Трибина “Добојски логор – затајени геноцид”

Историчар Жељко Вујадиновић вечерас је на јавној трибини “Добојски логор – затајени геноцид” истакао да се страдалништво Срба у Аустро-Угарској монархији назива и скривеним геноцидом, те да је аустроугарски логор у Добоју један од најтежих и највећих и да је примјер класичног концентрационог логора на балканском простору.

Вујадиновић је да је српски народ један од првих који се суочио са страхотама концентрационих логора, који је производ 20. вијека. Страдалништво српског народа је толико велико да је питање да ли је суштина народа остала иста након 1914. године.

“Како по тешкоћама којима су заточеници били изложени, тако и по самој његовој намјени и суштини постајања, добојски логор био је дио система хитних мјера Хабзбуршке монархије којима је требало онемогућити српски покрет и слободарску идеју у Првом свјетском рату”, рекао је Вујадиновић.

Добојски логор остао је запамћен и по томе што је већина страдалника потицала са подручја источне Херцеговине и данашње источне Босне.

Трибина “Добојски логор – затајени геноцид” се реализује у организацији Архијерејског намјесништва добојског и Центра за културу и образовање у Добоју.

Протојереј-ставрофор Мирко Николић навео је да се 27. децембра обиљежава сто година од интернирања Срба у добојски логор.

Он је подсјетио да је велики број костију страдалника похрањен у спомен-костурници код Храма Светих апостала Петра и Павла, те указао на постојање великог броја неексхумираних гробова жртава добојског логора.

“Настојања Цркве ће бити да у наредном периоду жртве добојског логора буду проглашене за мученике свете Цркве”, навео је Николић.

Директор добојског Центра за културу и образовање Новак Радојчић истакао је да су на простору стратишта, шири рејон жељезничке станице, ријешени имовинско-правни односи како би се приступило изградњи споменика.

“Земљиште је припремљено, израђена су два велика елемента која чине суштину споменика – спомен-крст висине шест и по метара и кип логораша од три метра и осамдесет центиметара”, рекао је Радојчић.

Он очекује да ће до 27. децембра комплетан споменик грубо бити одрађен.

Кроз логор у Добоју, који је формирала аустроугарска власт 27. децембра 1915. године са намјером да се српско становништво пограничне зоне горњег Подриња и источне Херцеговине уклони са вијековних огњишта, прошло је 45.971 лице, од којих 17.000 жена и дјеце, док их је 12.000 страдало страшном смрћу од посљедица мучења и исцрпљивања глађу.

Намјера је била стварање тампон зоне, која је требало да раздвоји Србе у Србији од Срба у БиХ, што би омогућило лакшу и бржу асимилацију народа на овом дијелу Балкана.

Извор:

Везане вијести:

Отворена изложба фотографија „Немојте нас заборавити“

Ватикан је рат против Србије сматрао неопходним

Изложба о Сарајевском атентату