arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Халид Чомић, славни херцеговачки револуционар – Био сам усташки таборник по партијском задатку

“Ти ћеш, Халиде, постати предсједник усташке општине. То ти је партијски задатак.” Халид је скочио са столице. Зар он, стари комуниста, да буде усташки главешина! Онда му је Миро објаснио да од тога – хоће ли он да постане усташки предсједник – зависе животи многих људи, жена и дјеце… Извор: YUGOPAPIR ; Забељежили: Драгош Симовић и Исмет Kресо (Спорт и свијет, 1960.) Обрада: Jugopapir НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Усташе су све више

Служен помен монасима манастира Дужи, који су убијени 1941. године

Евгеније, Лукијан и Максим – тројица су руских монаха из манастира Дужи, који су убијени на свиреп начин прије 78 година, што је био повод да се на њиховом гробу данас служи помен и подсјети се на њихово страдање из децембра 1941. године.  Монаси су у манастир Дужи дошли 1928. године, гдје су живјели до смрти и гдје су сахрањени. Убили су их припадници комунистичког покрета. Страдалим монасима, у гробљу код манастира Дужи, подигнут је заједнички крст, на коме су уписана њихова имена. Помен монасима организовали су чланови Удружења Југословенске војске у отаџбини и Епархија захумско-херцеговачка и приморска. Извор: Епархија Захумско херцеговачка и приморска

Помозимо обнову споменика страдалничког села Чаваш у Поповом Пољу

Село Чаваш у Поповом Пољу је последње село на десној обали реке Требишњице. У периоду између два светска рата у селу је живело око три стотине становника од чега 150 Срба а остало су били Хрвати. За време II светског рата на свиреп начин страдао је 101 мештанин српске националности  од 150 колико је село тада бројало,што овај злочин сврстава у најтеже злочине на овим просторима. Тог 11.августа 1941. у раним јутарњим часова усташе опкољавају село и на губилиште подно села Чаваш одводе све мештане који су се у селу затекли жене,децу и старце. Настрадали су чланови породица Милошевић,Милетић,Мијатовић и Михић. Након другог светског рата 1956 године преживела родбина,пријатељи и

КРВАВО КОЛО ХЕРЦЕГОВАЧКО – кратко тумачење црвеног терора у Херцеговини

Терор је – као систематско и планирано ширење страха и ужаса кроз спровођење различитих видова насиља (застрашивање, мучење, ликвидација) да би се људи учинили покорним – саставни дио сваке револуције. Међутим, „превентивни терор“ – ликвидација будућих противника, масакрирање „потенцијалних противика“, оних који би тек, можда, у далекој будућности могли постати непријатељи – имао је своје велико рођење у Црној Гори и Херцеговини. Четници су, према наводима Бранка Петрановића, говорили: „Бартоломејска ноћ у Француској је трајала једну ноћ, док Бартоломејска ноћ црногорских комуниста траје пуних осам мјесеци.“ Тако, кад читамо Дедијера, проналазимо различите моменте. На једном састанку са Иваном Милутиновићем, опијен револуцијом и снагом револуционалног терора, Милован Ђилас наређује Митру Бакићу:

БЕОГРАД, 28. НОВЕМБРА 2019. ГОДИНЕ: ПРИДВОРИЦА – симбол усташких злочина у НДХ

У четвртак, 28. новембра 2019. године са почетком од 14 часова у свечаној сали Дома војске Србије одржаће се промоција књиге „ПРИДВОРИЦА – симбол усташких злочина у НДХ“. О књизи ће говорити аутори: проф. др Митар Ковач, проф. др Спасоје Мучибабић,  пуковник Петко Рашевић, православни публициста Ранко Гојковић, проф. др. Милија Пршић и др Драган Петровић. Крвави Божић је назив за ужасни злочин које су починиле муслиманске усташе у источној Херцеговини, у селу Придворица, недалеко Гацка, у зиму 1941/42 на православни Божић. Том приликом је на најмонструознији начин убијено најмање 180 Срба, а међу њима велики број стараца, жена и дјеце, становника овог села. Највећи дио жртава у овом злочину

Страдање Срба добило име: Покољ је српски Холокауст

Оно што нема име не постоји, речи су којима су се водили у Удружењу “Јадовно 1941.” који су, “кад већ неће нико други”, јавности представили термин који би у свету за српске жртве значило што и Холокауст (Шоа) за јеврејске. “Своје име и презиме имају жртве, имају га и злочинци, а име имају и маљеви, ножеви, српови… којима су Срби убијани у тзв. Независној држави Хрватској, само тај стравични догађај нема име, и ми смо одлучили да то променимо. Зваће се Покољ (са великим П), и требало би да га тако убудуће називају сви који га користе, од новинара до историчара који се тим питањем баве”, рекао је на конференцији

Иво Лучић: О несталим женама у Равном, након 75 година

О нестанку жена нијесам ништа знао све донедавно, као ни већина мојих вршњака. Дознао сам у једном посебном тренутку од пријатеља из страдале фамилије . Војко је цијели свој живот чувао њезине ципеле. Биле су црне, фине, рађене на модеран начин, а не сељачке какве су друге ђевојке носиле. Сава их није пуно пута носила. Понекад на дернек или славу. Можда који пут на састанак с момком. Вјерала се с једнијем Чихорићем из Чваљине. Тад је на ашиковању обавезно било присутно и још какво чељаде. Војко је био висок и стасит, коштуњава лица и великих брчина. До краја живот носио је шалваре. Kао да је настојао задржати вријеме. Остао је

Придворица: Помен за 185 страдалих Срба

У цркви Светог кнеза Лазара у селу Придворица код Гацка, служена је литургија и помен за 185 страдалих Срба, које су усташке јединице и муслимани из околних села на свиреп начин побили на Божић 1942. године. Помен Придворица ГацкоФото: РТРС Убијени су жене, дјеца и старци на најсвирепији начин, хладним или ватреним оружјем, док је већи дио спаљен у цркви и шталама. Фото: РТРС У крипту храма посмртни остаци невино страдалих српских мученика, пренесени су 2008. године. Извор: РТРС

Slobodan_Antonic_media_centar.jpg

С. Антонић: Онај ко летује у Хрватској доприноси нормализацији столетног геноцида који траје

Данашње летовање наших архиграђанских селебритија у НДХ 2.0 спада, заправо, у исти смисаони сегмент као и летовање у НДХ 1.0. Ових дана наши архиграђански селебритији хвале се путовањима по Хрватској. „Игра Хајдук, данас, сад некад, дивно је бити у Сплиту“!, дичи се Софија Тодоровић, „комшиница из Борче“ (заправо, активисткиња YIHR-а), позната по акцији „Бурек солидарности“ (после које је Кандићкин ФХП позвао Европски суд за људска права да је узме у заштиту од српских националиста). „За 18 година супер летовања“ у Хрватској, похвалио се и Срђан Драгојевић, „нико ме ружно погледао није“. „Мислим да таблоиди распирују мржњу, као 90-тих“, додао је. И док нам Сергеј Трифуновић шаље „поздрав с магичног Цреса“,

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима

ЗА ХОДОЧАСНИКЕ ИЗ СРБИЈЕ: Поклоничко путовање у Пребиловце (5. август)

Полазак из Србије дан уочи празника Светих Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика Путовање се организује поводом 78. годишњице страдања око 4000 Срба са подручја Доње Херцеговине и долине Неретве у Покољу, геноциду над Србима почињеном од стране НДХ , од којих жртава је преко 800 из Пребиловаца а од њих су 600 жене и деца страдали 6. aвгуста 1941. Навршава се и 29 година од отварања 13 јама и 3 велика стратишта, 28 година од сахране жртава, 27 година од геноцидног и рушилачког изгона 45.000 Срба са овог подручја и уништења Храма и моштију жртава, 4 године од канонизације Св. Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика и свештања новоизграђеног Храма и полагања остатака

Миленко Јахура: ДОШЛО ВРИЈЕМЕ ДА СЕ СРБИ УБИЈАЈУ

Убијање Срба из дубравског села Речице и Локве на стратишту Топола код Опузен, Далмација, у ноћи 26/27јуна 1941. (Дио исказа Стојана Рагужа, усташког ројника из Стојана Рагужа из Домановића дат исљеднику УДБ-е 1952. године у Мостару.) …Чим сам дошао у логор одмах смо отпочели са везивањем доведених Срба. Ја сам лично свезао Попара Вука, Делић Ђорђа, Вукосавић Мирка и Вукосавић Бранка – сви из села Рјечице. Везали смо их жицом која је дотјерана са камионима из Стоца и Чапљине. Жица је била обична – црна. Приликом везивања одузели смо им све ствари, које су Срби имали уз себе, а које смо ствари касније подијелили између себе. Мене је запао новчаник

Жртве Придворачке јаме коначно ће имати достојно спомен-обиљежје

На требињском градском гробљу у Подгљивљу – ексхумација посмртних остатака Требињаца, страдалих у усташком злочину у Придворачкој јами 1941. Након скоро осам деценија, жртве ће бити достојно сахрањене. У ноћи између 23. и 24. јуна 1941. усташе су убиле, и у јаму бациле 13 Требињаца. У октобру исте године, на иницијативу суграђана и уз помоћ италијанских власти, сахрањени су у Подгљивљу, у заједничку гробницу без спомен -обиљежја. Посмртни остаци шест убијених сахрањени су раније у породичним гробницама. Извор: РТРС

Како су 1992. године Пребиловчани по други пут убијени

27 година од вандалског и злочиначког уништења Храма Сабора Српских светитеља Пребиловачких мученика у Пребиловцима и костију Срба убијених 1941, у његовој крипти Хрватске снаге: 156. бригада војске Републике Хрватске (подручје Макарске и Вргорца), 1. бригада ХВО Чапљина, диверзанстке групе Вукови и Пилот, група ХОС, 1. сатнија 40. инжињеријског батаљона ХВ и непознат број припадника других формација и наоружаних и ненаоружаних цивила су 8. јуна 1992. године ушле у небрањене и напуштене Пребиловце. У селу су остале само 2 старице, од којих је једна убијена (тело јој није пронађено), а друга заробљена и одведена на опљачканом трактору у Чапљину где је касније умрла. Старе камене куће и други објекти у

ЈАМА ПАНДУРИЦА – 13. јун 2019. : Помен за 36 мученика страдалих од усташа

Изнад јаме Пандурица код Љубиња у четвртак, 13. јуна 2019. године у 10 часова биће одржан помен за 36  мученика пострадалих у ноћи између 13. и 14. јуна 1941. године које су усташе живе бацили у ову јаму. Већина пострадалих били су у то вријеме на важним руководећим мјестима (жандари, инжињери, учитељи…) или угледни домаћини у Љубињу. Списак жртава пострадалих од усташа на јами Пандурици, у ноћи између 13. и 14. јуна 1941. године : 1. Божидар Шаренац – свештеник 2. Обрен Јахура – учитељ 3. Томо Јахура – земљорадник 4. Гојко Козић – трговац 5. Ђорђе Тохољ – службеник 6. Богдан Турањанин – земљорадник 7. Милан Турањанин – жандар 8.

У Долима одржан помен пивским мученицима: Нацисти убијали и дјецу у колијевкама

Међу многим мученицима се највише говори о двије дјевојке, Јаглики Аџић и Софији Кандић. Са њима помињемо и двогодишњег дјечака Благоја Власовића који је бачен низ стијене кањона ријеке Пиве и остао у крошњи бора Помен Пивским мученицима Јутрос се проломило црквено звоно кроз Пивске Долове, мјесто гдје и данас страдална Пива своју рану само молитвом вида. У само једном дану – 7. јуна 1943. године на данашњи празник Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља у походу припадника злогласне „Принц Еуген“ дивизије, потпомогнутих усташама-муслиманима из гатачког среза и околине Пиве у Долима су убијена 522 житеља овог села, махом нејачи, стараца и жена, међу којима је било и 109 дјеце

Помен првим требињским жртвама усташког терора

У Саборном храму Светог преображења Господњег служен је парастос за невино пострадале Требињце – прве жртве усташког терора, који су убијени на данашњи дан 1941. године, као и невино страдале Требињце у периоду 1941-1945. године. Истина је да су убијени били Срби, православни хришћани, што је био и основни разлог њиховог убијања, да су њихове убице биле усташе, дојучерашњи пријатељи и комшије, казао је Вујадин Вуковић, испред Удружења ЈВуО Требиње. „Ово је било прво страдање цивила из Требиња и околине од усташке руке, након кога су услиједили злочини у Ластви, Зупцима, Придворцима, Поповом пољу и осталим стратиштима у околини Требиња. Наша обавеза је да се сјећамо свих невиних жртава и

С друге стране историје (9): Дан кад су усташе завиле Требиње у црно

Из Загреба у Требиње 28. маја 1941. године стиже Боривоје – Боро Ротквић са групом „свеучилиштараца“ (студената) Загребачког универзитета… Одмах по доласку у Требиње, наредили су да се по радњама и јавним мјестима, као и на споменицима Његошу и Херојима за слободу, уклоне сви натписи на ћирилици, што је одмах и учињено… Тих јунских дана, ова група усташа имала је апсолутну власт у Требињу, чак и над људским животима и смрћу… О овом страдању требињских Срба, до данас се није пуно говорило, а посебно у периоду послије Другог свјетског рата, када је због фиктивног „братства и јединства“ и „будућности југословенских народа“ у комунистичкој Југославији било забрањено помињати српске жртве, као

Кости Срба из јаме Бивоље брдо

Из судске архиве: Свједочење о геноциду НДХ у Клепцима, Лозници, Гњилиштима…

11. августа 1941, извршено је најмасовније убијање у јами Бивоље брдо Срба из Клепаца, Лознице, Гњилишта, Тасовчића, Чапљине, Почитеља и других места. Захваљујући СНД Пребиловцима објављујемо аутентично свједочење  о Геноциду НДХ у Клепцима, Лозници,  Гњилиштима и другим селима чапљинске општине. Записник  код Земаљске Комисије за утврђивање злочина  окупатора и њихових помагача заведен је под бројем 567429, састављен је 7. јула 1946. године у Клепцима, МнО Тасовчићи, срез Чапљина, округ Мостар Од комисије присутни : Секретар Зем. Ком. Ђуро Боснић и записничар: Невенко Баста Приступају: Пухало Војин п. Јована из Лознице, стар 60 година., земљорад. Чл. МО из Клепаца Марушић Лазар п. Спасоја, стар 25 год. земљорад. члан МО из Клепаца Мандрапа  

МАНАСТИР СЛАНЦИ: Трибина „Покољ Срба 1941-1945 године“ (ВИДЕО)

  У манастиру светог првомученика и архиђакона Стефана у Сланцима у недељу 12.05.2019 године реч су имали чланови удружења Јадовно 1941 др. Душан Басташић и Никола Милованчев на тему „Покољ Срба 1941-1945 године“    Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Тата, вади нас, не можемо више бити овде. Вади нас из јаме!

Владо Булут, коме су у јаму бачени жена, две кћери и четири сина, кришом је и раније долазио на јаму. У камеру Здравка Шотре, који је тада снимао документарни филм о страдању херцеговачких Срба, Владо Булут је говорио: Тата, вади нас, не можемо више бити овде. Вади нас из јаме! То ми се вазда причињавало. Како су џакови костију извађених са дна јаме ишле од руку до руку Пребиловчана, Влади Булуту се кроз сузе отело: Ево рођаче, прими, ево, ђеца наша. Ђеца наша! Педесет година у јами. Ова реченица Шотру је инспирисала за назив филма „Ево наше деце”. Трифку Екмечићу препукло је срце у грудима док је на јами чекао

Др Петар Рундо

Др Петар Рундо – срески љекар из Требиња, објешен у усташкој полицији

„Мој отац др Петар Рундо био је срески љекар у Требињу. Његово присуство ексхумацији Срба из Придворачке јаме у својству санитетске инспекције – захтјевали су италијански љекари који су га познавали, а то је била и законска норма у Италији. То је било октобра 1941. године. Тада усташе више нису могле да праве злочине, Италијани су чврсто држали власт у Требињу. Наравно, усташе су биле на сваком ћошку, њихов вођа био је апотекар Ђорђо Стринчић и ја га се сјећам – ходао је градом у усташкој униформи и био упадљиво хром – гегао се и дизао руку уз сваки поздрав! Мој је отац ухапшен тек априла 1942. и исте ноћи

Фото: YouTube Screenshot

ЛОРДАН ЗАФРАНОВИЋ 40 ГОДИНА КАСНИЈЕ: Сцене злочина из аутобуса стварно су се десиле на путу ка Поповом пољу!

– Моја матер није ишла даље од Сплита, а за живота је промијенила осам држава! Printscreen Tanjug/Video Тако је 16. децембра 2018. у Београду, у Центру за културну деконтаминацију, обраћање започео Лордан Зафрановић, отварајући јубиларну пројекцију свог великог и оспораваног филма „Окупација у 26 слика“, а који је 2018. године славио 40 година од завршног снимања и приказивања пред југословенском и свјетском публиком. Филм који је 1978. године снимио млади југословенски редитељ, дипломац чувене прашке академије, уздрмао је и публику и стручну јавност, а државне службе опоменуо на страшне злочине прекривене присилом ћутања. Као да су сви већ били заборавили херцеговачке јаме, гробна јасеновачка поља, дјецу са Козаре, крваво море

На данашњи дан почео геноцид

Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године дао зелено свјетло за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима… Само у првих седам мјесеци усташке власти прекрштено је око 100.000 православних, отворен концлогор Јасеновац и почеле депортације Срба Министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године прописао “Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред”, чиме је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. Та наредба искориштена је као правни основ за геноцид који је услиједио, а на основу ње Срби су прогањани, убијани, прекрштавани и протјеривани. Отворен је концентрациони логор Јасеновац, људи су убијани без суђења и

Нови Сад – Пројекција филма „Иродови синови“

У Градској библиотеци, улица Дунавска 1, Нови Сад, у среду 15. маја 2019. године, у 19 часова, биће одржана пројекција филма „Иродови синови“ у продукцији Фондације „Пријатељ Божији“. О филму ће говорити аутор сценарија, публициста Хаџи Братислав Николић. Поздравнa реч: Батрић Ћаловић, заменик председника Удружења „Обилић 1912-1918 “ Нови Сад. Организатори проекције филма су Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ Нови Сад и Градска библиотека у Новом Саду. Водитељ програма ће бити Весна Живковић, уредник културног програма Градске библиотеке у Новом Саду. Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде

Списак страдалих Срба Мостара у Другом свјетском рату 1941 – 1945.

Иницијатива за састављање овога списка потекла је од потомака страдалих Срба из Мостара у Другом свјетском рату. Списак, у овом облику какав је тренутно, уредили су чланови одбора за прикупљање података о страдалим Србима у Другом свјетском рату са подручја Мостара: проф Ранко Чворо, свештеник Данило Боро, Владо Булајић, покојни Никола Вуковић, Рајка Даничић, покојни Александар Ацо Дошло, покојни Петар Перо Ковачевић, Младен Крњеушић, покојни Сретен Лазаревић и Гојко Пантић. Значајну помоћ је пружио и покојни Радмило Браца Андрић, као и многи наши мостарци и мостарке широм свијета који су нам се јавили и доставили податке о страдању својих сродника. Што се тиче писане грађе, у изради овог списка су били

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала