Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Page 569

Саслушана Војинка Павловић о страдању цивила из братуначког села Липеновићи

3. March 2016.

У канцеларији Тужилаштва за ратне злочине БиХ у згради Основног суда у Сребреници данас је о страдању цивила из овог мјеста у јулу 1995. године саслушана свједок Војинка Павловић /67/ из братуначког села Липеновићи код Кравице. Павловићева је дугогодишњи дијабетичар и тешко се креће, али се одазвала на позив Тужилаштва у пратњи сина Војина. Она тврди да је изненађена овим позивом и темом о којој је дала изјаву, јер је цијело вријеме рата провела у Србији гдје се налазила и у јулу 1995. године. “Муслиманске снаге из Сребренице и околних села попалиле су наше село још у мају 1992. године када сам са породицом избјегла у Прњавор код Шапца. У

Линта: Срби у Федерацији БиХ дискриминисани

3. March 2016.

Положај Срба у Федерацији БиХ није добар, јер их надлежне кантоналне и федералне власти дискиминишу, сагласили су се данас замјеник предсједника скупштинског одбора за Србе у дијаспори Миодраг Линта и посланик у Дому народа парламентарне скупштине БиХ Славиша Михајловић. Линта и Михајловић су послије састанка у Скупштини Србије новинарима рекли да је дошло вријеме да се званичне институције Србије и Републике Српске још више укључе у “заштиту” Срба у региону. Линта је оцијенио да званично Сарајево стално говори о мутлиетичности, али да су у сваком кантону доминантни Бошњаци или Хрвати. Он је пренио да је са Михајловићем разговарао о активностима и мјерама да се заустави процес нестајања Срба са тих

Обиљежавање годишњице егзодуса Срба из Сарајева

3. March 2016.

Удружење избјеглих “Срби сарајевске регије” из Братунца у наредна два дана обиљежиће двије деценије од егзодуса Срба из Сарајева након потписивања Дејтонског мировног споразума. Ово удружење окупља избјегле сарајевске Србе који су се населили и живе у Братунцу и Сребреници. Сутра у 19.00 часова у братуначком Културном центру биће одржана академија на којој ће се говорити о страдању сарајевских Срба и подсјетити на голготу кроз коју су прошли приликом исељавања са својих огњишта након 36 одбијених непријатељских офанзива. Не желећи да остану под муслиманском влашћу сарајевски Срби су напустили своја одбрањена вјековна огњишта и имовину кренувши у неизвјесност да би живјели у слободу која им је вриједнија од све имовине.

Брод – Парастос за 48 погинулих српских бораца

3. March 2016.

У мјесној заједници Бродско поље 1, код спомен-обиљежја испред Основне школе “Свети Сава” данас је служен парастос за 48 погинулих српских бораца са подручја ове мјесне заједнице. Прастос је организовала општина Брод у сарадњи са општинском Борачком организацијом. На данашњи дан 1992. године у послијеподневним часовима, преко моста који повезује Брод и Славонски Брод у Хрватској прешао је велики број тешко наоружаних хрватских војника. Први напад је почео поред магистралног пута Брод – Дервента, тачније у Стадионској улици, када су хрватске војне снаге, у сарадњи са 108. бригадом Збора народне гарде заузеле центар града. Истог дана у вечерњим часовима рањен је тадашњи предсједник Извршног одбора Скупштине општине Брод Михајло Сремац.

Ђукић огорчен: Црна Гора предаје генерала Хрватима

2. March 2016.

Власти Црне горе одлучиле о екстрадицији Хрватској некадашњег заменика команданта Српске војске Крајине и официра ЈНА – генерала Борислава Ђукића, због наводних ратних злочина ГЕНЕРАЛ Борислав Ђукић (68), некадашњи заменик команданта Српске војске Крајине и официр ЈНА, наредних дана биће из затвора у Спужу изручен Хратској. Ту одлуку донело је Министарство правде Црне Горе по Интерполовој потерници коју је званични Загреб расписао због наводних његових ратних злочина и рушења бране Перуча. У међувремену су Хрвати проширили оптужницу стављајући му на терет одговорност за убиство цивила у Далмацији. – Када је чуо за одлуку, генерал није могао сакрити горчину, али је све примио достојанствено. Веома сам забринут за његову судбину, јер

Српско друштво у Дубровнику у међуратном периоду

Српски лист “Дубровник”

2. March 2016.

Лист „Дубровник” био је гласник Српске народне странке на Приморју. Најпознатији уредник листа био је Антун Фабрис. Лист је писао о раду Српске Зоре, Савеза српских привредних задруга и оснивању и раду Српских соколских друштава. „Дубровник” је истицао да су дубровачки Срби католици били први у српском народу који су узели за свој програм гесла „брат је мио, које вјере био” и „башка вјера, а башка народност”. Такође је истицао да је то исто проповједао у својим списима још у задњој четврти 18 вијека Доситије Обрадовић, који је поставио српску народну мисао на модерну основу. (1) У листу „Дубровник” писано је о Доситеју Обрадовићу поводом обележавања стогодишњице смрти 1911. Јован

Бијељина: Музеј Семберија – изложба Фото: СРНА

Бијељина: Изложба “Немојте нас заборавити”

2. March 2016.

У Музеју Семберије вечерас је отворена изложба фотографија првог српског ратног фоторепортера Ристе Марјановића, под називом “Немојте нас заборавити”. На око шездесет постављених фотографија приказани су ратни добровољци, страдање Шапца, збјегови по Мачви, Цер, повлачење преко Албаније, пробој Солунског фронта… Један од аутора изложбе Бранислав Станковић, кустос историчар Народног музеја у Шапцу, нагласио је да су ови радови били изложени 1916. године на Савезничкој изложби ратне фотографије у Паризу и на највјернији начин приказали дешавања у тадашњој ратној Србији. Изложба је плод сарадње Српске академије наука и уметности, Народног музеја у Шапцу, Музеја Новог Сада и Војног музеја у Београду и 2014. године била је најпосјећенија изложба у Србији. Изложба

Брчко: Суђење за злочине над српским цивилима 4. априла

2. March 2016.

Основни суд Брчко дистрикта заказао је за 4. април почетак суђења Мирсаду Ахметбашићу за злочине над српским цивилима и ратним заробљеницима. На статусној конференцији, тужилац Радмило Ивановић рекао је да планира позвати 21 свједока и два вјештака, те уложити материјалне доказе, јавио је Бирн. С обзиром на то да су неки од свједока умрли, обољели или су недоступни, Ивановић каже да ће њихови искази бити прочитани. Ахметбашићев бранилац Мирсад Исламовић рекао је да одбрана планира позвати мање од 10 свједока. Ахметбашић је оптужен да је, као припадник 108. бригаде Хрватског вијећа одбране, у више наврата психички и физички злостављао затворене цивиле и ратне заробљенике српске националности које је обезбјеђивао као

Хрвати неће добити гарантована места

2. March 2016.

Мале шансе Србије да испуни захтев хрватске заједнице да јој се омогуће сигурни мандати у парламенту. Наши прописи мањинама нуде природан праг од 15.000 гласова ЗАСАДА не постоје шансе да Хрвати добију загарантована места у Народној скупштини Србије. Ово би, у најкраћем, био одговор власти на захтев Хрватског националног већа у нашој земљи да им се омогуће “резервисани” мандати. Како се процењује, то би отворило и питање мандата за остале националне мањине, што је у овом тренутку технички тешко изводљиво. Посланик и члан међувладине комисије за спровођење споразума о међусобној заштити националних мањина са Хрватском, Александар Чотрић, објашњава да је Србија националним мањинама обезбедила заступљеност у Скупштини кроз позитивну дискриминацију:

Кроз блато до Блатуше

2. March 2016.

Вргинмост – Петнаестак становника еко-села на подручју Блатуше крај Вргинмоста, прилично су забринути, јер су због урушавања моста преко шумског потока, већ десетак дана одвојени од свијета. У случају неке невоље до њих не би могла стићи возила хитне помоћи, полиција или ватрогасци, а како би прибавили основне намирнице, до Вргинмоста морају пјешачити више од сат времена блатњавим шумским путевима. Постоји још један пут за еко село, но он је на неколико мјеста толико дерутан и оштећен да се већ дуго њиме нитко не користи, нити возила њиме могу проћи. Ипак, у овој ситуацији, највећи проблем мјештана овог јединственог насеља нису набавке и куповина у граду, већ одлазак у школу

Документарац о масакру у Двору на Уни враћен на дораду

2. March 2016.

Документарни филм ’15 – минута – Масакр у Двору’ рађен у данско-хрватској копродукцији враћен је на дораду. Наиме, након што је један хрватски бранитељ гледао филм поднио је казнену пријаву. ‘При крају Олује у Двору на Уни побијено је седам психијатријских болесника и хендикепираних људи и није јасно тко је то направио. У близини је било пуно војника свих војски, дански војници су били проматрачи. Група војника која је снимљена у филму како пролази кроз жито 10 минута прије злочина је потписана као Хрватска војска и тиме без икаквих доказа оптужена за злочин. Истраживао сам пуно материјала, ради се о превари – а ту је превару финанцирао ХАВЦ са 250.000

Разговори о изградњи Спомен-подручја “Доња Градина”

2. March 2016.

Делегација Министарства просвјете и културе Републике Српске, предвођена министром Данетом Малешевићем, разговарала је у Бањалуци са Његовим преосвештенством епископом бањалучким Јефремом о пројекту изградње Спомен-подручја “Доња Градина”. На састанку, којем су присуствовали и помоћник министра Милица Котур и директор Секретаријата за вјере Драган Давидовић, није било ријечи о давању било каквог благослова за пројекат меморијалног комплекса који је у изради, саопштено је из Секретаријата за вјере. У саопштењу се наводи да су Малешевић и Котурева упознали владику Јефрема о процедурама, међународном конкурсу, одлуци жирија, о другонаграђеном и трећенаграђеном пројекту, као и о идејном пројекту архитекте Слободана Малдинија. Из Секретаријата додају да је разговарано и о другим питањима која се тичу

Шафхаузер: Срамота ме због наших злочина над Србима (ВИДЕО)

1. March 2016.

Функционер Националног фронта и француски посланик у Европском парламенту Жан-Лик Шафхаузер осудио је подршку коју ЕУ пружа “мафијашкој држави Косово” и нагласио да га је срамота због свих злочина које је Европа урадила Србији, НАТО бомбардовања и отимања дијела територије. “Ако желимо да овај извјештај /о проширењу/ буде фер зашто не спомињемо антисрпске и антиправославне потезе мафијашке државе Косово? Зашто да заборавимо нашу дужност да се сјетимо наше срамоте, злочина које смо починили над српским народом за НАТО пропагнаду, лажне доказе о етничком чишћењу направљеним од стране Њемачке да би се оправдало бомбардовање”, упитао је Шафхаузер. Он је у говору у Европском парламенту нагласио да су сви ти лажни докази

Срамота: Загреб не да Србији конзулат у Книну

1. March 2016.

Већ годинама уназад, још из времена кад је Министарством спољних послова руководио Вук Јеремић, званични Београд тражи од Загреба да му изда дозволу за отварање конзулата у Книну. Одговор из Хрватске, међутим, не стиже пуних осам-девет година. За сада, Србија у овој земљи има три дипломатска представништва – осим амбасаде у Загребу, раде и конзулати у Вуковару и Ријеци. За хрватску страну Книн има велики симболични значај као место на којем је створена нова хрватска држава, док би отварање конзулата, како верују у Београду, поспешило повратак Срба у ове крајеве. Книн, односно Хрватска, међутим, јесте изузетак, један од ретких примера да Београд инсистира на ширењу дипломатске мреже. Наиме, у

Топ-листа ревизиониста

1. March 2016.

‘Новости’ доносе преглед ревизионистичких изјава, публикација и акција: За разлику од осталих чланица Европске уније које кажњавају оне који поричу холокауст, у Хрватској надлежне институције нису реаговале на читав низ појава којима се ‘јавно одобрава, пориче или знатно умањује казнено дјело геноцида, злочин агресије, злочин против човјечности или ратни злочин’ почињен у Другом свјетском рату. Прије неколико недеља суд у Будимпешти условно је на три године затвора осудио Ференца Оросхазија, Мађара који је јавно порицао холокауст. Оросхази је 2012. у јавном говору прочитао одломке из књиге ‘Човјек без судбине’ Имре Кертесза, нобеловца који је преживио холокауст, за које је казао како доказују да се геноцид над Јеврејима није догодио. Због

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Помен жртвама свирепог злочина у селу Чаваш

У селу Чаваш у Поповом пољу служен је парастос за 101 жртву усташког злочина из 1941. године, када су жене, старци и дјеца на свиреп начин убијени и бачени у

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис10.502 жртве

КалендарПокоља

ЈАДОВНО 1941. на друштвеним мрежама

Попис
10.502 жртве

Календар
Покоља