arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Злочин и казна бањалучког стожерника (10): Девет дана суђења Гутићу, Неђелском и Билогривићу

Коначно, дана 25. децембра 1946. године, под бројем Е:1181/46, окружни јавни тужилац Вељко Ђорђевић упутио је Окружном суду у Бањалуци оптужницу којом за недјела квалификована по Закону о кривичним дјелима против народа и државе терети Виктора Гутића, Феликса Неђелског и Николе Билогривића. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 11. децембра 2017. године. Да бисмо разумјели наставак приче, потребно се осврнути на правни контекст. Наиме, према измјенама и допунама поменутог закона, које су донесене 16. јула 1946., у “нарочито важним случајевима судиће у првом и посљедњем степену за кривична дјела из члана 2 овог закона врховни судови народних република по предлогу јавног тужиоца републике”.

Злочин и казна бањалучког стожерника (9): Комунисти ангажовани у истрагама о Гутићу

Упоредо са саслушањима главних осумњичених и њиховим суочавањима, радило се на сакупљању изјава оштећеника и документарног доказног материјала. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра 2017. године. Уз полицију, судове и органе Тужилаштва, ангажоване су паралелно и организације Комунистичке партије Југославије, чији су људи у институцијама подстицани на одређену координисану активност. Окружни комитет за Бањалуку 1. јула 1946. писао је свим среским и мјесним комитетима: „У најкраће вријеме треба да буде изведен пред Народни Суд ратни злочинац и народни непријатељ злогласни др Виктор Гутић, организатор и руководилац масовних терористичких мјера и масовног покоља Срба Босанске Крајине у години 1941.“ Ради што успјешније

Злочин и казна бањалучког стожерника (8): Стожерник Гутић пред исљедницима

Оно што фељтон Здравка Кукрике чини занимљивим је мноштво појединости за које можемо да претпоставимо да потичу из интервјуа са исљедником, према фељтону капетаном Удбе. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра 2017. године. Како другачије објаснити детаљан контекст, споредне ликове и визуелно-психолошке нијансе: малу просторију на спрату Џинића куће, радне столове исљедника и дактилографкиње, слике Тита и Ранковића изнад њене главе и столицу за осумњиченог на другој страни собе. Првог дана саслушања, када је Гутић издиктирао своју биографију, упамћене су и опаске из којих су се назирале основне црте његове одбране: дозвољава да су га „ту и тамо доводили у незгодне

Бекство 12. фебруара 1942. год… логор Црвени крст и Бубањ

Приредио Ђорђе Бојанић После априлске катастрофе и уласка Немаца у Ниш, 9. априла 1941. године, почела су хапшења талаца. Са ширењем устанка и јачањем отпора указала се потреба немаца за стварањем једног затвора у коме би били сконцентрисани сви затвореници. Због тога је Гестапо формирао логор Црвени крст. Логор се налазио на периферији града, у непосредној близини Фабрике дувана и Железничке станице Црвени крст (па је и сам логор незванично по њој назван Логор на Црвеном крсту). Главна логорска зграда са помоћним објектима подигнута је 1930.године и до рата је служила као војни магацин. Ту своју функцију задржала је до септембарских дана 1941.године када су је Немци опљачкали и адаптирали за концентрациони логор. Логор се

Злочин и казна бањалучког стожерника (7): Кривична одговорност поджупана Неђелског

Феликс Неђелски (ориг. Ниедзиелски) рођен је у Бањалуци 1912. године из брака пољског досељеника и православке из Вараждина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра 2017. године. Изразито активан у крижарској организацији, постао је њен предсједник за бањалучки регион 1937. године, да би након стицања дипломе правних наука у Загребу, 1940. постао предсједником Великог крижарског братства. Док се Виктор Гутић у вријеме капитулације Краљевине Југославије према регрутном распореду налазио у Бихаћу, Неђелски је од Хрватског усташког надзора упућен да до доласка стожерника организује нову власт у Бањалуци. Током рата је обављао функције замјеника стожерника у Бањалуци, поджупана у Тузли и Бањалуци, поджупана

Злочин и казна бањалучког стожерника (6): Кривична одговорност жупника Билогривића

Окружно јавно тужилаштво (ОЈТ) Бањалука је предмет истраге против Виктора Гутића отворило 21. маја 1946. на основу пријаве ЗК за БиХ од 14. маја. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 14. новембра 2017. године. Записници исљеђивања у које је Милан Вукмановић имао увида и које смо објавили у књизи “Усташки стожер за Босанску Крајину: Студија Милана Вукмановића и избор из грађе” (Бањалука 2017), односе се на двије етапе саслушања: прва од 4. до 22. јуна, а друга од 9. до 22. септембра 1946. године. Према уписнику истрага ОЈТ, истражни затвор од стране тужиоца одређен је тек 3. новембра, што се поклапа са до

Александар Ђорђић – најмлађа жртва муслиманског терора у Зворнику

Данас се навршава тачно 26 година од како су муслимански екстремисти из зворничких и сребреничких села заувек прекинули живот дечака Александра Ђорђића. Александар је имао само годину и по дана када је убијен а за овај злочин до данас нико није одговарао. У периоду од 1992. до 1995. муслимански агресори и екстремисти – припадници злочиначке тзв. Армије БиХ убили су више од 1100 грађана Зворника. Међу жртвама је велики број жена и стараца а убијено је и 21 дете српске националности. Спаљено је више од 30 српских села и заселака а порушене су и демолиране готово све православне цркве али и сеоска гробља. 10. фебруара 1993. муслимански злочинци су на врло окрутан и

Злочин и казна бањалучког стожерника (5): Британци изручују Виктора Гутића

Дана 20. децембра 1945. године у београдским дневним новинама “Борба” и “Политика” објављена су саопштења Државне комисије за испитивање злочина окупатора и њихових помагача (ДК) којима се југословенска јавност обавјештавала како “усташки џелат др Виктор Гутић слободно се шета по Венецији”. Уз илустрацију са већ поменутом фотографијом, читаоци су могли сазнати сљедеће: Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 6.новембра 2017. године. “Комисија је утврдила, да се Др. Виктор Гутић налази у Италији. За то постоје непобитни докази, па чак и фотографија, на којој се види Гутић како као туриста храни голубове на Марковом тргу у Венецији. Ипак до сада Гутић још није предан

Злочин и казна бањалучког стожерника (4): Гутић ухваћен у Венецији

Прича о хватању Виктора Гутића у Венецији већ је прерасла у својеврсну легенду. Оно што са сигурношћу можемо тврдити је да верзија по којој је Гутић тајно киднапован од стране југословенских обавјештајаца није тачна. Једноставно, сви материјални докази говоре другачије. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. децембра   2017. године. Ипак, дио већ познате приче који је тачан, односи се на тврдњу да је Гутића у Венецији запазио управо један бањалучки Јевреј, који се у Италији затекао као бјегунац од холокауста. Ради се, наиме, о Моску Кабиљу, предратном архивару у Врбаској финансијској дирекцији, који је из Бањалуке избјегао у Сплит, гдје је прибављао

Освајање слободе оружјем и уставом

У спомен на два важна догађаја – народни збор у селу Орашцу на којем је донета одлука о подизању Првог српског устанка (1804) и доношење првог српског устава (1835) – 15. фебруар се обележава као Дан државности „Којекуде, ја сам љут и прек човек. Ако неко не послуша и ако пође у страну ја ћу тога да убијем, а којега ухватим у издаји тога ћу да обесим и на страшне муке да ударим. Бојим се да ћете ме замрзети и сваки на своју страну вући, па онда од нас ништа неће бити….“ Овим речима се, према сачуваним изворима, Карађорђе обратио окупљеним кнезовима и народним старешинама на збору у Марићевића јарузи,

Злочин и казна бањалучког стожерника (3): Комисије прикупљале доказе против Гутића

Свједочења понављају суштински исти третман: маргинализацију, застрашивање, пљачку, хапшење и на крају протјеривање или убиство. Систематизовано насиље подмазивано је сталним контрибуцијама базираним на пљачки свега, од готовог новца, преко покретних ствари свих врста, до самих некретнина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 24.  октобра 2017. године. Под велом осовинске окупације, двоцифрен број предратних бањалучких усташа, једне посве маргиналне групе, умножио се на мноштво послушника, већином из реда лумпенског олоша, који су у ратној драми видјели, поред некажњеног садистичког иживљавања својих патолошких фрустрација, до тада незамисливе могућности материјалног богаћења. Сет нове врсте доказа почео се састављати од оног тренутка када је, умјесто од жртве,

Злочин и казна бањалучког стожерника (2): Завјереници господари живота и смрти

Власт коју је Виктор Гутић посједовао као стожерник за подручје бивше Врбаске бановине ослањала се, са једне стране, на преузети државни апарат, а са друге, на пирамидалну структуру усташког покрета, чији су људи прожели све поре друштвеног живота. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 18.  октобра 2017. године. Гутић и његови најближи сарадници чинили су један завјеренички форум, који је, иако неформалан, кроз тајне састанке иза затворених врата одлучивао о животу и смрти становника Босанске Крајине. Све о чему се одлучивало на том форуму провођено је у дјело путем нижих усташких структура. У повратку на питање доказа примјећујемо да, као што је обично

Усташки позив православцима да се прикључе СС „(Ханџар) дивизији“

„Већ су се бројни МУСЛИМАНИ и КАТОЛИЦИ јавили у СС-дивизију. Сада је ред на вама, ПРАВОСЛАВЦИ, да се покажете јесте ли добри Бошњаци, јесте ли за ред и мир, за очување својих кућа и својих живота од свих непријатеља! На страни најбоље војске свиета бит ћете сви ви онда борци за ВАШ НАРОД, ВАШУ ВЈЕРУ И ЗА ВАШУ ЛИЈЕПУ БОСАНСКУ ДОМОВИНУ! Јер наша добровољачка СС-дивизија са постројбама редарства и оружничтва бит ће постројена на завичајном тлу и остат ће у Босни! Ви ћете добити најбоље оружје, најбољу храну и најбољу опрему као и достатну плаћу! ВАШЕ ОБИТЕЉИ БИТ ЋЕ ИЗДАШНО ПОДПОМОГНУТЕ ТАКО, ДА СЕ ВИ НЕЋЕТЕ ВИШЕ ЗА ЊИХ ТРЕБАТИ

Понижавања великих српских војсковођа

Узлети и страдалаштва славних војвода Радомира Путника и Петра Бојовића. Судбине војника чији су животи повезани са историјом Србије. Путник сазнао од благајника да је смењен. Бојовић таљигама пребачен на Ново гробље Крф, децембар 1915. године по старом календару. Српска влада на челу са Николом Пашићем и престолонаследником Александром Карађорђевићем је неумољива. У насталој атмосфери међусобног оптуживања ко је крив за трагични исход ратовања и Албанску голготу, да би се прикрило неразумно одбијање Лондонског уговора и посвећеност стварања заједничке државе троименог народа, сва одговорност је пребачена на војну команду. Наравно, на челу са начелником штаба Врховне команде, војводом Радомиром Путником. Човек који је дванаест и по година био министар војске

Никола Тесла

Никола Тесла: Био сам и вазда остајем само Србин и ништа више

„У вама гледам ја младо Српство, које има да ради на општем задатку свију Срба. Ви сте будућност Српства. Ја сам – као што видите и чујете – остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви, и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свијету“ Теслино порекло и име нису били спорни ни 1931. године када је био на насловној страни Тајма. Али, с времена на време, у јавности, српској и хрватској, појавило би се нешто чиме би они мање стручни покушали да поткрепе своје тврдње о томе да је велики проналазач био подједнако поносан на „своје српско порекло и

Свети Сава

Шта отац да каже сину или Савиндански разговор

Отац, ако жели да му син остане Србин и да олиста, процвета и плод донесе, треба да му открије тајну Србије. Када се Милош Црњански враћао у Југославију из лондонског изгнанства, свратио је да поправи зубе код србског емигранта у Немачкој Добривија Томића, чијег су оца ни кривог ни дужног убили комунисти у Бољевцу чим су узели власт. Црњански је разговарао са Добривојевим сином Душаном, који је још био дечак. Питао га је шта је он – Србин или Немац. Дечак је одговорио да је Србин. „Е, онда ти неће бити лако“, закључио је Црњански. То ми пада на памет на Савиндан 2016, док размишљам о судбини овог напаћеног народа,

Споменик деди хероју нашли после 100 година

Мирослава Б. Каћурић, из Сан Дијега, стигла на Кајмакчалан да се поклони пред хумком храброг претка. Читав век је породица Ђуре Каћурића веровала да је он положио живот у бици на Церу 1914. СКОПЉЕ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Ђура Каћурић, ковач Седмог пука славне српске војске, часно је положио свој живот у крвавим окршајима битке за Кајмакчалан, пред тријумфални пробој и победоносни крај Великог рата. Сахрањен је на малом, давно заборављеном војничком гробљу у некадашњем селу Петалино, подно врлетне планине Ниџе у Македонији. Век од његове погибије, у дану подсећања на 99-годишњицу пробоја Солунског фронта, пред пронађеним гробом поклонила му се унука Мирослава, која је тим поводом стигла са другог

Мајка Сокоа (Фото: Ј. Губелић)

Фотографија туге: Српска мајка је сваки дан спремала ручак за сина са фронта, али га није дочекала

Ово је мајка Сока из Прњавора. Жена са лицем туге. Мајка која чека сина. Старица која се нада. Она која се не предаје. Мајка која умире у нади. Сока. Храбра и усамљена. Таква је укратко и била. Избораног лица, отупелих очију. Уморна од чекања. Пуна надања свакога дана чекала је да се син Живадин врати са Кајмакчалана. Веровала је да ће доћи и када се последњи војник вратио са фронта. Сваке ноћи, клечећи испред кандила, молила је Бога да јој чува и врати храниоца. Чекала је мајка сина да се јави. У тој вери је и умрла. Када је први комшија из Прњавора дошао да јој јави да је син

Јовановић

Војислав бјежао у Хрвоја

За само двије године /1992. и 1993./ у само једном хрватском граду Осијеку 1.236 особа промијенило је име и презиме и, мада нема званичних појашњења, основано се претпостаља да се радило о Србима. И двадесет година касније, 2012. и 2013. године промјену имена у Осијеку затражило је 416 особа. Како наводе хрватски портали, деведесетих година није било угодно бити Србин у Хрватској и долазило је до масовних промјена личних података и покрштавања. “Телеграм” наводи свједочење дугогодишњег културног радника из града на истоку Хрватске који је морао да промијени име деветогодишњем сину, јер је био изложен неиздрживом притиску вршњака, као и увредама. “Тјешили смо га, али кад је након неколико дана

Брчко: Убице троје Драганића траже се преко две деценије

Ни после 26 година није решено убиство троје Драганића у Брђанима код Коњица. Имена убица позната Тужилаштву БиХ, али нико досад није оптужен Пише: Марко Драганић У ноћи између 26. и 27. јануара навршило се 26 година како су у својој кући у Брђанима ратне 1993. године из ватреног оружја убијени Бошко (72) и његове снахе Милица (39) и Биљана (38) Драганић. Какву је крваву драму преживљавало троје Драганића у кући Бошковог старијег сина Рајка (млађи Недељко, супруг Милице, убијен је крајем маја 1992. у Брадини) знају само њихове убице, које су за босанскохерцеговачко правосуђе и 26 година после тог убиства почињеног из националистичких побуда, још увек непознате. Како нам

Jos_nisu_procesuirani_mnogi_ratni_zlocini_nad_Srbima.jpg

Шљепице из Ислама Грчког

Ислам Грчки је било велико и богато равнокотарско село са претежно српским живљем и само неколико хрватских породица. Почетком 1993. године, у овом селу је живело 197 српских породица са 976 душа. Живео је ту и Јован Шљепица са супругом Тонком, синовима Здравком и Војиславом и кћерком Бранком, док му се кћер Марија пре рата удала за Јусупа, Хрвата из суседног села Ислама Латинског, и живела је у Задру. Здравко је био тешки бубрежни болесник и војно неспособан, док је Војислав био ангажован у СВК. Синови нису били ожењени, а Бранка је била још девојчурак. Тако је било док хрватска војска 22. јануара 1993. није извршила агресију на Равне Котаре.

Злочин на Малом Алану

Масакр над Србима се догодио на планини Велебит, на локацији Мали Алан, 22. јануара 1993. године, када су усташе мучиле, заклале и мучки убиле 22 особе српске националности, од којих и једну медицинску сестру. Српски камиони су тада упали у замку између две базе УНПРОФОР-а, базе на Матрасу-Свети Рок и Малог Алана. Осам српских војника је успело да се извуче из заседе и преживи, а њих 22 су заробљена и зверски масакрирана. Усташе су им тада препречиле једини пут којим би могли да изађу, а после тога су заузели и везе комуникације и преко њих јавили српским војницима да на Малом Алану има рањеника. У замку је тада упала група од око 30

Сахрана убијених српских војника

Злочин над Србима на Велебиту „Слушали смо крике наших сабораца“

„Једва смо их препознали“ На идентификацији 22 страдалих српски војника, Веселиновић је препознао око 10 убијених, док 12 није препознао јер су били масакрирани. – Довезени су у врећама Унпрофора у Грачац у Дом здравља. Неки нису могли да присуствују иденфикацији. Неки су били рањени и живи мучени, па су их препознавали по каишу или сату. Други су били заклани, а убијали су их крамповима и лопатама – каже Веселиновић. Тужилаштво за ратне злочине, почев од 2011. године, прикупљало је информације, доказе и податке у вези са масакром на Велебиту, на превоју Мали Aлан, у селима Кијане и другим, који су почињени у акцији „Масленица 93“, када је убијено неколико

Усташе одводе Србе на Банији 1942.

Годишњица: Убиства Срба и паљевине у усташкој офанзиви на Банију

Усташко-домобранске снаге Независне Државе Хрватске /НДХ/ извеле су од 22. до 30. јануара 1942. године офанзиву на слободну територију између Костајнице и Петриње на Банији, подсјећају из Удружења “Јадовно”. Овим снагама командовао је пуковник Иван Мрак. Убиства, хапшења, пљачке и паљевине вршене су у селима Свињица, Старо Село, Јабуковац, Млиноге, Јошавица и Комоговина. На основу расположивих података није могуће установити тачан број убијених становника ових села. Већина становника успјела је побјећи на Шамарицу уочи и за вријеме напада. Према подацима служби НДХ, у овом периоду усташе и домобрани су опљачкали и попалили Комоговину, Зрилић, Горњу Пастушу, Доњу Пастушу и Раковац побивши, према властитом признању, 70 до 100 жена, дјеце и

Видео: “Споменик” – филм Мике Антића о Новосадској рацији

Писац и новинар Мирослав Мика Антић пре 50 година снимио је документарни филм о Новосадској рацији под називом “Споменик”. Овај документарац се и после пет деценија сматра можда једним од најбољих документованих сведочења о злогласној рацији, али и о томе како су преживели у годинама после живели са сећањима на овај трагичан догађај. Иначе, у време снимања овог документарца није било државних и црквених комеморација и помена, а Новосађани су тада самоиницијативно одлазили на обалу реке и палили свеће. Није било ни споменика на Кеју жртава рације. Тај споменик ће тек 1971. године бити постављен, док су плоче са именима преко 1.200 убијених постављене почетком 1992. године. Извор: 021.рс Везане вијести:

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала