arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Промовисан зборник радова „Српска поезија страдања и патње“

Зборник садржи 25 есеја и стручно-методичких радова у којима 15 аутора, професора српског језика и књижевности, тумачи поезију страдања, патње и мука које су Срби претрпјели од Јасеновца, Јадовна, Глине, херцеговачких јама, преко Шумарица до НАТО бомбардовања 1999. године. У фочанском Центру за културу и информисање промовисан је зборник радова „Српска поезија страдања и патње“, приређивача Рада Лаловића, као наставак на поетску руковет „Пред сјенима српских мученика“. Зборник садржи 25 есеја и стручно-методичких радова у којима 15 аутора, професора српског језика и књижевности, тумачи поезију страдања, патње и мука које су Срби претрпјели од Јасеновца, Јадовна, Глине, херцеговачких јама, преко Шумарица до НАТО бомбардовања 1999. године. На синоћњој промоцији је истакнуто да књига

ДО ЉЕТА СПОМЕН-СОБА ЗА 258 БОРАЦА ТРЕБИЊСКЕ БРИГАДЕ

Спомен-соба за 258 погинулих припадника Требињске бригаде Војске Републике Српске биће завршена до 13. јула када се обиљежава Дан ове бригаде, рекао је Срни начелник градског Одјељења за просторно уређење Марко Рикало. Рикало је рекао да, иако је ријеч о архитектонски захтјевном и специфичном објекту, изградња тече планираном динамиком, а 154.000 КМ обезбиједио је град Требиње. “Спомен-соба ће симболично имати облик сузе. Завршена је већина грубих грађевинских радова, а ускоро очекујемо и рад са каменом, као и постављање гранитних завјеса на којима ће бити изложене слике са подацима погинулих бораца”, рекао је Рикало. Он је истакао да је у унутрашњости објекта планиран и музеј посвећен одбрамбено-отаџбинском рату. “Ту ће бити

ОТИМАЊЕ СРПСКОГ НАСЉЕЂА У ТРЕБИЊСКОМ КРШУ: Монографија општине Равно – нови извор хрватских фалсификата

Повод за овај чланак лежи у тврдњи групе аутора луксузне туристичке монографије општине Равно (2018) да је мали надгробни Крст у порти цркве у Запланику након оштећења у последњем рату постао предметом фалсификовања Срба из Требињске Шуме на начин да му је придодат неодговарајући фрагмент са усјеченим словима српске ћирилице. Да то није написано, не би било овог чланка. На Крсту пише: Престави се слуга Божји Јеремија. Чланак отварам документом насталим у канцеларији Дубровачке републике 1413. године. У питању је писмо којим се Република обраћа славном и велможном кнезу Павлу који сједаше у Борчу, а поводом штете коју је Републици учинио човјек кнеза Павла Радосав Бранковић из Зачуле.  Дубровник се

ОДЈЕК УЛАСКА СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА У РАТ У СРПСКОЈ ХЕРЦЕГОВИНИ

У тој општој устаничкој психози, вест о уласку Совјетског Савеза у рат против сила Осовине, бљеском муње је осветлила мрачну перспективу српског народа у фашистичкој Хрватској, превасходно у бунтовној Херцеговој земљи. Радост коју је та вест изазвала у српској Херцеговини, рељефно је изразио Мирко Вучетић, тада кнез у селу Биограду, колевци Невесињске пушке 1875. године, на народном збору у томе селу, када је громко узвикну Драгу Појужини, који је стајао покрај њега: „Пуцај, Драго, нека све гори!“. Та вест је херцеговачким Србима осуђеним на биолошко истребљење, дала крила. Јер, ваља имати на уму чињеницу да су они имали бескрајно поверење у снагу Русије. На еуфорична довикивања из околних проусташких села

Горан Комар: Свети Кнез Лазар и данас мјера побједе и пораза

Чврсто вјерујем да је средишњи земљишни појас Херцегове земље, данас окупљен у источнохерцеговачким општинама, у озбиљном броју и реално учествовао у боју на Косову. Живећи у Херцег Новом могао сам посматрати дјела колективног ктиторства – градње и украшавања цркава новског краја од стране цијела народа. А везан за Херцеговину, значајно проширивати видике и сагледавати обим дјела које је у периоду турске окупације српске земље створио српски народ Херцеговине. Када уђете у Малу савинску Светоуспенску цркву коју је градио и херцег Стефан, видјећете ћирилички натпис изнад врата који каже ко је 1565. године обновио њен живопис: поп Вугдраг, јеромонах Пајсије, ријечју, свето братство. И народ Новога, свакако. Од Требиња, наниже, преко

СУЗЕ ГОВОРЕ ИСТИНУ: Филм о Александру Маслеши приказан у Београду

Документарни филм аутора Небојше Колака о најмлађем страдалом борцу Требињске бригаде приказан на „РЕСТ ФЕСТ-у у Београду“. Документарни филм “Сузе говоре истину” аутора Небојше Колака, познатог требињског новинара, приказан је 26.новембра 2018. године   на 3. филмском фестивалу „РЕСТЛ ФЕСТ“ у Културном Центру Чукарица у Београду. Филм говори о најмлађем борцу Требињске бригаде Александру Маслеши, који је са 16 година напустио школу и дјечачку игру, отишао у рат да брани отаџбину и погинуо. У филму који  траје 67 минута говоре родитељи, сестра и дјед страдалог младића. Александар Маслеша је рањен 27. септембра 1994. године на Борачком језеру код Коњица, а преминуо је на Војно-медицинској академији у Београду 16. јануара 1995., када

Невесиње: Служен парастос и положени вијенци на споменик слободе

Свештеници Епархије захумско-херцеговачке и приморске служили су данас парастос погинулим борцима код централног спомен-обиљежја у Невесињу, поводом обиљежавања Митровдана – крсне славе општине и сјећања на митровданске битке 1992. и 1994. године. На Споменик слободе положени су вијенци и одата је почаст за 476 погинулих бораца Невесињске бригаде, од којих 64 у двије митровданске битке, због којих Невесиње данас прославља Митровдан као славу општине. Вијенце на споменик положили су изасланик предсједника Републике Српске Синиша Каран, министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, у име Народне скупштине Републике Српске посланик Илија Tаминџија, делегација Борачке организације Републике Српске на челу са предсједником Миломиром Савчићем, те изасланик српског члана Предсједништва БиХ. На спомен-обиљежје

Доста нам је Комуниста: Протест упозорења Удружења ЈВуО Требиње

У Градском парку у Требињу одржан  је протест против величања комунистичких злочинаца и обнављања споменика и плоча партизанским јединицама које су током и након Другог свјетског рата стријељали и мучили недужне српске цивиле. Предсједник Удружења потомака и поштовалаца Југословенске војске у отаџбини говорио је о комунистичким злочинима у Херцеговини, а његов говор преносимо у цијелости. Удружење ЈВуО Требиње обраћа се Српском народу Требиња и Херцеговине са намјером да га упозна да су несавјесни појединци који и у наше вријеме желе да истичу пропалу и злочиначку комунистичку идеологију у својим активностима на обнови спорних биста комунистичких зликоваца и плоча које величају лажне догађаје и формације, у својим активностима направили више незаконитих радњи,

Стоп подјелама: Удружење бораца ЈВуО Требиње организује протестни скуп

Требињско удружење бораца Југословенске Војске у Отаџбини и невиних жртава Другог свјетског рата, њихових потомака и поштовалаца у суботу 3. новембра 2018. године, на Митровданске задушнице, са почетком од 11 часова организује протест под називом „Стоп подјелама – зар је мало проливене српске крви““. Како се наводи у саопштењу овог удружења, протест се организује из два разлога. Један повод је обнављање комунистичког натписа на улазу у Стари град на коме се, како стоји у саопштењу, велича по злу чувена 29. „ударна“ дивизија и Друга далматинска „ударна“ бригада које су стријељале више стотина православних Срба у Тренињу и околини током октобра, новембра и децембра 1944. године. Други разлог протеста је уклањање

Београд, 3. новембар 2018. године: Помен страдалим херојима Митровданских офанзива

У календару обиљежавања значајних догађаја, Удружење Невесињаца у Београду сваке године организује служење помена погинулим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата и евоцира успомене на велике битке које је Невесињска бригада Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске водила о Митровдану 1992. и 1994. године. Помен ће се служити на Митровданске задушнице, у суботу 3. новембра 2018. године, у 11.00 часова, у цркви Светог Саве на Врачару. Биће то прилика да се, уз присуство непосредних учесника тих славних битака, још једном подсјетимо дана који су златним словима уписани у историји српског народа. Извор:Слободна Херцеговина Везане вијести: Митровданске офанзиве симбол побједе Митровдан-крсна слава БОРС-а, централно обиљежавање у Невесињу (ФОТО/ВИДЕО) Митровданске битке међу најтежим у протеклом рату

Обиљежено 26 година од погибије Душка Пујића

На платоу испред просторија требињске мјесне заједнице Придворци данас је служен парастос за Душка Пујића, борца Требињске бригаде Војске Републике Српске који је погинуо 1992. године. Предсједник Скупштине Борачке организације Требиње Перо Мишељић рекао је да се сваког 24. октобра саборци окупе да одају почаст великом борцу. “Душко Пујић погинуо је на положају Дријен, када је пала Влаштица, а након што је довезао осам рањеника у требињску болницу. Гелер од гранате, коју је испалила хрватска војска, погодио га је директно у срце”, навео је Мишељић. Он је додао да је хрватска војска тада дубоку ушла у територију тадашње општине Требиње. Душков саборац, Србо Шкеро, рекао је да је Пујић, прије

Грбавац побегао у Хрватску : Злочинац који је убио тројицу Срба на подручју Коњица избегао суд

Уместо оптуженог Грбавца на рочишту се појавио његов адвокат Давор Шилић, који је рекао да би се његов клијент појавио уз одређена условљавања. Зденко Грбавац, педесетједногодишњи Хрват против кога је Суд БиХ потврдио оптужницу за злочин против човечности на подручју Коњица, у уторак, 16. октобра, није се појавио на Суду БиХ, где је требало бити одржано рочиште о мерама забране за Грбавца, сазнајемо у Суду БиХ. Уместо оптуженог Грбавца на рочишту се појавио његов адвокат Давор Шилић, који је рекао да би се његов клијент појавио уз одређена условљавања. – Он ће доћи на суђење уколико му буду укинуте мере забране и ако му буде враћен пасош – изјавио је

Сјећање на дане када је летило перје

Када почне да лети перје и све пршти око тебе, све стратегије и замисли одмах падају у воду. Увијек остане мали обични човјек и са њим Свевишњи и Свети Димитрије. Ако он пусти – све је пропало, ако он издржи – све је остало! Само је причу малог обичног човјека свако заборавио, јер он више никоме не треба! Били смо ! Све издржали и на крају преживјели! Сваку државу је направио војник, па и ову – каква је да је! Наша браћа која су положила своје животе, ударили су јој темеље, док смо ми преживјели постали сјене! Војника нико не цијени. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут

Допуна извјештаја за ратни злочин против српског становништва

Полицијска управа Tребиње доставила је Tужилаштву БиХ допуну извјештаја против мушкарца чији су иницијали Н.М. /46/ због сумње да је 1992. године на подручју Чапљине починио злочин против човјечности и ратни злочин против цивилног српског становништва. Он је осумњичен да је као стражар једног логора, за вријеме оружаног сукоба у БиХ, кршио правила међународног хуманитарног права, првенствено одредбе Женевских конвенција. Према незваничним сазнањима Срне, требињска полиција ово лице сумњичи да је као припадник Хрватских одбрамбених снага /ХОС/ малтретирао заробљенике српске националности у логору Дретељ код Чапљине, наносећи им душевну и физичку бол, те непосредно учествовао у убиству затвореника Божа Балабана. Полицијска управа Требиње доставила је ове године Тужилаштву БиХ пет

Документарни филм: Мученици из Лоре, Челебића и Дретеља

Логор је постојао од 1992. године до 1997. године, а кроз њега је прошло 1.005 заробљеника где су били стравично психофизички мучени, због чега је “Лора” сматрана најужаснијим логором на простору бивше Југославије. Сплитски логор смрти био је у функцији све до августа 1997. године, иако је рат био и формално завршен. Покренуто је неколико истрага, а суђењем је окончан тек поступак у тзв. предмету Лора 1, који се односи на злочине над српским цивилима који су у Лору доведени из околине Сплита. Све оно што се дешавало у “Лори” нашло се и у извештају тадашњег специјалног изасланика УН Тадеуша Мазовјецког од 17. новембра 1992. Документ је прослеђен хрватским министарствима

Обиљежене 74 године од ослобађења града од фашиста

Поштоваоци антифашистичког покрета и његове идеје данас су у Требињу одали пошту код Споменика борцима палим у борби против фашизма за 158 бораца погинулих у борбама за ослобођење Требиња, те за 819 бораца из овог града који су погинули широм Југославије, сјећајући се и 874 жртве фашистичког терора са подручја Требиња. На данашњи дан прије 74 године у Требиње су побједнички ушле партизанске јединице које су Требињцима, послије више од три године под окупацијом, донијеле слободу. Ослобођење Требиња у Другом свјетском рату један је од најзначајнијих датума у његовој новијој историји, а слободу су, подсјетили су представници СУБНОР-а, донијели борци Десете херцеговачке и Друге далматинске бригаде. Предсједник локалног СУБНОР-а Славко Шањевић

Обиљежено 27 година од Хрватске агресије на требињску општину

Полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа у Спомен-соби Требињске бригаде и код Споменика браниоцима Tребиња, данас је обиљежено 27 година од агресије хрватских снага на подручје тадашње општине Tребиње. Предсједник требињске Борачке организације Перо Мишељић подсјетио је да је 1. октобра 1991. године хрватска војска изненада напала подручје општине Tребиње и да је тада на Иваници погинуло 19 припадника Требињске бригаде. “Не смијемо заборавити саборце који су дали живот за Републику Српску”, поручио је Мишељић. Он каже да је 1. октобар један од 22 значајна датума које ова организација обиљежава сваке године. Мишељић је истакао да је Tребиње током цијелог рата бранило своју територију и да није извршило агресију ни на

Служен парастос војводи Видаковићу и припадницима Бобанске чете

Служењем парастоса испред споменика војводи Неђељку Видаковићу, данас су обиљежене 24 године од погибије команданта Бобанске чете Требињске бригаде. Парастосу су присуствовали градоначелник Лука Петровић, замјеник градоначелника Мирко Ћурић, припадници некадашње Бобанске чете и бројни грађани. На Kрстовдан – велики хришћански празник, 27. септембра 1994. године на брду Kисер изнад Борачког језера погинули су војвода Неђељко Видаковић, мајор Драган Слијепчевич, капетан Љубиша Поповић, а тешко рањен најмлађи борац Требињске бригаде и цијелог Херцеговачког корпуса ВРС Александар Маслеша, који је преминуо на ВМА у Београду након три мјесеца. Јединица славног војводе Видаковића основана је у селу Шћеница на Тројичиндан 1992. године, а након Видаковићеве погибије на Борачком језеру код Kоњица, 1994.

Ако те икада пут нанесе на јуначки Гат…

Овдје је земан учинио своје. Занавијек изгубљени са видика, ћутали су прекривени травом, темељи римских насеобина. Као да је јуче ту, крај Via Romana, стајала у својој љепоти конзулска инсула са пространим, вијенцима окићеним, атријумом, насред којег су плутале наложнице у имплувијуму, засуте миришљавим биљем. А одмах крај раскошне куће, вријеме је прекрило врт начичкан тујама и чемпресима, куда су лампадари носили фењере и буктиње, пратећи своје господаре у ноћним шетњама. Тек нема трага од лараријума испуњених киповима домаћих, римских богова, естетски обликованих рукама вјештих скулптора, који су долазили, чак из Рима, да испуне вољу Цезаревих намјесника. Давно су варвари закуцали мачевима на конзулске остијуме и угазили дрвеним табанима у

Сећање на „плавушане из комшилука“

Браћа Петар и Павле Голубовић имали су седам и пет година када су у јулу 1992. убијени заједно са својим родитељима у Коњицу. Сада им је спомен обележје подигао бивши комшија, Бошњак. Осуђен је само један злочинац. Обрис два дечака на хладном црном камену. Окренути леђима, загрљени. Одлазе. Браћа Петар и Павле Голубовић имали су тек седам односно пет година када су их почетком јула 1992. године, заједно са родитељима, угледним Србима из Коњица, професорима Ђуром и Властом, из стана извели припадници Специјалних јединица полиције под контролом тадашњих градских власти. Одвезли су их неколико километара од стана и под окриљем ноћи стрељали. Без осуде, без објашњења, без разлога. Петар, неким

СПКД ,,Просвјета“ Гацко: Повеља „Владимир Ћоровић“ додјељује се Милану Мицићу

СПКД ,,Просвјета“ ОО Гацко је на својој сједници донио одлуку да се др Милану Мицићу из Новог Сада додијели специјална повеља ,,Владимир Ћоровић,, за књигу Американци српски ратни добровољци из САД-а. У складу са годишњицом завршетка Великог рата и изласком из штампе ове пригодне књиге ОО је одлучио да овом познатом историчару који се бави колонизацијама Срба у Војводину као и добровољачким питањем додијели ову Специјалну Повељу. У књизи су описане и судбине српских добровољаца из Херцеговине. Помињу се Никола и Божидар Вучуревић (Заприсијека), Михајло Прибишић (Драчево), Цветко Обрадовић (Седлари), Владимир Лучић (Мркоњићи), Владимир Чолић (Влаховићи), Јован Рудан (Банчићи), Милан Круљ (Витоње), Коста Делић (Симијева) и Илија Самарџић (Крстаче). Извор: Слободна Херецговина Везане вијести:

Пологош: Силајџић знао за злочине у логорима у Коњицу

Предсједник Удружења Коњичана Републике Српске Зоран Пологош изјавио је да је Харис Силајџић обилазио логоре за Србе у Коњицу и добро знао шта се тамо дешава. “Овдје је све јасно. Харис Силајџић и Алија Изетбеговић су, према свједочењима многих логораша, не само знали за логоре и злочине, него и потписивали одлуке о оснивању тих логора. Обилазили су их”, рекао је Пологош за “Глас Српске”. Он је истакао да је доказ да је Силајџић све знао и то што је потисао наредбу о размјени преосталих затвореника 6. октобра 1994. године када је размијењено 166 српских логораша. Пологош сматра да има довољно необоривих доказа, те да је на потезу Тужилаштво БиХ. “Ми

Извјештај против Хариса Силајџића, због ратног злочина над српским цивилима у Коњицу

Ратном предсједнику Владе и министру иностраних послова тзв. Републике БиХ Харису Силајџићу пријети оптуженичка клупа, због одговорности за ратне злочине у Коњицу. Силајџић је знао и потписивао одлуке о оснивању логора и сабирних центара на подручју Коњица, у којима је било заточено око 2.000 српских цивила и војника, док их је 36 у логорима убијено. То је наведено у извјештају који је Тужилаштву БиХ доставила Полицијска управа Требиње. http://arh3.rtrs.tv/arhiva/2018/09/06/tvclip030436.mp4 Коњиц је био једно од најкрвавијих попришта ратних злочина над српским становништвом, а бројним пријавама против коњичких злочинаца, додата је и ова против Хариса Силајџића који је, како се наводи у извјештају, за све морао знати, а неке одлуке је лично

“Приче из Ратомира” – књига о првој линији фронта

Из штампе је изашла књига “Приче из РатоМира”, требињског новинара Ратомира Мијановића, коју чини 25 истинитих казивања из одбрамбено-отаџбинског рата. Мијановић је приче прикупљао током дугог низа година, након чега се одлучио да их сједини у књигу, чије је прво издање готово распродато. Приче су занимљиве, али веома потресне. Говоре о догађајима са прве линије фронта широм Херцеговине, гдје су рањавање и погибија најбољих пријатеља били свакодневица. Зато су, напомиње аутор, “Приче из РатоМира” својеврсна “омеђина” периода од октобра 1991. до 1996. године, у којем је буктио рат, док се у причама тражи мир, јер је рат многима одузео најбоље године младости, унаказио живот и однио најбоље другове. Мир је

Са свима лијепо, ни са ким поштено!

Гошћа из Србије Весна Пешић протјерана је по хитном поступку из града Дубровника, а све због вријеђања достојанства хрватске државе. И нека је! Све оне државе које су озбиљно утемељене на геноциду и облаганој историји поштују своје вијековно уложено вријеме у затирању изворног језика, писма и културе. А тек колико је „тисућљетна Хрватска“ уложила у тај „здружени злочиначки подухват“! Па ко сад смије то скрнавити?! Али београдски маштовита Весна у својим (сумало па пародичним) видео-клиповима рече само просту истину. И званична историја тзв. „германско-бечка“, учи нас да су српска племена Захумљани, Конављани и Травуњани засновали словенску насеобину на обали Јадрана у близини латинског Рагузиона, а своју кулу назваше Дубрава по

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала