arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Обмањивање јавности у режији Дејана Ристића

25. January 2024.

Динко Чутурa, директор Хрватског државног архива, оштро је дeмaнтовао тврдњe Дејана Ристића, истичући дa je дирeктoр Mузeja жртaвa гeнoцидa у Београду у пoтпунoсти злoупoтриjeбиo његово и гoстoпримствo ХДА. Пише: Душан Басташић Почетком децембра прошле године, током годишњег засједања Међународне алијансе за сјећање на Холокауст (IHRA) одржане у Загребу, Дејан Ристић је нашао за потребно да се у простору Хрватског државног архива, сретне са директором те установе Динком Чутуром. Тада смо у прилогу под насловом “Колаборационизам или научна сарадња?” претпоставили да ће бити занимљиво пратити ток, како се јавно похвалио Дејан Ристић, “успостављене трајне институционалне сарадње Музеја жртава геноцида у Београду и Државног архива Хрватске на реализацији најављених заједничких пројеката”. Ристић је тада прецизирао

Прошло је три године од смрти историчара Милета Дакића

25. January 2024.

Прошло је три године како је преминуо истакнути крајишки историчар, писац и крајишки политичар мр Миле Дакић (1931). Миле Дакић је био дугогодишњи директор Меморијалног центра Петрова гора, а од 1997. године био је предсједник Удружења за помоћ избјеглицама и прогнаницима из Хрватске. Био је професор у Карловцу, управник Народног свеучилишта и директор Меморијалног парка Петрова гора, а од 1974. до 1987. године био је предсједник Скупштине Општине Војнић. Касније је постао предсједник Југословенске самосталне демократске странке у Хрватској, затим потпредсједник Српског националног вијећа САО Крајине 1990/1991. Оснивач је радио-станице Глас Петрове горе 1973. године, затим српске РТВ Петрова гора 1991. године. Од 1992. до 1995. године био је предсједник комисије Републике Српске Крајине

У Београду комеморативни скуп поводом упокојења Академика Србољуба Живановића

24. January 2024.

Поводом упокојења Академика Србољуба Живановића, позивамо Вас на комеморативни скуп у Свечаној сали Српске академије наука и уметности, у петак 26. јануара 2024. године, са почетком у 11 часова.   Проф. Живановић био је оснивач Удружења антрополога Југославије и члан великог броја домаћих и међународних научних удружења. Изабран је за члана Академије наука Републике Српске 23. маја 2013. године. Био је члан Међународне словенске академије наука и уметности, Краљевског Медицинског Друштва  (Royal Society of Medicine), Краљевског антрополошког института (Royal Anthropological Institute), као и  Удружења клиничних анатома у Великој Британији, те Филозофског друштва Руске академије наука. За свој рад у биоантропологији, палеопатологији, као и на пољу медицине, одликован је бројним домаћим и међународним наградама. За животно дело у унапређивању

Српски војсковођа Војвода Радомир Путник: По дјелима велик – по души скроман

24. January 2024.

Војвода Путник творац је модерне српске војске. Заједно са Живојином Мишићем припремио је све ратне планове за Балканске ратове и за Први свјетски рат. На данашњи дан 1847. године рођен је велики српски војсковођа војвода Радомир Путник. Током своје богате војничке каријере био је два пута начелник Главног генералштаба, пет пута Министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом свјетском рату. У Балканским ратовима командовао је српском војском за вријеме све четири непријатељске офанзиве на Србију. После Кумановске битке унапријеђен је у чин првог војводе (фелдмаршала) српске војске. . У Битољској бици је одиграо кључну улогу и правилним распоредом снага је Турцима нанио велики ударац у Првом

Бојанић: Добро је да ме Дејан Ристић не хвали, и што немамо исте ставове, у супротном бих се забринуо

23. January 2024.

Изгледа да баш сметам… није ми јасно што моји ставови и опаске толико сметају Дејану Ристићу (директору Музеја жртава геноцида) па ме коментарише по друштвеним мрежама… а није ми послао ни једну поруку или коментар на мом фб профилу или тексту. Није ни демантовао моје ставове иза којих стојим. Да ли му смета што се залажем да наше страдалаштво добије свој назив (Покољ, Србоцид…)? Што стојим иза већ утврђених и прихваћених чињеница, да је у Јасеновцу страдало 700.000 људи, и преко 800.000 Срба у НДХ… а не да се водим логиком колико је жртава српских пописано или да тврдим да је у НДХ страдало Срба од Туђманових 86.000 до максимум

Епископ Кирило се поред гроба зликовца Алојзија Степинца екуменски молио и надахнуто бесједио

23. January 2024.

Поред Епископа Кирила, друштво су му у молитви на гробу Алојзија Степинца правили загребачки надбискуп Дражен Кутлеш, апостолски нунције у Републици Хрватској Giorgi Lingu и повјереник Нунцијатуре Alvaro Ernesto Isuireta Sea, бискуп Евангеличке (лутеранске) Цркве Бранко Берић, бискуп Реформисане Хришћанске Калвинске Цркве Peter Szenna, протојер Ставрофор Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије Кирко Велински и старјешина Баптистичке Цркве Момир Блажек. У оквиру овогодишње такозване Свјетске молитвене осмине за јединство хришћана, у Загребачкој катедрали поред гроба Алојзија Степинца у Загребу одржано је у нед‌јељу 21. јануара 2024. тзв. централно екуменско молитвено славље за јединство хришћана на хрватском националном нивоу, преноси Алоонлине.ме. Учесници тзв. славља окупили су се том приликом на, како се истиче,

Саво Штрбац: Јунаци Равних Котара

23. January 2024.

Хрватске оружане снаге 22. јануара 1993. године извршиле су агресију под кодним називом “Масленица” на јужне делове Републике Српске Крајине, иако је то подручје било под заштитом плавих шлемова. Осмог дана од почетка агресије Равним Котарима и Буковицом болно је одјекнула вијест да је погинуо командант бенковачке бригаде пуковник Момчило Богуновић (42), родом из Биљана Доњих, села на првој линији фронта. Причало се да је погинуо јуришајући на непријатеља испред својих бораца и да је живот изгубио због неадекватне прве помоћи. Иако сам тих првих дана агресије на равнокотарска села дневно бележио и по десетак имена погинулих српских бораца, смрт пуковника Момчила ме посебно потресла, пошто сам га знао још

Бојан Вегара: ПРДЕЖ И ВБР

18. January 2024.

Пала је ракета тачно метар од краја мојих трагова у снијегу и мјеста гдје сам чучао. Устали смо рано тог дана. Пробудио нас тата вратима кад је пошао на линију. Остали смо да лежимо на ходнику, док неко од укућана не устане. Мада, знали смо да мама устане рано да прати тату и да је већ будна. Миљан је упалио оно кандило, а ја сам поправио јастук. Одједном зазвони телефон и јавих се. А са оне стране тетка ми рече да јој дам бабу. Окренух се и рекох Миљану. -Иди зови бабу, тражи је тетка! Он одма устаде и оде по бабу. Појавише се кроз пола минуте из малог ходника. Примјетих

Сандра Благић: Како мислимо да нас неко поштује, када ми не поштујемо своје мртве?

18. January 2024.

Гаравице су спомен подручје које се простире на 15 хектара површине. Налази се са обе стране магистралног пута Бихаћ – Загреб. У склопу спомен-парка налази се Хумачка главица, узвишење, у чијем су подножју три гробнице: Гаравице, Делибарице и Уљевите баре. Пише: Сандра Благић На Гаравицама су се до маја 1941. године налазили природни канали ријечице Клокот, који су за неколико мјесеци yсташе напунили лешевима Срба, Јевреја, Рома.Тачан број настрадалих никад није утврђен.Према британским изворима за само три мјесеца убијено је 14.500 цивила. Убијани су сваког дана, на сваком мјесту. Живи су спаљивани у црквама, кућама, шталама.Живи закопавани у усправном положају и посипани кречом. У Бихаћкој кули, коју нисам могла да

Саво Штрбац: Коме је и зашто хрватска влада отписала дугове

15. January 2024.

Влада Републике Хрватске је на 274. седници, одржаној 28. децембра 2023. године, усвојила Одлуку о отпису тражбина трошкова парничног поступка досуђених Републици Хрватској, тражбина с наслова накнаде штете и других тражбина досуђених Републици Хрватској, у одређеним поступцима. Информација о усвајању ове одлуке под истим датумом објављена је на службеном сајту хрватске владе, на којем је објављен и предлог текста одлуке. „Веритас” је дан касније на свом сајту објавио вест о усвајању и текст поменуте одлуке, док хрватски медији првих девет дана ни слова нису посветили овој одлуци. Тек 5. јануара 2024, на порталу бранитељског форума, под насловом „Влада опрашта дугове припадницима српске националне мањине на име изгубљених судских спорова против

Бојан Вегара: НИСАМ НЕШТО АЛ’ САМ СРБИН

13. January 2024.

Борба још траје за сваки педаљ ове земље, за историју, за грб и заставу. Траје борба и Србин је увијек у Босни било тешко бит`, то сам добро научио у сваком времену и у сваком систему. Послије Олимпијаде у Сарајеву 1984. године, сазнао сам да сам Србин. Нису хтјели да се играју са мном и говорили су ми да сам Србо. Нисам знао шта је то и уплакан сам дошао кући. Имао сам само четри године. Када сам испричао ђеду и баби због чега плачем, сјели су ме и објаснили. Ђед је то урадио просто и рекао да ми нисмо као они и да су они издали Бога. А Бог

Бојан Вегара: БРОВИНГ И ЧОКОЛАДА

11. January 2024.

Била је то једна од наших игара налик руском рулету, због чоколаде коју нико окусио није.. Некад, крајем маја ’94-те било неко дуже примирје и стигле су чоколаде у Хаџиће. Чоколаде из Кисељака које су коштале право мало богатство. Ми тадашањи клинци користили смо то примирје и вуцарали се по читав дан. Сунце и лијепо вријеме измамили су доста људи напоље, јер свима је било доста станова и затворених просторија без трунке свијетла. Тог дана кад је стигла чоколада, ми смо се задесили на крају града, гдје је пробијено брдо за заобилазницу око Хаџића. Било нас је можда петнаестак и били смо клинци без трунке мозга и мудима до пода.

ГОРАН ЛУЧИЋ: СВИЈЕЋА ЗА МИЛИЦУ

11. January 2024.

Вече користим да шетам Ташмајданом. То ми је врло драга београдска башта, још се чврсто вјерује да су заправо овдје спаљене мошти Светог Саве. Испод Ташмајдана су мреже подземних склоништа и тунела, овдје су и њемачке трупе имале своје заклоне током Другог св.рата. – Имате ли упаљач? – избаци ме из дубоког нутарњег лутања момак са спортском торбом. Изгледао је као да се враћа са тренинга. Киша сипи а он покисао на улици дјелује мало чудно. – Не пушим. – одговарам хладно. Пун ми је принцип оваквих ликова што дуван уживају а ватру траже по улици… Носи фрајеру ‘лулицу уз гузицу’, што би се сеоски доље код нас одбрусило. Заустављам

ИЗМЕЂУ УСТАШКОГ ЗАГРЕБА И АУТОШОВИНИСТИЧКОГ БЕОГАДА

10. January 2024.

НАД ЗАПИСИМА О ЈАСЕНОВЦУ У „БЕРЛИНСКИМ ДНЕВНИЦИМА“ НИКОЛЕ ЖИВКОВИЋА КО ЈЕ НИКОЛА ЖИВКОВИЋ? Рођен 28. августа 1952. године у селу Драгошевци, у једном од најзападнијих српских завичаја, ускочком Жумберку у данашњој Хрватској, Живковић је од 1970. до 1972. био морнар, да би 1977. дипломирао философију и историју на Загребачком универзитету. Од 1979, живи у Берлину, где употпуњава своја знања на тамошњем Слободном универзитету. Један од најбољих познавалаца немачко – српских односа, аутор драгоцених књига, међу којима је и она о слици Срба у немачким медијима деведесетих година 20. века, преводилац Швикертове повести о унијаћењу православног Жумберка, као и мемоара високих Хитлерових повереника, Хермана Нојбахера и генерала Глеза фон Хорстенауа, Никола

Мати Герасима: МОНАШКУ ЗАКЛЕТВУ ДАЛА САМ АМФИЛОХИЈУ

7. January 2024.

“Новости” у манастиру у Доњем Детлаку, код Дервенте, где мати Герасима бдије над светињом (ФОТО/ВИДЕО). Пре него што посеку бадњак са три јака ударца, мештани села Доњи Детлак прилазе му с речима “Помаже Бог, бадњаче”, читају Оченаш и посипају га житом. Ивер, односно “треска” која је отпала, носи се кући. Верује се да ће, уколико тај комад буде већи, бити бољи и кајмак. Трактором се бадњак носи у цркву Манастира Светог пророка Илије, где га чекају настојатељица, мати Герасима и свештенослужитељ Жељко С. Божић. После службе, мештани се окупљају за свечаном трпезом. Између Оченаша и јела наздрављају, односно, како овде кажу, “дају поштење” оном до себе – да отпије из

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА