arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Томислав Карамарко

Карамарко: Ћирилица неће бити приоритет

20. January 2016.

Враћање ћирилице у хрватско школство свакако неће бити приоритет нове владе, поручио је данас на свом Фејсбук профилу шеф ХДЗ-а Томислав Карамарко. “Немам ништа против да ћирилица буде изборни предмет ономе ко то хоће, али то свакако није реформска мјера”, написао је Карамарко реагујући на иницијативу ректора Загребачког универзитета, највећег у Хрватској, Дамира Бораса. Карамарко је истакао да ће се нова хрватска влада засад концентрисати на реформе у привредном, финансијском и социјалном сектору. “Спремни смо за спровођење реформи, али не и за оне које би могле довести до нових трошкова или слабљења хрватског националног јединства и територијалне цјеловитости. Према томе, за сад ћемо се концентрирати на реформе у привредном, финансијском

Одштета породицама жртава

Одштета породицама жртава ратних злочина у Сиску

19. January 2016.

Хрватска би требало да исплати милионске износе одштете породицама жртвама ратних злочина у Сиску, за које је, по командној одговорности, осуђен ратни замјеник начелника Полицијске управе Сисак Владимир Миланковић, јављају хрватски медији. Миланковић је осуђен на осам година затвора због смрти 23 сисачка цивила и једног ратног заробљеника у 1991, те незаконито притварање и мучење десетак цивила, али му је Врховни суд Хрватске касније повећао казну на 10 година затвора. Општински суд у Сиску је 15. јануара пресудио да Хрватска мора исплатити укупно 86.000 евра за три члана породице Станка Мартиновића, кога су из његове куће у Новом Селу, недалеко Сиска, 23. септембра 1991. одвела четворица униформисаних лица. Нестанак и

Ћирилица

Ректор Универзитета у Загребу: Ћирилица је „старохрватско писмо“ и било би лепо да је поново у настави

19. January 2016.

На Универзитету у Загребу, пре свега на Филолошком факултету, већ дуже време се расправља о враћању ћирилице у наставу, а ректор Дамир Борас каже да су то “старохрватска писма”, те би било лепо поново их видети у настави. Уверен да ће у стручној јавности многи мислити исто, Борас је за загребачки “Јутарњи лист” рекао да би ћирилицу требало вратити у школе, а да би глагољицу требало понудити као изборни предмет. Давор Дукић, редовни професор Одсека за кроатистику – Катедре за старију хрватску књижевност, наводи два разлога због којих би било добро учити ћирилицу. “На ћирилици имамо низ старих текстова, а познавање тога писма помаже учењу руског језика. Други је разлог

Владика Иларион Алфејев

Свеци могу бити само људи који су оставили свијетло сјећање

19. January 2016.

Шеф дипломатије Московске патријаршије владика Иларион Алфејев оцијенио је да би било правилно да се као свеци прослављају људи који су иза себе свима оставили свијетло сјећање и нагласио да ни Српска ни Руска, као ниједна од осталих православних цркава не може утицати на процесе канонизације које спроводи Римокатоличка црква. Алфејев је у интервјуу за “Политику”, који ће у цијелости бити објављен 24. јануара, говорећи о процесу канонизације хрватског кардинала Алојзија Степинца, рекао да жели да вјерује у конструктивне резултате предстојећег дијалога Српске православне цркве и Ватикана о том питању и да ће “мишљење српске браће бити саслушано”. “Слажем се са мишљењем које су више пута изнијели патријарх српски Иринеј

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима. ФОТО: Пребиловци село на интернету.

Изложба „Пребиловци“ у Бањалуци 19. јануара у Банском Двору

19. January 2016.

Изложба „Пребиловци“, коjа свjедочи о злочину усташа 1941. године када су убили 850 од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, биће отворена у уторак 19. јануара у 19 часова у галерији Банског Двора у Бањалуци . Према истраживању jапанског листа „Асахи шимбун“, Пребиловци представљаjу наjстрадалниjе село у Другом свjетском рату у Европи. На отварању иложбе говориће предсjедник Управног одбора Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура и Душан Ј. Басташић, предсjедник Удружења грађана „Јадовно 1941“, коjе jе инициjатор и уз Културни центар Новог Сада носилац овог проjекта. Присутнима ће се обратити и аутори изложбе, Драгослав Илић и Предраг Лозо. Изложба jе до сада била постављена у Новом Саду, Београду

Јосиф Висарионович Стаљин

Стаљину расте популарност

19. January 2016.

Истраживање показује да Руси цене владаре који умеју да штите националне интересе ПОПУЛАРНОСТ некадашњег совјетског лидера Јосифа Висарионовича Стаљина, који је умро пре скоро 63 године, достигла је највиши ниво у последњих 10 година. Социолози тврде да су на то утицали повратак Крима матици и рат у Сирији. Најновије испитивање „Левада центра“ показало је да 34 одсто грађана Русије, без обзира на то какве грешке приписују Стаљину, оцењује да је „под његовим руководством СССР био победник у великом отаџбинском рату“. Председник Русије Владимир Путин у више наврата је истицао да рат против фашизма није добио Стаљин, већ народ Совјетског Савеза који је дао огромне жртве. Петина становника Русије и даље

Представљена нова едиција „Свети Немањићи“

19. January 2016.

Нова едиција књига “Свети Немањићи” у издању “Светигоре” и “Вечерњих новости” представљена је јуце у београдском “Медија центру” у присуству митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Ријеч је о осам занимљиво написаних и богато илустрованих биографија чланова династије Немањић, која је дала највећи допринос српској држави и народу – биографијама Светог Саве, Симеона Мироточивог, краљева Владислава, Драгутина, Стефана Дечанског, Милутина, Стефана Првовенчаног и царева Уроша и Душана. Владика Амфилохије рекао је да је ова едиција један од поклона Митрополије црногорско-приморске поводом девет стотина година од оснивања Српске православне цркве, а тиме и “уграђивања нашег у свесаборни храм нашег народа, који је никао и расте у центру Београда /храм Светог Саве/”. Владика је истакао

Предсједник Србије Томислав Николић

У Београду обиљежено сто година од Мојковачке битке

19. January 2016.

У Београду је синоћ обиљежено 100 година од Мојковачке битке у којој је малобројнија Црногорска војска у Првом свјетском рату зауставила аустроугарску офанзиву и омогућила повлачење Српске војске преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније ка Крфу. Свечана академија под називом “100 година од Мојковачке битке” одржана је у Сава центру, у присуству црквених великодостојника, представника власти и Војске Србије, те јавних личности Србије, Републике Српске и Црне Горе. Академији су присуствовали Његова светост патријарх српски Иринеј, Његово високо преосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије, специјални изасланик предсједника Србије начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, принц Александар Карађорђевић, те Јанко Вукотић, унук славног сердар Јанка из Мојковачке битке.

Мирa Бићанић

Мира Бићанић, професорица православне гимназије у Загребу: Ђаке нам каменују затуцани вршњаци

18. January 2016.

ЗАГРЕБ – Ученике и ученице Српске православне опште гимназије Кантакузина Катарина Бранковић у Загребу вршњаци из сусједне струковне школе каменују, вербално их провоцирају и малтретирају. Описани инциденти догађају се од кад је Српска православна гимназија преселила у нову зграду на Светом Духу. О овим инцидентима јавност је први пут имала прилику чути концем прошле године, кад је забиљежен посљедњи случај каменовања. Није то био први такав напад. За досадашње инциденте јавност није имала прилику чути, јер управа Српске православне школе из разумљивих разлога није жељела такву врсту позорности. О раду ове школе, о њезином оснивању и начину дјеловања те о нападима којима су изложени њезини ђаци разговарали смо са професорицом

Мајор Милан Тепић

Петорица српских Леонида

18. January 2016.

Њихове смрти су доказ да је у животу човека најважније како ће издржати последњу борбу и какав ће се у њој показати. Јер како тада буде умро, тако ће се и за вечност родити.  Ко чува живот свој изгубиће га; а ко изгуби живот свој Мене ради, наћи ће га. (Мат. 10, 29). Славна хеленска историја оставила је човечанству богато наслеђе, велики број књига, уметничких дела, грађевина, али и успомену на велике људе, хероје и славне битке. Један од најславнијих међу старогрчким херојима био је спартански краљ Леонида, који је са три стотине својих ратника остао до краја у Термопилским кланцима у тродневној бици против далеко бројнијег азијатског освајача. Док

Живко Ј Дамњановић

100 година од великог рата: Живко ’тео пос’о, краљ дао и кућу

18. January 2016.

Преци Живка Ј. Дамњановића доселили су се у Мачву крајем 18. века из ваљевског села Котешице. Фамилију је у село Глушци довео Живков прадеда Дамњан Илић, познатији као Дамњан Котешинац, јунак у чувеном боју на Чокешини, који се десио на Лазареву суботу, 28. априла 1804. године. Иза Дамњана остао је син Милан, а у доба књаза Милоша, кад се усталише презимена, постао је Дамњановић. Миланов син Јаков војевао је у српско-турским ратовима 1876–1878. године и српском-бугарском 1885. године. Јаков је пошао у рат оставивши жену Јелицу са сином Живком од годину дана. После ратова рађала су им се деца, а у животу осташе Петар, познати мачвански зидар – чији је

Вилијам Вокер

Нa месту злочина: Креатор „случаја Рачак“ у Дечанима и пљује по Србима!

18. January 2016.

Режисер случаја „Рачак“ у Дечанима је на годишњицу тог догађаја поновио да је „масакр“ у том селу само један од примера окрутности и варварства српских снага на Косову 1999. године. Вилијам Вокер, некадашњи изасланик верификационе мисије ОЕБС–а на Косову, који је фингирао хуманитарну катастрофу у селу Рачак, што је био непосредни повод за бомбардовање СРЈ, поново је на Косову. Овај пут у својству госта и то у Дечанима где су му поводом 17 година од догађаја у Рачку (15. јануар 1999.) албанске власти уручиле две награде — „Награду народног хероја Шкељзена Харадинаја“ и „Награду захвалности града“. Вокер је поново говорио о догађају из Рачака, оценивши да је „масакр у том

Мирослав Лазански

Мирослав Лазански: Ако Хрватска добије оружје, Србија ће ући у савез са Русијом!

17. January 2016.

Ако Вашингтон испоручи Загребу ракете земља-земља домета од 300 километара Србија ће морати да набави од Русије адекватно противоружје. Ту дилеме више нема, иако ће то Србију коштати мање, или више пара. Ако се Америка одлучи на такав корак, јер без политичке сагласности САД Хрватска не може добити те ракете, онда је то јасна америчка политичка и војна порука Београду. У том случају претпостављам да ће и оном делу политичке елите у Србији који сматра да су нам Американци искрени пријатељи илузије нестати. Не можете стално гласати против Србије, повлачити потезе против Србије, узети део територије Србије, а уједно тврдити да сте пријатељ Србије. То је или потцењивање здраве памети

Сутра свечана академија поводом 100 година Мојковачке битке

17. January 2016.

У Београду ће сутра бити обиљежено 100 година од Мојковачке битке, у којој је малобројнија Црногорска војска у Првом свјетском рату зауставила аустроугарску офанзиву и омогућила повлачење Српске војске ка Јадранском мору. Свечана академија под називом “100 година од Мојковачке битке” биће организована у Центру “Сава”, а присуствоваће највиши државни званичници и црквени великодостојници. Академији ће, како је најављено, присуствовати предсједник Србије Томислав Николић, Његова светост патријарх српски Иринеј и Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који ће се и обратити присутнима. На свечаности ће премијерно бити емитовано девет играних сцена које су посебно снимане поводом јубилеја по сценарију Радослава Павловића, у режији Марка Маринковића, а биће приказан документарни филм по

Ко се плаши мртвог краља

17. January 2016.

Зашто се и данас крије права истина о убиству Александра Карађорђевића. Европски архиви недоступни за истраживаче, који би да реше мистерију марсељског злочина ПОЛИТИЧКА позадина атентата на југословенског суверена, 9. октобра 1934. године, остала је велика непознаница. Интерес европских сила да се не инсистира на откривању ко је заправо био организатор овог крвавог догађаја, у контексту распореда снага с почетка тридесетих година прошлог века, може бити лако схваћен и објашњен. Међутим, нејасно је и необјашњиво зашто су поједини европски архиви, и то они у којима би се, по свему судећи, пронашао одговор ко су инспиратори и финансијери овог политичког злочина, и у 21. веку затворени и недоступни за историчаре истраживаче.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА