arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Тимоти Лес (архивска фотографија)

Лес поново о великој Србији, Албанији и Хрватској

Мир на Балкану може се одржати једино признавањем реалности, а то су жеље Срба у Републици Српској за стварањем својеврсне уније са Србијом и јачих веза Хрвата у БиХ са Хрватском, рекао је Тимоти Лес, директор агенције “Нова Европа” из Кембриџа у интервјуу за Н1 у БиХ. Тимоти Лес је аутор анализе објављене у америчком часопису Форин аферс, у којем каже да мир на Балкану гарантује стварање “велике Србије, Албаније и Хрватске”. Упитан да ли је извесно да ће бити расписан референдум о независности Републике Српске, Лес каже да је поента оног што је написао у том чланку да то треба да буде постепен процес. “Не верујем да је Република Српска у

Реаговање на чин бискупа РС: Два лица Фрање Комарице

Потпредседник Народне скупштине РС Ненад Стевандић реаговао је на чин бањалучког бискупа Фрање Комарице Није ме изненадило то што је бањалучки бискуп Фрањо Комарица благословио слику коју је насликао хрватски генерал и некадашњи хашки оптуженик Анте Готовина, јер је очито да Комарица има два лица – једно кад је у Бањалуци, а друго кад се налази у Хрватској. Овим речима потпредседник Народне скупштине РС Ненад Стевандић реаговао је на чин бањалучког бискупа којим је, како кажу у удружењима Срба протераних из Хрватске, поново увредио српске жртве “Олује”. – Од човека који је Бањалуку упоредио са Блајбургом могли смо и ово да очекујемо. То није било примерено, јер знамо каква су

Илустрација

Пaпигa нa суду

Да прaвo и прaвдa нису истo jaснo je из прaвoснaжнe прeсудe Oпштинскoг судa у Kaрлoвцу пoвoдoм oдштeтнoг зaхтjeвa влaсникa пицeриje кoja je у кaрлoвaчкoм грaдскoм нaсeљу Грaбрику билa минирaнa 15. oктoбрa 1991. гoдинe: умjeстo дa дoбиjу трaжeну oдштeту oд чeтири милиoнa кунa, тужиoци ћe мoрaти плaтити судски трoшaк oд 400.000 кунa. Влaсници, Mирjaнa Maрjaнoвић и њeн син Mилeнкo, пoдниjeли су тужбу зa нaдoкнaду прoтив пoчинитeљa минирaњa Дaниjeлa Kустуринa, у штo су билe урaчунaтe штeтa нa oбjeкту, oпрeми и нaмjeштajу тe изгубљeнa дoбит и кaмaтa. Tужeник je сa joш трojицoм минeрa, мeђу кojимa су билa двojицa пoлицajaцa кoja су нaбaвљaлa eксплoзив из службeнoг склaдиштa пoлициje, у Kaрлoвцу минирao вишe oд 30

Документарни филм Дениса Бојића "Дјеца"Фото: РТРС

Документарни филм “Дјеца” данас премијерно у Хрватској

Документарни филм “Дјеца” Дениса Бојића, који је рађен у продукцији Радио-телевизије Републике Српске, данас ће бити премијерно приказан у Борову у Хрватској. Генерални секретар Српског народног форума Зоран Којић рекао је да српска заједница у Хрватској нема често прилику да се на овакав начин упозна са страдањем свог народа. “Премијерно приказивање овог документарног филма од изузетног је значаја, прије свега, за културу сјећања нашег народа из не тако давне прошлости”, истакао је Којић, који је главни уредник инфо портала Срба у Хрватској “Форум”. Он је навео да је циљ овог потресног, али истинитог свједочанства сажетог у филм, окупљање мајки и очева као и оних који ће то тек постати, те

It ain’t about the chocolate bars, Auntie Beeb

Beeb reports a half-story on breakdown in Serbia-Croatia relations. It’s not quite fake news. Neither is it the full news. A BBC report says that that Serbian prime minister Vucic has cut short his visit to Brussels in protest. He told reporters that Croatia had blocked Serbia’s accession to the strife-laden union. Serbia’s Foreign Minister Ivica Dacic said, “If Croatia is the one to decide if Serbia becomes an EU member, then I have suddenly lost interest”. The BBC article hinted at the imbalance between Croatian and Serbian influence in Europe. Croatia joined the EU in 2013 and is now able to block newcomers like Serbia. (In return, the BBC

Срби у Загребу не пију воду из бунара, али немају право гласа

Хрвати поново настављају са својим политичким цинизмом, иако их стварност демантује, али они и даље користе сваку прилику да нападају Србе У јучерашњем издању загребачког Вечерњег листа је објављен чланак под насловом Загреб је у праву: Србија ништа не чини за нас, ако смо јој ми највећи проблем, онда ће лагодно ући у ЕУ. У чланку је изнесен проблем војвођанских Хрвата, који се жале на потчињен положај и њихов третман у Војводини. Ивица Дулић, секретар Удружења Хрватског културно-повијесног друштва Матија Губец из војвођанског села Таванкута за Вечерњи је на доста контрадикторан начин изнео проблем у коме се налазе, наглашавајући да апсолутно одобрава Хрватску блокаду Србије на њеном путу ка Европској

(Фото: Курир)

Стадион Партизана изграђен на масовној гробници?!

Душан Ковачевић, драмски писац и академик на промоцији књиге „Равна гора“ Радоша Бајића покренуо је праву лавину изјавом да поједини фудбалски стадиони леже на масовним гробницама. „Докле год наша деца буду игралаа фудбал на масовним гробницама, Србији неће ићи добро. За стадион Обилића знамо, а прича се и да је бетониран део гробнице око Партизановог стадиона“, рекао је том приликом Ковачевић. Чувени драмски писац, аутор остварења „Маратонци трче почасни круг“, „Ко то тамо пева“, „Радован трећи“, „Балкански шпијун“, „Свети Георгије убива аждаху“, „Професионалац“ и многих других, рекао је и да многи други објекти, попут фабрике аутомобила у Крагујевцу леже на масовним гробницама. Ковачевић је за београдске медије касније образложио да

Идентификација - илустрација

Загреб: Идентификовани посмртни остаци 20 српских жртава

У Загребу је данас, уз присуство чланова породица, обављена идентификација посмртних остатака 20 жртава српске националности, страдалих током оружаних сукоба 1991/95. на територији Хрватске. У Загребу је данас, уз присуство чланова породица, обављена идентификација посмртних остатака 20 жртава српске националности, страдалих током оружаних сукоба 1991/95. на територији Хрватске. Како је Саопштење Комисија за нестала лица Владе Републике Србије, посмртни остаци ексхумирани су у Горњем Селишту (13), Кореници (1), Дарувару (2), Бенковцу (1), Зрмањи Врело (1) и Машићкој Шаговини (2). Посмртни остаци су идентификовани у загребачком Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета, методом анализе ДНК, и њихова сахрана биће обављена у складу са израженим жељама породица. Из регистрованих, масовних

Краљ Петар на фронту

Голгота Великог рата

У Историјском музеју Србије у четвртак вече ће бити отворене две мултимедијалне изложбе Две поставке посвећене Великом рату биће свечано отворене у четвртак од 18 часова у Историјском музеју Србије: гостујућа изложба солунског Музеја византијске културе “Француско-српска болница у Седесу, Солун” и домаћа “Србија 1915-1916” . Аутори поставке која долази из Грчке су археолог др Анастасиос Антонарас и др Јоанис Моцијанос, који су уз помоћ богатог фотографског и видео материјала, али и уз оригиналне експонате Историјског музеја Србије, приказали Велики рат на Солунском фронту из угла обичног човека. За овај пројекат потакло их је ново откриће извесног броја предмета у некадашњем Седесу (данас Терми), надомак Солуна, где се налазила француска

Пред зградом Одељења за ратне злочине у Београду: адвокати Борут Шкерљ и Светозар Ж. Павловић са Драгомиром Грујовићем (Фото: Г. Оташевић)

Био сам спреман да погинем за отаџбину

Капетан ВС Драгомир Грујовић, као окривљени за наводни ратни злочин у Словенији, саслушан у Одељењу за РЗ Вишег суда у Београду: Ја сам њима предао поруку да нећемо никога дирати, ако и они нас не дирају. Буду ли нас напали ми ћемо бити принуђени сви да изгинемо. Отворио сам врата складишта и пустио да изађе сваки војник који жели а ја да останем сам, и сам погинем. Рекли смо да никога нећемо пипнути, али немој нико да нас дира. Ми смо били затворени. Овaко је у одбрани, у Одељењу за ратне злочине Вишег суда у Београду, Драгомир Грујовић (56) описао свој сукоб са Територијалном одбраном Словеније, на почетку отцепљења те

Храстов пуштен из затвора 14 мјесеци прије истека казне

Михајло Храстов три је пута ослобођен на Жупанијском суду за убиство 13 српских резервиста. Врховни је суд такођер одлучивао три пута Изласком Михајла Мише Храстова 9. децембра из казнионице у Липовици с издржавања четверогодишње затворске казне на условни отпуст окончан је најдуговјечнији поступак хрватског правосуђа. Храстов, осуђен због убиства тринаест српских резервиста на Коранском мосту у Карловцу 21. септембра 1991. године, на слободу је изишао око 14 мјесеци прије, након што је Повјеренство за условни отпуст Министарства правосуђа прихватило његову молбу. Пресуде за 23. поглавље Је ли завриједио чин милости предсједнице државе, никада неће знати јер о молби за помиловање коју је поднио није имао тко одлучивати зато што је предсједница распустила своју комисију још у фебруару,

Драган Човић

„ЕуроБлиц”: Ватикану смета сарадња Срба и Хрвата

Београд/Бањалука – Католичка црква тражи од лидера ХДЗ БиХ Драгана Човића да прекине блиске односе са председником Српске Милорадом Додиком, пише „ЕуроБлиц”, позивајући се на своје изворе. Према изврорима тог листа из ХДЗ, Човић ће тешко моци да се одупре утицају који Ватикан има на целокупну хрватску политику, па тако и на поступке политицких представника Хрвата у БиХ. Да је врх Католичке цркве у БиХ незадовољан блиским, па чак и пријатељским односима целника ХДЗ БиХ са политицким руководством РС најбоље показују последње изјаве кардинала Винка Пуљића и генералног секретара Бискупске конференције у БиХ Иве Томашевица, који Човићу замерају „снисходљивост” према властима у Бањалуци, наводи „ЕуроБлиц”. Томашевић у ауторском тексту за

Фото Филмски архив Аустрије

Аустријски неми филм из 1924. године антиципира холокауст

Секвенце из најзначајнијег аустријског немог филма “Град без Јевреја”, за које се веровало да су неповратно изгубљене, злослутно наговештавају друштво осиромашено због изгона јеврејске популације Секвенце из најзначајнијег аустријског немог филма “Град без Јевреја”, за које се веровало да су неповратно изгубљене, случајно су пронађене прошле године на париској бувљој пијаци, а потом их је преузела Аустријска кинотека. Филм заснован на роману јеврејског писца и новинара Хуга Бетауера, снимљен у Бечу 1924. године, злослутно наговештава друштво интелектуално и економски осиромашено због изгона његове јеврејске популације. Новооткривене секвенце омогућавају не само да први пут гледамо филм у целини, већ на њега бацају и ново светло. Досад непознате сцене приказују живот Јевреја

© Фото: Министарство одбране РС

Србијо, размисли о враћању војног рока

Сасвим је упутно да политички и војни врх размисле о предлогу о враћању обавезног служења војног рока који смо брзоплето укинули, изјавио је Спутњику историчар и војни аналитичар Бојан Димитријевић који је и сам пре шест година учествовао у доношењу те одлуке. Најновије истраживање „Демостата“, које је обухватило репрезентативни узорак од 1.200 грађана Србије, показало је да чак 75 одсто испитаних сматра да треба вратити обавезно служење војног рока. Против је било 19 одсто, док је неопредељено било само шест одсто. При томе је, како су објавили медији, чак 80 одсто младих старости од 18 до 29 година, дакле оних стасалих за сиво-маслинасту униформу, сматрало да треба вратити служење војног рока. Оних између 30 и 44

Thinkstock

“За мир на Балкану – ‘велике’ Србија, Албанија и Хрватска”

Угледни амерички часопис Форин аферс објавио је анализу политичке ситуације на простору земаља бивше Југославије, аутора Тимотија Леса. Он у анализи заговара прекрајање граница, па чак и стварање велике Србије, Албаније и Хрватске, а све зарад мира, пренела је Н1ТВ за БиХ. Време је, наводи Лес, за нови, радикални приступ како би се задржао мир и успоставила стабилност у региону Балкана. Ако је, како каже, Запад, као што тврди, заиста веран циљу очувања мира на Балкану, онда је дошао тренутак да се прагматизам стави пре идеализма и крене ка реализацији идеје о правилно уређеним националним државама, чија популација ће моћи задовољити своје најосновније политичке интересе. Прво, због подељености Европе, САД

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.