arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Сремски фронт - архива (www.wikipedia.org)

Сјећање на страдале у пробоју Сремског фронта

На данашњи дан навршава се 71 година од пробоја Сремског фронта који је означио окончање Другог свјетског рата на територији Србије. Пуних 175 дана, од 21. октобра 1944. до 12. априла 1945. године, вођена је рововска битка у којој је са обје стране учествовало око 250.000 војника. Уз јединице Југословенске армије, учествовале су и трупе Црвене и бугарске Народне армије, као и бригада “Италија”. У тешким и крвавим борбама, на снијегу и вјетру, погинуло је око 13.500 југословенских војника, углавном младића из Србије и Црне Горе, 1.100 припадника Црвене армије, 630 припадника бугарске Народне армије и 163 Италијана из састава југословенских јединица. На страни непријатеља, који су се борили уз

Хрватска: Три комеморације у Јасеновцу

Сада је већ извјесно да ће ове године у Јасеновцу бити одржане три комеморације, јавља Танјуг. Предсједник Савеза антифашистичких бораца Хрватске (САБХ) Фрањо Хабулин потврдио да ће тај савез комеморацију одржати 24. априла. “САБХ неће присуствовати званичној комеморацији у Јасеновцу, већ смо донијели одлуку да ћемо комеморацију одржати 24. априла”, рекао је Хабулин за Н1, која подсјећа да представници јеврејских општина у Јасеновац иду 15., а хрватска влада 22. априла. “Нама ће се придружити, како сада ствари стоје, Српско народно вијеће и многа удружења и организације цивилног друштва, као и странке које његују антифашистичко опредјељење. Бићемо заједно 24. априла у 10 сати у Јасеновцу. Одаћемо почаст жртвама логора и положићемо

У Дaрувaру с 1.429 припaдникa српскe зajeдницe, тeк je чeтвeрo учeникa Foto: Joвицa Дрoбњaк

Сaми сeби нajвeћи прoблeм

Учeњe српскoг jeзикa и културe ниje сe институциoнaлизирaлo чaк нити у грaдским срeдинaмa кoje сe мoгу пoхвaлити мултикултурaлнoшћу и oтвoрeнoшћу кao штo су Зaгрeб, Риjeкa и Пулa Oбрaзoвaњe српскe зajeдницe у грaдским срeдинaмa никaкo дa сe мaкнe сa мртвe тoчкe. Иaкo су првa искуствa прaктичнoг Ц мoдeлa, oднoснo учeњa српскoг jeзикa и културe пoзнaтa joш oд рaтнe 1993. пo српским eнклaвaмa у Гoрскoм кoтaру, њeгoвa примjeнa oстaлa je скoрo нeпoзнaтa у урбaним, хрвaтским шкoлaмa. Иaкo у грaдским срeдинaмa, мнoгe нaциoнaлнe мaњинe, мeђу кojимa Чeси, Aлбaнци, Maђaри, чaк и Maкeдoнци, a o Taлиjaнимa и дa нe гoвoримo, имajу нaстaву нa мaтeрињeм jeзику, српскa зajeдницa joш увиjeк сe зa тo свoje прaвo

Владика Григорије

Херцеговачке реке и херцеговачке сузе

Владика Григорије, специјално за „Политику”, пише о свом детињству, односу према животу, смрти и светлости васкрсења У дјетињству нисам волио гробља. Ниједно дијете их не воли. Увијек би ме обузимала блага језа када бих пролазио поред њих. Прво које сам видио било је оно у нестварном мјесту мог рођења. Кажем нестварном, јер и данас, када год некога одведем на Планиницу – имам утисак да сам га извео из стварности, а чини ми се да и тај неко осјећа исто. И ви који читате ово, када бисте случајно отишли тамо, све што би обухватио ваш поглед чинило би вам се управо тако – нестварно. Једина сурова реалност било је гробље. Смјештено

Бајлонијева пијаца после једног од налета савезничких авиона

Србија је пала на колена

Од 1. до 7. септембра 1944, над Србијом и Црном Гором била су 1.973 борбена лета. ДОК су Београд и многи други градови Србије видали ране и сахрањивали своје најрођеније, енглески и амерички “савезници и ослободиоци” настављали су свој крвави пир. На њиховој мети опет се, по шести пут, нашао већ одавно ојађени Ниш. Овог пута још подмуклије него раније, кад је град био на спавању. Између 2.20 и 3 часа по поноћи Енглези и Американци су 9. јуна 1944. на Ниш бацили близу 400 бомби. На спавању је побијено неколико десетина Нишлија. Два дана касније, 11. јуна у 9 часова, западни “савезници” обрушавају се на Смедерево. На град је

Тихомир Орешковић

За Орешковића Степинац доказ

У специјалној изјави за хрватску јавност премијер Тихомир Орешковић као главни аргумент да је Јасеновац „највећа љага за Хрватску“ понудио је сведочанство Алојзија Степинца ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА У специјалној изјави за хрватску јавност премијер Тихомир Орешковић као главни аргумент да је Јасеновац „највећа љага за Хрватску“ понудио је сведочанство Алојзија Степинца. ”Хрватска влада и ја лично осуђујемо злочине почињене од стране усташког режима. Дан сећања је 22. април а и одавања почасти невиним жртвама логора Јасеновац, за којег је и блажени кардинал Степинац утврдио да је био „највећа љага“ за Хрватску”. Уплитање Алојзија Степинца у све реакције око не доласка Јевреја, Срба и хрватских антифашиста на званичну комеморацију у Јасеновац

Споменик жртвама тзв. велеиздајничког процеса на гробљу "Свети Пантелија" Фото: СРНА

Не заборавити жртве велеиздајничког процеса

У бањалучком велеиздајничком процесу страдало је више од 150 омладинаца, средњошколаца, интелектуалаца и свештеника јер су жељели слободу за српски народ и то не смије бити заборављено, речено је синоћ у Бањалуци на јавној трибини. Поводом 100 година од бањалучког велеиздајничког процеса, најважнијег момента за историју Бањалуке у Првом свјетском рату, синоћ је у Бањалуци одржана јавна трибина. Бањалучки велеиздајнички процес почео је новембра 1915. године, а завршен је у априлу 1916. године и вођен је против тадашње српске интелектуалне елите. Група младих људи окупљена око удружења Колегијум интелектум, одлучила је да обиљежи стогодишњицу од почетка и завршетка чувеног велеиздајничког процеса у Бањалуци. Предсједник овог удружења, Марко Ромић, рекао је

Басташић: Процес деусташизације Хрватске није никад ни почео

За разлику од њемачког друштва, које је након Другог свјетског рата прошло процес денацификације и никоме у Њемачкој администрацији не пада на памет да васкрсава поздрав “Зиг хајл”, у Хрватској процес деусташизације никада није ни почео, па не чуди да се тамо усташки поздрав “За дом спремни” све чешће чује, изјавио је предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Ј. Басташић. “Ако се зна да је почетком деведестих управо усташка дијаспора дала младој хрватској држави министра одбране Гојка Шушка, финансирала набавку оружја и дала многе добровољце за `чишћење` Срба из Хрватске, а `врховник` Фрањо Туђман као монету увео `куну`, `здругове`, `бојовнике`, `сатнике`, `самокријесе` и још много тога из заоставштине Анте Павелића, не

Томислав Карамарко (Фото: N. REBERŠAK/NL)

Јутарњи: Карамарко да оде у Јасеновац и клекне

Јутарњи лист је позвао лидера ХДЗ Томислава Карамарка, који је Хрватима поручио да заједно одају почаст жртвама Јасеновца, да најприје оде у Јасеновац и клекне. Загребачки дневник је навео да потпредсједник Владе Хрватске најприје оде у Јасеновац и клекне, па тек онда може да позве Јевреје и Србе да му се придруже. “Они су одувијек тамо. Ваш се долазак тек очекује”, поручује коментатор Јутарњег Јелена Ловрић. У тексту се наводи да мантра о осуди “свих тоталитаризама”, која се с врха државе сада понавља, власти служи само као маскирна кошуља. Умјесто јасне осуде све присутнијег усташлука и његова претварања у мејнстрим, они се, као, дистанцирају од свих тоталитаризама, наводи лист и

Миодраг Линта (Фото: Оксана Тоскић)Фото: ТАНЈУГ

Линта: Хрватска да покаже јасан однос према усташком режиму

Влада Хрватске треба да покаже јасан однос према усташком режиму тако што ће хрватском парламенту предложити усвајање декларације о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата, сматра предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта. Линта у саопштењу наводи да Влада Хрватске треба да донесе одлуку да се обиљеже сва мјеста страдања цивилних жртава током Другог свјетског рата пригодним спомен-обиљежјима и обнови више од три хиљаде срушених споменика борцима Народно-ослободилачке борбе и жртвама усташког режима. У саопштењу се оцјењује да Влада Хрватске није спремна да јасно каже да је НДХ била фашистичка творевина, да су усташе највеће зло и срамота у историји хрватског народа, као

Фото: Gettyimages

“Хрватска приказана као мочвара најцрњег фашизма”

Документарац приказан на немачко-француској телевизији Арте Хрватској наноси, нажалост, сасвим заслужену срамоту приказујући је као мочвару најцрњег фашизма. То пише загребачки Јутарњи лист. Реч је о документарном филму “Rechts, zwo, drei – driftet Europa ab” (Десно, два, три – камо ће отплутати Европа?) насловљеном по пионирској корачници из периода ДДР-а. Главни фокус филма је на Немачкој, али су за екипу Арте најјезивији и визуелно најживописнији пример десног екстремизма у данашњој Европи – они хрватски. Хрватској је, пише овај загребачки дневник, посвећена цела последња трећина филма, која је визуелно најшокантнија и драматуршки ударна. Хрватском се, наиме, филм почиње бавити у последњој трећини. Хрватска је у филму представљена као туристички рај за

Рогатица:Зграда за 14 породица погинулих бораца и РВИ Фото: РТРС

Рогатица: Завршена зграда за 14 породица погинулих бораца и РВИ (ВИДЕО)

Завршетком зграде од 14 станова, у Рогатици се приводи крају Програм стамбеног збрињавања породица погинулих бораца и РВИ до четврте категорије. Изградњу 12 станова финансирала је Влада Републике Српске, а општина уз неопходну инфраструктуру и пројектну документацију обезбиједила је средства за изградњу два стана. Укупна вриједност пројекта је 413 хиљада марака, од чега је општина издвојила 100 хиљада марака. Општинској администрацији и борачкој организацији обратило се још 60 борачких породица са захтјевима да им се кроз нову владину уредбу додијеле станови или новчана средстава. Ранијом куповином зграде од 30 станова и додјелом неповратних новчаних средстава, збринут је већи дио борачке популације. Усељењем у нову зграду биће стамбено збринути сви који

Вишеград се сјећа руских добровољаца

У Дому културе у Вишеграду вечерас ће бити одржана Свечана академија поводом Дана руских добровољаца и 23 године од погибије руских добровољаца у посљедњем отаџбинском рату. У програму Свечане академије учествоваће Љуба Манасијевић који ће извести најљепше српске изворне пјесме, потврђено је Срни у Борачкој организацији Вишеград. На академији ће бити присутни представници кабинета предсједника Републике Српске, републичке и општинске Борачке организације, Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, Удружења српско-руског пријатељства, те друга владина и невладина удружења из Русије, Србије и Републике Српске. Програм Свечане академије почиње у 20.00 часова. У Вишеграду ће сутра бити обиљежен Дан руских добровољаца који је уврштен у календар значајних историјских догађаја Републике Српске у знак

Ђурђевдан и Јасеновац, напокон на филму

Седамдесет година од краја Другог свјетског рата међу Србима се славодобитно најављује филм о Јасеновцу. Замислите да су тако радили Јевреји, код којих је сваки редитељ, шта год му било уже интересовање, снимио један филм о холокаусту? Док се званичне институције српских државно – правних ентитета натежу око овог питања, пар група људи урадили су оно што су осјећали, не чекајући институције. Први је кракткометражни филм Ђурђевак црвени, који комбинује причу о настанку пјесме Ђурђевдан и светом Вукашину. Ова прича нам је посебно дирљива, јер је Фронтал дао скромни допринос да се ова прича, за коју је доста људи по мало знало, угнијезди у колективну свијест. Редитељ Хаџи александар Ђуровић

Ефраим Зуроф

Ефраим Зуроф: Хрватска покушава да смањи обим злочина почињених у Јасеновцу

Директор Центра “Симон Визентал” из Јерусалима Ефраим Зуроф рекао је да је тренутно у Хрватској на сцени покушај да буде смањен обим злочина почињених у Јасеновцу. Према његовим речима, када једном смање обим злочина, следеће је да их у потпуности негирају. Зуроф је рекао за “Глас Српске” да је због такве ситуације у Хрватској потпуно исправна одлука представника Срба и Јевреја да бојкотују овогодишњу комеморацију у Јасеновцу. “Не постоји сумња да су присутни елементи у хрватском друштву који изражавају носталгију за усташким режимом и Независном Државом Хрватском (НДХ), али то нису сви људи и не деле сви такво осећање. У Хрватској постоји много људи који су против тога, али постоји

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.