arrow up
Ж | Ž
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

ВЕЛИКО СТРАДАЊЕ СРЕМА У НДХ

Архив Војводине је недавно објавио обимни пописник жртава Срема у периоду 1941–1945 са готово 42.000 имена. Тај списак није коначан, али је до сада најпотпунији и јасно указује на размере геноцида који је НДХ спровела између Саве и Дунава, каже саговорник „Печата“. Пише: Владимир Димитријевић  Стево Лапчевић, политиколог и историчар, запослен је у Музеју Срема у Сремској Митровици, где се бави истраживањем међуратне политичке историје тог града и Срема, са циљем да се осветли страдање сремских Срба током Другог светског рата. Током 2022. организовао је велику изложбу „Народ жртва злочина“ поводом 80 година од акције усташа Виктора Томића у Срему, када је у августу и септембру 1942. убијено и у

Славко Васић из Адашеваца, преживели заточеник Јасеновца

Покушаћемо да изнесемо потресни део једне животне историје, кратку истину човека који пуне три године није носио звучно име – човек – јер то није био – не својом кривицом. Живео је под околностима где се људски живот није ценио – био је безвредан. Носио је само број као заточеник Јасеновца. Спасао се последњег дана из „фабрике смрти“, из страшног пакла, 1945. године, испред последњег крвавог обрачуна усташа над преосталим заточеницима, пред њихово безглаво повлачење и избезумљено бекство сипред јединица Народноослободилачке војске. Хтели су сваки траг и сведоке да униште, што им је само делимично успело. Славко Васић, ћурчија у кројачкој задрузи у Шиду, причајући отресну причу о ужасним неделима

Стево Лапчевић: Хрватско сатирање православља на простору Сремске Митровице

Нарочито је важно истаћи пример страдања шишатовачког игумана Светог Рафаила Момчиловића и лежимирских мученика, страдалих у Цркви и Порти од стране усташа. Опште разматрање: Срем, најстрадалије подручје Србије У години када се обележева 78 година од окончања Другог светског рата, стиче се утисак, јединствене интерпретације догађања који су почев од 1939. до 1945. потресли Европу и Свет више нема. На таласима разилажења великих победника, оличених у западном свету и Русије, све је учесталије искривљено тумачење историје од стране „малих“ држава, међу којима, евидентно је, предњаче оне које су током Другог рата биле на странама поражених. Оваква пракса временом је еволуирала, па се од постављања питања у вези одговорности за рат,

Обележавање 80 година од страдања у цркви у Лежимиру: Научна конференција у Сремској Митровици

Ове године, 27. новембра навршава се 80 година од како су усташке и нацистичке трупе у лежимирском Храму Светог Великомученика Георгија убиле 100 мештана овог села, од чега 22 детета, узраста од две до 18 година живота. Овај злочин, по својој суштини један од најтежих које су окупатори и њихове слуге у Срему починили над српским народом, дошао је као одмазда након сукоба које су Немци водили са партизанским јединицама у реону Гргуреваца. Тим поводом, у недељу 26. новембра, у Лежимиру биће служена Света Архијерејска Литургија и Парастос за убијене Лежимирце и Гргуревчане који су у Лежимир стигли тражећи спас од немачко-хрватске освете, а након тога биће уприличено откривање и

Славко Васић из Адашеваца, преживели заточеник Јасеновца

Покушаћемо да изнесемо потресни део једне животне историје, кратку истину човека који пуне три године није носио звучно име – човек – јер то није био – не својом кривицом. Живео је под околностима где се људски живот није ценио – био је безвредан. Носио је само број као заточеник Јасеновца. Спасао се последњег дана из „фабрике смрти“, из страшног пакла, 1945. године, испред последњег крвавог обрачуна усташа над преосталим заточеницима, пред њихово безглаво повлачење и избезумљено бекство сипред јединица Народноослободилачке војске. Хтели су сваки траг и сведоке да униште, што им је само делимично успело. Славко Васић, ћурчија у кројачкој задрузи у Шиду, причајући отресну причу о ужасним неделима

НАЈПОТРЕСНИЈИ СТИХ СРПСKЕ ИСТОРИЈЕ: Млада Српкиња у усташком логору је својом крвљу исписала ове речи!

Ако се не заборави, истина никада не умире. А др Јован Бабић (81), лекар радиолог и професор Медицинског факултета у Новом Саду, никада није заборавио како су фебруара 1947. године, када је био седмогодишњак, у његову породичну кућу у Шиду банули официри Озне. Одвели су његовог оца Душана и однели сав материјал који је он, као председник послератне Kомисије за испитивање злочина усташа и нациста, до тада прикупио у сремским селима, али и у Јасеновцу. Душанов доказни материјал о жртвама и злочинцима ознаши су уништили у име братства и јединства новоформиране Југославије. Чинило се то уништење неповратним, све док после вишедеценијског трагања др Бабић није пронашао трећи примерак сведочења преживелих

Љубиша Шулаја: Страдалници наш најбољи путоказ

Сремци су своју историју омеђили манастирима. Њих су зидали деспоти, светитељи, и усташе су знале да ће, докле год су ти манастири живи, бити жив и српски идентитет. Спомен плоча адвокату Јеврему Видићу који је већ почетком усташко-нацистичке окупације Сремске Митровице одведен у логор Јадовно и тамо убијен, биће постављена овог петка. На плочи, која ће се налазити на кући Видића, код пролаза на пијацу, уз Јеврема стајаће и помен свим жртвама усташког злочина почињеног у граду на Сави. Иницијатива за постављање плоче потекла је од митровачког лекара Димитрија Стојшића, а своју пуну подршку дао је и митровачки Завод за заштиту споменика културе. За Љубишу Шулају, челника Завода, овај догађај

Стево Лапчевић: Хрватско сатирање православља на простору Сремске Митровице

Нарочито је важно истаћи пример страдања шишатовачког игумана Светог Рафаила Момчиловића и лежимирских мученика, страдалих у Цркви и Порти од стране усташа. Опште разматрање: Срем, најстрадалије подручје Србије У години када се обележева 75 година од окончања Другог светског рата, стиче се утисак, јединствене интерпретације догађања који су почев од 1939. до 1945. потресли Европу и Свет више нема. На таласима разилажења великих победника, оличених у западном свету и Русије, све је учесталије искривљено тумачење историје од стране „малих“ држава, међу којима, евидентно је, предњаче оне које су током Другог рата биле на странама поражених. Оваква пракса временом је еволуирала, па се од постављања питања у вези одговорности за рат,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала