Епископ бачки Иринеj Посjета папе Србиjи не поставља се пред Српску православну цркву (СПЦ) као тема за разматрање, нити jе ико до сада, са било коjе стране, показао такву инициjативу – рекао jе портпарол СПЦ, епископ бачки Иринеj. Владика Иринеj рекао jе за “Спутњик” да ће такву инициjативу, ако и када се покаже, разматрати искључиво Свети архиjереjски сабор, као наjвише тиjело СПЦ. Он jе оциjенио да евентуална посредничка улога СПЦ између Руске православне цркве и Ватикана ниjе реална. “Московска патриjаршиjа има, као што jе познато, одлично организовано Одељење за спољне црквене везе и преко њега jе у сталном диjалогу са другим црквама, државама и међународним институциjама, тако да jоj посредник,

На изборима 2011.године, 12,5% од укупног броjа Срба у Хрватскоj бирало jе 3 заступника у хрватски парламент Пише: Синиша Љубоjевић Опстанак Срба у Хрватскоj овиси увелико о чувању и развоjу политичких странака са српским предзнаком. Не могу се интереси српске заjеднице представљати кроз програме странака љевице, а првенствено мислим на СДП, ХНС, Лабуристе и сличне странке. Зашто то тврдим и уопште спомињем? Срби у Хрватскоj своjе незадовољство односа државе према њима изражаваjу великом подршком лиjевоj политичкоj опциjи. Ја такођер мислим да смо као народ у овим околностима склониjи лиjевом политичком размишљању, али такођер мислим да jе погрешно не подржавати српске политичке опциjе. На изборима 2011.године од уписаних 183.992 гласача српске националности, на

Александар Вучић и Колинда Грабар Китаровић фебруара ове године у Загребу Наjгласниjи у подршци отварању представништва Србиjе у овом граду jесу Срби, њих више од десет хиљада, колико их сада живи у северноj Далмациjи „Било би добро када би Србиjа отворила конзулат у Книну”, „Под хитно затворити српски конзулат у Риjеци и отворити у Книну”, „Србиjанско велепосланство у Книну враћа избеглице дома”… ово су само неки од коментара написаних протекле недеље на хрватским друштвеним порталима на тему повратка расељених грађана Хрватске српске националности. Наjгласниjи у подршци отварању представништва Србиjе у овом граду jесу Срби, њих више од десет хиљада, колико их сада живи у северноj Далмациjи. Они су мишљења да

Стипендиста Привредника ЗАГРЕБ – Прве генерациjе стипендиста Српског привредног друштва “Привредник” стигле су до своjих факултетских диплома. Ратна су то деца, коjа су своjе прве кораке и спознаjе стекла у турбулентном окружењу деведесетих година прошлог века, у страху, сиромаштву и неизвесности. Одрасла су изненада, преко ноћи, у избегличкоj колони, али негде у себи успела су сачувати своjе снове и после свега, избегличког живота и повратничког преживљавања, смоћи снаге да крену даље. Преко своjих леђа превалила су велико бреме животних, завичаjних, националних, идеолошких и политичких проблема, коjи су их научили да се не смеjу предати. Данас су то остварени и испуњени људи. Пред коjима су нови изазови, коjих се не боjе.

Предсjедник Републике Српске Милорад Додик са предсjедником Хрватске Колиндом Грабар Китаровић. Остали у неки проблеми коjи се тичу прошлости, односно тумачења чињеница из прошлости, али данас jе неопходно радити на питањима будућности Предсjедник Републике Српске Милорад Додик изjавио jе да jе данашњи састанак са делегациjом Хрватске, коjу jе предводила предсjедник Колинда Грабар Китаровић, био веома добар и да jе унио довољно елемената за додатно разумиjевање свих проблема коjи су од заjедничког интереса. Додик jе нагласио да jе веома важно да jе данас у посjети Бањалуци била предсjедник Хрватске, jер то говори о уважавању управо онога што jесте БиХ и то би могло да буде добра порука и за многе коjи

Манастир Савина ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Горан Ж. Комар О овоме покушаjу зна се у српском народу углавном по аутобиографиjи знаменитог протосинђелаКирила Цвjетковића из  Баошића у Боки, коjу jе краjем 19. виjека обjавио прота Димитриjе Руварац. Но, други jедан свештеник, Љубо Влачић, учинио jе у своjе вриjеме веома озбиљан напор да истражи кутиjе таjног архива далматинског Намjесништва у Задру, како би освjетлио догађаjе коjи су послиjе 1816. године потекли веома ужурбаним кораком са наjвише тачке моћи у Аустриjи. Његове резултате, коjе бих овдjе подстро читаоцима „Саве“, гледао бих да допуним неким, Бокељима занимљивим документима знамените савинске Архиве, jер jе оваj систематични покушаj бечке владе нашао одjека и у дjеловању светога

др Наталиjа Нарочницка Један до водећих руских стручњака за међународне односе Наталиjа Нарочницка оциjенила jе да данашња ситуациjа у свиjету много подсjећа на вриjеме уочи Другог свjетског рата и упозорила да постоjи могућност избиjања новог глобалног сукоба. Она jе указала да се и данас, као и у вриjеме уочи Другог свjетског рата, види одсуство повjерења, као и намjере провоцирања опасних тенденциjа у нади да се оне могу контролисати у своjу корист. Нарочницка jе рекла да су западне земље пропустиле могућност да сприjече Хитлера и Други свjетски рат, надаjући се пропасти СССР-а и указала да се слично поступа и у односу према Блиском истоку. “Циничан однос неких западних стратега према `Исламскоj

Митрополит Порфириjе и Миодраг Линта Митрополит загребачко-љубљански Порфириjе и замjеник предсjедника Одбора Скупштине Србиjе за диjаспору и Србе у региону Миодраг Линта сагласили су се да jе потребно да Србиjа и Хрватска воде сталан и суштински диjалог на рjешавању свих отворених питања. На састанку у Београду истакнуто jе да се проналажењем правичног и траjног рjешења имовинских и броjних других проблема оштећених грађана и правних субjеката ствараjу предуслови да се успоставе односи пуног поштовања и искреног повjерења између двиjе државе и два народа. Митрополит Порфириjе и Линта сагласили су се да jе потребно посебну пажњу посветити економском развоjу подручjа сjеверне Далмациjе, Лике, Кордуна, Баниjе и западне Славониjе коjа су опустошена, опљачкана

Патриjарх Павле На данашњи дан рођен jе блаженопочивши патриjарх Павле, наjомиљениjи поглавар Српске православне цркве, кога jе српски народ за живота називао свецем. Патриjарх Павле, чиjе jе световно име Гоjко Стоjчевић, рођен jе 11. септембра 1914. године у селу Кућанци у Славониjи, у породици земљорадника. Преминуо 15. новембра 2009. године на Воjномедицинскоj академиjи, а сахрањен jе у манастиру Раковица, код Београда. За 44. српског патриjарха изабран jе 1. децембра 1990. године, када jе замиjенио болесног патриjарха Германа. На мjесту поглавара Српске православне цркве провео jе 19 година. Патриjарх Павле jе у родном мjесту у селу Кућанци код Доњег Михољца у Славониjи, завршио основну школу. Нижу гимназиjу завршио jе у Тузли,