arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
Crkva_svete_Petke_u_Kozarskoj_Dubici.jpg

К. Дубица: 20 година од одбране западних граница Српске од хрватске агресије

Црква Св. Петке у Козарскоj Дубици У Храму Свете Петке биће служена Света архиjереjска литургиjа. Виjенце на Спомен-крст, код обале риjеке Уне, положиће броjне делегациjе и званичници Републике Српске, представници борачких организациjа, те општина Козарска Дубица, Костаjница, Нови Град и Градишка. Током офанзиве Хрватске воjске, Хрватског виjећа одбране и Армиjе БиХ на jугозападни дио Републике Српке, Хрватска jе напала и западни дио Српске на простору од Новог Града до Градишке с намjером да се окупира териториjа до Бањалуке и створе предуслови да се деjства продуже до риjеке Дрине. У агресиjи хрватске воjске 18. и 19. септембра 1995. године на подручjу Дубице, Новог Града и Костаjнице убиjена су 104 лица, од

Predstavnici_Udruzenja_Ognjena_Marija_Livanjska_sa_episkopom_Atanasijem.jpg

ВРАТИТИ ЖИВОТ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРKВЕ И НАРОДА У ЛИВАЊСKОМ ПОЉУ

Представници Удружења Огњена Мариjа Ливањска са епископом Атанасиjем Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасиjе разговарао jе са делегациjом Удружења “Огњена Мариjа Ливањска” о животу преосталих православних вjерника и одржавању православних гробаља у селима Ливањског поља. Из Епархиjе бихаћко-петровачке саопштено jе да су владика Атанасиjе и његови гости чврсто одлучили да уложе све своjе снаге у стварање услова за потпуно враћање живота Српскоj православноj цркви (СПЦ) и народу у Ливну и Ливањском пољу. Једна од тема састанка била jе и припрема за освештање Спомен-капеле Ливањских мученика у Ливну, посвећене Светоj великомученици Марини, коjе jе планирано на дан Огњене Мариjе 30. jула 2016. године. У саопштењу се додаjе да у реализациjи тог плана

Ministar_Milenko_Savanovic.jpg

САВАНОВИЋ: ВИШЕ РАЗВИЈАТИ ЛИЧНУ И КОЛЕКТИВНУ СВИЈЕСТ

Министар Миленко Савановић Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе данас да jе потребно више развиjати личну и колективну свиjест народа о потреби бољег познавања историjе, преиспитивања историjских догађаjа и потреби jединства српског народа у одбрани националних интереса и свега оног што чини jединствену Републику Српску.   “Мислим да до сада, а нарочито приjе деведесетих година (20. виjека), колективна свиjест српског народа ниjе била на високом нивоу и брзо смо заборавили историjске догађаjе и грлили смо оне коjу сам чинили зла”, рекао jе Савановић на конференциjи за новинаре Одбора Владе Српске за његовање традициjа ослободилачких ратова.   Он jе нагласио да се такво нешто не смиjе

Detalji_izlozbe_Nezaborav_za_nestale.jpg

И ДАЉЕ НЕПОЗНАТА СУДБИНА 2.000 СРБА

Детаљ изложбе ”Незаборав за нестале” Предсjедник Удружења породица несталих и погинулих “Суза” Драгана Ђукић рекла jе данас у Београду да jе, према евиденциjи овог удружења, и даље непозната судбина 2.000 Срба коjи су нестали у Хрватскоj током протеклог рата. Она jе на изложби под називом “Незаборав за нестале”, коjа jе данас отворена у Дому Воjске у Београду, истакла да jе Удружење незадовољно динамиком у досадашњем процесу рjешавања судбине несталих у Хрватскоj jер се ни двиjе децениjе од страдања Срба у операциjама “Бљесак” и “Олуjа” проблеми избjеглих и расељених не смањуjу, а процес ексхумациjа и идентификациjа предуго траjе. “Жалосно jе да и послиjе 20 година у Хрватскоj jош има 15 регистрованих

Brod.jpg

СЈЕЋАЊЕ НА ПРВУ ЖРТВУ РАТА – ВОЈИСЛАВА ГОРАНОВИЋА

Брод Воjислав Горановић, технички директор индустриjе грађевинског материjала “Грамат”, био jе прва жртва рата у БиХ деведесетих година прошлог виjека – убиjен jе 16. септембра 1991. године током агресиjе Воjске Хрватске.   У ноћи између између 15. и 16. септембра извршена jе прва оружана агресиjа Воjске Републике Хрватске на простор БиХ, у току коjе jе са подручjа Славонског Брода гранатирано неколико српских насеља, као и производно построjење “Грамата”.   Након овог напада започиње низ оружаних удара на Брод коjи кулминираjу 25. и 26. марта у селу Сиjековац, када се догодио низ стравичних убистава српских цивила.   У Мjесноj заjедници Клакар Горњи, у дворишту Цигларске индустриjе “Клакар”, одржан jе помен Горановићу,

Sluzen_parastos_stradalim_iz_Serdara.jpg

Служен парастос за 16 убијених Срба у Сердарима

Служен парастос страдалим Србима из Сердара На мjесном гробљу у Кукавицама код Котор Вароша данас jе служен парастос за 16 Срба из Сердара, коjе су 17. септембра 1992. године убили, а потом масакрирали припадници хрватско-муслиманских снага. У нападу муслиманско-хрватских снага на Сердаре у зору 17. септембра 1992. године убиjени су Бранко (60), Босиљка (53), Јеленко (31), Радмила (21), Славко (60), Данка (54), Драго (47), Мирко (31), Славиша (22) и Споменка (19), сви Сердар, затим Љубица Тепић (40) и њене кћерке Слободанка од 12 и Сњежана од четири године, Никола Дукић (40), те Славко (55) и Славоjка Бенцуз (21). Парастос страдалима служио jе свештеник Мирко Батар, а потом су виjенце на

Sahrana_izmasakriranih_Srba_na_Koranskom_mostu.jpg

Помен страдалим Србима на Коранском мосту (Најава)

Сахрана измасакрираних Срба – припадника ТО Кордун, на Коранском мосту Завичаjни клуб Кордунаша и Секциjа бораца 8. кордунашке ударне дивизиjе и ратова 90-тих позиваjу Вас на   Помен за погинуле Србе – припаднике Териториjалне одбране Кордуна на Коранском мосту 1991. године   Помен ће се одржати у недjељу 20. септембра 2015. године у 11 часова испред Споменика жртвама рата у Ташмаjданском парку.   Везане виjести: Календар геноцида: 21. септембар 1991. Годишњица масакра на … НИЖИ СУДОВИ ДА ПОШТУЈУ МИШЉЕЊЕ ВРХОВНОГ СУДА … данас 23 године од убиства припадника jна на коранском мосту

Predrag_Ceranic.jpg

ПРОМЈЕНЕ НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ ИЗ “КУХИЊЕ” ТАЈНИХ СЛУЖБИ

Предраг Ћеранић Западни Балкан jе од великих сила одређен као полигон на коjем ће се миjењати свиjест становништва, промиjенити демографска структура, миjењати границе, а све помоћу психолошких (псиоп) и “црних” операциjа коjе се креираjу у лабораториjама обавjештаjних служби, оциjенио jе стручњак за безбjедност Предраг Ћеранић. “Циљ психолошких операциjа jе да се оствари утицаj на промjену мишљења и понашања, односно да се утиче на jавно мњење одређене државе или средине. У таjним службама, али и оружаним снагама развиjених земаља, постоjе специjализовани органи и центри (псиоп центри) коjи психолошке операциjе осмишљаваjу и спроводе”, поjашњава Ћеранић. Он за “Прес Република Српска” истиче да су за псиопе веома важни медиjи, коjе користе као инструменте

Драгомир Анђелковић Фото: Novosti.rs

Драгомир Анђелковић: Нови талас сепаратизма

Од када jе, у руху Призренске лиге, у другоj половини 19. века рођен албански национални програм, карактерише га наизглед ирационални максимализам Драгомир Анђелковић Драгомир Анђелковић Од када jе, у руху Призренске лиге, у другоj половини 19. века рођен албански национални програм, карактерише га наизглед ирационални максимализам. Налик размаженом детету Албанци категорички тврде да jе њихово и оно за шта нема никаквог основа да се ухвате. И нису битне баjке коjима своjе бесмислене претензиjе образлажу, већ суманута упорност са коjом истраjаваjу у отимачким намерама. Шта jе истина спрам снаге убеђења, нарочито када се надовеже спремност на чињење било каквих злочина рад остварења шовинистичких снова. На тим основама – уз помоћ неких

Kozaraska_Dubica.jpg

ИСТОРИЈСКИ ЧАС О ОДБРАНИ ЗАПАДНИХ ГРАНИЦА СРПСКЕ

Козарска Дубица У свим основним и средњим школама у Козарскоj Дубици сутра ће бити одржан историjски час поводом обиљежавања 20 година од одбране те општине и западне границе Републике Српске од хрватске агресиjе.   Наставници историjе, представници Борачке организациjе-старjешине и борци, непосредни учесници одбране, ученицима ће говорити о ратним догађаjима из септембра 1995. године.   Из Борачке организациjе општине Козарска Дубица саопштено jе да се историjски час организуjе у школама уназад четири године, дан уочи  обиљежавања годишњице одбране, те да ће та пракса бити настављена и убудуће.   За ученике Основне школе “Маjка Кнежопољка” у Кнежици историjски час биће организован с почетком у 8.20 часова, а за ученике у подручноj

Smederevski_kraj_u_Drugom_svetskom_ratu.jpg

Књига о историји смедеревског краја

Књига Смедеревски краj у Другом свjетском рату Докторанд на Филозофском факултету у Београду, коjи иза себе има неколико обjављених научних радова, Немања Девић из Смедеревске Паланке, тему своjих истраживања усмерио jе на Други светски рат. Из тога jе проистекла његова прва књига. Да би настала књига о историjи смедеревског краjа, било jе потребно више од 400 саговорника, неколико година истрашивања, кондициjа да се обиђу оближња села, стрпљење и воља. Избор факултета Немањи Девићу наметнуо се jош у гимназиjи, када му jе, као матуранту, Институт за савремену историjу обjавио научни рад “Истина под кључем”. Неуморно jе трагао за подацима коjи су обликовали његове дело, превћући странице историjе, уписуjући догађаjе и жртве,

Spomen_krst_u_Kozarskoj_Dubici.jpg

ПОРАЖАВАЈУЋЕ НЕПРОЦЕСУИРАЊЕ ЗЛОЧИНА

У агресиjи Хрватске воjске 18. и 19. септембра 1995. године на подручjу западнокраjишких општина, односно на териториjи општина Козарска Дубица, Нови Град и Костаjница, убиjена су 104 лица, од коjих 54 цивила и 50 припадника оружаних снага Републике Српске.   Спомен крст у Козарскоj Дубици Приредио: Миломир САВИЋ Представници Борачке организациjе (БОРС) и некадашњи борци сматраjу краjње неприхватљивом и поражаваjућом чињеницу да ни након 20 година нико не одговара за злочине над српским воjницима и цивилима у агресиjи воjске Хрватске на подручjе западнокраjишких општина. Предсjедник БОРС-а Миломир Савчић каже за Срну да су све жртве на почетку сукоба били Срби, а да за то нико ниjе одговарао. “Република Српска мора до краjа истраjати

Parastos_u_Borovu.jpg

Парастос жртвама рата у Борову

Парастос жртвама рата од 1991. до 1996.године. Данас се сећамо свих наших мештана коjи су трагично изгубили животе у последњем рату. Жалимо за свима њима и понављамо да су и они жртве без обзира на националност коjоj су припадали. И данас након толико година Србима у Хрватскоj чак и новим законима одриче се право да могу бити жртве. Ако нисмо жртве сигурно смо мете. Мете за свакодневне нападе малих и великих медиjа, малих и великих политичара. Али ми имамо своj пут, пут на коме су животе изгубили и наши мештани. Њихова жртва нас обавезуjе да будемо храбри и тражимо начин да опстанемо у Републици Хрватскоj. Хвала вам свима што сте

Radomir_Smiljanic_02.jpg

Радомир Смиљанић: Југославију није срушио рат

Да ли ће икада неко у ЕУ, у тоj Европи, коjа толико поштуjе право на сопственост, и поготово право на животну сигурност, подићи глас и организовати комисиjу, комитет, одбор, било шта, да се бар приближно потврде чињенице и да то на краjу Хрватска и плати   Радомир Смиљанић СА задовољством сам прочитао пре извесног времена, у овоj рубрици “Вечерњих новости”, напис нашег познатог стручњака, социолога проф. др Зорана Аврамовића, под насловом “‘Агресиjа’ или прогон Срба”. Апсолутно се, као и велика већина људи, слажем да jе у питању био прогон Срба приликом такозване хрватске воjне акциjе “Олуjа” (Роjтерс jе назвао ту акциjу “Офанзива на српске цивиле”). Међутим, не може се у ствари то

Jasenovac_0003.jpg

Голема је срамота српска

Декларациjа о геноциду НДХ ни четири године након усваjања ниjе стигла на дневни ред Народне Скупштине Р. Српске Јасеновац Пише: Душан Ј. Басташић Удружење “Јасеновац – Доња Градина” позвало jе jуче поново Народну скупштину Републике Српске да усвоjи Декларациjу о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јевреjима и Ромима током Другог свjетског рата. Данас jе у медиjима, под насловом: “Са дневног реда сjеднице НСРС повучене све декларациjе”, обjављена виjест да jе из дневног реда 6. редовне сjеднице повучен приjедлог Декларациjе о признању геноцида над Јерменима и повучен приjедлог Резолуциjе о осуди злочина у Сребреници. Помислио сам да jе повучена и Декларациjа о геноциду НДХ, али то се ниjе десило. Она се ниjе

Srboljub_Zivanovic_002.jpg

Др Србољуб Живановић: СПЦ тоне због поступака појединих епископа! (ВИДЕО)

Без длаке на jезику проф. др Србољуб Живановић износи став о владици Јовану Ћулибрку и његовим штетним изjавама о Алоjзиjу Степинцу коjе jе изнео у интервjуу „Недељнику“, а критике ниjе поштедео ни многе друге владике укључуjући епископа ЗХиП Григориjа… др Србољуб Живановић У ексклузивном разговору са Ранком Гоjковићем за Фонд стратешке културе, професор др Србољуб Живановић критикуjе поjедине владике СПЦ коjима jе важниjи „бискупски прстен“ и добри односи са Ватиканом него очување истине о српском страдању у НДХ. Као продукт пропаганде комунистичке диктатуре др Живановић наводи да су се подизали споменици жртвама фашизма, али да НДХ ниjе имала ни нацисте ни фашисте већ су усташе под директним утицаjем католичке цркве вршиле наjсвирепиjе злочине.

Migranti.jpg

10 reasons why migrants are NOT like Serbian refugees

Ћирилица – Latinica „The same as our refugees.“ Under this excuse, the global media propaganda in favor of mass migration gets through in Serbia. But just like the rest of the propaganda, this claim is a manipulation. Ћирилица – Latinica„The same as our refugees.“ Under this excuse, the global media propaganda in favor of mass migration gets through in Serbia. But just like the rest of the propaganda, this claim is a manipulation. Serbian refugees didn’t have the support of the media propaganda. Pictures of children were not massively used worldwide to elicit maximum compassion. On the contrary, media propaganda was used against Serbian refugees. Serbian refugees didn’t leave families behind. Most of the migrants

Migranti.jpg

10 razloga zašto migranti nisu kao srpske izbeglice

English – Ћирилица ”Isti kao naše izbeglice”. Pod tim izgovorom u Srbiji prolazi planetarna medijska propaganda u korist talasa migracija. Ali kao i čitava propaganda, i ta tvrdnja je manipulacija. Srpske izbeglice nisu imale medijsku propagandu iza sebe. Slike dece se nisu masovno koristile da širom sveta izazovu maksimalno sažaljenje prema njima. Naprotiv, medijska propaganda se koristila protiv srpskih izbeglica. Srpske izbeglice nisu ostavljale porodice iza sebe. Većina migranata su muškarci. Sebe spasavaju a žene i decu ostavljaju neprijatelju? Srpske izbeglice nisu bile dezerteri. Talasi izbeglica iz Krajine i sa Kosova usledili su tek nakon sloma vojske i države. Zašto vojno sposobni migranti ne ostanu da se bore protiv Islamske države? Srpske izbeglice su

Migranti.jpg

10 разлога зашто мигранти нису као српске избеглице

Latinica – English ”Исти као наше избеглице”. Под тим изговором у Србиjи пролази планетарна медиjска пропаганда у корист таласа миграциjа. Али као и читава пропаганда, и та тврдња jе манипулациjа. Srpske izbeglice nisu imale medijsku propagandu iza sebe. Slike dece se nisu masovno koristile da širom sveta izazovu maksimalno sažaljenje prema njima. Naprotiv, medijska propaganda se koristila protiv srpskih izbeglica. Srpske izbeglice nisu ostavljale porodice iza sebe. Većina migranata su muškarci. Sebe spasavaju a žene i decu ostavljaju neprijatelju? Srpske izbeglice nisu bile dezerteri. Talasi izbeglica iz Krajine i sa Kosova usledili su tek nakon sloma vojske i države. Zašto vojno sposobni migranti ne ostanu da se bore protiv Islamske države? Srpske izbeglice su

Delegacija_sokolackog_Udruzenja_potomaka_i_postovalaca_srpskih_dobrovoljaca.jpg

ПОЛОЖЕН ВИЈЕНАЦ НА СПОМЕНИК СОЛУНСКИМ ДОБРОВОЉЦИМА

Делегациjа соколачког Удружења потомака и поштовалаца српских добровољаца од 1912. до 1918. године положила jе вjенац на споменик солунским добровољцима. На споменик солунским добровољцима на Сокоцу данас jе, поводом Дана почетка пробоjа солунског фронта у Првом свjетском раду – 15. септембра, виjенце положила делегациjа соколачког Удружења потомака и поштовалаца српских добровољаца од 1912. до 1918. године. На споменик солунским добровољцима на Сокоцу уписана су 363 имена. Предсjедник Удружења Бранимир Ђурковић каже да нису уписани добровољци, jер документациjа ниjе била комплетирана на вриjеме. Ђурковић jе рекао да породице потомака солунских добровољаца припремаjу документациjу коjа подразумиjева доказе о добровољачком статусу, па ће њихова имена бити уписана на споменик. Према његовим риjечима, Удружење

Министар Миленко Савановић

САВАНОВИЋ: КОЛЕКТИВНУ СВИЈЕСТ О СТРАДАЊУ СРБА ПОДИЋИ НА ВИШИ НИВО

Министар Миленко Савановић Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изjавио jе да се колективна свиjест српског народа о његовом страдању мора подићи на виши ниво како се не би десило да злочини над Србима буду брзо заборављени. Након полагања виjенаца на Спомен-костурницу на бањалучком Новом гробљу поводом Дана несталих и погинулих, Савановић jе рекао да младе генерациjе мораjу да буду боље упознате са историjом да им се не би десило оно што се дешавало њиховим прецима. “Страдање српског народа од 1992. до 1995. године не можемо посматрати изван контекста страдања у Другом свjетском рату. Нажалост, мора се констатовати да jе у Другом свjетском рату, као и деведесетих

Gradina_001.jpg

Музеј холокауста до краја године у Бањалуци

Музеj холокауста до краjа године у Бањалуци Музеj жртава геноцида из Београда до краjа године отвара своjу експозитуру у Бањалуци, потврдио jе Вељко Ђурић, в.д. директор Музеjа жртава геноцида на конференциjи о Јасеновцу, коjа jе и данас настављена. “То jе нека врста наше врсте одговора на ову ревизиjу историjе што се нуди са друге стране границе, из Републике Хрватске, из Европске униjе, из нових ових тенденциjа коjе говоре о релативизациjи злочина коjи се десио у Другом свjетском рату на простору НДХ”, обjаснио jе Ђурић. Ускоро ће бити познато и идеjно рjешење уређења Спомен подручjа Доња Градина у коме jе, између осталог, предвиђена  изградња споменика, музеjа и вjерских обjеката. Поводом обиљежавања

Kolektivni_centar_Krnjaca.jpg

Гдје су и како живе српске избјеглице?

Изненадили сте нас! Обично се неко поjави када jе битан датум за избеглице, попут годишњице “Олуjе”. Свим осталим данима ми смо – заборављени…   Избjеглице у колективном центру у Крњачи Овако нас jе у колективном центру у Крњачи дочекала jедна Личанка коjа jе са 10 година, у време ратова деведестих, дошла у Србиjу и читаву младост проводи у колективним центрима. Ниjе нам овде место Док се српска деца рађаjу и одрастаjу у колективним центрима, губећи наду да ће икада започети нормалан живот, у суседне бараке почели су да пристижу азиланти, несрећници са Блиског истока. Срби се, како кажу, добро слажу с њима. Поносни су што су Србиjа и њени грађани отворили срце

Da_se_nezaboravi.jpg

СВИЈЕЋАМА ИСПИСАНА ПОРУКА “ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

Да се незаборави Паљењем свиjећа и полагањем виjенаца испред централног спомен-обиљежjа борцима погинулим у одбрамбено-отаџбинском рату “За крст часни”, у Приjедору jе вечерас обиљежен 15. септембар – Дан несталих и погинулих Републике Српске. Предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Приjедор Здравка Карлица изjавила jе новинарима да jе постала традициjа да се уочи Дана погинулих и несталих бораца на оваj начин породице сjећаjу своjих наjмилиjих. “Да се не заборави, у срцу jе Република Српска, то jе порука са овог скупа и ми сваки дан, а посебно на оваj дан морамо да се сjетимо наших несталих и погинулих бораца”, нагласила jе Карлица. Она jе потврдила да jе, према

Boro_Peulic.jpg

НЕПОЗНАТА СУДБИНА 35 БОРАЦА

Боро Пеулић Са подручjа општине Прњавор jош 35 бораца одбрамбено-отаџбинског рата воде се као нестали, рекао jе Срни предсjедник Општинске организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Боро Пеулић. Пеулић jе, поводом обиљежавања 15. септембра – Дан несталих и погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске, оциjенио да оваj датум у широj jавности пролази незапажено. “Оваj датум, приjе свега, обиљежаваjу породице погинулих и несталих, а са нама се солидаришу и ратни воjни инвалиди с коjима имамо добру сарадњу. Нисмо успjели да мобилишемо друштво, да људи схвате да се на данашњи дан сви треба да сjетимо оних коjи су своjе животе уградили у темеље Српске или чиjа судбина jош ниjе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала