала српску децу, укључен је у наставни програм у Хрватској и моћи ће га видети ученици већ наредне школске године. Министарство науке и образовања Хрватске оценило је да филм редитељке Дане Будисављевић има јасну васпитну-образовну улогу и препоручило наставницима да га, у оквиру пројектног дана, прикажу ученицима старим од 13 до 18 година. Овај потресни играно-документарни филм истинита је прича о држављанки аустријског порекла удатој за лекара православне вероисповести у Загребу, која је

Чудесна животна епопеја од усташког логора до Скупштине Србије: „Испричаћу свима туробну истину“!

Првом седницом новог сазива Скупштине Србије председаваће Смиља Тишма.Не само зато што је најстарија. Ова част указана јој је и зато што је победила ужасе дечјих логора Независне Државе Хрватске и Јасеновац. Лични је сведок велике историјске трагедије српског народа. Иако није члан странке, СПС је позвао ову пензионерку да буде на изборној листи Социјалистичке партије Србије и Јединствене Србије, јер је ова жена – симбол победе. Рођена је каже, највероватније 1931. или 1932, не зна, јер је све спаљено, али добро се сећа детињства. Са старијим братом и две млађе сестре, преживела је усташке логоре у које су их одводили два пута. Од логора до Скупштине Србије „Изненадили су

Никола Милованчев: О броју жртава у Југославији 1941–1945, њихово умањивање и ниподаштавање (II)

О броју жртава у Југославији 1941–1945, њихово умањивање и ниподаштавање (2). Пише: Никола Милованчев У Хрватској је заувек избегнут попис наших жртава, јер је јануара 2012. тај попис преузела Римокатоличка црква. Словенци су доказали да се и сада могу (барем приближно) избројати жртве Другог светског рата. Зашто само у Србији појединци уверавају јавност да је то немогуће, да су препреке непремостиве? У периоду од 1998. до 2005. одржавани су скупови „Дијалог повјесничара/историчара“, које је организовала Фондација Фридрих Науман. На тих десет сусрета велика пажња посвећена је жртвама у ратовима на југословенским просторима у XX веку, а највише излагања (педесетак) односило се на раздобље Другог светског рата; најактивнији у обради ове

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала