У селу Чемерно у општини Илијаш данас је обиљежено 26 година од злочина над 32 српска војника и цивила које су починили припадници муслиманских формација. Тим поводом код спомен-обиљежја у Чемерну парох илијашки јереј Божидар Тановић служио је парастос настрадалим, а потом су чланови породица страдалих, изасланик предсједника Републике Српске, представници организацијама породица заробљених бораца и несталих цивила Источно Сарајево, Зворник и Бијељина, Удружења ратних војних инвалида из Зворника положили цвијеће и прислужили свијеће. Злочин у селу Чемерно, гдје је до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња, али за то још нико није одговарао. Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића

Служењем парастоса у храму Светог Василија Острошког на Вељинама за 23 погинула припадника Осмог одреда Специјалне бригаде полиције Републике Српске, те полагањем цвијећа на спомен-обиљежје испред Полицијске станице Источно Сарајево, данас је обиљежено 26 година од формирања овог одреда. Ратни командант Одреда Специјалне бригаде полиције Илиџа Бранислав Окука изјавио је новинарима у Источном Сарајеву да је ово прилика да се сви присјете ове бригаде, која је била и најелитнија јединица коју је Република Српска имала. Окука каже да су припадници Осмог одреда Специјалне бригаде полиције учествовали у одбрамбено-отаџбинском рату на свим ратиштима у Републици Српској, односно тамо гдје је било најпотребније да се одбране српске територије и становништво. “Поносни смо

 У селу Чемерно у општини Илијаш данас ће бити положено цвијеће, прислужене свијеће и служен парастос код спомен-обиљежја поводом 26 година од злочина над 32 српска војника и цивила које су починили припадници муслиманских формација. Јован Дамјановић каже да су муслимани ратници из тадашње Територијалне одбране Бреза у овом илијашком селу убили готово све житеље, укључјујући његову мајку, браћу, рођаке, ширу породицу и комшије. “Тако није било ни у Јасеновцу”, рекао је Дамјановић и подсјетио да до данас за злочин у Чемерну нико није одговарао. Потпредсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Невена Шиљеговић рекла је Срни да је Чемерно 26 година послије крвавог пира

На Филозофском факултету на Палама вечерас је представљена књига “Досије Сарајево” аутора Миливоја Иванишевића, која садржи 7.428 имена српских ратних жртава у Сарајеву, имена њихових егзекутора, као и свједочења 80 људи о томе како су мучени, силовани, испитивани. Иванишевић, који је и предсједник Институтa за истраживање српских страдања у 20. вијеку, рекао је новинарима да је рад на књизи и само прикупљање свих докумената о српским страдањима трајао дуго јер се грађа заснива на аутентичним документима који заслужују изузетну пажњу. “Чак 85 одсто Срба убијенио је у својим селима. Анализом сам утврдио да су муслимански војници највише гинули приликом напада на српска села, гдје су Срби морали да се бране”,

Служењем парастоса и полагањем вијенаца на мјесном спомен-обиљежју у насељу Стара Станица на Палама, данас је обиљежено 26 година од страдања 14 бораца чете “Петар Пандуревић” у нападу муслиманских снага на српске положаје на Требевићу. Борац чете “Петар Пандуревић” Пуниша Лукић рекао је да је страдање ове чете било посљедица догађаја на Жепи, јер су положаји на Требевићу били ослабљени и непријатељске снаге су то искористиле, упале и масакрирале 14 бораца. Он је истакао да су страдања на Жепи и Требевићу “завила у црно Пале”. Начелник општине Пале Бошко Југовић истакао је да се сваке године организује обиљежавање страдања бораца чете “Петар Пандуревић” и других са овог подручја који су

Служењем парастоса код спомен-обиљежја у насељу Стара Станица на Палама данас ће бити обиљежено 26 година од страдања 14 бораца чете “Петар Пандуревић”, који су на тај дан 1992. године погинули у нападу муслиманских снага на српске положаје на Требевићу. Предсједник Борачке организације Пале Михајло Парађина рекао је Срни ће помен за погинуле борце бити уприличен у 11.00 часова у присуству припадника ове чете, породица погинулих бораца, представника Борачке организације, града Источно Сарајево, као и грађана и локалне власти општине Пале. “Ово је трагичан догађај који се десио четири дана након дешавања у Жепи. Тог дана је линија на Требевићу била ослабљена јер су многи борци управо тада сахрањивали рођаке,