У данима када се у Хрватској повампирује усташтво и буја ендехазија, а неонацисти разбијају главе и дивљају улицама по Европи, весела трупа Србаља у костимима из 1945, хрли у кадар Др Нелета НЕЛЕ Карајлић још није почео да снима онај филм у ком возач 1989. гомилу путника одведе на Газиместан, потом заспи пред почетак Слобиног говора, па се пробуди и види себе и свој аутобус усред демонстрација 5. октобра. Ако чувеног Доктора мучи мањак инспирације, могао је јуче тај свој бус да “паркира” испред зграде Вишег суда у Тимочкој улици у Београду и добије сочан материјал. Макар за десетак епизода своје надреалне телевизије. То уистину и јесте била зона сумрака.

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић открио је данас спомен-обележје народном хероју мајору Милану Тепићу у Управи за логистику у касарни „Топчидер“. Откривању спомен-обележја присуствовали су и начелник Управе за логистику бригадни генерал Жељко Нинковић, начелник Управе за људске ресурсе бригадни генерал Стојан Коњиковац, командант Централне логистичке базе бригадни генерал Пeтар Латковић, чланови породице мајора Тепића и запослени у Управи за логистику. Генерал Диковић је похвалио гест носилаца традиције јединица логистике, јер нису заборавили људе који су обележили један период наше историје. – У вашем објекту постављате спомен-плочу човеку који је апсолутно заслужује. Мајор Тепић је својим херојским делом потврдио да је наша држава у свим тешким тренуцима у

Шокантне поруке загребачког школског приручника “Домовински рат”, који шири антисрпску хистерију. Срби означени као “побуњени Срби”, “српски терористи”, “агресори”, “екстремисти”, а Хрвати као нација-жртва С ПОЉА званичне политике, медијске и псеудонаучне пропаганде, величање Домовинског рата и ослобађања од “српских агресора”, заштите од наводне идеје “велике Србије”, спуштено је у школске клупе – међу ђаке основних и средњих школа у Хрватској и хрватске ђаке у Босни и Херцеговини. “Школска књига” из Загреба објавила је приручник-читанку за наставнике историје “Домовински рат”, аутора Никице Барића, Дарка Довранића, Тамаре Јанковић, Анте Назора, Домагоја Новосела и Емила Петроција. У КОНТЕКСТУ оживљавања антисрпског расположења у Хрватској, забрањивања ћирилице, у години када су обележене две деценије од

Животна прича једног од најмлађих маршала у историји турске армије. Да ли је Црну Гору 1853. спасао турски мушир (маршал) који није могао да заборави да је Србин ПАРИЗ 1865. године. Французи организују велику изложбу ратних трофеја, освојених у разним ратовима, у разним периодима и од разних непријатеља. Три српска студента која су тих дана боравила у Граду светлости никако нису могла да пропусте овакав догађај. Најдуже су се задржали у одељењу где су били трофеји заробљени у француско-турским ратовима. Успут су размењивали своје филозофске и правне погледе на свет. У том заносу прекинула су их два Турчина, у цивилним оделима, с фесовима на глави. Старији, седи господин, одмах је