Рациjа 1942, позната и као Рациjа у jужноj Бачкоj, немили jе догађаj коjи jе задесио становнике насеља Шаjкашке и градове Бечеj, Србобран, Темерин и Нови Сад пре равно 76 година, jануара месеца. Названа термином полициjске потере и прикривена плаштом претреса обjеката и легитимисања становника ових места, Рациjа jе хиљаде и хиљаде живота бацила под лед Тисе и Дунава кроз рупе на залеђеним рекама коjе су пробиjене динамитом. Егзекутори су били мађарски фашисти, идеолошки следбеници Хитлеровог марионетског вође Миклоша Хортиjа, регента Краљевине Мађарске, а мета Срби, Јевреjи и антинацисти уопште, без обзира на етнос. Хортиjева продужена рука, окупациони жандармериjски капетан Шандор Кепиро остаће упамћен као крвник Новог Сада и депортатор његових

Илеана Чура Сазданић преживела мађарску рациjу у Новом Саду 21. јануара 1942. године. Брутално су jоj убили маjку и тетку, преживела jер су jе злочинци пустили да оде по капут Тог28 21. jануара 1942. биле смо jош у кревету када jе, у шест уjутру, у наш стан у Улици краља Александра 1 у Новом Саду, хрупило шест крупних, униформисаних људи са исуканим баjонетима. Скамениле смо се од страха. Претураjући по стану, урлали су да не смемо да излазимо на улицу и да, ни случаjно, не отварамо прозоре, jер ће нас све побити. Док ово говори, глас Илеане Чуре Сазданић (84), докторке филологиjе, болно подрхтава. Од наjстрашниjег злочина у историjи Новог

Историчари су забележили да jе рациjа у jужноj Бачкоj почела 4. jануара у Чуругу и Жабљу, а масовна убиства настављена су у другим местима Шаjкашке области и у Новом Саду од 21. до 23. jануара. 1942. године. Повод за таj масовни и раниjе испланирани покољ цивилног становништва, била jе jедна акциjа припадника народноослободилачког покрета у том подручjу, у коjоj су мађарске окупационе трупе имале десет погинулих. Према подацима мађарских воjних кругова, до коjих jе дошао посланик Странке малих поседника у ондашњем Парламенту Мађарске Ендре Баjчи Жилински, jануарска геноцидна рациjа однела jе наjмање 12.763 жртве. Везане виjести: Помен жртвама рациjе у Чуругу

Жикица Ђорђевић, прогнан са Купреса пре две деценије, казује о страдању породице спремо, чијих је 126 чланова убијено (3): Италијански официр рапортирао и Мусолинију о ужасним злочинима над српским купрешким живљем Купрес, 2. август, 1942. година. После посете министра Андриjе Артуковића, купрешке усташе су од градића направиле право воjно упориште. За Србе jе то био нови увод у страдање. – Тако је и било – враћа сећање на причу предака Жикица Ђорђевић. – Убрзо после Артуковић, Купрес походи и командант Црне легије Анте Мошков. Домаћини су му, као знак пажње, организовали „лов“. Лов на Србе! Ловци нису далеко одмакли, тек до оближњег Беговог Села и Оджака. Ту су уловили 52 члана наше