arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Невена Мијаиловић: Онима који су се борили

Српску историју обележило је много тога – и богатство и страдање и робовање, и сеобе – али је увек остајало једно: ратовање. Војевања на многим бојиштима стварала су хероје, али и небројене страдале. Веран приказ онога шта су Срби дали у борбама јесте упоређивање бројности Срба и Енглеза – некад нас је било колико и њих, а данас нас има неколико пута мање. Ратови су опустошили Српство као ниједна болест кроз векове, али смо кроз те борбе постали оно што и данас јесмо – поносан, храбар, издржљив неки народ. На част нам служе наши преци-ратници – од Косовског боја, преко Првог, Другог светског рата и ових последњих одбрамбених, отаџбинских или

На данашњи дан у Нирнбергу почело суђење нацистичким злочинцима

На данашњи дан 1945. у Нирнбергу је пред Међународним војним судом почело суђење нацистичким ратним злочинцима у Другом светском рату, на којем је први пут у историји један међународни форум осудио агресију као злочин против човечанства и казнио виновнике. После десет месеци, 12 оптужених осуђено је на смрт, тројица на доживотну робију, четворица на затвор од 10 до 20 година, а петорица су ослобођена.​   Извор:  

Породице ишчекују вести о ухапшенима, новембра 1944. године

Грех мањине платила већина

Озна је вршила истражни поступак, она је судила и вршила егзекуције све док Ранковић није затражио увођење редовних судова. Књиге стрељаних су само делимично пронађене у архивама Удбе ПОСЕБНО је страдало Дедиње, где су и пре рата живели најимућнији становници Београда. Дедиње је ослобађано кућу по кућу у садејству са Црвеном армијом док је са Бежанијске косе деловала немачка артиљерија. Одмах за њима ишла је Озна и чистила терен. Са списковима у руци или без њих, комесарске тројке су већ од 19. октобра почеле да чешљају ово елитно “буржоаско насеље” које је међу првим ослобођено. По ослобођењу, заведен је полицијски час од 18 до 6 часова ујутро и издата наредба

Недићевог официра и квислинге спроводе на стрељање у Београду

Одмазда и терор у Београду

Успостављање народне власти пратио је бруталан обрачун са носиоцима културног и политичког живота окупиране Србије, али и супарничког покрета отпора. Ликвидације су обављане у највећој тајности СРБИЈА и њени градови, као центар колаборације, легло “буржоазије и народних непријатеља”, као носилац “великосрпског хегемонизма”, били су посебно на мети револуционарних снага. У јесен 1944. године, са риком топова, који су се примицали с југа, у Београду међу становништвом, мешала су се двојака осећања – страх и еуфорија. Еуфорију и срећу због ослобођења од нацифашизма мутили су код многих противника револуције страх и подозрење од успостављања комунистичког режима. Страх је храњен гласовима који су проносиле избеглице из Љига, Ваљева, Чачка, Краљева и других

Народ поздравља црвеноармејце на Теразијама

Друга фаза револуције

У Француској се број вансудских ликвидација процењује на око 10.000 лица. Србија, као земља изражених противречности, није била имуна на реваншизам и револуционарни терор. Међу убијенима било је и оних које би и најгори суд поштедео ВАНИНСТИТУЦИОНАЛНИ облици репресије или такозвана дивља чишћења оптужених за сарадњу са окупатором, уз незаобилазне елементе политичке и личне освете, нису били ретка појава у послератној Европи. Овај феномен је нарочито био изражен на територијама карактеристичним по масовној колаборацији у току рата и друштвеној поларизацији, али нису без значаја ни фактори менталитета и политичке културе. У Француској се број вансудских ликвидација процењује на близу 10.000, од тога је око 2.400 убијено пре искрцавања, 5.000 у

Суочавање са заблудама

Тема политичке репресије и данас изазива контроверзе због још не сасвим замрле идеолошке острашћености, потхрањене полувековним једнопартијским монополом. Архивска грађа СДБ-а дуга је скоро десет километара ПОЛИТИЧКА репресија у савременој историји Србије као феномен који је обележио једну епоху и био деценијама забрањена тема, тек у новије време постала је предмет интересовања истраживача. Међутим, већина досадашњих истраживања је углавном обележена парцијалним приступом, и недовољном документарношћу, ограничена на локалне теренске или алтернативне изворе, услед својеврсне забране под којом је била грађа полицијско-безбедносних институција. Притом, политичке поделе преливале су се често у науку, сужавајући истраживачки оквир, делећи жртве на “наше” и “њихове” и онемогућавајући целовито сагледавање кршења елементарних људских права. Најскорија прошлост

Блашчак подсјетио Шулца на нацистичке злочине

Пољски министар унутрашњих послова Маријуш Блашчак оптужио је данас предсједника Европског парламента Мартина Шулца за “њемачку ароганцију” и подсјетио на нацистичке злочине у Варшави. Шулц је приликом гостовања на њемачкој телевизији у недјељу, 15. новембра, упутио критике на рачун званичне Варшаве због њене неспремности да прихвати мигранте у оквиру одговарајућих квота ЕУ. Притом је изјавио да свако одбијање прихватања људи који бјеже од ратова на Блиском истоку и сјеверној Африци показује недостатак европске “солидарности”. Блашчак је изјавио да Нијемци не би требало да критикују Пољску након што су убили десетине хиљада Пољака током Другог свјетског рата. “Ријечи предсједника Шулца су примјер њемачке ароганције”, рекао је Блашчак за информативни телевизијски канал

“Наци бакици” 10 мјесеци затвора због негирања холокауста …

Урсула Хавербек-Вецел (87), којој је њемачка крајња десница дала надимак “наци бакица”, осуђена је данас у Хамбургу на 10 мјесеци затвора због негирања холокауста и подстицања на мржњу. Холокауст је “само вјеровање”, поновила је данас Вецелова. Она већ има неколико кривичних пријава и до сада је морала платити двије новчане казне због ширења пропаганде и “завођења” јавности. Вецелова се нашла на суду јер је прекршила условну казну из раније пресуде. Она је у телевизијском наступу у априлу рекла “да је холокауст највећа и најодрживија лаж у историји”. Медији су јавили да се бака на суду није ни покушала оправдати, већ је “весело” потврдила: “да, то је уистину оно што сам

Скупови Пегиде упркос годишњици “Кристалне ноћи”

Присталице десничарске групе ПЕГИДА наjавили су за вечерас протестне скупове у Дрездену и другим њемачким градовима упркос годишњици “Кристалне ноћи”, нацистичког погрома Јевреjа у Њемачкоj. Хиљаде Јевреjа jе убиjено, а њихова имовина уништена у ноћи 9. новембра 1938. године у координисаним акциjама нациста широм Њемачке. Хиљаде људи прикључило се петициjи на интернету да се забрани антиимигрантскоj и антиисламскоj организациjи ПЕГИДИ окупљање на данашњи дан. Група градских званичника покушала jе преко суда да забрани данашње скупове, али без успjеха. Градоначелник Дрездена Дирк Хилберт, члан Слободне демократске партиjе, рекао jе да нема правног основа да се блокира марш ПЕГИДЕ, преноси “Доjче веле”. У Минхену jе почетак скупа заказан за 19.00 на централном

Немачка још увек исплаћује пензије шпанским нацистичким борцима

Недавно jе откривено да Влада Немачке и даље исплаћуjе пензиjе шпанским воjницима коjи су се добровољно борили раме уз раме са нацистима против руских снага током Другог светског рата. Након писменог питања посланика из левичарске партиjе МП Андреjа Хунка, Влада Немачке jе признала да и даље поштуjе споразум постигнут са бившим шпанским диктатором Франциском Франком, коjи jе активно подстицао борце да се придруже нацистичким снагама у борби против Русиjе између 1941. и 1943. године. Део споразума предвиђа да Берлин издваjа више од 107.000 евра годишње за пензиjе преживелих и породица оних коjи су се борили заjедно са нацистима на Источном фронту као део „Плаве дивизиjе“. Споразумом из 1962. године између

Оскрнављен меморијални центар у Берлину

Вандали су оскрнавили споменик совjетским воjницима у Триптауер парку у Берлину – мемориjалном комплексу у коме су сахрањени посмртни остаци више од седам хиљада бораца Црвене армиjе.Оштећена су готово сва слова натписа “Домовина неће заборавити своjе jунаке”. На исти начин оштећена jе и информативна табла на улазу у мемориjални комплекс, наводе руски медиjи. Оваj комплекс jедан jе од три спомен – комплекса посвећених воjницима Црвене армиjе коjи су погинули у бици за Берлин. Остала два су у Тиергартену и у Панкову, коjи jе 2013. године покривен графитима. У бици за Берлин совjетска армиjа има jе око 50.000 погинулих у самом граду и 135.000 у циjелоj источноj Њемачкоj. Извор: Везане виjести:

Писац Захар Прилепин (Фото: Б. Данилов Извор: http://www.novosti.rs)

Русија спасила свијет од фашизма

Писац Захар Прилепин сматра да се Европа боjи Русиjе и да никада неће признати да jе Русиjа спасила свиjет од наjстрашниjе приjетње 20 виjека – фашизма. Он оцjењуjе да су одмах након Другог свjетског рата уложене огромне снаге да се Русиjа уништи те да се машинериjа информативног рата ниjе заустављала све од 1945. године. “Можемо да их разумиjемо, jер jе Русиjа, бранећи се, стизала у европске приjестонице Праг, Берлин, Париз&хеллип; То jоj никада неће заборавити” – наводи Захаров за Спутњик. Он оцjењуjе да утицаj Русиjе на Европу ниjе ништа мањи него Европе на Русиjу и истиче да су Толстоj, Достоjевски, Мусоргски, руски балет веома утицали на свjетску културу. Између осталог,

Помен жртвама Фото: Бета

Београд био један од првих концентрационих логора у Европи?

На чиjоj териториjи jе био логор на Старом саjмишту На отварању семинара о холокаусту за наставнике историjе, 7. октобра 2015, министар науке и технолошког развоjа Срђан Вербић, поновио jе jедну неистину коjа се, под хрватским утицаjем, одавно и свесно пласира у српскоj jавности у намери да се оптуже Милан Недић и Србиjа за учешће у немачком великом злочину над Јевреjима. Ради се, наиме, о тврдњи да jе у Београду био jедан од првих концентрационих логора у Европи. Истине ради, да се подсетимо чињеница коjе jе прихватила историjска наука: На сам дан немачког напада на Југославиjу, 6. априла, Адолф Хитлер jе издао „Опште смернице“ за распарчавање земље. У њима jе немачка

Један од улаза у логор Аушвиц

Наредник из Аушвица може пред суд

Суд у Њемачкоj саопштио jе данас да jе 93-годишњи наредник jединице СС из концентрационог логора Аушвиц способан за суђење. Државни суд у Детмолду саопштио jе да jе љекарским прегледом Раjнхолда Х. утврђено да jе он физички способан да издржи рочишта у траjању од два сата дневно. Презиме оптуженог ниjе обjављено да би се заштитила његова приватност, пренио jе АП. Адвокати одбране имаjу рок од двиjе седмице да доставе одговор на мишљење стручњака. Суд ће потом одлучити да ли ће суђење бити одржано. Раjнхолд Х. оптужен jе да jе био саучесник у убиствима у Аушвицу од jануара 1943. године до jуна 1944. године. Он тврди да jе био додиjељен диjелу логора

Статуа би могла да се нађе у Ташмајданском парку

Споменик хероини Диани Будисављевић

Београд враћа дуг хуманоj Аустриjанки коjа jе из Јасеновца и других логора смрти спасла 12.000 српске деце. Конкурс за идеjно решење биће расписан ове недеље ЗАБОРАВЉЕНА хероина Другог светског рата, Аустриjанка Дианa Будисављевић, коjа jе из Јасеновца и других усташких логора смрти спасла готово 12.000 деце, добиће споменик у Београду! Ова одлука Скупштине града, усвоjена на седници пре неколико дана, нека jе врста епилога акциjе оживљавања сећања на ову хуману и племенити жену, коjу су “Вечерње новости” покренуле пре пет година. Од тада jе кроз сериjу текстова jавност упозната са Дианиним делима, улица на Дедињу носи њено име, Српска православана црква постхумно jу jе одликовала Орденом царице Милице, а ускоро

Споменик црвеноармејцима

Сигурни гробови црвеноармејаца

Градоначелник Крагуjевца Радомир Николић уверава да посмртни остаци неће бити дирани. Комуналаци наjавили да ће прекопавати гробна места за коjе се не плаћа одржавање НИЈЕДАН покоjник неће бити ексхумиран због неплаћене накнаде, а нарочито то неће бити случаj са борцима коjи су дали животе за слободу нашег града – овако jе градоначелник Крагуjевца Радомир Николић данас реаговао на наjаве из ЈКП “Градска гробља” да ће прекопавати гробна места за коjа се више од децениjу не плаћа одржавање. Никола Спасић, в. д. директора предузећа, поменуо да се на том списку од око 1.060 гробних места налазе и гробови црвеноармеjаца коjи су погинули приликом ослобађања Крагуjевца у Другом светском рату. – Док

Тња Савићева

Сви знамо ко је Ана Франк, али да ли сте чули за Тању Савичеву?! Њена потресна прича ће вас расплакати

Скоро да и нема детета на свету коjе не зна ко jе била Ана Франк и шта пише у њеном дневнику. Трагична судбина Јевреjке коjа jе рат провела криjући се на jедном тавану у Амстердаму само да би заjедно са породицом била откривена и послана у логор, дала jе лице милионима безимених жртава и постала планетарно позната. А да ли сте чули за Тању Савичеву? Иако сви знаjу за дневник Ане Франк постоjао jе jош jедан, мање познат документарни запис о немачкоj окупациjи током Другог светског рата, пише портал Виралнова. Иако можда ниjе тако детаљан као Анин, дневник Тање Савичеве ниjе ништа мање моћан! Он и данас служи као подсетник

Београд

БИСТЕ И СПОМЕНИЦИ КРАЉУ АЛЕКСАНДРУ ПРВОМ, ПЕКИЋУ И БУДИСАВЉЕВИЋЕВОЈ

У Београду ће бити постављена спомен-обиљежjа краљу Александру Првом Карађорђевићу, књижевнику Бориславу Пекићу и хуманитарки Диани Будисављевић, одлучила jе Скупштина Града Београда. Биста Краљу Александру Првом биће подигнута у дворишту истоимене Основне школе на Новом Београду, а Борислав Пекић ће добити споменик на Цветном тргу у Његошевоj улици, на Славиjи. Краљ Александр Први до сада ниjе имао споменик и улицу у Београду, а из градске скупштине jе наjављено да ће у будућности бити поднесена инициjатива да и он добиjе споменик. Одлука о подизању споменика Пекићу донесена jе на инициjативу његове породице. Споменик ће бити подигнут средствима Фондациjе “Борислав Пекић” и неће изискивати средства из градског буџета, прениjели су београдски медиjи.

Јерусалимски муфтија Мухамед Амин ел Хусеини и Адолф Хитлер

ЊЕМАЧКА ЈЕ ОДГОВОРНА ЗА ХОЛОКАУСТ

  Њемачка сноси одговорност за холокауст, саопштено jе данас из њемачке владе након што jе израелски премиjер Бењамин Нетањаху приjе посjете Берлину изjавио да jе jерусалимски муфтиjа Мухамед Амин ел Хусеини своjевремено убиjедио Адолфа Хитлера да истриjеби Јевреjе. “Сви Ниjемци знаjу историjу коjа jе довела до раскида са цивилизациjским вриjедностима и изазвала холокауст”, одговорио jе портпарол њемачког канцелара Штефан Заjберт након што jе упитан да прокоментарише изjаву израелског премиjера. “Постоjи добар разлог зашто се то учи у њемачким школама и зашто се никада не смиjе заборавити. И не видим разлог да се наш поглед на историjу треба промиjенити на било коjи начин. Знамо да одговорност за оваj злочин против човjечности

Спомен парк Краљево

Ггодишњица стријељања 2.190 грађана Краљева

У Краљеву jе данас обиљежена годишњица трагичног догађаjа из октобра 1941. године, када jе њемачки окупатор у Другом свjетском рату стриjељао 2.190 цивила – грађана Краљева. Жртвама наjвећег страдања у историjи Краљева служен jе помен и изведен ораториjум “Смрт у октобру”. Цвиjеће и виjенце на хумке стриjељаних положили су њихови потомци, делегациjе града Краљева, Рашког управног округа, Воjске Србиjе, полициjе, борачких организациjа и удружења. Према до сада прикупљеним подацима, 2.190 грађана Краљева стриjељано jе октобра 1941. године у знак одмазде због устаничких активности у околини града. Први таоци узети су 14. октобра, а потом jе у ноћи између 15. и 16. октобра стриjељано 1.736 људи. Касниjе jе jош jедна велика

Најтужнија страница геноцида

Вишедеценијска лицитирања жртвама Јасеновца и стотина других стратишта незапамћених усташких злочина, једна су од најружнијих епизода из времена Титове Југославије ЈЕДНА од најотужнијих страница јасеновачке трагедије свакако је лицитирање бројем жртава, које траје, ево, већ пуних 75 година. Манипулације су најпре започеле саме усташе, које су се још током Другог светског рата хвалиле да у заклале чак милион Срба, Љубо Милош, командант логора у Јасеновцу, говорио је о “пар стотина хиљада људи”, а његов колега фра Мирослав Мајсторовић Филиповић, звани Сотона, помињао је “око пола милијуна Срба”. Један преживели логораш тврдио је да се “број можда креће и до милијун и пол људи”, други да “прелази један милијун”, трећи да

Objeseni_Srbi_na_Terazijama_u_centru_Beograda.jpg

ОБИЉЕЖЕНЕ 74 ГОДИНЕ ОД ЊЕМАЧКИХ ЗЛОЧИНА НАД ЦИВИЛИМА

Полагањем виjенаца и одавањем почасти на Теразиjама, код Споменика обjешеним родољубима, данас су обиљежене 74 године од злочина нацистичких окупационих снага над цивилима у Београду. Обjешени Срби на Теразиjама у центру Београда Државну церемониjу предводио jе државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Драган Поповић, а виjенац jе положио и замjеник градоначелника Београда Андреjа Младеновић. Поповић jе рекао да jе погрешно мислити да jе фашизам коначно побиjеђен 1945. године и да се више неће поjављивати, наводећи да он и данас постоjи и да “ради нешто слично што jе радио и у 20. веку”. Повић jе поручио да jе фашизам велико зло против кога се мора борити,

Улаз у Аушвиц

НЕКАДАШЊИ ЧУВАР ИЗ АУШВИЦА СПОСОБАН ЗА СУЂЕЊЕ

Улаз у логор Аушвиц Тужилаштво из Франкфурта саопштило jе данас да jе некадашњи 92-годишњи чувар концентрационог логора Аушвиц, коjи jе оптужен за саучесништво у убиству, способан за суђење, али да jош ниjе познато када би процес могао почети. Тужилац Фридерике Бух рекла jе да jе некадашњи чувар, чиjе име ниjе обjављено, оптужен да jе био саучесник у страдању 1.075 људи из Берлина, као и Француске и Холандиjе, убиjених у Аушвицу од 1942. до 1943. године, док jе он био чувар. Ниjемац, пориjеклом из Мађарске, добровољно jе приступио jединицама “ес-ес” и дошао jе до чина десетара. Оптужен jе jер jе као чувар помагао у раду Аушвица. Извор: Везане виjести: Аушвиц –

Mjesto_gdje_je_pobijeno_800_crnogorskih_cetnika.jpg

Сећање на крваву голготу!

Обележавање 70. годишњице страдања бораца Југословенске воjске у отаџбини (ЈВуО) на Лиjевче пољу, у Бањалуци и Камнишкоj Бистрици биће одржано од 12. до 14. jуна у Бањалуци, Љубљани, Камнишкоj Бистрици и Разбоjу. Сутра од 19 часова, у просториjама Светосавског омладинског клуба биће одржана промоциjа књиге “Кроз пакао и натраг”, о коjоj ће говорити jереj Драган Груjић, проф. др Радивоjе Керовић и писац и сведок страдања Миро Микетић. Заборављено стратиште Дан касниjе, у Словениjи, биће одржана служба божjа у Цркви Светих Кирила и Методиjа у Љубљани, а у Камнишкоj Бистрици биће освештана капела и одржан помен настрадалим борцима ЈВуО. Заjедничка акциjа више удружења Обележавање седам децениjа од страдања припадника ЈВуО биће

Ante_Pavelic_und_Joachim_von_Ribbentrop.jpg

ЕМИЛ ЧИЋ: Пад и уништење Независне Државе Хрватске најтрагичнији је догађај у хрватској повијести!

Анте Павелић и Јоаким фон Рибентроп Аутор: Емил Чић Најбестијалнији приговор бољшевика јест да је НДХ била фашистичка држава, као да се не може увидјети контекст настанка и као да је комунизам под чијом су заставом клали Хрватску био идеологија која се доказала као боља и најисправнија на свијету: срамна прошлост комунистичких убојица већ се “прославила” у цијелом свијету и до 1939. Академик и  интелектуалац Емил Чић, умјетник је с три факултета и објављених више од десет властитих књига и више од 1000 чланака, амбициозан глазбеник и знанственик. Први је хрватски бечки лаурет за композицију, с три највеће награде коју Беч даје за складање: Наградна стипендија Албан Берг Стифтунга за клавирски концерт,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала