arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Капетан Драган основао фондацију за помоћ НЕПРАВЕДНО ОСУЂЕНИМ СРБИМА (ВИДЕО)

Фондација „Капетан Драган“ јуче је званично почела са радом у Београду. Бавиће се свим случајевима неправедно осуђених Срба у целом свету. Уједно је покренута и телевизија која ће се бавити радом фондације, али и културно-образовним програмом. Главни и одговорни уредник телевизије ће бити водитељ Радомир Почуча. „Сва снага фондације ће бити усмерена да се изборимо са неправдом над Србима који робијају, а невини су. Једини грех им је што су Срби па зато труну по казаматима у свету. Биће борба за сваког појединца“ – рекао је Почуча. Организација ће се такође бавити социјалном и цивилном заштитом и пружаће правну помоћ свим дискриминисаним и осуђеним припадницима нашег народа. Окупљенима се обратио

Зворник: Освештане спомен-плоче страдалима у Другом свјетском рату

У зворничком насељу Челопек данас су освештане спомен-плоче за 50 бораца и цивила који су у Другом свјетском рату погинули или одведени у логоре, а служен је и парастос за 25 погинулих српских бораца у одбрамбено-отаџбинском рату. Спомен-плоче изграђене су у оквиру спомен-комплекса и чине једну цјелину, а изградњу је помогла Градска управа Зворник. Парастос је служило мјесно свештенство, а вијенце су положиле породице погинулих бораца, представници Градске управе и Градске борачке организације Зворник. Предсједник Градске борачке организације Зворник Лазар Ристић рекао је да је веома важно што је Мјесни одбор Борачке организације изградио спомен-плоче за борце из овог мјеста који су погинули у Другом свјетском рату или су одведени

Положени вијенци у Спомен-комплексу Стари Брод

У Спомен-комплексу Стари Брод данас су, поводом предстојеће крсне славе општине Вишеград – Мале Госпојине, положени вијенци за више од 6.000 Срба које су убиле усташе у Другом свјетском рату. Вијенце су положили и сјенима страдалих се поклонили начелник општине Вишеград Младен Ђуревић и народни посланик Перо Петровић. Ђуревић је истакао како трагедија која се догодила српском народу ове регије 1942. године обавезује на сјећање и одавање почасти страдалницима. – Стари Брод је трагична прича, покољ српског народа који не смијемо заборавити и о коме треба говорити младим људима како жртве не би пале у заборав – напоменуо је Ђуревић. Он се нада да ће ово мјесто бити мјесто уврштено у

Радивоје Керовић: Самобитност и достојанство

Појмови самобитности и достојанства треба да нас подсјете на основну природну устројеност људског бића као личности. Др Радивоје Керовић је професор историје филозофије и филозофске антропологије Филозофског факултета у Бањалуци. Поред многобројних књига написали сте и књигу Самобитност и достојанство (Бернар, 2015). Шта подразумевате под тим појмовима? Није лако на крајње сажет начин објаснити значење носећих философских појмова. Појмови самобитности и достојанства овдје заиста јесу носећи појмови и њима је посвећена цијела књига. Зашто? Баш зато што ми је изгледало да њихова значењска поља могу да обујме и изразе моје схватање људске природе, начина нашег пребивања у свијету, смисла и сврхâ људског живота, до којег сам дошао сопственим мисаоним зрењем

Мило Ломпар (Фото: Медија центар)

Предавање: проф. др Мило Ломпар: “Драма пречанских Срба између нестајања и опстајања”

Мило Ломпар (Београд, 1962) српски је историчар књижевности, професор и председник Задужбине Милоша Црњанског. Мило Ломпар је дипломирао на Филолошком факултету у Београду, (Група за југословенске књижевности и Општу књижевност). Докторирао је на истом факултету тезом о Историјском, поетичком и књижевном наслеђу XVIII и XIX века у позним делима Милоша Црњанског. На Филолошком факултету у Београду професор је предмета Српска књижевност XVIII и XIX века и Културна историја Срба. Био је генерални директор Политике а.д. у периоду 2005–2006. године. Велики утицај на његов рад имају Петар II Петровић Његош, Милош Црњански и Никола Милошевић. Најзначајнија су му дела “Моралистички фрагменти” и Дух самопорицања”. Извор: ЈуТјуб канал Дани словенске писмености и

Умањивањем броја српских жртава Јасеновца негира се Покољ

Тешко пада када се нека звучна имена из састрадалне јеврејске заједнице, јавно сложе са хрватском процјеном броја жртава комплекса логора смрти Јасеновац – Доња Градина. Пише: Душан Ј. Басташић Хрватски историчар Драган Марковина се опет огласио на порталу Пешчаник . Баш нешто „заредао“ ове године. Сјећате се, то је један из малобројне екипе хрватских повјесничара који поред Хрвоја Класића, Твртка Јаковине и Иве Голдштајна, интерпретирајући историјске чињенице везане најчешће за српско – хрватске односе у прошлом вијеку, годи српском уху наспрам ноторних Јосипа Јурчевића, Игора Вукића, Звонимира Деспота, Стјепана Разума и (има их још) да не набрајам даље. Слови као умјерен, одмјерен и југоносталгичан па га медији из Србије радо

Амерички Срби, добровољци на Солунском фронту

На дан, 15. септембра 1918. године, почео jе пробоj Солунског фронта

Солунски фронт у Првом свjетском рату jе настао као покушаj Савезника да помогну Србиjи у jесен 1915. против здруженог напада Њемачке, Аустроугарске и Бугарске. Експедициjа jе дошла прекасно и у недовољном броjу да сприjечи пад Србиjе, а експедициjа jе била отежана унутрашњом политичком кризом у Грчкоj (Национална шизма). На краjу jе створен стабилан фронт, коjи се простирао од албанске обале Јадранског мора до риjеке Струме, у ком су се међународне савезничке снаге бориле са Централним силама. Солунски фронт jе остао прилично стабилан, упркос локалним акциjама, све до велике савезничке офанзиве у септембру 1918, коjа jе резултовала капитулациjом Бугарске и ослобођењем Србиjе. Напредовање Српске пjешадиjе према отаџбини било jе тако муњевито

Србија и РС данас обележавaју Дан српског јединства

Датум 15. септембар изабран јер је тог дана 1918. године пробијен Солунски фронт Фото: Фејсбук страница Град Бања Лука Србија и Република Српска данас први пут обележавају заједнички празник, Дан српског јединства, слободе и националне заставе. У свим општинама у Србији и Републици Српској тргови и централне улице бити окићене заставама. Овај празник ће бити заједнички обележаван у Србији и Републици Српској и у свим срединама у којима Срби широм света, симболизујући јединство српског народа. Датум 15. септембар је изабран јер је тог дана, 1918. године, пробијен Солунски фронт, преноси Танјуг. Опрема: Стање ствари (Политика, 15. 9. 2020)

Конкурс „ЗАВИЧАЈ МОЈИХ ПРЕДАКА“

У уверењу да код младих треба развијати однос припадности завичају предака, те неговати културу чувања свеколике заоставштине Срба на подручјима на којима су данас малобројни и на којима прети опасност затирања трагова српског вековног присуства, Удружење ОМЛ, у жељи да подстакне младе да у своје навике и понашање укључе и интерес за завичај предака, наставља са конкурсом за доделу награде за рад о завичају предака. Подстицајем младих на интерес за завичај утиче се и на њихово боље упознавање народног живота, националне културе, народног предања и патриотизма, као и истинску и живу везу са народом, историјом и пејсажем завичаја. Свој доживљај завичаја предака млади могу исказати кроз форме којима развијају лични

Хрватски министaр нajaвиo eксхумaциje Србa кoje су устaшe пoбилe 1942.

Нaкoн зaхтjeвa Вeљкa Џакулe, чиja je породица стрaдaлa крaj Пaкрaцa, министaр брaнитeљa Toмo Meдвeд нajaвиo дa ћe зaпoчeти припрeмe зa eксхумaциjу Србa кoje су устaшe ликвидирaлe у Другoм свjeтскoм рaту. Пише: Ненад Јовановић Mинистaр хрвaтских брaнитeљa и вицeпрeмиjeр Toмo Meдвeд нajaвиo je дa ћe у нaрeдним мjeсeцимa крeнути припрeмнe рaдњe зa eксхумaциjу Србa кoje су устaшe у aвгусту 1942. бaцaли у бунaрe у сeлимa Дeрeзa и Kусoњe кoд Пaкрaцa. Пo писaњу ‘Нoвoг листa‘, oкидaч зa ту oдлуку биo je дoпис кojи je њeгoвoм Mинистaрству пoслao нeкaдaшњи српски aктивист Вeљкo Џакулa кojи je зaтрaжиo eксхумaциjу лeшeвa нa тoм пoдручjу, мeђу кojимa je и 12 члaнoвa њeгoвe пoрoдицe. Meдвeд je пoтврдиo дa

Гидеон Грајф: Србија враћа Светог Саву у Свету земљу

Трилогија на 2.500 страница коју сам представио недавно у Крагујевцу, плод је идеје да не правим књиге, већ да саградим споменик против неоусташког ревизионизма. Монументални белези истине, “Јасеновац, Аушвиц Балкана”, “Усташко коначно решење, пре нацистичког коначног решења” и “Алојзије Степинац, преобрати се или умри – 101 разлог зашто не може да буде светац”, плод су вишегодишњег рада који сведочи о карактеру државе и режима у Хрватској од 1941. до 1945. године. Откриће да су усташе чак шест месеци пре Немаца почеле са коначним решењем српског питања – преко истребљења читавог народа – револуција је у историографији. Овим речима разговор, за “Новости”, почиње историчар др Гидеон Грајф, један од најпознатијих светских

Bozica_Zivkovic_Rajilic.jpg

Рајилић: Бошњаци још живе у ратним деведесетим годинама

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић оцијенила је као крајње неприхватљив покушај стотињак Бошњака да на платоу Влашића спријече обиљежавање страдања 21 убијеног српског борца, и истакла да то само показује да Бошњаци изгледа и даље живе у ратном времену деведесетих година прошлог вијека. – Неприхватљив је било какав покушај обиљежавања страдања Срба на Влашићу и ношење ратних застава такозване Армије БиХ. Бошњаци траже прилику и повод када ће поново направити немире на овим просторима који би много коштао оба народа, али они тога изгледа нису свјесни – рекла је Рајилићева Срни. Рајилићева је рекла да треба омогућити свуда да се достојанствено обиљежава страдање српских бораца у

Парастос на Влашићу покушали спријечити Бошњаци са ратним заставама

Парастос на платоу Меокрње на Влашићу за 21 српског борца које су убили припадници муслиманских снага у протеклом рату данас је покушало да спријечи стотињак Бошњака, који су стигли са ратним заставама Армије РБиХ. До већих инцидента није дошло због прибраности учесника окупљања и припадника Министарства унутрашњих послова Републике Српске, који нису насјели на провокацију Бошњака јер су донијели ратне заставе на мјесто великог страдања српских бораца, јавио је дописник Срне. Ово мјесто на платоу Влашића припада Републици Српској и ту се већ другу годину служи парастос за 21 српског борца који су страдали у муслиманским офанзивама на ову коту 1992. и 1994. године. Међутим, данас су се појавили и

Парастос за 13 српских бораца, ни данас се не зна како су страдали 1995.

За 13 српских бораца страдалих на планини Клековачи у последњем одбрамбено-отаџбинском рату служен је парастос у Цркви Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана на Аташевцу код Дрвара. Будући да су страдали војници били и планинари, Планинарско друштво „Тринаест рунолиста” организовало је меморијални успон на Клековачу, преноси РТРС. Свештеник Саша Црљић изјавио је раније да је тих 13 српских бораца нестало на тој планини у септембру 1995. године, после пада Дрвара. Посмртни остаци 12 бораца пронађени су неколико година касније и идентификовани, а за једним се још трага. Начин на који су заробљени и страдали није познат, али породице траже да се утврди како су изгубили животе, преноси Танјуг. Извор:

Момчило Павловић: Савезничко разарање Лесковца 1944. године

Зашто је бомбардован Српски Манчестер, који до дана данашњег неће повратити славу и глас просперитетног индустријског центра читаве Јужне Србије. Не постоји трагичнији дан ни сат у историји Лесковца, од среде 6. септембра 1944. Између 12 и 13 часова, тог сунчаног дана, на рођендан краља Петра, 542 авиона полетело је из јужне Италије да бомбардује циљеве у Румунији, Мађарској и Југославији: ранжирну станицу у Новом Саду, мост на Сави у Београду и тенкове и трупе у Лесковцу. Лесковац је изненада са велике и безбедне висине засут тепих бомбама из бомбардера Б-24 америчке 15. ваздухопловне армије. У трену град је одлетео у ваздух, „као да си тешким маљем ударио орах”, а

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.