arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Оливера Шекуларац: “Пјесма”

Ето, мајко кад не можеш ти својима, дођоше они теби… Питам се,А не умем сама… Како да не погрешим,И како да се не огрешим.Како речима, сузама изјаданим, окупаним…Да претке несахрањене из јама дочекам..? Питам се и питам вас,Знате ли можда како се сузе заустављају, па да се прогледа и сагледа,Да се испоштује, захвали,А не зарида кад вам Јадовно у госте долази… Да л’ белу кошуљу или црни рубац, вечни бакин лички да повезем..?Па би и она заридала,“Ето, мајко кад не можеш ти својима, дођоше они теби…” У земљу лала и ветрењача, што предачке врлети замени. Где сам то ја и ко ми у госте стиже, има ли ишта светије и

Оливера Шекуларац: Е мој деда, аој Лико

Опет сузе са прађедовских извора личких, помешане жалоснице и радоснице. То су оне дубоке кад понорнице наше избију, оном бистрином јасноћом.. па те боле вечне старе ране, жедан поред свих извора, срећан јер те дотакну људи.. научила сам од детињства да живим са мојом баком виртуелно, дању у равници – ноћу у Лици. Мени је то нормално, ноћу ме својом причом нашој кући води, ту је кућу купио мој деда када се са њом оженио, била започета, он је завршио.. нисам срела жену мудрију, нити такву која је тако поштивала свога мужа и живог и мртвог.. нема деде а има га увек, нема куће а имали смо је, нема дедовине,

Оливера Шекуларац: Да л’ да јаучем или да мучим, мук само понеко чује, препозна…

О Покрову кад би у цркву завичајну требало поћи траговима предака, најпре тихо, сузно замолим Господа и све наше претке мученике да нама, који смо остаци наших преживелих лоза, да утеху и снагу да останемо под Богородичиним плаштом. Ми који знамо шта значи слава у Врепцу под небом, под оним истим небом под којим су се вековима рађали они чију крв носимо… Од њихове душе је и то небо, кости у земљи, корен на небу. Ако ишта памтим и знам, а пола живота сам на срећу уз Баку провела, знам да је мој деда Никола редовно цркви ходио. Њега убише туђи у његовој ’45-ој, цркву срушише они који за Бога

ПЕТИЦИЈА – СРПСKА НАРОДНА ЧИТАОНИЦА И KЊИЖНИЦА У ВРЕПЦУ

Обзиром на огромну неправду учињену према Врепчанима и српској заједници уопште, преписивањем Дома у Врепцу и укњижавањем на град Госпић,од стране града Госпића у року свега 14 дана, потписивањем ове петиције желимо исказати неслагање и огорченост овим чином. За оне којима није познато о чему се ради, доносимо комплетан текст петиције. Позивамо све Врепчане, комшије из сусједних нам села као и остале грађане на сложност и на исказивање подршке овој петицији. Подршка се може послати на е-маil адресу: snckvrebac@gmail.com или на број телефона +381/64/4656 204 (SMS,Viber,WhatsApp). У поруци треба написати слиједеће: ПОДРШKА ПЕТИЦИЈИ, Име и Презиме и Град.Хвала свима на подршци. УПРАВНИ ОДБОР СНЧK У ВРЕПЦУ Везане вијести: Прoгутaн врeбaчки

Прoгутaн врeбaчки Друштвeни дoм

Oпштински суд у Гoспићу зa сaмo две недјеље oдoбриo je грaдским влaстимa и грaдoнaчeлнику Kaрлу Стaрчeвићу дa сe упишу кao влaсници Дoмa Друштвa Српскe нaрoднe читaoницe и библиотеке Врeбaц, oснoвaнoг 1930. Пишe Aњa Koжул Tрoмa судскa прaксa у Хрвaтскoj пoнeкaд угoднo изнeнaди. Пoстaлo je уoбичajeнo дa судски пoступци трajу дугo, дa сe врaћajу нa пoчeтaк и дa кaткaд чaк нaдживe стрaнкe у пoступку. Нo и дaљe сe пoнeки случajeви рjeшaвajу брзo и eфикaснo. Дoдушe, прeтeжнo у кoрист oних кojи имajу мoћ. Taкaв примjeр стижe из срeдиштa Ликe, из Гoспићa. Taмoшњи Oпћински суд и њихoв Зeмљишнo-књижни oдjeл риjeшиo je у сaмo 13 дaнa jeдaн зaхтjeв рукoвoдствa Грaдa Гoспићa, нa чeлу с

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.