Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Page 568

Нису могли да га убију албански терористи – српски жандарм Славиша Матејић (ФОТО: Курир.рс – Милица Миловановић)

„Оверили” га Шиптари са седам метака: „Мртви“ полицајац Славиша Матејић дочекао пензију!

6. March 2016.

Жандарм Славиша Матејић је 1998. у заседи ОВК рањен са седам метака, један терориста га је ухватио за косу, подигао му главу и „оверио“ га у врат. Сви су били уверени да је погинуо. Припадник нишког одреда Жандармерије Славиша Матејић (46) из Сврљига, који је 28. фебруара 1998. у селу Ликошанима на Космету, у заседи ОВК, погођен са седам метака, дочекао је одлазак у пензију. У нападу на српске полиције тог дана страдала су четворица припадника МУП. Матејић је успео да преживи пуком срећом, а један терориста га је, већ тешко рањеног, „оверио“ метком. После дуготрајног лечења вратио се у службу и радио још 18 година. Матејић и његови другови

Хиљаде сарајевских Срба запалиле свијеће на Малом Зејтинлику

5. March 2016.

20 година од егзодуса Срба сарајевско-романијске регије и 20 година откако су посмртне остатке својих намилијих пренијели на соколачки Мали Зејтинлик гдје почивају земни остаци више од хиљаду бораца Војске Републике Српске. Минуле су двије деценије, а и даље жива болна сјећања на егзодус и живих и мртвих сарајевских Срба. Каменко Пајдаковић погинуо је 8. маја 1992. бранећи кућни праг у сарајевском насељу Жуч, гдје је и сахрањен. Након рата, родитељи дуго нису могли ни да оду на његов гроб. 1997.године мајка Танкоса сама је његове посмртне остатке пренијела на Мали Зејтинлик. – Била сам једина. Морала сам да покажем на ком је мјесту сахрањен. Ја знам како ми је

ВИДЕО: Миле Кекин објавио спот за песму “Ја нисам ваш”

5. March 2016.

Фронтмен загребачког бенда “Хладно пиво” Миле Кекин објавио је спот за песму “Ја нисам ваш”, са снажном политичком поруком која је изазвала различите реакције у Хрватској. “Ја нисам ваш, нисам ваш од главе до пете, ја нисам ваш, моји су добили ’45”, почетни су стихови песме којом је Кекин послао јасну поруку о томе шта мисли о тренутној политичкој ситуацији у Хрватској. Стихови песме “Ја нисам ваш”: “Ја нисам ваш, нисам ваш од главе до пете, Ја нисам ваш, моји су добили ’45., Нисам ваш од главе до пете, нисам ваш цијелим тијелом, Вријеме да се људи сјете да је црно црно, а бијело бијело… Ја нисам ваш, нисам ваш

Савчић: Бројни докази за злочин у “Тузланској колони”

5. March 2016.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић изјавио је данас Срни да за ратне злочине у “Тузланској колони”, када је погинуо најмање 51 војник ЈНА, још нико није одговарао, иако постоје бројни докази. “Ратни злочин у Тузли је почињен, неко је за то одговоран и ту нема никакве дилеме. Проблем је што до сада нико није одговарао за злочин у `Тузланској колони`”, рекао је Савчић. Он је подсјетио да је много Срба осуђено или им се суди без икаквих доказа. “Један од таквих примјера је и оптужница против бившег генерала Војске Републике Српске Новака Ђукића, иако је међународна група балистичара утврдила да је случај `Тузланска капија`, онако како га је

Парастос на братуначком гробљу Фото: ТАНЈУГ

Братунац: Парастос погинулим борцима са сарајевског ратишта

5. March 2016.

У оквиру обиљежавања 20 година од егзодуса Срба из Сарајева, данас ће на братуначком гробљу бити служен парастос, прислужене свијеће за покој душа и окађено 185 гробова погинулих бораца са сарајевског ратишта чији су посмртни остаци пренесени у Братунац приликом егзодуса. У оквиру програма обиљежавања двије деценије од егзодуса сарајевских Срба, у братуначкој кино сали биће приређена монодрама под насловом “Надежда Петровић” коју ће извести глумица Биљана Ђуровић. Удружење расељених “Срби сарајевске регије” из Братунца синоћ је обиљежило 20 година од егзодуса Срба из сарајевских општина након потписивања Дејтонског споразума одржавањем академије под насловом “Егзодус суза-егзодус слободе”. Предсједник овог удружења Видомир Бандука рекао је да је прошло 20 година, али

Јубилеј Кадињаче организују – рачуновође

5. March 2016.

Уместо Народном музеју из Уђица, организација обележавања 75. годишњеице битке на Кадињачи ове године поверена је приватној агенцији „Гелсик”, која је између осталог регистрована и за банкарство и рачуноводствене услуге ОРГАНИЗАЦИЈА обележавања 75. годишњице битке на Кадињачи први пут је ове године поверена приватној агецији “Гелсик”, а не Народном музеју из Ужица. Министарство за рад је овај посао на конкурсу доделило фирми регистрованој између осталог и за банкарство и рачуноводствене услуге. Како каже Никола Гогић, директор Народног музеја, нико им није појаснио критеријуме по којима је одлука донета, с обзиром на то да су они дали најнижу понуду. У Министарству рада одговарају да они годишње организују 24 државне церемоније и

Катедра за мржњу

5. March 2016.

Њима је свака одбрана Срба мржња, српски национализам, фашизам, прилика за обрачун са онима који српске теме, тешке, веома сложене, болне, сагледавају кроз визуру супротну њиховој ГДЕ је граница између права на мишљење и права другог да га то мишљење не угрози. Имамо ли сви иста права? Пре седам дана, на овом месту објавио сам текст на који су неки реаговали с пеном на устима. Ти неки су без значаја, лака роба, али су потегли тешке речи и зато ови редови. Ти неки, који своју политичку идеју (они се све време баве само политиком) темеље на грађанском принципу, на појединцу, у случају текста у “Новостима”, у спомињању Филипа Давида, нису

Зграда у Метку изграђена кроз стамбено збрињавање

Нoвa згрaдa бeз стaнaрa

5. March 2016.

У згрaди кoja je нaпрaвљeнa крoз прoгрaм стaмбeнoг збрињaвaњa у Meтку, живи сaмo jeднa бaкa Нeмa људи, пустoш, ништa сe нe дeшaвa, риjeчи су кoje смo oвих дaнa чули у сeлимa у oкoлици Гoспићa. Читлук, Пoчитeљ, Meдaк, Oрницe, Moгoрић и Врeбaц су сeлa кoja нoсe вeлики диo хистoриje личкe рeгиje, a дaнaс су пoлупрaзнa. У сaмoм цeнтру Meткa нaилaзимo нa стaмбeну згрaду кoja je нaпрaвљeнa крoз прoгрaм стaмбeнoг збрињaвaњa, aли у њoj живи сaмo jeднa бaкa, a oстaли стaнaри су нeгдje дaлeкo, кaкo нaм гoвoрe риjeтки мjeштaни кoje смo зaтeкли. Испрeд згрaдe сe нaлaзи jeдaн кoнтejнeр кojи je пoстaвљeн зa oткуп гљивa. Испрeд згрaдe je и тaблa зa сeлo Пoчитeљ

Братунац: Обиљежено 20 година од егзодуса Срба

4. March 2016.

Удружење расељених “Срби сарајевске регије” из Братунца вечерас је обиљежило 20 година од егзодуса Срба из сарајевских општина након потписивања Дејтонског споразума одржавањем академије под насловом “Егзодус суза-егзодус слободе”. Предсједник овог удружења Видомир Бандука рекао је да је прошло 20 година, али сјећања на те тешке, тужне и ружне дане не блиједе и судионици имају осјећај као да се то јуче догађало. – Нисмо жељели да будемо грађани другог реда, оставили смо вјековна огњишта и све што су генерације наших предака стварале и кренули за слободом која нема цијену – истакао је Бандука. Он је истакао да многи сарајевски Срби још тешко живе, да немају ријешено стамбено питање и запослење,

Јуришић ослобођен отужби

4. March 2016.

Апелациони суд у Београду правоснажно је ослободио Илију Јуришића оптужби за ратни злочин јер није било доказа да је наредио напад на колону војника ЈНА која се повлачила из Тузле у мају 1992. године, објављено је данас на сајту тог суда. Овом одлуком поништена је првостепена пресуда Одјељења за ратне злочине Вишег суда у Београду којом је Јуришић био осуђен на 12 година затвора. У образложењу Апелационог суда наводи се да је првостепени суд пресуду донио на основу погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због чега би ова пресуда морала да буде укинута, али како је у овом предмету првостепена пресуда већ укидана, Апелациони суд био је обавезан да сам

Бранитеље боли истина о масакру

4. March 2016.

У Хрватској се протеклих дана не стишава бура у вези с данским документарним филмом „15 минута – Масакр у Двору“, који говори о једном од најбруталнијих злочина у време хрватске офанзиве „Олуја“, кад је убијено девет штићеника психијатријске установе. Злочин за који нико није одговарао. Филм у Хрватској није приказан, али они који су га видели, пре свега представници бранитеља, сматрају га антихрватским. Посебно су изнервирани због чињенице да је Хрватски аудио-визуелни центар (ХАВЦ) са 250.000 куна (нешто мање од 33.000 евра) суфинансирао пројекат који, како сматрају, има за циљ да одговорност данског батаљона Унпрофора који није спречио злочин, пребаци на хрватску војску. Филм је после учешћа на фестивалу премијерно

Пријатељи и саборци на сахрани Владе Петровића Чиче

Пронашао тело брата и 300 несталих Срба

4. March 2016.

Сахрањен Владо Петровић, борац за истину о страдању Срба. Открио две гробнице, у Стогу, са 17 обезглављених тела ПРЊАВОР – На православном гробљу Шушњари у Добоју, у уторак после подне, у присуству више стотина грађана из готово свих крајева Српске, сахрањен је Владо Петровић Чича (57), командант 2. батаљона легендарне 4. озренско-возућке бригаде. Чича је постао познат и као послератни доказани хуманиста у тражењу несталих Срба и велики борац за правду и истину о страдању нашег народа. Изненада је преминуо у Добоју, где је и живео, оставивши супругу, браћу, сестре…. Заједно са саборцима био је пример јунаштва у одбрани Озрена и Возуће у протеклом рату, познатије као “Српски Стаљинград” и

Обиљежавање годишњице егзодуса Срба из Сарајева

4. March 2016.

Удружење избјеглих “Срби сарајевске регије” из Братунца обиљежиће данас и сутра двије деценије од егзодуса Срба из Сарајева након потписивања Дејтонског мировног споразума. Ово удружење окупља избјегле сарајевске Србе који су се населили и живе у Братунцу и Сребреници. У братуначком Културном центру данас у 19.00 часова биће одржана академија на којој ће се говорити о страдању сарајевских Срба и подсјетити на голготу кроз коју су прошли приликом исељавања са својих огњишта након 36 одбијених непријатељских офанзива. Не желећи да остану под муслиманском влашћу сарајевски Срби су напустили своја одбрањена вјековна огњишта и имовину кренувши у неизвјесност да би живјели у слободи која им је вриједнија од све имовине. Осим

Дане Чанковић: Ко и зашто нас анестезира?

3. March 2016.

Миломир Марић у телевизијској емисији Ћирилица, 8.2.2016. године, у тренутку када његов гост Александар Дорин отвара своју књигу о страдању Срба у Сребреници, да фотографијом покаже гледаоцима ужасно страдање Срба, каже строгим гласом: „Затвори књигу.“ Алексанар, гости у студију, па сигурно и многи гледаоци као да су били трауматизовани. Нико од гостију да упита Марића зашто да затвори књигу, зашто да се не прикаже и страдање Срба, зашто да се не прикаже истина, без обзира колико је трагична и болна, и можда баш због тога. Миломир Марић можда је још и међу храбријима који износе у јавност истину о српском страдању. Тада се сјетих своје изјаве од прије више година

Свесоколски слет у Београду 1930.

3. March 2016.

После увођења шестојануарске диктатуре 1929. краљ Александар донео је 5. децембра 1929. закон о оснивању „Савеза Сокола Краљевине Југославије”. Тим поводом одржана је изванредна главна скупштина Југословенског Соколског Савеза којој су присуствовали делегати свих соколских жупа. На скупштини донет је закључак да ЈСС ступи у нову организацију „Савез Сокола Краљевине Југославије”. На ванредној седници Савеза Славенског Соколства примљен је „Савез Сокола Краљевине Југославије”. (1) У таквим приликама одржан је свесоколски слет у Београду 1930. На иницијативу београдске радио станице и заузимањем старешине Соколског друштва Суботица Косте Петровића, соколи у Суботици приредили су прво радио-вече у Југославији 1930, које је преношено преко радио станица у Београду, Загребу и Љубљани. Ненад Ројић

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Помен жртвама свирепог злочина у селу Чаваш

У селу Чаваш у Поповом пољу служен је парастос за 101 жртву усташког злочина из 1941. године, када су жене, старци и дјеца на свиреп начин убијени и бачени у

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис10.502 жртве

КалендарПокоља

ЈАДОВНО 1941. на друштвеним мрежама

Попис
10.502 жртве

Календар
Покоља