На Борак Брду код Новог Горажда јуче је откривен  и освештан споменик подигнут у знак сјећања на петоро Срба које су 22. маја 1992. године на кућном прагу убили припадници Армије БиХ.Предсједник Одбора породица погинулих бораца Борачке организације Ново Горажде Бошко Дроца рекао је да су преживјелим мјештанима, родбини и организацијама које се баве истрживањем злочина над Србима познати починиоци и наредбодавци овог злодјела, које правосуђе БиХ није процесуирало. “Позивамо правосудне институције да починиоце овог злочина, као и осталих бројних злочина на Србима на подручју Горажда, приведу лицу правде како би жртве коначно имале свој смирај”, истакао је Дроца. Он је додао да се не смију заборавити жртве које су

Српски академик и политичар Јован Рашковић (Книн, 5. јул 1929 – Београд, 28. јул 1992), умро је прије тачно двије деценије. Прерано преминули, свјетски угледни психијатар и неуропсихијатар, оставио је дубок траг у медицвинској науци, и у крајишкој, као и цјелокупној српској политици трагичних деведесетих година. Остао је савјест времена, што успијева само ријеткима. Јован Рашковић, син книнског адвоката Душана Рашковића (каснијег судије Врховног  суда Хрватске) и мајке Славке, из велепосједничке породице Лукавац, рођене у Тепљуху код Дрниша, живио је у Книну до почетка Другог свјетског рата. Тада га је отац, чију су главу уцијениле нове усташке власти (прогласиле су га „четничко-комунистичким вођом“), склонио у манастир Крка код Кистања а потом