arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Др Ђуро Затезало: Ивановић јарак – крв и неколико мјесеци послије покоља

10.11.2020

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН ИВАНОВИЋ ЈАРАК – KРЊАK Ивановић Јарак – крв и неколико мјесеци послије покоља У Ивановић Јарку, предјелу шуме Лоскуња код Kрњака на Kордуну, усташе су извршиле масовни покољ Срба 29. јула 1941. године. Изасланик равнатељства за јавни ред и сигурност НДХ, Божидар Церовски након масовних покоља српског народа на подручју Глине, кренуо је са својим кољачима – усташама на погром Срба у Војнићу, Вргинмосту и Kрњаку на Kордуну. Организационе припреме извршили су на терену Мијо Жунац, ветеринар из Војнића, оружнички наредник Антун Рупчић, шеф постаје у Kрњаку и

Милош Ковић: Протеривање неподобних са Филозофског факултета

10.11.2020

У кратком чланку под насловом „Историчари против историчара“, објављеном у Данасу 4. 11. 2020, изнесено је много неистина. Ту је тачно готово само то да су судске тужбе „за повреду угледа и части“ против мене (нисам доцент него ванредни професор) поднели Дубравка Стојановић, Радош Љушић, Никола Самарџић и Влада Станковић. Није, међутим, истина да они од мене траже по 450.000 динара, затим некаквих 1.000.000 динара, као и плаћање судских трошкова. Њих четворо траже по 1.000.000 динара, што укупно износи 4.000.000, и исплату трошкова суда. Разлика, очигледно, није безначајна. Поднели су чак осам тужби против мене, свако по једну кривичну и једну парничну. Када се томе дода да су текстови осам

Сјећање на страдање: Музеј РС учествовао у конференцији поводом изложбе о Јасеновцу у Москви

10.11.2020

Музеј Републике Српске учествовао је на конференцији за новинаре уочи отварања мултимедијалне изложбе „Јасеновац – највећи усташки логор смрти“ у Московском Кремљу у Измајлову 13. новембра. Аутор изложбе је виши кустос историчар Миленко Ђорђевић. Изложба ће бити представљена у оквиру Међународног пројекта „Трагедија. Превазилажење. Подвиг. 1418 корака до Побједе“ у Измајловском Кремљу у Москви. Конференција је одржана онлајн, у организацији новинске агенције ТАСС. Учесници на конференцији из Музеја Републике Српске били су Миладин Савић, директор Музеја Републике Српске, Миленко Ђорђевић и виши кустос историчар Музеја Републике Српске. Испред руског центра „Руски Мир“ учествовала је  Натаља Милаковић, директор. На конференцији су учествовали и Могилевски Константин Иљич – предсједник Управног Одбора Руског историјског друштва, члан

Зашто баш сад први роман о Јасеновцу – злочину који је неупоредив /видео/

09.11.2020

Недавно објављени роман „Остаци света“ Игора Маројевића први је „српски роману о Јасеновцу као доминантној теми“, у коме „аутор приповеда о трагичној судбини човека од Шпанског грађанског рата до НАТО бомбардовања Југославије“. Осим о Јасеновцу, у „Остацима света“ Маројевић приповеда и о злочинима обе стране у Шпанском грађанском рату, затим о Блајбургу, Сребреници, а све то се дешава за време НАТО агресије на Југославију. Готово сва поменута непочинства су приказана из угла и жртви, и џелата. Јасеновац: Место где се смрт навали на плећа Јасеновац је другачији од свих стратишта у роману, јер тамо није било прилике за конфликт, каже Маројевић за „Орбиту културе“ и додаје да је у Јасеновцу

Представљање књиге: ПЕЛАГОНИЈСКИ ВИТЕЗ Миливој Војче Трбић, четнички командант

08.11.2020

Већина је чула за Војчетовог оца славног војводу Василија Трбића, али не и за Војчета јунака. Овoм књигoм Миливој Војче Трбић излази из тмине и помрачине. Ево шта каже аутор књиге Бранко Димески: ,,Намера да објавим ову књигу јесте нада да она може отворити нови свет својим читаоцима. Да у заједничком подухвату сачувамо једну велику истину и сећење на Четнички покрет у јужној Србији (делу данашње Македоније  и њихове подвиге за време Другог светског рата. Скрећући пажњу на ову узбудљиву тему,  настојао сам да је сведем у један свеобухватан поглед на моћну, иако временом рашчлањену, прошлост и истину о деловању четничког покрета у Јужној Србији, Македонији. Кумулативни карактер историјских доказа

Промоција књиге „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“ проф. др Гидеона Грајфа

07.11.2020

Српска заједница Перта је под окриљем Савета српских заједница Западне Аустралије, а посебно огромним залагањем Наташе и Ненада Млађеновића, те чланова одбора Косте Мијатовића, Илије Илића и Нене Самац, у среду, 28. октобра 2020. године имала посебну привилегију да присуствује  промоцији монументалне монографије, обимно документованог и богато илустрованог дела „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“  израелског историчара и истраживача Института за холокауст проф. др Гидеона Грајфа. Након помена ове књиге у августу месецу и најаве о широј презентацији, књига је представљена у Државној библиотеци Западне Аустралије најширем аудиторијуму – свим заинтересованим заједницама и грађанима Перта. Промоцији су присуствовали представници српских заједница, православних црквених општина, јеврејске заједнице – представник Јеврејског института

Др Ђуро Затезало: ХРВАТСKИ БЛАГАЈ – ВЕЉУНСKИ ПОKОЉ

06.11.2020

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН ХРВАТСKИ БЛАГАЈ – ВЕЉУНСKИ ПОKОЉ ОД 6. ДО 9. МАЈА 1941. 6. мај – Ђурђевдан, година 1941. Освануо је лијеп сунчан дан. Тога дана Срби се свечаније одијевају, иду једни другима на Kрсну славу у госте, разговарају о успјесима у обављању прољетне сјетве. Веселе се и радују. Све је раздрагано и свечано. Нитко ни у помисли није могао слутити да ће то бити дан нечувеног  злочина – геноцида над невиним сељачким становницима Kордуна. Један од првих масовних злочина нове хрватске власти поглавника Независне Државе Хрватске, др. Анте Павелића.

Архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије © Sputnik/ Владимир Федоренко

Милош Ковић: Митрополит Амфилохије посејао семе слободе у свим српским земљама

01.11.2020

„Велика је бол и туга данас али утјеха је да знамо да одлази неко ко је дао пуну мјеру доброте и пожртвованости за све нас казао“- је историчар проф. др Милош Ковић који је дошао да испрати блаженопочившег Митрополита Амфилохија у наручје Господње. Бићемо поносни. Моћи ћемо нашим потомцима да кажемо: ”Разговарао сам са њим. Изгледао је тако и тако… његове очи су биле такве…његове руке… његов глас је звучао тако. Он је присутан у нашем јавном животу скоро пола вијека а тек ће вријеме показати његову величину“ – каже проф. др Милош Ковић. „Радујем се што сам га лично познавао и много научио од њега и што могу својим

Геноцид над Србима у Хрватској почео “Откосом” новембра 1991.

01.11.2020

Др Милан Басташић, властитом судбином и бројним доказима усташког геноцида над Србима, сведочи о злочинима који никад нису кажњени „Пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје што си их својим очима видео; нека ти не ишчезну из срца ни једног дана твога живота. Напротив, поучи о њима своју децу и децу њихове деце.“ (Пета књига Мојсијева, 4:9). Правда | 19. – 22. децембар 2009. | Аутор: Данка Којадиновић English Преживео сам Јасеновац 1941. и „Откос“ на Билогори 1991. Пуковник у пензији, хуманиста по опредељењу, доктор Милан Басташић, епидемиолог, доктор медицинских наука, један је од, сада већ малог броја, преживеле деце логораша Другог светског рата. До почетка последњег рата

САЊА ДРАГИЋЕВИЋ БАБИЋ: Знате ли ви гдје су Пребиловци

01.11.2020

Не делим невине жртве по националности, али имам право да ове отргнем од заборава. Чувам од корова. Да не зарасте. Знате ли ви где су Пребиловци? Тачније, знате ли судбину породица, које је њихова националност, избрисала са кућних адреса? Затворила им капије. Зарасла путеве до сведочанства, да су икада постојали. Данас, док стојим у том селу, и гледам куће са крововима и без њих, све спаљене у рату, неке обновљење после њега, питам вас знате ли где су? Шести август, доделио је том селу у Херцеговини, судбину, какву је доживело, у Другом светском рату, још једино село Лидице у Чешкој. На тај датум, потпуно су уништене 52 фамилије. Угашено је

Дејан Микавица: Беспризорно историописање неодговорних појединаца у кругу око Музеја жртава геноцида у Београду

31.10.2020

Геноцидна политика хрватске државе и погром Срба у Ендехазији добија у последње време најгору могућу интерпретацију у квази научном, злонамерном и беспризорном историописању несавесних и крајње неодговорних појединаца у кругу око Музеја геноцида у Београду, у сред Србије! Форензичка истраживања српских жртава извршена после Другог светског рата и резултати до којих су дошли истраживачи окупљени у комисији око Србољуба Живановића преко Терзићевих резултата саопштених у Војној енциклопедији, пребројаних хумки и сабраних жртава хрватских зличина до најновијих научно образложених доказа изложених у делу Гидеона Грајфа нису били сметња Душану Никодијевићу да стане својом књигом (Јасеновац – између броја и жртви, Музеј жртава геноцида, Београд 2019) у одбрану хрватске историографије која упорно

Ђорђе Бојанић

Бојанић: Имамо ми своје празнике, традицију и обичаје

31.10.2020

То нису наши обичаји, НОЋ ВЕШТИЦА или Halloween НЕ ПРИПАДА НАМ… имамо ми своје празнике, традицију и обичаје. Зашто нам је дражи Halloween од Св. Луке или Св. Петра Цетињског (код појединаца)?  Или је додворавање или незнање… боље ово друго. Не скрнавите празник, данас 31. октобра је Свети Лука и Свети Петар Цетињски. Не шијте костиме за децу, не облачите их и не маскирајте у оно што њима не припада, не шаљите их да звоне по туђим кућама и становима, деца не знају шта представља Ноћ вештица и ко га прославља… свакако њима је то занимљиво, и не могу да схвате. Ви као родитељи морате их научити, имамо ми доста

Саво Штрбац: Чији је војник био хрватски „бранитељ” Ненад Крстић

31.10.2020

Да ли је Ненад стварно погинуо као хрватски војник или су његова погибија и сахрана биле у функцији жестоке кампање која је у то време вођена управо око Вуковара. „Ако отворимо попис Музеја жртава геноцида са седиштем у Крагујевцу или попис жртава, Документационо-информационог центра ’Веритас’ Саве Штрпца, под редним бројем 2858. пронаћи ћемо име Ненада Крстића”, пише на почетку текста „Срамота ЈНА коју српска страна и данас скрива, Србијански рочник пребјегао у хрватску војску с транспортером ЈНА”, недавно објављеног на проусташком порталу „директно.хр”. Текст потписује Тања Белобрајдић, иначе бивша супруга Томе Дуића, управника по злу чувеног ратног логора „Лора” у Сплиту, у којем је и она мучила заробљене Србе и

Годишњица евакуације Срба из 26 села пожешке котлине

30.10.2020

Тачно у подне, 29. октобра 1991. године, припадници пожешке цивилне заштите и полиције почели су спроводити Наредбу о евакуацији свих мјештана из 26 села, са искључиво или претежно српским становништвом, смјештених у Пожешкој котлини, подно Папука и Псуња, коју је дан раније донио Кризни штаб општине Славонска Пожега. У писаној Наредби, која је дан раније извјешена на јавним мјестима, констатује се да “у посљедње вријеме четничке терористичке снаге и јединице ЈА све више угрожавају својм борбеним дјеловањем цивилно становништво у западном дијелу општине Славонска Пожега” и да се евакуација спроводи “у циљу заштите њихових живота и омогућавања успијешније одбране одбрамбених положаја наших (хрватских) снага на том подручју”. Евакуацијом, коју је

У ГРЕЂАНИМА СЛУЖЕНА ЛИTУРГИЈА И ПОМЕН УБИЈЕНИМ МЈЕШTАНИМА

27.10.2020

У Гређанима, код Окучана, данас су поводом храмовне славе Свете Петке, служени литургија и помен Србима из овог села које су од 1991. до 1995. године убиле хрватске снаге, те усташе у Другом свјетском рату од 1941. до 1945. године. Пише : Миломир САВИЋ Литургију и помен служили су свештеници Огњен Tенџерић и Драган Антонић, потврђено је Срни у Епархији пакрачко-славонској. Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован је 2016. године освештао у старом дијелу Цркве Свете Петке у Гређанима спомен-плочу у знак сјећања на 18 убијених Срба 1991-1995. године из овог села. На спомен-плочи исписана су имена убијених мјештана – Драгиња и Ђуро Чалић, Милка и Рада Гаћеша, Рајко Гљивица, Саво

Данијел Симић: Латиновић, стара варалица или Зашто су Срби нижа раса у односу на Јевреје, Јермене и Роме

27.10.2020

Повод за овај мој иступ јесте што ме Горан Латиновић, историчар овдашњи, оклеветао у чланку на порталу доста познатијег Ђорђа Вукадиновића. Још увијек се чека објашњење због чега Срби немају права да именују геноцид почињен над њима у току Другог свјетског рата, као што су то урадили у наслову поменути народи терминима Холокауст, Порајмос, Хајот Цеганспанутин? Већ трећи пут пишем на ову тему и сваки пут је то одговор на увреде и очајничка подметања противника онога што смо одавно требали урадити. И што ћемо урадити. С њима, или без њих. Опет пишем са осјећајем националне срамоте, коју они очигледно не осјећају и одбијају саборност. Више пута сам јасно истакао: Противници

Херој Топличког устанка након више од 100 година добија споменик

26.10.2020

Спомен-парк хероју Топличког устанка Димитрију Беговићу добија обрисе сто година након што је комитски командант жртвовао свој живот и породицу за част и слободу отаџбине. Влада је дала 500.000 динара за пројекат, Црква донирала пет тона мермера за меморијал, а детаље јунаштва војводе Беговића открива професор Драган Симеуновић у књизи “Историја српске политичке мисли”. С официрским умећем прекаљеним у Церској бици, Димитрије Беговић подигао је у родној Топлици устанак против окупатора, једини у поробљеној Европи у Првом светском рату. У жељи да га сломе, Бугари су војводи заробили жену и децу и у тајној депеши за њихове животе тражили да преда чету од 109 младића. Пет дана се ломио. “Он

Nestali.jpg

Линта: Хрватска плански блокира рјешавање питања више од 1700 несталих Срба јер се на званичном хрватском списку несталих налази више Срба него Хрвата

25.10.2020

Линта истиче да Србија треба да захтјева да Хрватска објави националну припадност 1869 несталих грађана колико их се налази на званичном хрватском списку. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да Хрватска плански блокира рјешавање питања више од 1700 несталих Срба јер се на званичном хрватском списку несталих налази више Срба него Хрвата. „Представници хрватске власти у јавности годинама износе податак о 1869 несталих грађана Хрватске али упорно одбијају да кажу да од тога броја више од 1100 су нестали Срби а мање од 800 су нестали Хрвати. Поред тога, Хрватска више од 7 година одбија да на свој званични списак дода 630 несталих Срба које је 2013. године

Због негирања злочина у Јасеновцу хрватски свештеник напушта жупу у Немачкој

25.10.2020

Према писању Јутарњег листа, да би се избегао јавни скандал, Пуљић ће жупу у Немачкој напустити „својевољно”. Свештеник хрватске католичке мисије у немачком граду Готингену Винко Пуљић, који је путем Фејсбука позивао на донације Друштву за истраживање троструког логора Јасеновац, а чији оснивачи негирају усташке злочине за време НДХ, мораће да напусти своју жупу. Католичка црква у Немачкој је изражено антифашистичка и због тога ће Пуљић почетком 2021. напустити своју жупу, пишу хрватски медији. Према писању Јутарњег листа, да би се избегао јавни скандал, Пуљић ће жупу у Немачкој напустити „својевољно”. Одлука је донета прошле седмице на састанку Пуљића и бискупских власти, а о томе постоји и писани доказ. Иначе,

Бојанић: СУРОВА 1941. ПО СРПСКИ НАРОД, КАКО ЈЕ СВЕ ПОЧЕЛО И ДО ЧЕГА НАС ЈЕ ДОВЕЛО…

23.10.2020

Док је Други светски рат у Европи буктао и односио људске жртве, ми као да то зло нисмо разумели и олако ушли у разарање, страдалаштво, поделе и братоубилачки рат. Као да смо заборавили да смо Срби. Да ли смо ми лоше разумели окружење или је окружење искористило прилику… да би све ово разумели морамо бити сурово искрени. А све док не будемо имали трезвени приступ делићемо се и даље, а сви смо само СРБИ! Пропали пакт Под притиском фашистичких сила Краљевина Југославија је 25. марта 1941.год приступила савезу Немачке, Италије и Јапана (Тројни пакт), односно потписују бечки протокол. У Бечком дворцу Белеведере, у жутој дворани, по одлуци Крунског савета 25. марта 1941.год, Драгиша Цветковић

Отворено писмо Владана Вукосављевића НИН-у и Времену поводом поновљених срамних оптужби

22.10.2020

Иако је Министарство културе и информисања у свом прекјучерашњем саопштењу објавило да жели да прекине полемику у вези са догађајима на изложби стрипа и цртежа у Старој Капетанији, нови бестидни напади НИН-а и Времена изнуђују јавни одговор, овога пута не Министарства културе и информисања, већ мој лично. Поред осталог и зато што ни у једном од та два листа то саопштење Министарства културе и информисања није објављено. Када ме два нискотиражна недељника, један некада давно угледан, сада ни сенка своје некадашње сенке, школски пример неуспешне приватизације и протраћеног угледа,  а  други тугаљиви медијски мехур надуваван и спонзорисан из иностранства, на скоро идентичан начин клевећу и непрестано на апсурдно неистинит и

Наш октобар…

22.10.2020

Нишани и пали! У двије наредбе нестајале су генерације. Домаћина, занатлија, радника, ђака и њихових професора који, иако су могли да избјегну смрт, одлучили су да се придруже својим ученицима… Пише: Јован Вучуровић Као народ смо доживјели и преживјели најстрашнија страдања, по методама и количини зла често несхватљива и недоступна здравом уму. Јесте, ми смо побједнички народ, надимала нам је прса слава коју смо војнички покупили у свим овим вјековима борбе за слободу… Знали смо, заиста, да мремо славно, храбро и усправно, као нико, од Синђелића до Тепића, од оних див јунака са Граховца и Вучјега Дола до горостаса са Скадра, Цера, Мојковца, Колубаре… Али, нека опросте душе прађедовске, они

Милош Ковић: Ако клечите – свеједно је да ли пред Немцима, Енглезима или Ватиканом

21.10.2020

Сада се одлучује хоће ли српска историја да буде покоравање нашег народа или ће историја да буде наука која трага за истином, рекао проф. Ковић. Професор Филозофског факултета др Милош Ковић ових дана пролази кроз невиђени прогон од стране бројних колега историчара, који не могу да му опросте јавне наступе у којима брани праву историју Србије. Доносимо неколико акцената из разговора проф. Ковића са Дејаном Петром Златановићем из продукције Центар канала Србин.инфо: „Када Никола Самарџић напише да су Срби биолошки отпад Европе и тражи денацификацију Србије, каже да смо залужили Јасеновац, Олују и тражи обнављање Голог отока, онда морам да дигнем глас. Ако Радош Љушић у полемици са Милорадом Вучелићем,

Упокојила се Милица Маљковић, једна од преживелих из јаме Равни Долац

20.10.2020

Користимо прилику да обавестимо све чланове и пријатеље Удружења Огњена Марија Ливањска да се упокојила у Господу Милица Маљковић. Сахрана ће се обавити на православном гробљу у Сурчину, у среду 21. октобра у 14 часова. Милица Маљковић, рођена Бошковић, била је родом је из Доњих Рујана код Ливна. Њено мирно детињство прекинула је, као и код многих других, бруталност Другог светског рата. На Огњену Марију, 30. јула 1941. године, усташе из Рујана и околине одвели су Милицу, њену мајку, сестру – укупно 218 српских жена, деце и стараца из овог села и живе их бацили у јаму Равни Долац на Динари. Милица је била међу 14-оро оних који су Божијом

Прича о праштању Србина коме је усташа побио читаву породицу

19.10.2020

Прича о Милану Смољановићу је сигурно нешто што вас неће оставити равнодушним. Ова је једна од најјачих прича о праштању, а говори о Србину коме је усташа побио читаву породицу. Да је више оваквих људи и са једне и са друге стране, не би смо се између себе овако бесмислено мрзели. Причу говори прота Милош Весин. Иначе, приликом снимања филма „Иродови синови“ забележено је обиље материјала којег је, због временске ограничености, било немогуће уврстити у овај документарно-аналитички пројекат. Зато су већину саговорника додатно представљана  појединачним видео записима. Наш блаженопочивши патријарх Павле једном приликом је рекао да је само један грам праксе тежи од тона теорије. И управо ти тако малобројни

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА

“Сјећам се добро и никад нећу заборавити 14. мај 1942.”

Из књиге Свједочанства геноцида у НДХ 1941-1945. Ђуре Затезала

Пријавите се
на наш билтен

Jadovno-logo-bijeli 1

Удружење

Комплекс Јадовно

ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ

Запратите нас на друштвеним мрежама:

Пратите нашу аналитику: