izdvajamo Архиве - Page 269 of 299 - Јадовно 1941.

Матија у Требињу: Херцеговина – родно место нашега језика

24. December 2015.

У позоришној дворани Културног центра вечерас је одржано пјесничко вече Матије Бећковића, у организацији Градског одбора СПКД „Просвјета“ Требиње, Културног центра и Гимназије „Јован Дучић“. Потврдивши још једном да је риједак феномен у општем правилу да поезија данас нема публику, Бећковић је пред препуном салом Културног центра, као и увијек надахнуто, преознатљивим шармом и експесијом, казивао своје стихове дуже од два часа, прекидан тек смијехом, аплаузима и овацијама требињске публике која је, након сваке посљедње пјесме, тражила још. Прије него што је највећи бард савремене српске поезије преузео говорницу и започео свој маратонски пјеснички вез, представљено је издање његових сабраних дјела у 12 књига пјесама, поема и бесједа, које су

Владика Григорије: Завала

23. December 2015.

Манастир Завала налази се на једном крају Поповог поља, тамо гдје Требишњица скоро под правим углом скреће пут Хутовог блата. Уграђен у стијену која се зове Острог, овај древни манастир личи на неког лијепог сиједог старца, који наслоњен у камену столицу гледа плодно поље кроз које тече модрозелена Требишњица. Бог зна шта он тако замишљен, сјетан и загледан памти. Памти чувеног пророка Григорија који је сахрањен по сопственој жељи под његовим прагом, да би га сви који улазе у манастир газили и подсјећали на смирење; сјећа се дјечака Стојана, који је у њему учио књигу читати, а касније светитељ постао под другом стијеном која се исто Острог зове; сјећа се

Крсмановић: О војној обавези – док није касно

23. December 2015.

Садашњи систем обуке је неприлагођен безбедносним изазовима, организацијско-формацијској структури и потребама система одбране и не омогућава његову дугорочну одрживост. У садашњем облику он више подсећа на контролисано гашење одбрамбене моћи Србије под менторством НАТО „партнера“. Чуо сам и успешније шале од оне да је Србија једина земља на свету која нема непријатеља већ само мање и веће пријатеље. Шала би, можда, била успешнија да је није изрекао наш председник, човек који је по функцији врховни командант војске. Ширити илузију да је све у реду и да у окружењу не постоје безбедносни изазови је неодговорно, посебно јер из тако олако изречене констатације произилазе и далекосежне штетне последице. Систем безбедности и одбране

Почаст страдалим Ромима на Стратишту (Фото О. Јанковић)

Почаст страдалим Ромима у Другом светском рату

23. December 2015.

Панчево – Међународни Дан сећања на Роме страдале у Другом светском рату обележен је државном комеморативном свечаношћу у Спомен-комплексу „Стратиште“ код Панчева, месту на којем је стрељано и сахрањено око 12.000 жртава нацистичког терора. Венце на споменик „Бразде“ положили су и одали почаст жртвама представници Владе Републике Србије, Војске Србије, Националног савета ромске националне мањине, Канцеларије за људска и мањинска права, града Панчева, дипломатског кора, потомци жртава, удружења и грађани. Комеморативно окупљање је сећање на 16. децембар 1942. године, дан када је командант Гестапoа Хајнрих Химлер наредио да се, из свих европских земаља под нацистичком окупацијом, депортују Роми у концентрационе логоре Аушвиц и Биркенау у Пољској у ком је постојао

Зграда Окружног тужилаштва у Источном Сарајеву (Фото: sarajevo-rs.com)

Беговић: Чули смо запомагања Срба заробљених на Троврху

23. December 2015.

Свједок Окружног тужилаштва у Источном Сарајеву Десо Беговић изјавио је данас у Окружном суду да је чуо запомагања Срба заробљених на Троврху, које су тукли у Полицијској станици у Горажду. “Били су затворени у сусједној ћелији и чули смо њихово запомагање док су их тукли. Са њима нисмо имали никакав контакт, јер нас нису пуштали у исто вријеме”, рекао је Беговић. Свједок је испричао да је он, са мјештанима села Бућја, у јулу 1992. године доведен у Полицијску станицу у Горажду, гдје су их затворили у три ћелије. Он се није могао сјетити када су тачно доведени Срби са Троврха, које, додао је, није лично познавао, али је потврдио да

Пажин: Толико су ме тукли да сам свијест губио осам пута

23. December 2015.

У наставку суђења Зденку Андабаку, Муамиру Јашаревићу и Сеаду Велагићу за злочине над српским цивилима на подручју Ливна 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Борко Пажин рекао је да су га на “испитивању” у основној школи толико тукли да је исте вечери свијест губио осам пута. Борко Пажин је посвједочио да је 25. августа 1992. године доведен из цивилног затвора у Основну школу “Иван Горан Ковачић” у Ливну. Исто вече га је позвао извјесни Гарић у учионицу на “испитивање” код Ибрахимагића који је био старјешина. “Ибрахимагић је рекао: `Причај`. Са стране су били Гарић, Зденко, Бабо и Велагић. /…/ Први ме је ударио Гарић палицом. Удара, ја вриштим. Онда сам пао,

Истина о Маркалама

23. December 2015.

У Србији се одавно знало да је „случај Маркале“ изрежирана прича. Масакр који се догодио 5. фебруара 1994. је привукао пажњу светске јавности. Први извештај из Сарајева тог дана је био на Би-Би-Сију, чији новинар се нашао на лицу места неколико минута после експлозије. Наравно, за злодело су оптужени Срби. На пијаци „Маркале“ је тог јутра убијено 68 људи, а рањено 144. Међутим, према извештају независне комисије из 1995. године не постоји ни један доказ да су напад извели Срби, што је потврдио и тадашњи специјални изасланик генералног секретара УН за Балкан Јасуши Акаши. Други масакр на истом мести и по истом сценарију десио се 28. августа 1995. када је

Генерал Небојша Павковић: Светски моћници нису желели мир на Космету

23. December 2015.

Немам речи да опишем какви су то професионалци били. За мене најбољи на свету. Млади, храбри, обучени, патриотски потпуно опредељени, били су незадрживи. Није постојао задатак који нису могли да изврше. Као професионалац сам поносан што сам био у прилици да командујем тим јунацима и да се дружим са њима Разговарали Милош Милојевић и Стефан Каргановић У једном од својих „Писама из Берлина“ српски историчар и публициста Никола Живковић поставља неколико прикладних и кључних питања: „А шта је данас са српским војницима, херојима, који су године 1999.бранили нашу земљу од стоструко војно надмоћног непријатеља? А шта са онима у Београду који су у то исто време јавно подржали злочине непријатеља

Наставак суђења за убиство Срба са Троврха

23. December 2015.

У Окружном суду у Источном Сарајеву данас би требало да буде настављено суђење четворици некадашњих припадника такозване Армије БиХ за убиства српских заробљеника са брда Троврх код Горажда 1992. године, а окружни тужилац Тарик Црнкић најавио је испитивање два свједока. За учешће у убиствима осам српских ратних заробљеника Окружно тужилаштво у Источном Сарајеву терети некадашње припаднике такозване Армије БиХ Мухамеда Аџема, Омера Угљешу, Сенада Халиловића и Суљу Каркељу. На брду Троврх код Горажда у августу 1992. године заробљени су Бошко и Ђоко Ласица, Његош Ћехо, Којо Вуковић, Бранислав и Будимир Тодоровић, Тиослав Радовић и Ратомир Клачар, а потом су одведени у горажданску полицијску станицу гдје су убијени. На рочишту 10.

Немања Девић: На раскршћу

22. December 2015.

Упрошћено, али суштински важно за разумевање ситуације у којој се налазимо. Заробљеним још у хладноратовској подели света, евроентузијастима (иако их је према анкетама све мање и мање, као да се тај некада ледени брег сада нагло топи) промиче суштинска порука да у нашем времену више ништа није исто као пре. Нити су више САД она сила-савезница која штити интересе малих народа и њихово право на самоопредељење из времена председниковања Вудроа Вилсона, нити она ”обећана земља” чијим су се слободама и производима меке моћи дивили наши родитељи рођени и одрастали у комунистичкој Југославији (док жваћу жваке и пију кока-колу, као у оним чувеним сценама из филма ”Три карте за Холивуд”). Наличје

Стајали смо у тишини и слушали друга Тита

22. December 2015.

“Новости” у посети Даници Дани Милосављевић (90), једином живом учеснику формирања Прве пролетерске бригаде 21. децембра 1941. у Рудом ПАМТИМ то као да је било јуче. Рудо под снегом. Низ брда, са свих страна, долазе партизанске јединице. Сливају се батаљони – Први и Други црногорски, Краљевачки, Крагујевачки… Први шумадијски батаљон, са мојом Трећом ужичком четом већ је био стигао. Чекали смо другове из Београдског батаљона, али они због тешких борби код Сјенице нису стигли. У строј се слило 1.186 претежно младих бораца из свих крајева Југославије. У муклој тишини стајали смо постројени, устрептали, узбуђени, горди што ћемо бити борци Прве пролетерске. Овако се народни херој Даница Дана Милосављевић (90), за

Сусрет Карађорђевића и Романових након једног вијека

22. December 2015.

На хуманитарној изложби “Косово и Метохија, под окриљем анђела” у Санкт Петербургу, након једног вијека сусреле су се чланови породице Карађорђевић и Романов, саопштила је организација “Краљевски ред витезова”. Покровитељ и оснивач “Краљевског реда витезова” принц Ђорђе Карађорђевић свечано је уручио кнегињи Олги Куликовској Романов специјални позлаћени примјерак књиге “Расијско искуство”. “Велика ми је част и задовољство да се наше породице, повезане родбинским везама и братском љубављу наших народа, сусрећу поново у овом царском граду, у овом царском здању. Срећан сам што се у књизи `Расијско искуство` налазе и прелепи акварели Ваше рођаке, велике кнегиње Олге Александровне Романов, сестре цара Николаја Романова”, рекао је принц Ђорђе. Кнегиња Олга истакла је

Отворено писмо поводом почетка рочишта Милану Недићу

22. December 2015.

Рехабилитацијом генерала Михаиловића српско судство је положило колоквијум. Сада су на реду озбиљнији испити. Нешто што је деценијама било незамисливо, да неко преиспита одлуке „комунистичких“ власти и судова коначно је дошло на ред. Какав ће исход поступка за рехабилитацију Милана Недића бити, не вреди претпостављати. Коначну оцену ће дати суд. Али огромни успех је остварен већ самом чињеницом да се о Милану Недићу може отворено говорити. Одбацујући окове једнопартијског система Србија се мора припремити и за време у коме ће судови одлучивати о правима свих укључујући и наше неистомишљенике. Истовремено на политичкој сцени Србије као да се ништа није променило, у главама многих „неокомуниста“ и надаље одзвања Брозова крилатица“Ја ваш

„Шлихтање“ или узалудна нада ЕУ преумљеника

22. December 2015.

Светећи се за војни пораз, пре једног века оставише „културтрегери претече ЕУ“ своје оболеле од пегавог тифуса међу рањеницима у Ваљевској болници, и намерно их не хтедоше изоловати. Пише: Витали ЖУЧНИ Бес због пораза, изазвао је њихову нељудску жељу да се уништи цео српски народ, не бирајући притом средства. Тада, није се ни знало ко и како изазива то смртоносно оболење, које је било сталан становник неких локалних средина у големој „претечи ЕУ“, а њена се државна управа и није баш преморила да га искорени, јер то бејаху неки словенски народи тамо у Галицији далекој или забитима око Тузле. Многобројне рањенике, и своје и непријатељске, српски су лекари покушавали да

Успон и пад Стаљиновог Химлера

22. December 2015.

Лаврентиј Берија био је двоструки шпијун, интелигентни каријериста и патолошки убица са морбидним склоностима… Убијао је своје противнике и затирао им породице… Организовао је Стаљинов систем конц-логора, а хвалио се да је убио и самог Кобу… Приредио: Ненад ТАДИЋ Злогласни Стаљинов шеф безбједности Лаврентиј Берија извршавао је намонструозније наредбе свог шефа – био је убица, силоватељ и организатор система Гулага у којима су завршавали грађани, академици, официри и породице проказаних људи – милиони жртава. Берија је стријељан 23. децембра 1953. године под оптужбом да је “ковао завјеру да преузме власт у СССР-у”, што представља циничан епилог живота човјека који је, по Стаљином нахођењу, са својом службом монтирао милионе таквих процеса

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Помен жртвама свирепог злочина у селу Чаваш

У селу Чаваш у Поповом пољу служен је парастос за 101 жртву усташког злочина из 1941. године, када су жене, старци и дјеца на свиреп начин убијени и бачени у

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис10.502 жртве

КалендарПокоља

ЈАДОВНО 1941. на друштвеним мрежама

Попис
10.502 жртве

Календар
Покоља