Синод Руске цркве, који данас заседа у Минску, одлучује о одговору Васељенској патријаршији. Синод Руске православне цркве данас ће први пут у историји заседати у главном граду Белорусије Минску, а како је најављено, реаговаће на најновије одлуке Васељенске патријаршије, која је минуле недеље започела процедуру давања аутокефалности украјинским расколницима. Цариградски патријарх Вартоломеј игнорисао је црквене каноне и покренуо процедуру давања томоса, упркос противљењу једине признате православне цркве у Украјини која је лојална Московској патријаршији. РАСКОЛНИЦИ БЕЗ АНАТЕМЕ У РПЦ су посебно огорчени што је цариградски патријарх скинуо анатему са расколника самопроглашеног патријарха Филарета Денисенка (89) и Макарија Малетича, који је на челу друге расколничке цркве која себе назива Украјинском аутокефалном православном

И немогуће је и неозбиљно – дати себи за право – да величину и значај професорице Смиље Аврамов – обухватимо једном колумном! Зато – ово и није колумна о њој – о нама је?! Њен одлазак није само одлазак једног људског живота испуњеног скоро 101 годином – то су мере за нас обичне смртнике, по којима процењујемо – да ли смо могли још, или је било време да одемо! Ово је одлазак симбола једног времена… У сто првој години живота, 2. октобра у 22:19 часова, упокојила се професорица и научник Смиља Аврамов – пренели су ретки – и то само штампани – медији у Србији?! Испраћај на вечни починак, уз опело,

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, којег је данас док је путовао кроз Хрватску ка БиХ пратила и, како је рекао, неосновано зауставила хрватска полиција, оцијенио је да је ријеч о једној у низу провокација које је доживио у Хрватској у неколико посљедњих година само зато јер говори истину у критикује усташизацију хрватског друштва. Он је изјавио Срни да је његова посјета БиХ раније најављена, али да су службено возило Владе Србије у ком се он налазио зауставили хрватски пресретачи у околини Славонског Брода уз, како је рекао, бесмислену причу да није ријеч о прекорачењу брзине, већ да се наводно возило кретало лијевом, претицајном траком. “Морали смо да платимо

Ако у разговору са атеистима и агностицима почнете мирно и доследно да користите „безбожник“ и „неверник“, да ће то у њима пробудити осећања и да ће изаћи из своје прокламоване толеранције. Атеисти и агностици Можда бисмо се боље разумели кад бисмо више говорили српски, а мање доказивали жељену интелектуалну отменост коришћењем страних речи. Било би корисно да они који се представљају као „атеисти“ користе уместо отменог „атеиста“ – српску реч безбожник. А било би корисно и да се они још отменији, који су схватили ту основну језичку замку и због тога се представљају као „агностици“ лепо кажу за себе да су неверници. Видећете и сами да ако у разговору са

Породица је предала на коришћење грађу од које је формиран Крцунов лични фонд. – Одабрана документа и фотографије чине поставку врло посећене изложбе. Ужице – На Дан града у Ужицу јуче су појединости из живота и рада контроверзног Слободана Пенезића Крцуна – партизана, начелника Озне, министра, председника српске владе у Титово доба – први пут изашле пред лице јавности. Веома посећена изложба о Крцуну „Млеко и крв” ужичког историјског архива, финансирана средствима Министарства културе и града Ужица, отворена је у свечаној сали градске куће. Поставку, која Крцуна углавном приказује као партизанског команданта, послератног функционера, пажљивог супруга и оца, а тек у кратким цртама као начелника Озне, отворио је помоћник министра културе

Ћирилица је основно писмо српског језика. Јединственa у свету по савршености, која се огледа у једноставности, па и дете од три године већ препознаје неколико слова. Има народа који се описмењују до краја живота – ако им је животни век подужи. Захваљујући Вуку наш народ је описмењен – колико је писмен функционално, друга је прича… Данас ипак све чинимо да ћирилицу потиснемо, а језик унаказимо, или бар осиромашимо. Ако је писмо одредница сваког народа, а јесте, онда себи чинимо зло. Да вас неко спусти из хеликоптера у центар било ког града у Србији, Београда нарочито, не бисте знали да ли сте у Лондону, Паризу, или… Није латиница запосела рекламе страних

Подсећамо се дела интервjуа познатог руског дисидента и филозофа Александра Зиновjева (1922-2006), коjи jе дао пред своj повратак из Немачке у Русиjу. Разговор са новинаром француског листа Фигаро вођен jе 24. jула 1999. године у Берлину. После краха комунизма основни предмет вашег истраживања постао jе западни систем. Зашто? — Зато што се десило оно што сам предвидео: пад комунизма довео jе до распада Русиjе. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 12. јула  2015. године. Произлази да jе борба против комунизма прикривала жељу за уништењем Русиjе? — Управо тако. То говорим зато што сам у своjе време био невољни саучесник те за мене срамотне акциjе. Руску катастрофу су

Замјеник предсједника Републичке организација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Вељко Лазић изјавио је да ова организација неће одустати од захтјева за комплетном реформом Института за нестала лица БиХ. “Уколико не дође до реконструкције Института за нестала лица БиХ тражићемо да Република Српска формира оперативни тим који ће радити на тражењу несталих лица из Републике Српске”, рекао је Лазић Срни. Лазић је навео да су овакви закључци усвојени на Скупштини Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила одржаној у Бањалуци, поводом обиљежавања 15. септембра – Дана несталих у Републици Српској. Он је напоменуо да је Републичка организација незадовољна радом Тужилаштва и Суда БиХ на процесуирању ратних злочина

Соколска друштва на Корчули била су у саставу Соколске жупе Мостар. Соколско друштво Корчула приредило jе 13. марта 1932. прославу 100-годишњице рођења словенског препородитеља и оснивача Соколства др. Мирослава Тирша. Упркос лошем времену, поворка свих соколских категориjа, са друштвеном заставом и музиком, обишла jе градске улице, искићене заставама. Старешина друштва Бернарди Ј. Мато отворио jе у дворани Југославенског дома свечану матинеjу, коjоj су суделовали представници власти и удружења, и броjна публика. Након одсвиране чехословачке и jугословенске химне просветар др. Јураj Р. Арнери у дужем предавању истакао jе лик др. М. Тирша, приказао његове идеолошке и организаторске способности као оснивача соколског покрета. Истакао jе његове врлине као човека, коjи jе не

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је данас да “за преостале Србе нема нормалног живота у данашњој Хрватској када јаке проусташке снаге показују отворену мржњу према Милораду Пуповцу”. Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је данас да “за преостале Србе нема нормалног живота у данашњој Хрватској када јаке проусташке снаге показују отворену мржњу према Милораду Пуповцу”, председнику Српског народног вијећа, који је, како наводи Линта, “учинио више корисних ствари за хрватску државу него неки Хрвати”. У саопштењу, Линта наводи, између осталог, да се Пуповац 1991. заузимао за самосталност Хрватске, омогућио је уставне промене којима је та земља уставно дефинисана као национална држава хрватског народа, а парламент

Постоји карика која недостаје, а која би требало да понуди сувисло објашњење мржње која тиња и две и по деценије од завршетка ратова. ЗА већину оних који су попут аутора овога текста рођени седамдесетих година прошлога века, гледано из визуре грађанских ратова, санкција и НАТО бомбардовања, деценије постојања социјалистичке Југославије делују као идилична епоха. Као време бесконфликтног прогреса и високих културних стандарда. Али, зашто је онда у ватри и крви нестала та земља? Постоји карика која недостаје, а која би требало да понуди сувисло објашњење мржње која тиња и две и по деценије од завршетка ратова. Изврсна студија Чедомира Вишњића управо је та аналитичка карика која даје могуће одговоре на

Историјска књига проф. Јована Б. Душанића „Срби Босне и Херцеговине у XIX вијеку – борба за слободу и уједињење“ представљена је у свом другом издању београдској публици 27. септембра у крипти Храма Светог Саве на Врачару. Сам аутор није говорио о књизи, а своје виђење овог значајног дијела дали су директор издавачке куће „Catena mundi“ Бранимир Нешић, проф. Др Ненад Кецмановић, проф. др Мило Ломпар и проф. др Милош Ковић. Скуп је благословио eпископ ремезијански господин Стефан Шарић. Књига је подјељена је у три дијела. У првом дијелу обрађен је период ропства под Турцима у XIX вијеку, у другом је обрађен период под аустроугарском окупацијом, односно о борби Срба у

Православна црква св. Ћирила и Методија на тргу града Вис на истоименом острву Јадранског мора у Хрватској. Након завршетка Првог светског рата, на острву Вис се појавио покрет Хрвата који је без агитовања и мисионарског залагања СПЦ прелазио у Православље. Остале су забележене речи угледног вишког домаћина и последњег председника православне црквене општине: “Нећемо да једном ногом стојимо на Вису, а другом у Риму – природније је: једном ногом на Вису а другом у Београду.” Један од ставова ове православне заједнице био је и следећи: “Хоћемо да у свему будемо своји. Када је народна држава- нека је и народна Црква. Е, зато смо пригрлили свето Православље!” Наравно да је било и оних