На брду Љубић код Чачка данас су обиљежене 203 године од Битке на Љубићу у Другом српском устанку, у којој је погинуо и чувени командант српске артиљерије Tанаско Рајић. Организатор комеморативне свечаности био је Одбор Владе Србије за његовање традиција ослободилачких ратова. Битка на Љубићу одиграла се 6. јуна 1815. године и, према наводима хроничара, најзначајнија је у Другом српском устанку. На брду су се налазили утврђени српски шанчеви, а Tурци су опколили Рајићев положај и успјели да га савладају, али су Срби извојевали побједу. У бици је погинуо и турски командант Имшир-паша. У име Владе Србије, вијенац код споменика Танаску Рајићу положио је секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка

Марко Перковић Томпсон је правоснажно ослобођен кривице пошто је претходно био оптужен за подстицање националне или верске мржње. Одлука Прекршајног суда у Слуњу је постала правоснажна пошто није упућена жалба у за то предвиђеном року. Такву одлуку је донео Прекршајни суд у Слуњу, пошто се полиција није жалила на претходну ослобађајућу пресуду. На питање Хине од пре неколико дана хоће ли се слуњска Полицијска станица жалити на ослобађајућу пресуду, портпаролка карловачке Полицијске управе Андреја Ленард одговорила је данас, по истеку жалбеног рока, да то није учињено. “Имајући у виду чињеницу да надлежна полицијска управа у жалбеном поступку не може изнети друге доказе који би упућивали на то да је приликом

Хрватски историчар Иво Голдштајн позабавио се проблемом српског и хрватског језика, тачније оним речима које су „прогнане“ из хрватског језика „због наказне логике“ самозваних језичких чистунаца. Иво Голдштајн је у ауторском тексту „Јесмо ли у страху од србизама заборавили на хрватски“, објављеном у хрватском Глобусу, навео да по „наказној логици самозваних језичних чистача“, речи „датум“, „гласати“, „добровољац“, „штампа“… „заслужују прогон“ из хрватског језика. „Да ли језик опет постаје политичко оружје?“, пита се Голдштајн. Наводи да су Хрвати историјски и традиционално посебно осетљиви на језик, и то с разлогом, будући да у 19. веку нису имали државу, попут Срба, а језик је био један од најважнијих елемената националног идентитета. Према његовим речима,

Организација “Аманет” тражи скупштинску расправу о имовини СПЦ. Митрополија: Овако оживљавају ЦПЦ Више од 7.000 потписа сакупила је невладина организација “Аманет” у оквиру петиције за укидање власништва СПЦ над манастирима и црквама у Црној Гори. То је довољан број да пројекат уђе у скупштинску процедуру, о коме ће се изјаснити посланици владајуће већине – ДПС, Социјалдемократе, Бошњачка странка, Хрватска грађанска иницијатива, коалиција “Албанци одлучно” – док су у опозицији – Демократски фронт, Уједињена Црна Гора, СДП, Демос и независни посланик Александар Дамјановић. Тражи се, истовремено, и враћање у власништво државе свих цркава и манастира које су саграђене у Црној Гори до 1. децембра 1918, након чега су, како тврде у