arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Јастребарско

Нова усташка провокација: Логор за српску децу прогласили местом за дружење!

06.11.2018

Јастребарско, хрватски град у коме је за време Другог светског рата био једини концентрациони логор за децу у Европи, сада је проглашен градом „пријатељем деце“!? Овом гнусном провокацијом Хрватска је још једном показала да се не одриче усташтва и да је без имало блама „заборавила“ на 3.336 српских малишана који су мучени и злостављани у Јастребарском, као и на 768 убијених! Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7. марта  2016. године. Саговорници Информера шокирани су чињеницом да је град са овако крвавом историјом добио статус „пријатеља деце“. Председник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац сматра да је ово изругивање жртвама и њиховим породицама и

Деца у логорима НДХ

02.11.2018

Вјера Рашковић Зец У драмском делу „Латице једног цвијета” Вјере Рашковић Зец (издавач: „Свет књиге” из Београда), главни ликови су српска деца заточена у логорима у Независној Држави Хрватској. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 14. јуна 2016. године. Реч је о аутентичним догађајима из 1942. године, када су, после офанзиве на Козару, хрватске усташе одвојиле од родитеља сву децу, од новорођенчета до узраста од 14 година, и сместили их у засебне логоре у Јасеновцу, Старој Градишки, Јастребарском, Сиску. Логори за децу постојали су само у НДХ, и нигде више на свету. Кроз дијалоге децелогораша, ауторка предочава размере овог страдања и притом указује

Алозије Степинац - духовни вођа антисрпства youtube.com/Tuturutu

” Степинац – духовни вођа елиминације Срба “

02.11.2018

Кардинал Алојзије Степинац био је духовни вођа елиминације српског народа у Независној Држави Хрватској, која је била најмрачнија варијанта нацизма, рекао је Срни аутор књиге “Покушај канонизације Алојзија Степинца” Момчило Диклић. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 6. јуна 2016. године. Диклић, који је је у среду говорио на скупу у Београду посвећеном страдању Срба на простору Хрватске током прошлог века, навео је да постоје бројни докази о улози Степинца у НДХ, од којих су неки документи у Италији и Енглеској. Он је упитао да ли покушај канонизације таквог човека као што је Степинац треба Хрватима, али и Ватикану и оценио да се у Хрватској

Поглавник НДХ Анте Павелић са фратрима Католичке цркве

Два ордена за покрштавање Срба

02.11.2018

Анте Павелић је одликовао бискупа Антуна Акшамовића због заслуга за присилно превођење Срба у католичку веру, а Тито му је 1959. доделио Орден братства и јединства првог степена Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу4. маја 2016. године. У ПРОЛЕЋЕ 1942. Крунослав Драгановић, професор богословског факултета у Загребу, довео је у Јасеновац специјалну међународну комисију, која је требало да испита да ли усташе “поступају хумано са логорашима”. Међу члановима комисије највише је било званичника Ватикана. После тронедељних припрема управе Јасеновца да аранжира лажну слику логора, чак и организовања једне генералне пробе, чланови комисије су два дана разгледали логор и закључили да је у Јасеновцу

Чедомир Антић: Дужни смо да памтимо Српску Крајину

29.10.2018

Хрватске власти данас представљају Србију као агресора а Крајину као државу терора. Истина је да је Хрватска била та која је започела рат. Да је на шовинистичкој мржњи према Србима исковала национално јединство. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 31. јула 2016. године. Написао сам једну књижицу под претенциозним насловом Историја Републике Српске Крајине. Скромну синтезу утемељену на основу важније литературе и објављених докумената. Њен је значај пре свега у теми која је код нас мало заступљена и наслову који као такав не постоји. Као што не видим научне домете у тој књизи не мислим ни на зараду, а било би је, и те

Читлук

Слaвнo Дивoсeлo спaлo нa чeтворo стaнoвникa

29.10.2018

Kрoз истoриjу, Читлук, Meдaк, Пoчитeљ, Oрницe и Дивoсeлo су сe нeкoликo путa дизaли из пeпeлa, aли двaдeсeт гoдинa oд зaдњeг рaтa, oпoрaвaк joш ниje зaпoчeo Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 9. новембра 2015. године. Двaдeсeт гoдинa нaкoн рaтa, живoт сe ниje врaтиo у сeлa oкoлицe Гoспићa. Читлук, Meдaк, Пoчитeљ, Oрницe и Дивoсeлo сaмo су нeкa oд сeлa с бoгaтoм, aли и трaгичнoм истoриjoм личкoг крaja, a дaнaс су пoтпунo пустa или их oд зaбoрaвa чувa нeкoликo стaрaцa кojи сe мoгу избрojaти нa прстe jeднe рукe. Дивoсeлo, пoзнaтo пo личким oкaмa, дaнaс je гoтoвo пустo. Рoднo сeлo нaрoднe хeрojкe Нaдe Димић je 1931. гoдинe

Покољ Срба у Козарцу 1941. године

23.10.2018

Усташке снаге са подручја Приједора су током љетних мјесеци 1941. године, починиле страшне злочине над српским цивилним становништвом. Један такав монструозан покољ извршен је на мјесту Заједнице код Козарца. Усташе из Козарца су похватале бројне становнике из 13 околних села, те их 31. јула и 1. и 2. августа поклали и сјекирама масакрирали. Ријеч је о селима: Бабићи, Балте, Бистрица, Дера, Доњи Гаревци, Доњи Орловци, Горњи Гаревци, Јаруге, Камичани, Козарац, Ламовита, Петров Гај, Трнопоље. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 12. септембра  2017. године. Број од 172 покланих жртава означених на споменику не одговара стварном стању страдалих становника на Заједницама. Рачуна се да је

Ирена Проскауер код плоче са очевим именом на партизанском гробљу у Рахићу.

Како је Ирена /Разија/ преживјела Усташе и Нијемце

23.10.2018

Осамдесеттрогодишња Ирена Проскауер рођена је у Бечу од оца љекара Фрица из Катовица, у Пољској, и мајке Илзе из Леотена, у Њемачкој. Од Беча до Шамца прошла је два рата и запамтила много страхота. Приредила: Светлана ПАВЛОВИЋ Осамдесеттрогодишња Ирена Проскауер, учитељица у пензији, једина је преостала особа из малене јеврејске колоније у Шамцу, која је почела да нестаје након њемачке и усташке окупације током Другог свјетског рата. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7. септембра  2017. године. Можда се за њу не би ни знало да 2015. године историчар Никша Незировић није написао књигу “Јевреји у Босанском Шамцу од 1863-1942. године” о времену када

Срби и Роми на путу за Јасеновац (Фото: jewishvirtuallibrary.org)

Николић, Поповић, Јовановић – најчешћа презимена жртава Другог светског рата

23.10.2018

Већина страдалих српске, ромске или јеврејске националности убијена је у својим селима или на путу ка логорима смрти, каже економиста Мирослав Здравковић који је истраживао податке о породицама и родовима жртава рођених на територији НДХ Уместо полемика о броју страдалих у Другом светском рату, стручна јавност све чешће истиче потребу да жртве добију своја имена и и да њихово страдање буде представљено на такав, много личнији начин. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 13. август  2016. године. Тако се и бројне поставке у спомен-комплексима, попут Шумарица или Маутхаузена, допуњавају поименичним списковима жртава, чак и њиховим кратким биографијама и фотографијама. Један такав, поименични, списак страдалих

Сто цивила за једног Њемца – у којег пуца чудак обијесни

22.10.2018

И дан данас се воде дискусије на тему – да ли је требало прекинути било какве устанке на територији Њемцима окупиране Србије, гдје је важило неотклоњиво правило силе – да се због убијеног или рањеног њемачког војника праве одмазде над цивилима. Пише: Војин Грубач Исти случај је и са окупираном Црном Гором, гдје су било какве устаничке активности праћене незаобилазним одмаздама над цивилима од стране Италијана. Једни говоре да је требало свуда наставити устанак и борити се, не обраћајући пажњу на страдање цивила. Други тврде супротно, да је требало прекинути устанак јер се по ту цијену није смјело ратовати, и сачекати право вријеме за побуну. Одмазде иду „систематски и по

Сјећање на дане када је летило перје

20.10.2018

Када почне да лети перје и све пршти око тебе, све стратегије и замисли одмах падају у воду. Увијек остане мали обични човјек и са њим Свевишњи и Свети Димитрије. Ако он пусти – све је пропало, ако он издржи – све је остало! Само је причу малог обичног човјека свако заборавио, јер он више никоме не треба! Били смо ! Све издржали и на крају преживјели! Сваку државу је направио војник, па и ову – каква је да је! Наша браћа која су положила своје животе, ударили су јој темеље, док смо ми преживјели постали сјене! Војника нико не цијени. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут

Сећање на девојчицу коју су силовали, па убили муџахедини: Врисак мале Мирјане

19.10.2018

Више од двије и по деценије су прошле како су муџахедини, муслимани са Блиског истока који су дошли у Босну да у име Алаха убијају хришћане, силовали, па убили, деветогодишњу Мирјану Драгичевић из Доње Биоче код Илијаша, али за тај злочин још нико није одговарао. Муслиманским тужиоцима и судијама из Сарајева је важније да кажњавају Србе који су светећи своје спаљене домове и убијене породице убијали муслиманске војнике. Српским судијама и тужиоцима исто тако. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 9. јула 2017. године. За то вријеме Рада Драгичевић, мајка мале Мирјане, узалуд чека правду за свог мајушног анђела. И сама убијена, али осуђена

Чувaр сjeћaњa нa глинскe жртвe

19.10.2018

Свeштeник из Глинe чиja je улoгa oстaлa хистoриjски нeвaлoризирaнa: Пaрoх Mилoш Пoпoвић зaузимao je вaжнo мjeстo у друштвeнoм живoту Глинe и нипoштo ниje биo уoбичajeн свeштeник. Oбнoвиo je пoслиjeрaтни вjeрски живoт, прeдaвao je руски у брojним шкoлaмa и oснoвao je глински Пoдoдбoр Српскoг културнoг друштвa ‘Прoсвjeтa’ Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 23. октобра 2017. године. У дугoj истoриjи Српскe прaвoслaвнe пaрoхиje у Глини вaжнo мjeстo зaузимa пaрoх Mилoш Пoпoвић, кojи je у рaздoбљу oд 1946. дo 1952. гoдинe рaзвиo ширoку друштвeну и културну дjeлaтнoст нa oкупљaњу глинских Србa. Пa ипaк, у aкaдeмскoj литeрaтури, кoja сe бaви oвим вaжним пoслиjeрaтним рaздoбљeм, пуним прoтурjeчних прoцeсa

Два професора на стратишту лицем у лице: Један је био са ђацима које су злотвори стрељали, други је командовао стрељачком воду да пуца

18.10.2018

Причу о Милоју Павловићу, хероју и директору Крагујевачке гимназије који је остао уз своје ђаке чије су животе узели нацистички куршуми и који је рекао “Пуцајте, ја и даље држим час” знају сви. Да је са друге стране, оне која је наредила и спроводила стрељање био такође један професор, али као зли негатив крагујевачког професора хероја, мало ко зна. Тај злотвор не само што је био професор, већ је био и свештеник – мајор Паул Кениг. Ни 76 година након великог нацистичког злочина у Крагујевцу, када су 19, 20. и 21. октобра у знак одмазде за погибију 21 немачког војника у нападу партизана и четника код села Думаче, по принципу

Слађана Станковић

Слађана Станковић, једина је Нишлијка која је ратовала на Косову бранећи српство

18.10.2018

Прва жена добровољац у српској војсци погинула је на Косову 5. јуна 1999, помажући рањеним саборцима. Четрнаест година касније Ниш се одужио једној од најхрабријих становница дајући једној улици њено име. Слађанина животна прича, како каже њена сестра Весна, сведочанство је о љубави, храбрости и хуманости какве умеју да покажу само ретки људи, јер се ова девојка латила пушке првог дана рата, док су се многе Нишлије скривале, страхујући од мобилизације. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 22. септембра 2016. године. – Станковићи су у сваки рат слали неког свога, али Слађана је била прва девојка која је узела оружје у руке. Нико није

Трагом фотографија

16.10.2018

Почетак приче могао би се смјестити у прољеће 1947.г. Тада се моја мајка Јела Почуча, самном и са сестром Љубицом  вратила у Завичај, на попаљену и опустошену очевину, пошто је дала оставку на дужност шефа кухиње у Дјечијем дому у Новим Козарцима –бивши Хајфелд.. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 22. августа 2016. године. Уз нешто мало ствари, донијела је и пар фотографија –црно бјелих формата 9×12, које је брижно чувала са документима. У току одрастања, повремено и доста рјетко би причала о својим страдањима у току II.св.рата. Основа приче била је  да смо прошли кроз седам усташких логора, уз којекаве калварије. Била је

Тихомир Т. Продановић: Сећања на усташки логор „Даницу“

16.10.2018

Мртвима – да их не заборавимо Живима – да се не заборави  Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7. фебруара 2018. године. Ноћ у којој сам изгубио слободу Субота 26. априла 1941. године. Шеснаести дан фашизам учвршћује усташки, нови поредак у Хрватској. „Нова власт” ревносно кује окове за све који воле слободу. Из радио-апарата грме претње. Новине у свим видовима изобличују истину. У овом крвавом пролећу терор оре по људским душама и сеје семе мржње. Умиру вредности и комунисти, нестају сви људи који цене људске вредности. Ово је пролеће без пролећа које цвета ведрином… Злослутне мисли изазивају још страшнију визију сутрашњице и толико тешко

Сликe из лoгoрa прaтe мe дaњу и нoћу - Aнђeлиja Maчeшић

Сaт историје зa нeoустaшe

16.10.2018

Kao сeдмoгoдишњa дjeвojчицa, Aнђeлиja Maчeшић из Дoњe Брусoвaчe нa Koрдуну, прoшлa je пaкao ‘дjeчjих вртићa и oбдaништa’ НДХ: Стaру Грaдишку, Jaстрeбaрскo, Рeчицу, Сaмoбoр и Зaгрeб У пoсљeдњe вриjeмe, свe чeшћe сe дaдe прoчитaти кaкo су устaшки дjeчjи лoгoри зa Другoг свjeтскoг рaтa у Хрвaтскoj зaпрaвo били свojeврснa прихвaтилиштa, гoтoвo би сe рeклo, дjeчjи вртићи. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 4. априла. 2017. године. Нajдaљe сe у тaквим тврдњaмa oтишлo приje пoлa гoдинe нa скупу кojи je, пoд крoвoм Хрвaтскoг институтa зa историју у Зaгрeбу, oргaнизирaлo Хрвaтскo културнo виjeћe нa тeму: ‘Истинa и мoнструoзнe лaжи o дjeчjeм дoму зa рaтну сирoчaд у Jaстрeбaрскoм oд 1941. дo

Слaвa, злoчин и зaбoрaв

15.10.2018

Meђу нeвиним жртвaмa устaшкoг злoчинa нaд Глињaнимa српскe нaциoнaлнoсти у мajу 1941. гoдинe били су и пoпулaрни нoгoмeтaши грaдскoгa клубa. У пoрaћу су њихoвa имeнa уклeсaнa нa спoмeн-плoчу кoja je уништeнa 1991. гoдинe, a дo дaнaс ниje oбнoвљeнa Љeтo 1961. гoдинe, у склoпу прoслaвe 15. гoдишњицe oбнoвe нoгoмeтнoг клубa и 20. гoдишњицe нaрoднooслoбoдилaчкe рeвoлуциje, прeдстaвници Спoртскoг друштвa Бaнoвaц из Глинe oргaнизирaли су пригoдни турнир и свeчaнo oткривaњe спoмeн-плoчe члaнoвимa прeдрaтнoг Глинскoгa шпoртскoгa клубa: нa плoчи je билo уклeсaнo 15 имeнa, грб Друштвa (кoje je прeузeлo oбиљeжja прeдрaтнoгa) тe рeчeницa ‘Дaли смo свoje живoтe зa бoљу будућнoст нaшeг нaрoдa’. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем

Проф. др Светозар Ливада

Сјећање: „Доживотни сам пацијент геноцида“

15.10.2018

Када се нађем у завичаjу близу топонима, на стазицама дjетињства, бивам преокупиран тим злочином геноцида и заборављам управљати возилом, jер ми се слике клања и крви навлаче као мрене на очи. Пише: Проф. др Светозар Ливада Ако се поjам пациjент преведе као онаj коjи трпи и пати, ту позициjу трпљења и патњи издржао сам за стотине живота, као вишегодишњи пациjент с 40 операциjа на костима, двиjе на срцу и неколико клиничких смрти. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 28. августа. 2015. године. Геноцид ми jе оставио веће патње од тога. Био сам суперактивно диjете – горопадан. Бака, коjу сам обожавао, звала ме jе

Слика 1. Мештани Општине Црквени Бок, на свечаности 1938. год. (Фото: Б. Турајлић)

Календар геноцида: 13.10.1942. Страдање Срба из села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок

11.10.2018

Села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок налазе се на десноj обали реке Саве у Баниjскоj Посавини, између Сиска и Јасеновца. Насељена су српским становништвом православне вjероисповjести. Усташе из логора Јасеновац на челу са злогласним Љубом Милошем, рано уjутро 13. октобра 1942, прешле су Саву у Ивањском Боку и опколиле већи дио села. Један броj усташа jе скупљао народ а други су пљачкали, изгонили стоку и пленили храну. Њих, око 1500 похапшених, кренуло jе пут Јасеновца. Неки су успjели побjећи али већина jе заробљена, тучена и злостављана на путу ка логору. Након неколико дана боравка у логору Јасеновац, у ужасним условима под ведрим небом и без хране, одвоjене су жене

Часни крст из Јерусалима на месту логора Слана на острву Пагу. – Миленко Јахура активно учествуjе у свим акциjама удружења „Јадовна 1941.″ Фото: Јадовно 1941.

Хрватима сметају и српске кости!

08.10.2018

Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 31. јануар  2016. године. Срби у долини Неретве од 1995. године суочени су са „националним инжењерингом“ Хрватске и континуираним „крсташким ратом“ Католичке цркве да у потпуности промени етнички састав становништва. Од најмање десетак етнички чистих или претежно српских села, данас су то још једино Пребиловци, а одлуком кантоналних и општинских власти да издаје у закуп земљиште око Храма Васкрсења у чијој костурници су посмртни остаци 4.000 невиних жртава усташа из 1941, шаље се јасна порука Србима да нису добродошли. Ово, у интервјуу за „Вести“, истиче Миленко Јахура, председник Управног одбора Српског националног друштва Пребиловци. Његова изјава да је земљиште око цркве

Рат против СРЈ вођен под лажним хуманитарним изговором

05.10.2018

Рат против Југославије вођен је под лажним хуманитарним изговором, а ратне злочине починили су НАТО и САД, објављено је на сајту канадског Центра за истраживање глобализације (Centre for Research on Globalization) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 30. марта  2016. године. У тексту под насловом “Историја `хуманитарног ратовања`: НАТО владавина терора, уништење Југославије”, поводом 17 година од почетка НАТО бомбардовања Југославије 24. марта 1999. године и инвазију војника Алијансе на Косово, наводи се да је тај рат био “генерална проба” за наредне “хуманитарне ратове”, укључујући Авганистан, Ирак, Либију, Сирију и Украјину. Аутор текста Мишел Чосудовски наводи да је горка иронија да је “такозвани Међународни кривични трибунал у

Миле Кнежевић, посљедњи преживјели учесник пробоја на Петровој гори

04.10.2018

Какав је био ваш ратни пут прије и након пробоја усташког обруча 14. маја 1942. На Петровој гори? Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 21. маја  2016. године. На почетку рата имао сам 16 година и живео сам у селу Војишница, котар Војнић, које су прво држали талијански берсаљери, а од краја јула 1941. усташе. Они су званично у Војнић ушли 27. јула с камионима пуним ухапшених Срба. Тад су ухапсили и мене и стрпали ме у камион с покупљеним људима.Ту су били двојица усташа и један ме питао колико имам година. Рекао сам да имам 13, пустили су ме и остао сам жив. Поново су ме

Димњаци и тамјан

02.10.2018

У недостатку наде, у страху да им деца и унуци не буду гладни, они који су некада веровали да вера и Бог ништа не значе, сада пале свеће и кандила Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. априла  2016. године. Мирисао је багрем на рубу шумарка испод којег се од раног јутра вијао дим првомајског роштиља и чула се песма. Кола, највише “стојадина” и “тристаћа”, била су паркирана у трави нараслој до пола точкова. Доле је био бунар, у његовом дрвеном кориту гајбе пива, кисела вода “књаз милош” и “кокта”. У даљини варош, тамноцрвени црепови кућа, једноличне четвороспратнице равних кровова, а још даље, тамо где се ваља

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: