Objava na Tviteru da je u zadarskoj Gradskoj biblioteci izložena slika ratnog zločinca Slobodana Praljka, izazvala je je niz zanimljivih komentara. Pravu poplavu komentara izazvao je izvesni Gordan Duhaček, kada je na svom Tviter nalogu obelodanio kako se u Gradskoj biblioteci u Zadru može videti ulje na platnu koje prikazuje trenutak kada osuđeni ratni zločinac Slobodan Praljak ispija otrov u haškoj sudnici. Prema njegovim navodima, autorka ovog dela je slikarka Sonja Butić Davidof, a posebnu pažnju onih koji su komentarisali ovu objavu izazvala je činjenica da je na slici istaknuta i marka monitora i to pogrešno napisana. Među komentarima ističu se oni koji su konstatovali da je u pitanju „mrtva

“Dokumenta”, zagrebački Centar za suočavanje sa prošlošću, prozivaju hrvatski državni vrh da pogoduje nacionalističim strujama svojom “linijom manjeg otpora, stalnim veličanjem rata, kao i propuštanjem primjerenog pamćenja svih stradalih”. Na taj način, državni vrh doprinosi stvaranju atmosfere u kojoj policija smije odustati od podnošenja prekršajne prijave zbog pozdrava “Za dom spremni!” u Glini. “Dokumenta” su uputila otvoreno pismo hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću i predsjedniku Kolindi Grabar Kitarović u kojem ukazuju na verbalno nasilje nad licima koja žele da se kroz suočavanje sa prošlošću i procesuiranje zločina i kažnjavanje njihovih počinilaca izgradi više demokratsko društvo. “Osuđujemo prijetnje novinaru Dragi Pilselu kojima je neposredni povod bila konferencija za medije posvećena sjećanju na

Kapetan Ariljskog bataljona u bici 23. avgusta 1876. sprečio prodor Turaka u dolinu Moravice. Braćo! Ovo je strašno, ovo je žalosno što mi učinismo! Napustismo Čemernicu, tu vratnicu naše otadžbine, odakle Turke nikad ne možemo isterati. Zato ja, braćo, idem natrag, idem da poginem pod Čemernicom, to volim više nego da me žene nazivaju kukavicom. Ko hoće, neka pođe sa mnom, da povratimo Čemernicu! Ovim rečima se 22. avgusta 1876. godine kapetan Jevrem Vukosavljević, komandant Ariljskog bataljona, dobrovoljac iz Rusije, obratio svojim borcima, kada se morao povući iz šanca sa Čemernice na Preseku u borbama Javorskog rata, u kojima je Užička brigada drugog poziva, posle izgubljene Kalipoljske bitke, sprečavala prodor

Ejup Ganić, nekadašnji saradnik Alije Izetbegovića i nalogodavac masakra u Dobrovoljačkoj, kaže da ideje o nezavisnosti Republike Srpske podstiču slične stavove u Sandžaku, Vojvodini i na jugu Srbije. Bosna i Hercegovina je zemlja koja ima šansu da preživi iz nekoliko razloga. Značajan broj ljudi nema gde da ode, a i oni Srbi koji su protiv zajedničke zemlje dobro znaju kakva je bila sudbina lidera Srba iz Knina ili s Kosova. Gde su oni sada? Nema ih. Ovako o budućnosti BiH u intervjuu hrvatskom “Globusu” govori Ejup Ganić, jedan od najbližih saradnika bošnjačkog lidera Alije Izetbegovića tokom rata i jedan od krivaca za zločin u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. Komentarišući ideje