Ulica Gospićka

Nije Brana Crnčević France Rozman, Ivan Levstik, Jozo Ćurle ili, daleko bilo, Štrosmajer, pa da ima ulicu u Beogradu

Idete preko Ulice Matije Gupca, zatim Otona Župančiča i kroz Sinjsku, a pošto je ona do nje jednosmerna vratite se na Slavka Kolara, možda i do Stanka Vraza pa sve do Ulice Joze Šćurle, ona je dvosmerna. Ako ni tamo ne nađete ovo što tražite, vratite se Ulicom Augusta Šenoe pa do Dalmatinske. Malčice dalje imate jedno skretanje koje vodi u Zadarsku ulicu, pa onda vozite do Gospićke, e tu biste mogli da završite posao, osim ako ono što tražite nisu prebacili u Ulicu Franca Rozmana, možda i u Splitsku ili Ivana Levstika, najdalje Štrosajerovu ili Dalmatinsku, mada bih vam savetovao da odmah odete u Hrvatsku ulicu, ali pripazite, postoje dve sa tim imenom na području grada.

Gde ovaj zamišljeni monolog dobronamernog, na pomoć spremnog građanina, može da se odigra? U Splitu, Zagrebu, Osijeku..? Ne. Grad koji u svojim nedrima ima sve nabrojane ulice zove se Beograd. Ni u jednom od navedenih hrvatskih gradova danas nećete pronaći ulicu čije bi ime podsećalo na vreme postojanja Jugoslavije, ne daj bože na Srbe i Srbiju.

Istina, u Zagrebu postoji Ulica Nikole Tesle, ali Teslu Hrvati u svoje teftere beleže kao “hrvatskog znanstvenika” i nemaju problem s tom ulicom. Kao ni sa Ulicom Josipa Runjanina, čoveka koji je komponovao himnu “Lijepa naša”. Kroz istorijske i školske knjige Runjanina predstavljaju kao “hrvatskog skladatelja i časnika”. Inače, Runjanin je po ocu i majci bio Srbin, poreklom iz sela Runjani kod Loznice i nije se zvao Josip već Josif. Uz ostalo, napisao je i pesmu “Rado Srbin ide u vojnike”. Klasičan primer hrvatske istoriografije, ali nije ovde reč o Hrvatima.

Nedavno je u Beogradu, kroz medije i u Skupštini grada, odzvanjao protest zbog odluke da jedna ulica u ovoj varoši ponese ime Brane Crnčevića. Neki funkcioneri DS i družina “liberalne, proevropske Srbije” smatraju da Crnčević ne zaslužuje ni sokak jerbo je, kažu, služio Miloševiću i bio među osnivačima Srpske napredne stranke. Književni i uopšte umetnički opus B. Crnčevića njih ne interesuje. Njima je političko opredeljenje merilo svih vrednosti, a svoje sopstveno postavljaju kao meru stvari. Ko misli drugačije, taj je nacionalista, šovinista i fašista. Šta je Crnčević prema Štrosmajeru i Franji Ogulincu?

“A tko je nas pobijedio? Ovi ušljivi balkanski Cigani, koji čitave dane žvaću luk i pljuckaju po apsanama, ova nepismena bagra za vješala, toj danas Evropa vjeruje i dala joj je u ruke nekakve barjake.”

Ovo je 1919. godine, kukajući zbog trijumfa Srbije u Velikom ratu, zapisao Miroslav Krleža, a objavljeno je 1954. godine, aprila meseca, u časopisu “Republika”. Naravno, i Krleža ima svoju ulicu u Beogradu. Na Zvezdari.

Autor: Ratko Dmitrović

Izvor: NOVOSTI

Oznake: Ulice, Beograd, Dmitrović

Vezane vijesti: Ratko Dmitrović