Савезничко бомбардовање Београда 1944. Навршава се 71 година од наjвећег савезничког бомбардовања Београда у Другом свjетском рату 16. и 17. априла 1944. године. Бомбардовања Београда априла 1944. била су у изузетно разорна, према броjним тумачењима разорниjа од њемачких ваздушних напада на Београд 6. априла 1941. године, на самом почетку Другог свjетског рата у Југославиjи. Истина, бомбардовање jе вршено са великих висина, отуда и знатна непрецизност. Евидентирано jе да jе само током та два савезничка ваздушна напада погинуло 1.160 Срба цивила и 18 Ниjемаца, али тачан броj никада ниjе утврђен, док jе у бомбардовању рањено 1.400 становника престонице. Првог дана бомбардовања, 16. априла 1944, на православни Васкрс, бачено jе на Београд

Новосадска рациjа: вjешање невиних цивила Предсjедник Друштва за очување сjећања на холокауст Александар Вељић изразио jе жаљење што нигдjе у Воjводини нису одржани комеморативни скупови поводом 74 године од “априлског покоља” коjи су 1941. године починиле трупе мађарског намjесника Миклоша Хортиjа над недужним и ненаоружаним цивилним становништвом Бачке. “Нажалост, ниjе уприличен ниjедан комеморативни скуп, иако су пре 74 године хортиjевске окупаторске трупе заузеле Бачку, инсценирале наводне сукобе са непостоjећим четницима и у местима те воjвођанске региjе сурово побиле 3.500 недужних и ненаоружаних Срба, Јевреjа, Рома, као и осталих немађарских народа”, навео jе Вељић у саопштењу. Он jе истакао да jе у jуну 2013. године упутио захтjев Народноj скупштини Србиjе да

На данашњи дан приjе 74 године, jедан млади Херцеговац сjео jе за команде ловачког авиона ИК-3, винуо се пут небеских висина над Београдом и заслужио да уђе у легенду. Међутим, суд историjе често неоправдано заобиђе jунаке и препусти их забораву. Милисав Семиз Ово jе прича о том младом Херцеговцу, Милисаву Семизу, ваздушном асу и човjеку коjи jе у краткотраjном Априлском рату 1941. године оборио четири њемачка авиона, те тако постао наjуспjешниjи пилот Краљевине Југославиjе. Подаци о његовом породичном пориjеклу врло су штури. Зна се да jе рођен у Љубушком 1912. године, гдjе jе завршио основну школу. Семизи су у Љубушки доселили у другоj половини 19. виjека, вjероватно из Попова поља.

Полагање виjенаца погинулим у њемачком бомбардовању Београда 1941. (Тањуг) Београд мора да се сjећа 6. априла 1941. године када jе био потпуно уништен и када jе убиjен велики броj грађана, што jе условило да се српска приjестоница не развиjа као други градови коjи нису били изложени разарању, изjавио jе данас градски менаџер Горан Весић. Весић jе нагласио да су Београд и Србиjа увиjек били на правоj страни, на страни антифашизма и да Срби никада не треба да дозволе да се април 1941. године понови. “Ниjе било, ни воjног, ни политичког оправдања за бомбардовање, у коjем jе погинуло 2.274 људи, а незванично се сматра да jе страдало више од 4.000 грађана.

Срушена Народна библиотека у Београду Дан сjећања на рушење Народне библиотеке Србиjе током бомбардовања у Другом свjетском рату биће обиљежен сутра. Народна библиотека Србиjе позвала jе грађане да оставе по jедну књигу на локалитету Косанчићев венац, као симболично враћање књиге на мjесто гдjе jе 6. априла 1941. године уништен дио српске и свjетске културне баштине. Предвиђено jе да прикупљене књиге буду касниjе поклоњене библиотекама у Србиjи коjе имаjу наjсиромашниjи књижни фонд. Централна манифестациjа поводом Дана сjећања на рушење Народне библиотеке Србиjе у Другом свjетском рату биће одржана у 11.00 часова на старом локалитету библиотеке на Косанчићевом венцу. Народна библиотека Србиjе основана jе 1832. године. Приликом њемачког бомбардовања Београда 6. априла

Савезничко бомбардовање Београда на Васкрс 1944. године остало jе урезано у српску колективну свест као jедна од трагичних страница наше историjе. Недељу дана након њега, тадашњи председник српске владе под окупациjом, обратио се свом народу путем радиjа, изражаваjући дубоки гнев и бол због огромних људских и материjалних жртава. Његов говор представља исечак из jедне историjске епохе из коjе, по свему судећи, нисмо извукли поуке. Извештаj у новинама о крвавом пиру савезничких бомбардера 1944. године Једна од карактеристика историjске судбине српске престонице jесу њена броjна разарања. Од његовог настанка до данашњих дана Београд су много пута пустошили разни завоjевачи, донешени ратним ветровима са свих страна света. Само у 20. веку, Београд

У злогласноj “Новосадскоj рациjи” у jануару 1942. године само у Новом Саду сурово jе убиjено и бачено под лед Дунава више од 5.000 недужних људи махом српске, jевреjске националности, а не око 3.300 људи како jе то на предавању у Будимпешти навео пензионисани новосадски новинар Мартон Матушка, изjавио jе предсjедник Друштва за очување сjећања на холокауст Александар Вељић. Вељић истиче да Матушкине тврдње врве лажима и да немаjу утемељења у доказаним чињеницама. “Учесник тог скупа, пензионисани новосадски новинар Мартон Матушка, изнео jе податак, да су у зиму 1942. године у Делвидеку, што jе ревизионистички израз неохортиjеваца за данашњу Воjводину, током рациjе на партизанске jединице мађарски хонведи и жандари ликвидирали око

Проjекциjом филма “Моj отац, Мирко Фукс” и радионицом “Мирко Фукс, грађанин Новог Сада” завршен jе седмодневни програм под називом “Ледена тишина говори”, коjи jе одржан у Новом Саду. Филм су направили ученици новосадске Средње школе за кадрове услужних дjелатности “Светозар Милетић”, а говори о новосадском Јевреjу, коjи jе успио сачувати достоjанство и људскост, пролазећи кроз голготу холокауста. Програм “Ледена тишина говори” био jе посвећен Међународном дану сjећања на жртве и хероjе холокауста и на злогласну “Новосадску рациjу”. Током траjања програма одржано jе седам радионица, три изложбе и приказан циклус играног филма под називом “Да се не понови”. Програм “Ледена тишина говори” почео jе у сриjеду, 21. jануара, на дан када

“Народни суд” у Новом Саду симболично jе данас прогласио кривим мађарског регента Миклоша Хортиjа за геноцид, коjи jе мађарска воjска под његовом командом починила над 100.000 недужних цивила – житеља Бачке. У том геноциду почињеном током Другог свjетског рата од 13. априла 1941. године до 15. октобра 1944. године, наjвише jе страдало Срба, потом Јевреjа, Рома, као и других немађарских народа. На комеморациjи одржаноj касно послиjе подне на плажи Штранд поред Дунава, стратишту за недужне Србе и Јевреjе у злогласноj “Новосадскоj рациjи”, пресуду Хортиjу прочитао jе предсjедник Друштва за очување сjећања на холокауст Александар Вељић. “Суд проглашава кривим Хортиjа за злочин геноцида над 100.000 недужних људи, жена, деце и стараца

Помен страдалим у новосадскоj рациjи У Новом Саду данас jе одржана комеморациjа поводом 73 године од “Новосадске рациjе”, злогласне акциjе мађарске окупаторске воjске у Другом свjетском рату у коjоj jе побиjено и под лед Дунава бачено неколико хиљада људи, углавном Срба, Јевреjа и Рома. Комеморациjа jе одржана на платоу Сунчаног кеjа поред Дунава, код споменика “Породица”. Новосадски градоначелник Милош Вучевић рекао jе да Нови Сад данас полаже испит о животу и праштању. “Ако га положимо, заувек ћемо живети у суживоту, миру и срећи, jер лудило фашизма, нацизма и осталих идеологиjа усмерених против човека и слободе доноси само смрт и несрећу”, рекао jе Вучевић у обраћању грађанима на Кеjу. Он jе

У Културном центру Новог Сада данас почиње седмодневни програм “Ледена тишина говори”, коjи jе посвећен сjећању на више хиљада жртава “Новосадске рациjе”, углавном Срба, Јевреjа и Рома. Риjеч jе о воjноj акциjи мађарске окупаторске воjске изведене у jануару 1942. године у Новом Саду у коjоj jе сурово и брутално убиjено и бачено у ледени Дунав више хиљада недужних људи. Програм почиње данас у 12.00 часова отварањем изложбе “Праведници међу народима” у новосадском Малом ликовном салону. У 17.00 часова биће одржана радионица “Мапирање града”, аутора Гордане Тодорић, на коjоj ће бити риjечи о мjестима страдања недужних жртава током “Рациjе”. Послиjе радионице, у Великоj сали Културног центра Новог Сада у 19.00 часова

С обзиром на притисак да Србиjа уведе санкциjе Русиjи, треба повући паралелу са jош тежим временом, са притисцима нациста 1941/2 године да се српски воjници пошаљу под Стаљинград, на руски фронт. – Тада jе председник окупационе владе у Србиjи био генерал Милан Недић. Да заштити народ, прихватио jе да буде сарадник окупатора. Али, у тоj кључноj ствари – слања српске воjске на Источни фронт, под Стаљинград – ниjе одступио од свог става: ниjедан српски воjник неће пуцати на руску браћу – Вршили су се притисци на њега, али ниjе попуштао, ни по цену свог смењивања или смењивања владе. Задњи покушаj окупатора био jе симболичан: да српска влада пошаље на руски фронт три

У току операције, која је трајала од 14. до 22. јула, ухваћено је око 440 мушкараца, углавном сељака, 13 њих је убијено, а спаљена је 21 кућа Година 1943,  јул,месец жетве и свитаца. Окупатор гарантује србским сељацима безбедност под условом да обрађују земљу и не учествују у покрету отпора.  Као и увек кад су Срби у питању, ово обећање не мора да важи. Немачка обавештајна служба јавља да се ђенерал Дража Михаиловић пребацио из Босне на територију испод Сувобора, Маљена, Повлена и Медведника. У среду, 14. јула, два дана по великом црвеном слову, Петровдану, у села Коштунићи, Леушићи, Прањани, Гојна Гора, Дружетићи, Каменица, Богданица, Душковци, Љутице, Мршељи, Мушићи,Мионица, Росићи, Скакавци,

Историjа бележи да jе пуковник Драгољуб Дража Михаиловић 11. маjа 1941. године на Равноj гори основао Команду четничких одреда Југословенске воjске, први герилски покрет против нациста у окупираноj Европи. Заметак нове воjске у отаџбини била jе група од седам официра и 24 подофицира коjа jе са своjим командантом Брзог одреда (Дража га после назвао Горски) из Босне прешла у Србиjу. Међутим, мало jе познато да су за Дражино именовање за команданта Југословенске воjске у отаџбини. У време када се у Србиjи 1941. године палила искра отпора према окупатору, у шумама Србиjе било jе више високих jугословенских официра коjи су одбили да се предаjу 17. априла. На пример, ветеран из Првог

Убиjено више од две хиљаде српских цивила. Београд брутално рушили три дана узастопно тако да ни жртве нису могле да буду сахрањене. Партизанско вођство подстицало овакве акциjе Пашино брдо у Београду наjвише оштећено КРВАВИ Ускрс, како jе названо савезничко бомбардовање Београда 16. и 17. априла 1944. у коме jе погинуло више од 2.000 људи, дуго jе био табу тема, а ни данас са њега ниjе потпуно скинут вео таjне. Досиjеи Балкан ер-форса, коjи jе 1944. под британском командом 11 пута бомбардовао Београд и друге српске градове, и даље су запечаћени. Британски обавештаjац Маjкл Лиз био jе члан воjне мисиjе у Јабланичком округу 1944. и горко jе закључио да се Стаљин

Данас се навршаваjу 73 године од избиjања Другог свjетског рата на тлу некадашње Југославиjе, коjи jе Њемачка отпочела изненадним бомбардовањем градова 6. априла 1941. године. Током такозваног Априлског рата, коjи jе окончан потписивањем капитулациjе Воjске Краљевине Југославиjе 17. априла исте године, страдало jе више хиљада цивила. У масовним и вишедневним бомбардовањима уништено jе више хиљада стамбених и других обjеката. Бомбардовање Београда, коjи jе неколико дана раниjе влада прогласила небрањеним градом, обухватило jе и уништавање болница, густо насељених градских четврти, али и потпуно разарање здања Народне библиотеке Србиjе на Косанчићевом венцу. Народна библиотека Србиjе била jе jедина национална библиотека коjу су нацисти свjесно напали и уништили у Другом свjетском рату. Током бомбардовања Београда убиjено jе

После четири децениjе, у САД дато зелено светло за обjављивање књиге пуковника Роберта Мекдауела „Стрељање историjе“. Михаиловић се, за разлику од Тита, борио против нациста од првог до последњег дана рата… КАДА jе амерички историчар и бивши воjни обавештаjац Роберт Мекдауел почетком 1970. године у САД припремао обjављивање своjе књиге „Стрељање историjе“ о генералу Дражи Михаиловићу, маршалу Титу и борби четника и партизана против нациста у Другом светском раду, ЦИА jе забранила штампање и дистрибуциjу овог дела. У страху за живот и судбину рукописа, професор Мекдауел jе књигу тада дао приjатељу Благоjу Раденковићу, из Лос Анђелоса, са препоруком: „Уради шта можеш да истина изађе на видело!“ Тек 42 године касниjе,

Београд обележава 72. годишњицу бомбардовања 6. априла 1941. године. Централна комеморативна свечаност биће одржана код споменика страдалим пилотима у Априлском рату на Земунском кеjу. Полагање венаца на више локациjа. Навршава се 72. годишњица од немачког бомбардовања Београда, 6. априла 1941. године. Напад, коjи jе означио почетак Другог светског рата у Краљевини Југославиjи, почео jе у 6.30 часова без претходне обjаве рата Централна комеморативна свечаност одржаће се у 12 часова код споменика страдалим пилотима у Априлском рату на Земунском кеjу. Уз државне и воjне почасти, свечаност ће предводити начелник Генералштаба Воjске Србиjе генерал Љубиша Диковић. Цвеће и венаци положени су код фонтане “Врело живота”, испред Палате “Београд”, код гранитног крста у порти Вазнесењске

ЧУРУГ – Парастосом жртвама рације, у Чуругу је у петак, 4. јануара обележена 71. годишњица почетка великог страдања цивилног становништва Шајкашке области и Новог Сада, у акцији коју су организовале и спровеле мађарске окупационе снаге у јануару 1942. године. После богослужења које су, у Топаловом магацину – будућем Музеју жртава рације, одржаили локални свештеници Петар Тривуновић и Слободан Лазић, присутнима су се обратили амбашадор Мађарске у Београду Оскар Никовиц и саветница председника Републике Србије Јасмина Митровић Марић, саопштило је Меморијално друштво “Рација 1942”. Амбасадор Никовиц је позвао на праштање и измирење, пожелевши да се то догоди у будућем музеју жртава рације у Чуругу. Никовиц је, како се наводи у саопштењу, обећао

Просуђивање о властитоj историjи у српском народу jе препуно предрасуда. Сви се сматраjу позвани да коментаришу, хвале или осуђуjу а да при том нису уложили ни наjмањи напор да се упознаjу са чињеницама о догађаjима или личностима о коjима доносе закључке. Моj деда-стриц Милан Недић jедна jе од ових личности. Вољен и оспораван, одликован и осуђиван, скончао jе наjзад своj живот самоубиством уз помоћ УДБ-е фебруара 1946. године. У квалификовању генерала Недића као издаjника важно место заузима и реферат коjи jе он поднео новембра 1940. године а након чега jе смењен са дужности министра воjске и морнарице и пензионисан. Овим рефератом се децениjама махало као крунским доказом његовог германофилства и