arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Миленко Јахура: НЕРЕТВА ХЛАДНА СРПСКА ГРОБНИЦА

Исказ Шакота Софије, избјеглице из Чапљине Комесаријату за избеглице у окупираној Србији и саслушање Рагуж Стојана, хрватског усташког таборника из Домановића 1952. године пред органима УДБ-е у Мостару о бацању тела убијених Срба у Неретву са моста у Чапљини. Извод из Записника саслушања ратног злочинца Рагуж Стојана из Домановића, о злочинима хрватских и муслиманских усташа на подручју Чапљине и Стоца”.Шта нам знате рећи о убиству петнаесторице Срба у штали Марић Петра, који су били и који су извршили убиство? Не могу се сјетити тачно датума када је то било, било је углавном послије ових акција које сам ја са својим усташама изводио. Једног дана ја сам се налазио у патроли,

Црква у Ржаном долу

Сјећамо се јаме у Ржаном долу

Служењем помена и полагањем цвиjећа, сваке године око Видовдана обиљежава се годишњица масовног страдања Срба из Поповог поља, Бобана и околних мjеста.  Уочи Водовдана 1941. године усташе су на превару ухватиле 186 Срба, и након звjерског мучења бациле их у jаму Ржани До код Љубиња. Усташе из Дубљана, Равног и Трнчине предвођене Јуром Бороjом те фратрима дон Јосипом Зовком и дон Андриjом Моjићем уочи Видовдана 1941. године на превару су повхатале српске сељаке коjи су обрађивали земљу у Поповом пољу,  затвориле их у школу у Величанима, а потом послиjе стравичног мучења бациле у jаму Јагодњача -Ржани До код Љубиња.  “Злочин су починиле комшиjе, Хрвати из околних села, а нажалост нико

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ – ХТЕЛИ БИ ДА ОБРИШУ ЗЛОЧИНЕ УСТАША: Шта се крије иза најновијих порука политичара званичног Загреба

Прве деценије овог столећа, којег је Добрица Ћосић назвао “туђи век”, темеље се на мобилној телефонији, интернету, кабловским телевизијама, директним преносима, вестима које нас бомбардују из минута у минут. Из ове “глобалне инфосфере” крећу милиони, а вероватно и милијарде порука сваки дан. У обиљу информација, крајњем кориснику, просечном човеку, не преостаје ништа друго до да их прима у изворном облику и “пакује у своју подсвест”. Чувена изјава још чувенијег нацисте, Јозефа Гебелса, да “хиљаду пута поновљена лаж постаје истина”, која је добила историјску потврду и пре него што ју је изрекао, а поготово развојем масовних комуникација, данас је добила другачије значење: Хиљаду пута поновљена порука постаје “истина”. Ваљда понесени комуниколошким

ГАБЕЛА КОД ЧАПЉИНЕ: Обиљежено 80 година од страдања Срба (ВИДЕО)

У мјесту Габела код Чапљине обиљежено је 80 година од страдања 140 Срба овог краја, које су убиле усташе у Другом свјетском рату. Убијени су уочи Видовдана и бачени у јаму Опузен код Метковића. На обиљежавању 80 година од свирепог злочина над недужним живљем овог краја, окупили су се потомци, родбина и пријатељи из свих крајева. Након свете заупокојене литургије и помена жртвама, поручено је да је наша дужност да се сјећамо и обиљежавамо страдање недужног народа. – Прије 80 година су људи без икакве кривице били убијани на најгоре могуће начине, бацани у јаме. Данас им служимо службу и сјећамо се њихове жртве – изјавио је игуман манастира Житомислић

80 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА КОЈЕ СУ УБИЛЕ УСТАШЕ ИЗ ФАЗЛАГИЋА КУЛЕ

У злочину који су починиле муслиманске усташе из сусједног мјеста Фазлагића Кула код Гацка, у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, убијено је, мучено и у Корићку јаму бачено више од 130 Срба, мјештана Корита и околних села. Кости корићких страдалника извађане су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи. Владика је истакао да је Корићка јама у општини Билећа српска рана, али да српски народ треба кренути даље и са вјером и љубављу, без мржње и огорчења, градити нови живот. Према његовим ријечима, сви треба да поступају тако да буду једни другима лијек, радост и

Тек толико да се зна!

Бивши православни Срби, са пасијом покушавају да из своје свести побришу трагове сопственог порекла. Пише: Желидраг Никчевић Не бих ја тренирао духовитост поводом шаховнице, Томпсона и E viva! на Цетињу. Мислите: циркус? Надреализам? Ступидна, суштински безопасна постизборна хистерија? Да, али иза сваког означитеља вреба нас и оно фатално означено; свака симболика шаље нам мање-више разговетну и реалну поруку. Симбол је симптом, и понајвише онда кад вам се чини да је немотивисан и будаласт. Стварно, на шта нас то подсјећају овом комбинацијом? Ево неколико извода из књиге коју управо лекторишем – са италијанским свједочанствима о хрватским савезницима. Што би се рекло – објективно. Инсајдери. „Обавештајна служба италијанске војске је слала на

Драгослав Бокан: Усташко-хрватски кољачки “БРЕНД”

Не може усташко-хрватски људождерски и расистичко-шовинистички геноцид над Србима да се постави у ма какав идеолошки контекст, па и онај нацистички и фашистички.  Пише: Драгослав Бокан Фашизам (као и нацизам), наиме, има своју идеологију, своја уверења и страсти, грехе и претераности (посебно гледано данашњим мерилима), има хладну мржњу и системски план уништења оних које су одредили за своје непријатеље (Јевреје, комунисте, масоне, хомосексуалце, Роме, Словене, душевне болеснике…). Овај план за ”коначно решење” је оствариван детаљно и немилосрдно, без претераног уживљавања, као да њихове жртве и нису били људи, већ нешто погрешно, злочиначко и контаминирано. И за овакве своје злочине су извршиоци – али и њихове породице, рођаци, пријатељи и суграђани

Степинчеве кости као мошти подељене црквама у Хрватској, Миленко Јахура у „Српском св(иј)ету“

Суза наша нема родитеља, ми ни данас немамо коме да се обратимо“, објашњава гост Српско св(иј)ета и апелује на људе да се више интересују, јер је скрнављење, непомињање, сакривање и немар, насилно узимање земљишта и мијењање назива дио геноцида који траје. „Усташе нам 1941. године нису дирали гробове, али 1992. су Србима у Пребиловцима, онима који су преживели Други светски рат, уништаване гробнице и спаљиване кости. Гробнице моје породице  су такође отваране. Био сам срећан када сам видео да њихове кости нису уништене. Оцу је био само поклопац отворен, кад сам дошао 1999. тамо, кости стричева су биле разбацане, стрину нисам могао ни да нађем. Постоје фотографије које сведоче да

ИТАЛИЈАНИ О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА: „Хрватска је постала огромна крстионица и џиновска кланица“

Од првих дана окупације у априлу 1941. године, италијанска војска  извјештавалa je о ратним збивањима и у тим су извјештајима упозоравали  да је циљ новопроглашене Независне Државе Хрватске (NDH) најстрашнија и најдрастичнија ликвидација Срба. Команда италијанске Друге армије 10. јуна 1941. извјештава да је „хрватски ултранационализам који губи свако осјећање мјере успоставио режим насиља и терора, чији се интезитет стално повећава. Политичку борбу инспирише религиозни осјећај интегрисан у злочину. Политичко – религиозна борба усташа истински поприма таква обиљежја репресије која се може упоређивати  с најгорим временима средњег вијека“. Службено формирање усташке војнице (војске) почело је 10. 5. 1941. када је Анте Павелић, поглавник, наредио да се формира војна- усташка снага

Milenko_Jahura_001.jpg

Покољ српске дјеце и жена у селима код Стоца у децембру 1943. године

Село Битуња горња, налази се 6 км источно од Стоца. Село је тешко пострадало 22. децембра 1943, од хрватских и муслиманских усташа у њемачким униформама.  Злочинци су 22. децембра 1943. упали у Битуњу и прикупили сво српско становништво, које су затекли у селу. Њих 17, искључиво дјеце и жена затворили су у једну од српских кућа и запуцали у њих. Потом су кућу запалили. Од метака и ватре страдало је њих 16, а преживјела је петогодишња дјевојчица Нада Перишић. Истог дана једна жена од Перишића је извршила самоубиство дављењем у чатрњи да не би пала злочинцима у руке. Из овог села, знају се имена 18 жртава геноцида НДХ. Све су

30 ГОДИНА ОД ОТВАРАЊА ХЕРЦЕГОВАЧКИХ ЈАМА (ВИДЕО)

Почетком јесени 1990. године отворене су двије јаме Ржани до и Пандурица, на подручју Љубиња. Јама Капавица није ни била забетонирана. Из њих изнете кости Срба убијених у јуну 1941. Кости из Капавице сахрањене су у гробници недалеко од јаме. Жртве из Пандурице су сахрањене на гробљу поред цркве Пресвете Богородице у Љубињу, у посебну гробницу, а оне из Јагодњаче Рржани до, положене су у новоизграђену спомен капелу у селу Величанима, Попово поље. У то вријеме биле су току припреме за отварање Шурманачке и других јама у Доњој Херцеговини, о чијим почецима говори овај филм: Од 1974.године родбина жртава је почела да организовано,на датуме страдања, у колонама аутомобила, посећује јаме,

Служен парастос жртвама усташког покоља у Чавашу

У селу Чаваш у Поповом пољу код Требиња служен је парастос за 103 становника овог села које су убиле усташе у масовном Покољу 11. августа 1941. године. Усташе с подручја сусједног села Горње Храсно опколиле су Чаваш и за кратко вријеме побиле 103 мјештана српске националности, мушкарце, жене, дјецу и старце. Најмалађа жртва имала је 10 дана, а најстарија 96 година. Цијело село је поново спаљено 1992. године, а некадашњи споменик жртвама злочина срушили су припадници хрватских снага. На том мјесту, направљена је спомен капела. Након потписивања Дејтонског споразума, Чаваш, који је био у општини Требиње, припао је федералној општини Равно. Извор: РТРС Везане вијести: Помен за 101 жртву усташког

ПОТОМЦИ ПРИДВОРАЧКИХ ЖРТАВА: Комерцијализацијом гробних мјеста српских мученика негира се усташки злочин

На адресу редакције Слободна Херцеговина стигло је саопштење које је у име Одбора за подизање спомен обиљежја Придворачким мученицима потписала Слободанка Тановић Шкоро. У саопштењу се подсјећа да су усташе починиле бруталан злочин на Придворачкој јами 23. јуна 1941.године. Том приликом убијено је 13 цивила православних Срба ( Бошко Шакота, Обрен Стијачић, Јаков Миљановић, Михајло Андријашевић, Божо Пиџула, Милорад Пиџула, Благоје Ђурић, Ђорђе Ћурић, Јово Маџар, Трифко Бабић, Стево Миљковић, Лазар Кукурић и Алекса Соколовић). Одбор подсјећа да је доктор Новица Краљевић организовао вађење посмртних остатака из Придворачке јаме 6. октобра 1941. године. – Страдалници су један поред другог сахрањени 6. октобра 1941. године у гробљу Подгливље, на локацији од

САВО СКОКО: Јун кад је пољем рађала смрт

На сабиралишта код Мркоњића, Дријењана, Драчева и Величана сливале су се дугачке колоне ухапшеника. Највише их се прикупило код села Мркоњића, око 80. Исушени део Поповог поља, који је тога јутра личио на узаврео пчелињак, одједном је опустео; по њему су лутали узнемирени коњи и волови, а по неузораним њивама биле су разбацане ралице, плугови, јармови, тељизи, делови одеће… Нови талас усташког геноцида сручио се 23. јуна и на Попово поље. Био је сунчан и топао јунски дан, па су вредни поповопољски ратари у рану зору кренули да обраде исушено земљиште у Попову пољу (као за пакост вода се те године споро повлачила са поповопољских њива); позвали су у помоћ

Јахура: Покољ Срба у НДХ је битно обележје и најтрауматичнији део нашег историјског памћења са далекосежним последицама

Српско национално друштво Пребиловци, као удружење потомака и поштовалаца жртава хрватског геноцида над српским народом са простора Доње Херцеговине, безрезервно подржава иницијативу и  предлог  удружења „Јадовно 1941.“ да се страдање српског  народа у Независној Држави Хрватској  назове речју „ПОКОЉ“.  Покољ Срба у НДХ је битно обележје и најтрауматичнији део нашег историјског памћења са далекосежним последицама. Реч „Покољ“ је одговарајућа ознака из нашег језика за такав велики и неопростиви злочин па овим путем изражавамо нашу захвалност  удружењу „Јадовно 1941.“ за ову идеју и предлог. Верујемо да ће именовање геноцида НДХ над нашим народом као  „ПОКОЉ“ допринети нашој даљој заједничкој борби за успостављање културе сећања и поштовања жртава Покоља,  уместо садашњег  преовлађујућег

Слободанка Тановић

Придворачка жртва Бошко Шакота и стравично страдање једног породичног стабла

О судбини 13 Срба, коjе су у ноћи између 23. и 24. jуна 1941. усташе мучки убиле на Придворачкоj jами код Требиња, ћутало се више од 70 година. „Моjа Херцеговина“ покренула jе питање њихове необиљежене заjедничке гробнице у требињском гробљу у Подгљивљу, у коjоj jош увиjек леже посмртни остаци неких од њих, а сада вам доноси фељтон о придворачким жртвама, како њихово страдање и животи не би незаслужено пали у заборав. Тема наше прве приче jе Бошко Шакота (1896-1941.), пориjеклом из села Козице код Стоца, коjи jе од 1930. године радио као командир Градске полициjе у Требињу. Његов отац Јово(1845-1906.) ниjе дочекао Други свjетски рат, док маjка Стоjа (дjевоjачки Глибо,

Годишњица Видовданског покоља Срба у Доњој Херцеговини

У Видовданском Покољу (који је за усташе значио одмазду за сарајевски Видовдан 1914. и ново, крваво, понижење Срба на овај велики празник), после подмукло изведеног хапшења и везивања у жицу и ланце увек лаковерних Срба који су се уздали у,,комшијску реч”, на бројним јамама и другим стратиштима убијени су скоро сви одрасли Срби, мушкарци из села: Габела, Драчево, Дубравица, Кљенак, Колојањ, Церовица, Грабовина, Горње Храсно, Крушево, Бурмази, Попрати, Ошањићи, Дабрица, Козице, Пјешивац, Шћепан Крст, Љубљеница, Прењ, Пјесци, Локве и Речице, као и велики број Срба из Тасовчића, градова Чапљине, Стоца, Љубушкоги других насеља. Највећи број је убијен у Опузену у Далмацији, у Видовом пољу, код села Струге, Могорјела и „Бријеста“ у

ПРИДВОРАЧКА ЈАМА – Неморално, безочно и дрско је да се насљедници злочиначке комунистичке идеологије појављују на поменима српским жртвама

Мјесец јун, у српском народу, обиљежава се као мјесец страдања српског народа у Другом свјетском рату, посебно у крајевима западно од ријеке Дрине. Тада се сјећамо невиних српских жртава које су на монструозне начине убиле усташе (Хрвати и муслимани), често комшије убијених Срба, па чак и њихова родбина. Убијени Срби били су обични људи, цивили. Важно је напоменути да у том периоду на простору јужне Херцеговине нису постојале организоване војне јединице четника (ЈВуО), као ни партизана. Срби убијени 1941. године нису били припадници ниједне војске Прве партизанске јединице формирају се крајем 1941. године, док се ЈВУО формира у љето 1942. године, послије партизанских злочина над Србима Херцеговине, почињених од октобра

Слободан Антонић: О бројевима и покољу – одговор Мишини

Ако не можемо достојно да обележимо српска стратишта и гробишта по НДХ 2.0, шта нас спречава да то урадимо у Београду? Део одговора су наше безумне мапе ума. А део је, изгледа, и „струка“. На мој чланак Јасеновац у Београду реаговао је Вељко Ђурић Мишина текстом Одговор Слободану Антонићу или када нешто не знаш, питај оне који знају. Мишина и ја се, очигледно, разликујемо у схватању јавног задатка интелигенције. Он мисли да је главни задатак интелектуалца да чува знање о некој теми. Свако ко хоће о тој теми нешто да зна или каже у јавности, треба најпре да се обрати „чувару знања“, а овај ће му пренети шта о томе

Годишњица покоља у Пиви: Стријељани, убијани ножем, бацани са литица…

Најтеже је пострадало село Дола у коме је побијено преко 500 људи, од којих су чак петина били – Дјеца. Најмлађа жртва била је новорођенче, рођено непосредно пред стријељање сопствене мајке и, без имена, недужно страдало. Пише: Милош Ћуић На данашњи дан навршава се 77 година од злочина који су у Пиви починили припадници злогласних СС дивизија, фолксдојчерске „Принц Еуген“ и муслиманске „Ханџар“, те усташе из Гацка. Тачан број жртава никада није утврђен, али процјењује се да су тог 7.6.1943, на Тројичиндан и дан Трећег Обретења главе Светог Јована Крститеља, током свега неколико сати зликовци побили метком, ножем, бацањем са литица и спаљивањем преко 1200 недужних људи (оба пола и

Сјећање на злочин у херцеговачком селу Корита, почетком јуна 1941.

Код Корићке jаме у селу Корита, општина Билећа, у коjу су усташе – муслимани из Фазлагића Куле под вођством усташког повjереника Хермана Тогонала и гатачког хоџе Мухарема Главинића, мучки убиле и бацили у jаму више од 130 Срба мjештана овог и околних села, сваке године почетком јуна мјесеца, служи се помен и обиљежава годишњица од овог страшног злочина. Злочин у Коритима догодио се у ноћи између 4. и 5. jуна 1941. године, а кости корићких страдалника извађане су 1953. године, када jе на основу 180 пронађених лобања установљено да jе броj жртава Корићке jаме био знатно већи. Наjстариjа жртва те страшне ноћи био jе осамдесетогодишњи Јевто Сворцан, док jе наjмлађи био

Обиљежено 79 година од страдања Срба у Корићкој јами

Код Корићке јаме у билећком селу Корита, у коју су усташе бациле и мучки убиле више од 130 Срба, мјештана овог и околних села, данас је служен помен и обиљежено 79 година од овог страшног злочина. Мјештани села Корита су организовали овај одржавање овог помена, који је служио парох гатачки Миодраг Вртикапа. Злочин у Коритима догодио се у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, а кости корићких страдалника извађене су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи. Најстарија жртва те страшне ноћи био је осмадесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађи био четрнаестогодишњи дјечак Коста Глушац, који

Скупштина РС одбацила сарајевско прекрајање историје Другог светског рата

Резолуција о поштовању жртава фашистичких режима и покрета не одговара историјским чињеницама и као таква не може се примјењивати у Републици Српској. Народна скупштина Републике Српске очекивано је одбацила „Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета“. За усвајање Закључака гласала су 52 посланика од 53 присутна, док суздржаних и против није било. Ево пуног текста закључака: Народна скупштина Српске одбацује Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета коју је усвојио Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ на 8. сједници одржаној 15.05, 19.05. и 20.05.2020. године. Констатујемо да је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвајањем Резолуције приступио срамном прекрајању историјских чињеница и придружио се ревизионистичким снагама, којима је циљ уопштавање

Служен помен првим требињским жртвама усташког терора

У Саборном храму у Требињу, трећи пут  у организацији Удружење поштовалаца Југословенске војске у отаџбини из Требиња одржан је помен првим жртвама усташког терора из Требиња, страдалим 1. јуна 1941. године. Помен је служио свештеник Мирослав Ратковић. Тога дана од усташке руке мучено и убијено девет српских домаћина: Владо Н. Поповић, Васо Бабић, Милан Брковић, Илија Кукурић, Шћепо Ђурић, Душан Ногулић, Влајко Паликућа, Гашо Ковачевић и Радован Лечић, што је био први у низу злочина почињених за вријеме НДХ на подручју Требиња. Из Загреба у Требиње 28. маја 1941. године стигао је Боривоје – Боро Ротквић са групом студената Загребачког универзитетаи којој су били: Јозо Јурковић, Јукић, Томић, Младеновић, Францетић,

Грaдићи кoд Вeликe Гoрицe

ДАН КАДА ЈЕ СТВОРЕНА НАЈКРВАВИЈА ДРЖАВА У ИСТОРИЈИ БАЛКАНА

Фашистичка Независна Држава Хрватска /НДХ/, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем, која је била ратни савезник нацистичког вође Адолфа Хитлера, формирана је на данашњи дан 1941. године. На радију је прочитан позив народу дотадашњег потпредсједника југословенске владе Влатка Мачека да се покори њемачкој војсци и подржи усташе, које су одмах почеле терор над Србима, Јеврејима и Ромима. До јесени 1941. у Србију је протјерано око 200.000 Срба. Православни Срби су, са благословом Ватикана и Римокатоличке цркве у НДХ, присилно прекрштавани, а најдрастичнији облик терора над Србима, Јеврејима и Ромима били су масовни покољи. Само у Јасеновцу усмрћено је више стотина хиљада људи. Та највећа “фабрика” смрти у Другом свјетском

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала