arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Усташке звијери умориле 52 ђака

У знак сjећања и вjечни помен невино умореноj српскоj дjеци у Народноj школи у Шарговцу, код Бање Луке, 7. фебруара 1942. године, наводимо доступне основне податке о 52 заклана ученика – православца, према школском “Именику”.   Гламочанин Ђурђа Радоjка, рођена 1. 3. 1931. уписана 30. 6. 1938. Курузовић Душана Симеун, рођен 1931. уписан 30. 6. 1938. Курузовић Јове Јован, рођен 24. 2. 1932. уписан 30. 6. 1938. Курузовић Петра Јелена, 2. 6. 1931. уписана 20. 6. 1938. Стиjаковић Ђурђа Душан, рођен 15. 2. 1930, уписан 20. 6. 1938. Станковић Милана Душан, рођен 21. 12. 1930. уписан 20. 6. 1938. Стиjаковић Столе Јованка, рођена 31. 12. 1929. уписана 20. 6. 1938.

Spomen_ploca_u_skoli_Djura-Jaksic_1.jpg

Покољ у Шарговцу: 77 година чекају да их поменемо!

Има томе већ седам година, мада се чини да jе било jуче. Вjеруjем, да ће готово сви они коjи су тога дана присуствовали рециталу у ОШ “Ђура Јакшић” у Шарговцу, памтити таj дан док живе. Ученици су рецитовали, говорили стихове у спомен на 52 њихова вршњака коjи су ту у школи погубљени приjе седамдесет година. Када су низ степенице, у хол школе, пред окупљене почели силазити ученици, њих педесет и двоjе, сваки са воштаницом у руци, нико ниjе остао равнодушан. А онда су потекли стихови.. Опростите нам ћутање Ја, ученик VII разреда вас молим, ми, ученици ове школе вас молимо…у име наших дjедова, у име наших очева, у име нашег

rtrs-slika-crna.jpg

РТРС – документарни филм „НИНА“

  Свједочанство о покољу у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац. Истинска свjедочења о страдању Срба у бањалучким селима Дракулић, Шарговац, Мотике и руднику Раковац 7. фебруара 1942. године када су усташе су из поглавниковог такозваног “Тjелесног здруга”, уз помоћ бањалучких усташа и комшиjа, побиле Србе без иjедног испаљеног метка, сjекирама, ножевима крамповима и “србомлатом”. Међу жртвама jе било и 551 диjете. Аутор емисиjе Мира Лолић Мочевић    

Како су потрошене златне резерве Краљевине Југославије

“Новости“ откриваjу како jе потрошена 84.574 килограма златних резерви Краљевине Југославиjе. Амерички савезници наплатили одузету имовину своjих држављана, али и сву “помоћ” партизанима и четницима ПРЕМА расположивим подацима, уочи Другог светског рата Краљевина Југославиjа jе поседовала 84.574 килограма чистог злата. Увиђаjући опасност по земљу, кнез Павле jе одобрио да већи део златних резерви буде пребачен у Енглеску у маjу 1939. године. Транспорт jе извршио разарач “Београд” и тако jе у Енглеску банку стигло 980 сандука у коjима се налазило 3.379 златних полуга. У овоj банци Народна банка Краљевине Југославиjе jе већ имала 225 златних полуга, па jе укупна резерва у Великоj Британиjи увећана на 44.886,61 килограм чистог злата. Након почетка

josip_simunic.jpg

Када ћемо да схватимо да нам Хрвати не желе ништа добро и да је Џо Шимунић типичан представник свог народа?

Сећам се да jе то било 1985. године. Било jе лето и спремали смо се за одлазак на море. Тада jош нисам имао осам година и био сам срећан управо онолико колико сваки свршени ђак првак може да се радуjе одласку на море. За мене су таква путовања тада била права авантура, а уjедно и прилика да упознам нашу земљу, коjа се тада звала Југославиjа. Летовали смо на Хвару и тамо сам се први пут упознао са суштином ”хрватског питања”. Једног дана док смо тамо боравили локална радница у продавници рекла је мојој мајци да ћемо једног дана код њих долазити на летовање са пасошима. ”Ако и када до тога дође, ја ти више

Arcibald_Rajs_2.jpg

Шта је заправо заоставштина и аманет хуманисте и визионара Арчибалда Рајса Србима, Европи и свету?

Арчибалд Раjс jе био шваjцарски криминолог немачког порекла, коjи се поред осталог истакао и радом на истраживању неприjатељских злочина над српским цивилним становништвом у време Првог светског рата. Рођен jе 8. jула 1875. године у jужнонемачкоj покраjини Баден. После завршеног основног и гимназиjског школовања у Немачкоj, отишао jе на студиjе у Шваjцарску, у романски кантон Ву (француски Вауд, немачки Wаадт, ретроромански Вад). Звање доктора природних наука (хемиjе) стекао jе већ у своjоj 22. години, и постао прво асистент за фотографиjу а потом и доцент за ту област, на универзитету у Лозани. За редовног професора криминалистике именован jе 1906. године. Као професор, бавио се успешно научним радом и стекао светски углед

zaboravljeni-pravednici-kordun.jpg

Заборављени праведници са Кордуна

На основу сjећања наших предака, испричаћемо причу коjа говори о нашим породицама у оно тешко вриjеме рата и страдања. Причу коjа jе на жалост, остала само под нашим крововима. Магловита и непотпуна. Ово jе само покушаj да се “сложи” прича..  Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 07. марта 2016. године. Наслућивало се већ да ће доћи до капитулациjе Италиjе, што ће у многоме промjенити ток рата. У то вриjеме, потпуно уништен Кордун, уз све своjе муке, бори се и са глађу. Оно од народа што ниjе страдало од усташких кама, бачено у jаме безданке, одведено у логоре, немилосрдно коси епидемиjа тифуса. Захватио jе оваj краj, као вjерни

Sv.jpg

Данас је Савиндан

Српска православна црква (СПЦ) слави Дан Светог Саве (Савиндан) коjим се обележава успомена на српског просветитеља и првог српског архиепископа из 13. века. Свети Сава Празник Светог Саве jедан jе од наjвећих храмовних и породичних празника, светкуjу га многе занатлиjе, а проглашен jе и за школску славу. Свети Сава (по рођењу Растко Немањић) био jе рашки племић из владарске породице Немањића, утицаjни дипломата и први српски просветитељ и архиепископ аутокефалне српске жичке архиепископиjе, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник. Умро jе 27. jануара 1236. у Трнову (Бугарска) и таj дан jе црква установила као празник коjим се обележава успомена на његов живот и дело. Почеком 19. века спевана jе позната Химна

Дуго је трајао тај мој пут

Од Грачаца до Доњег Лапца мало сам трчала, па ишла пjешке. Седмог августа 1995, за свега неколико стотина метара избjегла сам бомбардирање колоне на Петровачкоj цести. Видjела сам авионе, чула запомагања. Босну сам прешла скоро пjешке…, прича Александра Мандић, коjа jе као 15-годишњакиња, сама као прст, избjегла из Грачаца. Из свог стана у Грачацу Александра Мандић на брзину jе узела школске свjедоџбе и извод из књиге рођених, закључала врата и кључ оставила испод отирача. Било jе то 4. августа 1995. године. Мислила jе да ће се склонити негдjе на пар дана, али ниjе се вратила пуних 16 година. Тек jе ове године провела три тjедна у свом родном Грачацу. Срели

kupres3.jpg

Сведочење о усташком дивљаштву: На Купресу косили Србе по ливадама

Жикица Ђорђевић, прогнан са Купреса пре две деценије, казује о страдању породице Спремо, чијих је 126 чланова убијено. Спаљено 82 људи у једном дану. Купрес – Као врео талас ветра пред кугом, тако су се и тешке мучне гласине о страдању купрешких Срба и наше породице Спремо, шириле читавом Купрешком висоравни. Али народ ниjе веровао у погром. Ко да одустане од своjе куће. Земље. Ливаде некошене. Коња. Стада. А реч „кама“ шапатом се преносила међу забринутим породицама. Жикица Жика Ђорђевић, потомак Спрема, бележи сведочење преживелих предака и говори за „Новости”: „Зло jе 1941. стигло као поплава, тако нагло да људи нису успели да се склоне. Да побегну од пошасти, од

more-pag.jpg

Усташки логор на Пагу (4): И МОРЕ – ГРОБНИЦА

English  Загребачки „Вечерњи лист“ сриjедом, од 14. маја 1975. до 4. јуна 1975. у четири наставка обjавио jе фељтон аутора Иве Палчића о логорима на острву Паг. Фељтон jе настао из разговора  са Антом Земљаром у чиjоj се књизи „Харон и судбине“, између осталог, налазе и подаци коjи су помогли при проналажењу ових чланака. Велики допринос поменутог Земљаровог дjела сазнању истине о овом страшном мjесту геноцида  над Србима и Јевреjима  отjелотворен jе и у наставцима коjе вам представљамо. У претходна три наставка описан jе усташки логор „Слана“ у коjем jе поубиjано за свега три мjесеца усташке владавине отоком 1941. године 10-15 тисућа логораша, жена, дjеце и мушкараца. Мjесто умирања звано „Слана“ открили су воjници

ЉУБА ЛАЛИЋ-КОЊИКУШИЋ: мене су прву извукли из јаме…

Љуба

Прошло више од четрдесет година откад је Љуба Коњикушић, по роду Лалић, кренула испод Динаре и станила се у Банатском Деспотовцу, а још јој војвођанска равница тијесна и сјета јој почине на ведро чело чим се спомене родни крај. Не вежу је за њега ведре успомене и радости младалачке но туга бескрајна и голема трагедија и неизмјерне патње које је претрпјела, али свједно — глас јој лако задрхти чим се спомене Ливно и родни Рујани. И управо то што је као седамнаестогодишња дјевојка преживјела љета 1941. неизбрисиво се урезало у сјећање и о томе говори као да се збило јуче. Није у потпуности сачувала чак ни говор роднога краја, онај

pag2.jpg

Усташки логор на Пагу (3) ЖИВИ ЗАКОПАНИ

English  Загребачки „Вечерњи лист“ сриједом, од 14.5.1975. до 4.6.1975. у четири наставка објавио је фељтон аутора Иве Палчића о логорима на острву Паг. Фељтон је настао из разговора са Антом Земљаром у чијој се књизи „Харон и судбине“, између осталог, налазе и подаци који су помогли при проналажењу ових чланака. Велики допринос поменутог Земљаровог дјела сазнању истине о овом страшном мјесту геноцида над Србима и Јеврејима отјелотворен је и у наставцима које вам представљамо. У досадашњним смо наставцима описали мјесто умирања – логор „Слана“ на Пагу. Усташе су у том логору за само три мјесеца своје владавине отоком поубијали 10.000 до 15.000 људи. Над тим звјерствима згрозили су се и

img_0031.jpg

Усташки логор на Пагу (2) ИЗВЈЕШТАЈ ПОРУЧНИКА САНТА

Загребачки „Вечерњи лист“ сриjедом, од 14.5.1975. до 4.6.1975. у четири наставка обjавио jе фељтон аутора Иве Палчића о логорима на острву Паг. Фељтон jе настао из разговора  са Антом Земљаром у чиjоj се књизи „Харон и судбине“, између осталог, налазе и подаци коjи су помогли при проналажењу ових чланака. Велики допринос поменутог Земљаровог дjела сазнању истине о овом страшном мjесту геноцида  над Србима и Јевреjима  отjелотворен jе и у наставцима коjе вам представљамо. За свега три мjесеца усташке владавине на Пагу 1941. године у логору „Слана“ поубиjано jе 10 до 15 тисућа људи. Талиjани коjи су након разграничења с Павелићевом НДХ окупирали Паг открили су након одласка усташа масовне гробнице невиних људи. О

dragan-krosnjar.jpg

Село масовних гробница

Нема само Кордун своjу Чемерницу. Истих топонима има и у Србиjи, Босни и jош понеки у Хрватскоj. Али, само jе кордунашка Чемерница оџивела своjе име, у чемеру и jаду. Некада велико село, коjе своjим краjевима готово спаjа Вргинмост и Топуско, опустело jе, заборављено и од Бога и од државе. О страдању Чемерничана наjречитиjе говоре масовне гробнице у селу, оне обележене из Другог светског рата и из овог последњег, из “Олуjе”, зарасле у коров и jош необележене и безимене, чекаjу ексхумациjу и идентификациjу убиjених. Зато о Чемерници данас више говоре мртви него живи. Уочи светског рата било jе у њоj око 270 домаћинстава и 1.600 становника, а данас 10 пута мање.

papuk-spomenik.jpg

Сјећање на највећи покољ Срба у Славонији

Биљежимо годишњицу jош jедног великог злочина над Србима. На дан Св. Василија Великог, 13. и 14. jануара 1942. године усташе су злостављале и побиле око 350 мjештана  славонских села Јоргића, Зубића, Добрића, Кометника и Секулинаца. Риjеч jе о покољу недужних цивила српске националности почињеном као одмазда за партизанске акциjе на Папуку. Фотографиjа са обиљежавања 70-те годишњице злочина 14. jануара 2012. године Наиме, два дана раниjе у борби између партизанске чете и усташких jединица погинула су петорица усташа, а двоjица су рањена, од коjих jе jедан накнадно умро. Партизани су се повукли према Папуку, а усташе су се вратили у Воћин и сачекале поjачање из Осиjека, Белишћа и Вировитице. Тристотињак усташа и домобрана

Prebilovci_1.jpg

Крвави камен херцеговачки: Крвави Божићи

Трећи талас у сповођењу усташког геноцида у Херцеговини инициран jе упутством Главног усташког стана од 20 jула 1941 године. Усташе су се посебно потврдиле да од Срба очисте Љубушки, завичаj свог министра унутрашњих послова Андриjе Артуковића. Тада су на стратиштима Хумац, Храшћани, Црнопод, Церно, Љубушки, Грабово село, Црљевићи, Звечелва дрин и другим, убиjено 754 људи. У Љубушком jе рат преживjело само 9 лица српске националности: 2 мушкарца, 4 жене и 3 дjеце. Једна од наjстрашниjих трагедиjа погодила jе Пребиловце, наjхомогениjе српско село у околини Чапљине, у коjем су од 1 008 житеља 994 били Срби. Само 6 августа од 7:30 до 13:30 часова у 120 метара дубоку jаму Голубинка хрватске

streljanje-franc.jpg

Како је скончао Франц …

„Ниjе живот, само, пољем проћи!“… нечиjа jе давна болна преиспитивачка мисао… Још као дете, суочио сам се са злом одраслих!… Сећање: од Стоца, на Брегави… до Сокобање, на Моравици… а, у међувремену, до старости у Београду, на Сава-Дунаву…   Сваког лета… сваког лета се сетим… Кад дође таj дан, срце ми се стегне, туга, врати… Недавно jе прошао jош jедан 2. август, 2013, Свети Илиjа… а на таj дан, пре много година, „требало“ jе да „одемо с овог света“!… Мама jе дуго, до смрти, у фиоци кревета, у моjоj староj кошуљи (као кошуљица!) чувала, црно-на-бело, позив, на наранџастом картону, усташке команде из Стоца: да се 2. 7. – у одређен

1.000 ГОДИНА ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ: Духовни бедем српског народа

ВЕЧЕРЊИМ богослужењем у Цркви Богородице Љевишке у Призрену, предавањем на тему „Хиљаду година Призренске епархије“, литургијом у Саборном храму Светог великомученика Георгија коју је епископ рашко-призренски Теодосије служио са архијерејима Српске православне цркве, током протекла два дана Епархија рашко-призренска прославила је хиљадугодишњи јубилеј, од првог писаног спомена епархије. Ова епархија се у писаном запису први пут спомиње у хрисовуљи византијског цара Василија Другог, 1019. године, када је ушла у састав Охридске архиепископије, док је крајем 18. века, спојена са Рашком у Епархију рашко-призренску. – Призренска епархија се у периоду од 1019. до 1219. налазила под јурисдикцијом Охридске архиепископије. Цар Василије II је одмах по освајању Охрида издао три повеље охридском

ДАНАШЊИМ СРБИМА ЗА НАУК: Овако је Воја Танкосић преговарао са Арбанасима

Већини је мало познато да преговори са Албанцима трају већ дуго година, а почетак тих преговора датира још из давне 1911. године. Наш главни преговарач је човек са приложене фотографије – Војсилав Танкосић. Он је у традиционалној српској ношњи из Старе Србије отишао на преговоре. У преговорима је однео недвосмислену победу, па се затим у њој поносно сликао испред куће албанског војсковође са којим је преговарао. Зашто са пушком и опасаном бомбом и како је знао да је из ових „преговора“ сигурно однео победу, сазнаћете у следећих неколико реченица. Пре сукоба са Турском и почетка коначног ослобођења српске територије од дугогодишње окупације поменуте државе, Србији је веома било битно да

На Цетињу прије 130 година рођен Александар Карађорђевић

Крстио га је изасланик руског императора Николаја Другог Александровича који му је био кум. Александар Први Карађорђевић је био регент престолонаследник Краљевине Србије, регент престолонаследник и краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, као и краљ Југославије. Познат је и као Витешки краљ Александар Први Ујединитељ. Рођен је 16. децембра 1888. године у Цетињу, а убијен је 9. октобра 1934. године у Марсељу приликом званичне посјете Француској. Породица и детињство Александрови родитељи су краљ Петар Први Карађорђевић и кнегиња Љубица – Зорка. Имао је двије сестре и два брата: Јелену која је била удата за кнеза Ивана Константиновича, блиског рођака царске породице Романов, Милену која је умрла са непуне двије године, Ђорђа

Slider_Kastel_Sucurac.jpg

УСКРС МРЖЊЕ У ХРВАТСКОЈ (II. ДИО): “Ни у мору мире, ни у Србину вире”

Развоjем технологиjе, доминантан медиj за приjенос говора мржње постао jе интернет. Оваj медиj пружа могућност анонимности, што многе учеснике расправа на друштвеним мрежама, форумима и читатељским коментарима портала храбри на кориштење говора мржње коjи у кратком времену досеже велик броj корисника. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. Будући да већина портала и других интернетских платформи нема адекватне особе коjа би се бавиле модерирањем расправа, а и они коjи jу имаjу не могу због превелике количине коментара све правовремено надзирати, па се увредљиви коментари у наjвећем броjу случаjева не бришу. Отежаваjућа jе околност што интернет за већину законодавстава, па тако

Slider_ubi_Srbina.jpg

УСКРС ХРВАТСКЕ МРЖЊЕ (I ДИО): “Кољи Србе” у Карловцу, “Србе на врбе” у Нуштру, “За дом и поглавника” у Загребу

Под насловом “Насиље и несношљивост према Србима”, Српско народно виjеће пописало jе низ случаjева насиља, несношљивости и говора мржње коjи су се кроз 2014. годину догађали у Хрватскоj. У уводу овог шокантног материjала, из Српског народног виjећа истичу како jе примjетно да су се нецивилизациjске поjаве од 2012. године прошириле циjелом Хрватском. Слидер уби Србина Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. Том тренду “значаjно jе придонио друштвено-политички контекст коjи се од доласка коалициjе предвођене СДП-ом на власти, а потом и након придруживања Хрватске ЕУ, све више радикализира и поприма ревизионистичко-десничарска обиљежjа”. Оваj извjештаj, коjи упозорава на нову фашизациjу хрватског

Ратко Дмитровић

Усташе ће вам опростити што су вас убијале

„Хрватски хелсиншки одбор“, преко свог председника Ивана Звонимира Чичка, покреће иницијативу у Сабору Хрватске да се законски санкционише изношење „лажних података“ о томе да је у концентрационом логору Јасеновац убијено преко пола милиона Срба Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 13. априла 2016. године. Један од првих послова које је Фрањо Туђман обавио у својој новоствореној држави, сада већ далеке 1990. године, односио се на „рушење великосрпског мита о страдању Срба у логору Јасеновац“. Објашњавајући да су Срби као народ склони митоманији, преувеличавању свега и свачега, укључујући своје жртве и своје јунаштво, Туђман је изнео податак да је у логору Јасеновац убијено између

Tudjman_1997.jpg

Усташлук је ипак прошао

Хвалећи наводно изразито антиусташко опредjељење Фрање Туђмана како би ваљда на таj начин омекшао хрватски десни екстремизам, што jе сасвим у супротности с временом у коjем jе први хрватски предсjедник владао, Славко Голдштајн, иначе мудар и разуман човjек, доживио jе изгледа некакав своj унутрашњи лом – у тим његовим тактичким вибрациjама могло би се пронаћи и понешто од оне врсте илузиjе коjу бисмо могли назвати jаловим надањем у чудо, а чуда се људима обично причињаjу кад им све лађе потону… Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. „Славко, док сам jа ту, усташлук неће проћи“, цитирао jе недавно у интервjуу

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала