arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Штрбац: Хрватска види трун у туђем оку, а не види балван у свом

Реаговања званичног Загреба на одавање почасти генералу Драгољубу Михаиловићу у Београду и поруке да се тиме урушавају европске вриједности изазивају и сузе и смијех код оних који и површно прате збивања у Хрватској и њен однос према усташтву, рекао је за Срну директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац. Он је нагласио да је наратив који у вези са Михаиловићем ових дана користе Хрвати истовјетан ријечима које годинама користи “Веритас” када указује на свеприсутну рехабилитацију усташтва у тој земљи. – Не знам да ли би плакао или се смијао када то читам. Све што су они написали то годинама ми приписујемо управо Хрватској. Рехабилитација усташтва, подизање споменика декларисаним и осуђеним усташама

Ратни злочин 20. и 21. октобра у Крагујевцу

Прво масовно стрељање грађана у Крагујевцу извршено је 20. октобра 1941. године у 18 часова. Тог дана Немци су извели на стрељање две групе цивила. Сви ухапшеници одведени су у двориште касарне Трећег артиљеријског пука и тамо претресани и одузете су им све личне ствари. Немци су стрељали прво групу од 66 особа, у којој је било највише Јевреја, а потом и групу од 53 особе из затвора, у којој је било талаца и предратних робијаша. Немачке оружане снаге су 20. октобра 1941. године стрељале укупно 119 лица српске и јеврејске националности. Тако је почело. Највеће стрељање грађана у Крагујевцу извршено је 21. октобра 1941. године. Тог дана Немци су

Потресне поруке најближима пре стрељања у Крагујевцу: Збогом, срце, ја данас …

Стрељани Крагујевчани писали су последње поруке својим најближима непосредно пре погубљења, а неке од њиховим последњих речи чувају се у Музеју “21. октобар”. ENGLISH Стрељани Крагујевчани писали су последње поруке својим најближима непосредно пре погубљења, а неке од њиховим последњих речи чувају се у Музеју “21. октобар”. * Гимназијалац Љубиша имао је само 17 година када су га извели пред стрељачки вод, а родитељима је оставио поруку: “Драги тата и мама, поздрав, последњи пут. Љубиша”. Нажалост, његов отац поруку никад није прочитао, јер је и он, што Љубиша није знао, био заробљен и стрељан истог дана. * “Драга Лело, Секо и Бато, куцнуо је задњи час, опростите свом тати. Љуби

У МАСАКРУ УБИЈЕНО ВИШЕ ОД 300 МЕШТАНА КОПАОНИКА: СС дивизија пекла је децу, сакатила жене, запалила цркву са верницима (ФОТО)

ВИШЕ од 300 мештана Криве Реке код Бруса убијено је у масакру, који је историја упамтила под кодним именом операција “Копаоник”. Аутор: С. БАБОВИЋ – НОВОСТИ Тог октобра 1942.године у подкопаоничким селима горели су људи. Када је кренуло ужасно  убијање, припадници СС дивизије “Принц Еуген”, са око 1.500 подунавских Немаца,око 1.000 припадника бугарског 36. пешадијског пука и 300 белогардејаца пекли су, палили, сакатили и стрељали мештане подкопаоничких села. Највише је страдала Крива Река. Најмлађа жртва била је беба Вера (Трифуновић). Поживела је тек месец дана. Најстарији убијени био је Јаблан Мишковић од 80 година. -Сачувало ме је тело мртве мајке, сисао сам два дана и две ноћи – посведочио је

ХОЛОКАУСТ ИЗЛАЗИ ИЗ ПОДРУМА ВАТИКАНА: Теме ће се одразити на будуће односе католика и Јевреја, али и православаца

Улога папе Пија XII, са новооткривеним документима из његовог понтификата у време Другог светског рата и њихов значај за јеврејско-хришћанске односе биће централна тема Међународне конференције на римском Универзитету Грегоријана од 09. до 11. октобра. Пише: ВН Биће то највећи сусрет икада организован по отварању ватиканских архива на захтев папе Фрање, који је упутио марта 2022. године. Говориће историчари и теолози, хришћани и Јевреји, водиће се дијалог између историје и теологије. У седам заседања у три дана изаћи ће на светлост дана и нови документи о понтификату папе Пија XII и њихов значај за откривање истине на тему “папа није знао – папа је знао”. Биће то дијалог о историјским

Позадина убиства краља Александра Карађорђевића: Обавештајац Владета Милићевић је крунски сведок који је знао све о усташама, и не само о њима

Обавештајац Владета Милићевић је у више наврата, континуирано од лета 1934. па све до дана атентата у Марсеју 9. октобра, извештавао Београд о плановима за убиство краља Александра Карађорђевића. „У светским полицијским аналима не постоји ниједан атентат о коме се унапред више знало, а да је, касније, успео!“, рећи ће Милићевић. Његово сведочење о позадини атентата чини га једним крунских сведока тајне историје 20. века. Пише: Драган Бисенић Готово све што знамо о деловању усташког покрета између два рата као и о њиховој улози у убиству краља Александра Карађорђевића које се догодило 9. октобра 1934. дугујемо др Владети Милићевићу, водећој личности међуратне југословенске обавештајне службе. Последњих година, његово име почело је

НА ДАНАШЊИ ДАН ЗАТВОРЕН ЗЛОГЛАСНИ БАЊИЧКИ ЛОГОР: Међу заточеницима једно време били жена Драже Михаиловића и Пашићев унук

На данашњи дан пре 79 година, 4. октобра 1944, последњи затвореник изашао је из злогласног бањичког логора, кроз који је током Другог светског рата прошло око 30.000 људи, а убијено више од 4.200. Пише: В. Црњански Спасојевић Сачувана полицијска евиденција помиње имена 23.697 логораша, али ова бројка није коначна јер на списковима нема целих група за које се зна да су ту биле. Исто тако ни број од око 4.200 ликвидираних, чије је име и презиме евидентирано у бањичким књигама, није коначан.У званичне бројке није урачунато ни око 3.800 људи који су одатле послати у друге логоре у Европи, где су скончали. Нису убележени ни старци који су пуштани тек

Како су Срби чували и сачували Хрватску (ФОТО)

Од граничара у Војној крајини у аустријском царству до партизана у Другом светском рату. Штитећи границе Беча, штитили и границе хрватског народа. У Шестој личкој партизанској дивизији било је чак 96 одсто Срба. Скандал који је не тако давно избио на конференцији у Загребу о несталима лицима, када је помоћник министра хрватских бранитеља Стјепан Сучић изрекао низ увреда на рачун Србије и рекао да све зло у региону долази из Београда, што је приморало Вељка Одаловића, генералног секретара Министарства спољних послова Србије, да напусти овај скуп, по ко зна који пут отвара питање српско-хрватских односа. Хрватска поново гори. Не само по даламатинском кршу. Горе страсти запаљене пре много деценија и

Момчило Павловић: Дан туге и бола Лесковца – 6. септембар 1944.

Морални аспект лежи у несразмери између страдања великог броја цивила и постигнутог војног циља, као и односу победника према жртвама бомбардовања . Мало јe градова у Србији који су у једном дану, за двадесетак минута колико јe трајало бомбардовање од стране савезника тј. Американацa, изгубили толико људских живота, а град претрпео ужасно девастирање, као што је Лесковац 6. септембра 1944. После два тмурна дана када авиони нису имали борбене мисије, тог 6. септембра 1944. изненада су савезнички авиони у мисији бр. 130 засули сунцем окупан град у 12 часова и 18 минута тепих-бомбама са безбедне висине, а ловци митраљирали становнике који су бежали према оближњем Хисару. У трену је град одлетео

Никола Милованчев: Доказана сарадња Хебранга са Гестапоом и усташама

Хебрангова сарадња са немачким окупатором и са усташама била је оповргавана од стране појединих историчара и публициста, што сада више неће бити могуће. У једној хрватској историјској публикацији („Зборник Јанковић“, бр. 4) објављен је, у хрватском преводу, чланак Николе Милованчева „Милан Жугељ и Андрија Хебранг у документима београдског Гестапоа и УДБЕ“. Милованчев у свом раду наводи 19 архивских докумената нацистичке тајне полиције (Гестапо) и југословенске комунистичке УДБЕ. Тa aрхивска грaђa у потпуности разоткрива чињеницу да је Андрија Хебранг, ратни (1942-1944) секретар Комунистичке партије Хрватске, 1942. започео сарадњу са Гестапоом, уз очито знање усташке тајне службе. Документи се односе на случај хапшења у Загребу Андрије Хебранга 1942, након којег је у Бечу ухапшен његов

ЧАСНИ КРСТ У ЧАСТ СТРАДАЛЕ СРПСКЕ ДЕЦЕ КОНАЧНО У НОРВЕШКОЈ ПОСЛЕ 80 ГОДИНА

Завршено је снимање играних сцена за филм ,,33 Анђела”, у Норвешкој. Пише: Ђорђе Бојанић Велику захвалност дугујемо покретачу и директору филма и продуценту Бранку Димовићу Димеском, без њега тешко да би се ова прича о страдању српске деце екранизивала, а цела екипа је ту била само да му помогне у тој намери, коју смо сви желели и од срца радили на том пројекту од националног значаја за сав српски народ. Велики рад, труду, залагање, истраживање и храброст је уложен у овај филм. Да коначно наша мучки страдала деца буду Срби а не интернирци и југословени, а и врло мало, скоро ништа се није знало о страдалој српској деци у Норвешким

КРСТ ИЗ ДОЊЕ ГРАДИНЕ НОСЕ У НОРВЕШКУ: Обележје за 33 српске деце страдале у логорима у Скандинавији

На иницијативу потомака српске деце страдале у логорима у Норвешкој за време Другог светског рата, Бранка Димовића Димеског, књижевника са Косова и Метохије, и др Јоханеса Солберга, теолога из Норвешке, израђен је “Часни крст” који ће из Спомен-подручја Доња Градина кренути пут ове скандинавске земље и биће постављен у спомен-парку у Трондхајму, на Видовдан. ФОТО: Снима екрана Пише: Ј. Стојковић На гробљу у овом граду почивају српски логораши уморени у норвешким логорима, а међу њима и страдала српска деца, о чијој судбини се снима документарни филм “33 анђела” у норвешко-српској продукцији. Екипа филма снимиће у Доњој Градини и ово својеврсно одавање поште страдалој деци и постављење “Часног крста” у Норвешкој.

Камничке сузе потомака црногорских четника: Опрости, Милоше, опрости!

Кренеш и стигнеш! А не знаш ни зашто си кренуо и куда даље? Али знаш да даље не можеш и да си стигао гдје треба. И гдје си требао давно да дођеш, да се сабереш, да узмеш даха и схватиш да даље не можеш и да нема смисла ићи даље. Није било смисла ни што си дошао, али када си већ ту, ваља да знаш да нема већег бесмисла, а ни смисла што си стигао и што си се усудио да опростиш – себи и другима! Пише: Иван Милошевић Знао сам да имам обевезу према капетану Југословенске војске у отаџбини, Милошу Станојевом Милошевићу, да кренем и стигнем у Словенију и

Удружење ,,Открићемо истину – Душан Никлановић“ из Будве организује посјету стратишту у Словенији – Камничка Бистрица

На мјесту стратишта, у суботу 17. јуна, служиће се Света Литургија са парастосом за покој душа свих оних којима се ни дан данас не зна ни гроба ни мрамора. Словеначко крваво пролеће, како најчешће називају брутална убиства на десетине хиљада антикомуниста, који су се нашли 1945. на сјеверу бивше Југославије у намјери да напусте њене границе. Удружење „Открићемо истину“ из Будве, се годинама бави судбином око 20.000 мушкараца, жена и дјеце, који су се нашли у словеначким шумама, у намјери да се придруже Енглезима, а већина њих је нашла смрт током маја, јуна и јула 1945. године. У мјесту Камничка Бистрица, само у једној од више гробница затрпано је око 3.500

Раде Црногорац: Кад се Пива на небо селила

7. јуна 1943, на дан Обретења главе Светог Јована Крститеља, у пивском селу Дола, десио се један од најстравичнијих злочина. Припадници фолксдојчерске Принц Еуген Дивизије, говорила је званична историја, рафалима су покосили 522 житеља овог краја, а међу њима и 109 дјеце. Смрт су сијали низ цијело пивско племе, тако да је живо спаљено, у селима и катунима или бачено низ литице, више од 1 260 невиних људи, жена, дјеце и стараца. У сливу Комарнице, Пиве и Таре, између Дурмитора, Маглића, Власуље, Голије и Војника, окружено Гацком, Голијом, Шипачном и Дробњацима, простире се старо херцеговачко племе Пива. Пива је српском роду дала низ знаменитих личности, међу којима се, поријеклом из

“Судњи час” у Смедереву у Другом светском рату: катастрофа пуна тајни

Који је узрок мистериозне експлозије након које је Смедерево названо српском Хирошимом и колико је заиста жртава које је изазвала. Покушавајући да помогне мајци да припреми ручак од мало намирница које је имала на располагању тог 5. јуна 1941. године у приземној кућици на ободу београдског насеља Звездара, близу данашње Волгине улице, 12-годишња Даринка Максимовић препала се када је њен дом затресао земљотрес од кога су из креденца попадале шољице и тањири. Било је 14 сати и 14 минута, дан је био врућ, а Београђане, још увек шокиране од снажног бомбардовања града неколико месеци раније и окупације која је уследила, додатно је уплашило подрхтавање тла. „Е, само нам је још

cirina-kuca.jpg

Душан Ј. Басташић: Шта ученици у Србији (не)уче о страдању Срба у Другом свјетском рату

Дванаест минута у читавом данашњем основно-школском образовању у Србији, посвећено је теми НДХ, Покољу, карактеру почињеног злочина, мјестима злочина, средствима и начину почињења злочина, жртвама, злочинцима и посљедицама злочина. (Напомена уредника: Овај прилог је први пут објављен 21. маја 2020.) Пандемијско зло које нас је снашло, условило је ученике да наставу прате путем интернета или на ТВ екранима. Тако су и њихови родитељи добили прилику да поред увида у школске уџбенике, сазнају шта њихова дјеца уче иза затворених врата учионица. Ученици осмих разреда основних школа у Србији, 06. априла су на РТС-у из предмета историја, пратили предавање наставнице Бојане Стевановић на тему: Други светски рат – ратна стварност и страдања.

Ноћ у којој је ватра прогутала књиге „ненемачког духа“

Пре тачно девет деценија, немачки нацисти приредили су у Берлину прво масовно и ритуално спаљивање књига. Манифестација је отпочела увече, 10. маја 1933. године. Исте ноћи, немачки студенти организовали су бакљаде у више градова и универзитетских центара. Присутне је својим говором, под насловом „Не, моралној декаденцији и искварености“, подстицао министар пропаганде Јозеф Гебелс. Великој манифестацији на тадашњем тргу Опернплац (Трг опере, који је касније преименован у Бебелплац), у центру Берлина, присуствовало је око 40.000 људи, а на ломачи је горело око 25.000 књига. Атмосфера приликом спаљивања је била помпезна. Многи студенти су били одевени у СС униформе. Церемонија је укључивала музику и плес. Спаљиване су све књиге које су сматране

Ниш је у Другом светском рату бомбардован чак 67 пута

Ниш је у Другом светском рату бомбардован 67 пута у периоду од 1941. до 1944. године. Бомбардовали су га Немци, Англоамериканци и једанпут Црвена армија. Прво бомбардовање било је 6. априла 1941. године налетом немачких авиона. Тада је оборен један немачки „месершмит 109”, а пилот је заробљен. Након уласка Немаца у Ниш, град су почели да бомбардују Англоамериканци пристигли из база у јужној Италији. Њихови примарни циљеви били су бомбардовање нафтоносних постројења у Румунији, а кад су били лоши метеоролошки услови, резервни циљеви били су српски градови: Ниш, Лесковац, Београд… Бомбардовања Ниша почела су 20. октобра 1943. године. Тог дана је 40 четворомотораца у 13 часова бомбардовало железничку инфраструктуру у

Бојанић: КРВАВИ БЕОГРАДСКИ ВАСКРС… “ПРИЈАТЕЉСКО“ РАЗАРАЊЕ СРБИЈЕ

Бомбардовања Београда априла 1944. била су изузетно разорна, разорниjа од немачких ваздушних напада на Београд 6. априла 1941. године, на самом почетку Другог свjетског рата у Југославиjи. Пре 78. год на Васкрс,  16.04.1944. године „Савезничка авијација“ је починила стравичан злочин бомбардовањем Београда на први дан Васкрса. Бомбардовање је настављено и на други дан Васкрс 17.04.1944. године. У та два паклена дана срушене су Теразије, оштећени сви мостови на Сави и Дунаву, главну Железничку станицу, железнике станице у Топчидеру и Раковици, , палату „Албанија“, Пошту број 2, Технички факултет, Вајфертову пивару, Студентски дом, Бајлонијеву пијацу, разорено је и прво београдско породилиште, страдале су неколико породиља са тек рођеним бебама, уништене су болнице, дечији домови. Разорене и уништене су

Сремски фронт као стратиште српске младежи

Најтежа и најдужа операција Народноослободилачке војске Југославије. Најодговорнији за огромне жртве они који су командовали – Тито, Дапчевић, Нађ и Јовановић  Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ; Аутор: ИВАН МИЛАДИНОВИЋ; април 2019. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Већ вековима градимо кућу “на стази слонова” – рекао је једном приликом Емир Кустурица, и додао да не спадамо у оне срећне народе чија историја је духовита и лака, оперетска једночинка. Наша је тешка драма у којој један крвави

Заборављени злочин у Сиригу

Мађарски војници су на данашњи дан, 13. априла 1941. године, стрељали 111 мештана Сирига.То се сматра првим масовним стрељањем цивила на територији тадашње Kраљевине Југославије у Другом светском рату. Пише Иван Негришорац Кад се догодио први организовани геноцидни чин над Србима у Другом светском рату? Тешко је разумети зашто се о злочину у бачком селу Сиригу 13. априла 1941. у широким круговима тако мало зна, те како то да овај догађај није унесен у строго пробрану агенду обележавања српских цивилних стратишта. О томе су, дакако, знали понешто историчари који су се бавили Другим светским ратом на територији Југославије, а посебно Војводине. О овом догађају писано је махом у склопу неких

Пилот Ђорђе – Ђоко Путица

Пилот Ђорђе – Ђоко Путица: Херцеговац који је бомбардовао Трећи рајх

„Теретна жељезничка станица (Грац) је испод мене. Дижем се на 300 метара и дајем знак извиђачу. За неколико секунди ће одбацити бомбе. Сада! Прва бомба је треснула међу вагоне, друга на сплет пружних скретница – отворио се велики кратер… Трећа бомба је порушила двоспратно жељезничко складиште, иза чега се нагло дижем у оштром заокрету изнад димних експлозија бомби. Четврта бомба је одлетела преко крова складишта, чију експлозију нисам видео услед пењућег заокрета. Ван себе сам од одушевљења. Успело ми је! Бомбардовао сам Трећи рајх! То вам је за Београд!…“ (из записа пилота Карла Мурка) Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА Аутор: Милан Путица НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став

Полетјели из Бање Луке: Дан када смо бомбардовали Рајх

Већина наших читалаца зна да је 6.4.1941. године без објаве рата бомбардован Београд. Да ли су због дискредитације Југословенске Краљевске Војске скриване херојске акције Краљевског ваздухопловства? Извор: ФРОНТАЛ – април 06, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства 37613 Шестог априла, у 6:30 ујутру, без објаве рата, силе Трећег рајха су напале Краљевину Југославију. Њихове ваздушне снаге су бомбардовале

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА НА ЛИЈЕВЧЕ ПОЉУ: „Четничко Косово“ у свијести српског народа Херцеговине

6. aприла 1945. године у борбама у Лијевче Пољу страдало је језгро херцеговачких четника на челу са својим командантом Милорадом Поповићем. Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА Аутор: Милан Никчевић, април 06, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Оно што је Зидани Мост, Кочевски Рог и Похорје у свијести националног народа Црне Горе то је Лијевче Поље, „четничко Косово“ у свијести српског народа Херцеговине – симбол трагичног страдања дубоко урезан у душу и колективно памћење, „збирно

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала