arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Историчар Јован Пејин

“Светац” који је покушао да продужи живот НДХ

Хрватски кардинал Алојзије Степинац био је “опскурна личност, огрезла у злочину геноцида”, он је чак покушао да продужи живот усташкој НДХ, наводи историчар Јован Пејин, а преноси “Спутњик”. Пејин пореди Степинца са Томасом де Торквемадом, који је био оснивач католичке инквизиције у Шпанији. Степинац нема никаквих заслуга да би био проглашен за свеца – благосиљао је злочинце, дочекао поглавника Павелића и био примљен код њега два дана након уласка усташа у Загреб, а поздравио је и расне законе, наводи Пејин. “Степинац је био лажов – доставио је папи писмо у којем каже да је 240.000 Срба добровољно прешло у католичанство. То није тачно, постоји бројна архивска грађа која показује какво

Код спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници данас је служен парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле на други дан православног празника Свете Тројице 1943. године у Сребреници и трећи дан Тројчиндана на Залазју.

Служен парастос српским жртвама усташких злочина у Сребреници

Код спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници данас је служен парастос за више од 250 српских цивила које су усташе убиле други дан православног празника Свете Тројице 1943. године у Сребреници и трећи дан Тројчиндана на Залазју. На спомен-костурницу, у којој су, како је написано, земни остаци неких жртава, умјесто комунистичких обиљежја тек прошле године постављена је надгробна плоча на којој је наведено да је 29. бојна натпоручника НДХ Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини починила геноцид над српским народом Сребренице убивши 2.262 српска цивила, међу којима 430 дјеце. Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазју је прије 73 године убијено 228 Срба, од којих 80 дјеце, а

„обнова”, дневни информативно-идеолошки лист Фото из књиге „Колаборационистичка штампа у Србији 1941–1944”

Колаборационистичка штампа: Манипулације информацијама (5)

Кријући се иза намере да читалаштву понуди поуздану и конкретну информацију, редакција „Обнове” заправо је сарађивала с окупатором Александар Стојановић Значајно место у садржају „Новог времена” имала је спортска рубрика, која је често објављивана на засебној страници и са раскошним илустрацијама. Овај лист редовно је објављивао редослед програма на радију, као и најаве културних и друштвених дешавања у Београду и унутрашњости. У највећем броју издања постојали су и мали огласи, као и „личне и породичне вести” – информације о веридбама, венчањима, сахранама, прославама крсних слава и слично – те читуље и помени. Неретко су објављивани и додатни културнообразовни садржаји, попут лекција немачког језика или популарних романа у наставцима. Анализом садржаја

Српске избеглице протеране из Хрватске у војној акцији „Олуја“ (Фото Танјуг)

Данас је Светски дан избеглица

Светски дан избеглица, који се данас обележава, Србија је дочекала са 29.457 лица са избегличким статусом, од чега их је 20.334 из Хрватске, а 9.080 из Босне и Херцеговине, саопштио је Комесаријат за избеглице и миграције. Услед ратова из деведесетих година прошлог века, избеглички статус у Србији је добило 618.000 људи – 266.000 из Босне и Херцеговине и 330.000 из Хрватске. Број избеглица и бивших избеглица у стању потребе далеко је већи, а њихову судбину дели и више од 203.000 интерно расељених са Косова и Метохије, као и 18.000 лица која су расељена унутар територије Косова и Метохије, наводи се у саопштењу. Осим према стотинама хиљада избеглица и интерно расељених,

У нацистичким логорима широм Норвешке било заробљено више од 4.000 Југословена Фото: pixabay.com

Српско-норвешко сећање на страдале

Традиционално, као деценијама уназад, у Горњем Милановцу је одржан Марш пријатељства у знак сећања на више од 4.000 југословенских родољуба, међу којима је било највише Срба који су у периоду од 1942. до 1945. године били заробљени у нацистичким логорима у Норвешкој. То је период страдања српских интернираца, али и време када је у најтежим условима рођено пријатељство између норвешког и југословенских народа, које данас негује Друштво српско-норвешког пријатељства. Поред чланова тог друштва, међу Норвежанима који сваке године овим поводом долазе у Горњи Милановац били су и Лапонци, чија је застава уочи почетка марша кроз рудничко-таковски крај додата норвешкој и српској застави. – Цела следећа година у Норвешкој биће у

Мирјана Радојичић

Годишњица Сребренице и поруке

Мирјана Радојичић* Свака годишњица масовног страдања босанских муслимана из околине Сребренице јула 1995. године, било да је „округла“ или „обична“, повод је за нове салве више или мање дискретних оптужби, претњи и уцена упућиваних прекодринским и овдашњим Србима. Та лоша и две деценије дуга традиција неће, рекло би се, ни овога пута бити изневерена. Тако је недавно, готово два месеца пре обележавања нове годишњице тих трагичних догађаја, говорећи о његовој припреми, градоначелник Сребренице упозорио да нико ко негира геноцидни карактер сребреничког злочина тих дана не креће према мезарју у Поточарима јер му приступ неће бити дозвољен. Више нико од потенцијалних гостију, појашњава он, неће ни бити појединачно или институционално позиван

Сребреница

Данас парастос жртвама усташког злочина

Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа настрадалим данас ће код спомен-костурнице у Сребреници бито одата пошта и обиљежене 73 године од покоља над српским становништвом Сребренице које су починиле усташе на други дан православног празника Тројчиндана 1943. године. Делегације Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, те српских представника у општини Сребреница положиће цвијеће на спомен-костурницу на којој је прошле године постављена нова спомен-плоча. На тој плочи је написано, да су у костурници земни остаци неких жртава српских цивила које је побила 29. бојна натпоручника НДХ Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини починивши геноцид над српским народом Сребренице и убивши 2.262 српска цивила,

Ислам Грчки - уништена српска кућа

Линта: Нема воље да се нађе решење за протеране Србе

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта саопштио је да 21. годину од завршетка рата у Хрватској и БиХ не постоји стварна политичка воља званичног Загреба и Сарајева да се пронађе правично и трајно решење имовинских и бројних других проблема стотина хиљада протераних Срба и малог броја српских повратника. Основни проблем јесте дискриминација у поступању надлежних државних и регионалних органа власти у Хрватској и Федерацији БиХ према Србима., наводи Линта у саопштењу. Преостали Срби у Хрватској и Федерацији БиХ су, како истиче, грађани другог реда, јер у великој већини не могу да остваре своја елементарна људска права. На готово идентичан начин понаша се власт у Приштини према расељеним лицима и

Служена литургија на остацима храма Свете Тројице код Суве Реке

На темељима спаљеног и уништеног манастира Свете Tројице надомак Мушутишта у општини Сува Река служена је литургија којој је присуствовало неколико десетина расељених Срба. Парох призренски Слободан Ђокић напоменуо је након литургије да је овај манастир, грађен у средњем вијеку, у више наврата паљен и рушен и да је увијек васкрсавао. “Верујемо да ће и у неком блиском периоду манастир Света Tројица поново васкрснути и бити центар окупљања Срба са подручја општине Сува река”, рекао је парох Ђокић и позвао расељене да смогну снаге, да се одваже и врате на своја огњишта. Симо Миладиновић, у име расељених, рекао је да је велики број оних који би се већ сутра вратили,

Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа настрадалим сутра ће код спомен-костурнице у Сребреници бито одата пошта и обиљежене 73 године од покоља над српским становништвом Сребренице које су починиле усташе на други дан православног празника Тројчиндана 1943. године

Сутра парастос жртвама усташког злочина

Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа настрадалим сутра ће код спомен-костурнице у Сребреници бито одата пошта и обиљежене 73 године од покоља над српским становништвом Сребренице које су починиле усташе на други дан православног празника Тројчиндана 1943. године. Делегације Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, те српских представника у општини Сребреница положиће цвијеће на спомен-костурницу на којој је прошле године постављена нова спомен-плоча. На тој плочи је написано, да су у костурници земни остаци неких жртава српских цивила које је побила 29. бојна натпоручника НДХ Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини починивши геноцид над српским народом Сребренице и убивши 2.262 српска цивила,

Саборна црква у Мостару Фото: СРНА

Након 24 године огласила се звона Саборне цркве

Саборна црква Свете Tројице у Мостару која је у изградњи прославила је данас крсну славу Силазак Светог Духа на апостоле – Tројчиндан, и први пут након 24 године зазвонила су звона са звоника Саборне цркве. Литургију је служио пријератни старјешина Саборне цркве протојереј Алекса Зубац уз саслужење бројног свештенства Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Он се присјетио да је посљедња служба под кровом Саборне цркве служена у априлу 1992. године на Васкрс, те изразио наду да ће идуће године литургија бити служена под бакарним умјесто под небеским кровом. И мостарски парох Радивоје Круљ очекује да би црква могла бити покривена до краја године. “Почели су радови на централној куполи, а ове

„Ново време”, најтиражнији лист у окупираној србији 1941–1944. Фото из књиге „Колаборационистичка штампа у Србији 1941–1944”

Колаборационистичка штампа: Преношење порука окупатора (4)

Информације о стању на фронтовима и политичким приликама у деловима Европе које је окупирала Осовина биле су строго контролисане и често нису одговарале стању на терену Александар Стојановић Први уредник „Новог времена” био је Предраг Милојевић, бивши новинар „Политике” и шеф Централног прес­бироа. На месту уредника провео је мање од три месеца, јер се већ 3. августа, када је објављен 78. број листа, повукао из редакције. Милојевић (1901–1999) је припадао самом врху југословенског и светског новинарства, а његова блистава каријера потрајала је и у послератним деценијама. Био један од првих страних новинара који су разговарали са Адолфом Хитлером, а током каријере интервјуисао је и Мусолинија, Черчила, Чемберлена, извештавао са лица

Споменик Дражи Михаиловићу на Равној гори Фото: Г. Оташевић

Где постоји рат сећања, нема истинског помирења

У Даласу, где је убијен Кенеди, или у Мемфису, где је убијен Мартин Лутер Кинг, тек после 30 година су формирали музеје посвећене овим догађајима, каже историчарка уметности Милица Божић Маројевић Историја уметности и наука о баштини бележе случајеве брисања из памћења и постхумног уклањања и уништавања споменика државних непријатеља. Али, исто тако, чувају и сећање на дела која приказују достојанственог противника или његову херојску смрт. Какав ће се приступ применити зависило је, каже др Милица Божић Маројевић, сарадница Центра за музеологију и херитологију Филозофског факултета у Београду и ауторка књиге „(Не) жељено наслеђе у просторима памћења – слободне зоне болних успомена” (издање факултета), од актуелних политичких околности, интереса и

Војислав Перовић

Заборавили смо српске јунаке: Херој с Кошара коси дворишта да прехрани децу!

Породица му гладује: Војислав Перовић, отац троје малолетне деце и ратни инвалид, који је спасао целу јединицу, физикалише и дресира псе како би преживео јер му ни жена није запослена Официр, отац троје малолетне деце, инвалид. Човек који је најзаслужнији што су се сви војници из легендарне јединице „Џокер“, после крваве одбране карауле Кошаре, живи вратили својим кућама. Ратни херој Војислав Перовић (45) данас коси траву у туђим двориштима и дресира псе. Тако преживљава. На трибини одржаној пре три дана на Правном факултету у Београду поводом навршавања 17 година од завршетка битке на Кошарама, најчешће се могло чути име Војислава Перовића. Јуначка јединица Златко Солунац, припадник 5. батаљона 125. моторизоване

Гвоздени пук

Како је „Гвоздени пук“ зауставио Бана Јелачића и Хрвате!

Како су Аустроугари покушали да пређу Дрину с Баном Јелачићем док их Брка није ухватио у потковицу која се и данас проучава као генијални маневар. У јулу 1914. године, Аустроугарска је објавила рат Србији. Као повод за објаву рата моћна царевина је искористила атентат у Сарајеву у коме су српски завереници убили надвојводу Франца Фердинанда. Протестна нота аустроугарске владе нашла се на столу српске владе у Београду 10. јула по старом календару, а само пет дана касније стигла је и формална објава рата Србији. За државу и народ које су већ измучила два тек завршена Балканска рата чинило се да ће почетак новог, за који се испоставило да ће бити

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.