Државна комисија утврдила је да релевантни документи о месту и локацији погубљења генерала Михаиловића нису сачувани, да су вероватно нестали током шездесетих година у архивској грађи која је уништавана после Брионског пленума, истиче за Спутњик историчар Бојан Димитријевић поводом иницијативе коју је тим поводом покренуо Српски кокус Конгреса САД. Копредседавајући Српског Кокуса у Конгресу САД, конгресмен Тед По из Тексаса уручио је писмо премијерки Србије Ани Брнабић у којем тражи да буду објављена документа у вези са суђењем и погубљењем Драгољуба Драже Михаиловића. У писму се наводи да је генерал Михаиловић играо кључну улогу у спасавању стотине страних пилота током Другог светског рата, укључујући и америчке. „Он и људи којима је командовао показали су изузетну храброст у одбрани наших

Како су Павелићеви следбеници добили прилику да се “оперу” 1944. године; Москва им понудила да учествују у борбама против Немаца у замену за живот У смирај свог живота, Иво Андрић записаће да само неуки и неразумни људи могу да сматрају да је прошлост мртва и непролазним зидом заувек одвојена од садашњице. Истина је, додаће наш једини нобеловац, напротив, да је све оно што је човек некад мислио, осећао и радио, нераскидиво уткано у оно што ми данас мислимо, осећамо и радимо. Уносити светлост научне истине у догађаје прошлости, значи служити садашњости. На нашу велику жалост, готово пола века та светлост није обасјавала један поприличан део прошлости у вези са Србијом

На Бањ брду у Бањалуци и Милића Гају код Козарске Дубице данас се обиљежава Дан устанка против фашизма 1941. године. Прије 77 година, на данашњи дан, у Дрвару је изведена прва устаничка акција на територији БиХ, којом су народи започели оружану борбу против фашистичког окупатора и његових савезника у Другом свјетском рату. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, који је и предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, рекао је да се долазак нацизма и фашизма на Балкан памти као најцрње вријеме у историји српског народа, јер је тада највише страдао. На спомен-обиљежју на Бањ брду, вијенце су положили министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић поручио је данас поводом 27. јула – Дана устанка против фашизма да је српски народ Крајине овим устанком, међу првима у Европи, показао пут правде и слободе, дајући немјерљив допринос у побједи над злом фашизма. “Никада не смијемо заборавити жртву наших предака у тој борби, али ни све оне невине људе који су само зато што су Срби завршили у нацистичким логорима смрти у НДХ”, рекао је Чубриловић, честитајући свим учесницима НОБ-а и свим грађанима Републике Српске 27. јул. Он је напоменуо да је Дан устанка један од најзначајнијих датума из историје Срба, јер се тога дана голоруки народ Крајине побунио против нацизма

Опречне реакције поводом одлуке суда да не рехабилитује окупационог премијера. СУБНОР: Србија правна држава. Историчари кажу да се он не сме изједначавати са Павелићем Прошле су 72 године од када је Милан Недић, председник Владе националног спаса за време немачке окупације, наводно извршио самоубиство у затвору Озне, у центру Београда. Упркос толиком протоку времена, помињање његовог имена, посебно после одлуке Вишег суда у Београду да га не рехабилитује, и даље дели Србију. Вест да је суд одбио захтев да се поништи уредба Владе ФНРЈ којом је проглашен за народног непријатеља наново је заоштрила реторику између оних који сматрају да је Недић био “српска мајка” и оних који га и данас

Дневни лист «Политика» (26. јул 2018.), објавио је следећу вест: «Виши суд у Београду одбио је као неоснован захтев за рехабилитацију Милана Недића… У захтеву је тражено да се поништи Уредба Владе ФНРЈ којом је Милан Недић проглашен за народног непријатеља. Предлагачи су захтевом тражили да се утврди да је генерал Недић лишен слободе без судске или административне одлуке као жртва прогона из политичких и идеолошких разлога, као и да је ништавно решење Трећег народног среског суда за град Београд од 31.01.1946. године.” Исте новине пренеле су изјаву историчара Предрага Марковића: „Тиме је избегнута једна од највећих срамота која је могла да се деси, а то је да будемо први