izdvajamo Архиве - Page 224 of 299 - Јадовно 1941.

Није баш свако ковач(евић) своје среће: Љубу више нико не љуби

27. November 2016.

У зарушеној уџерици, напуштена од свих и осуђена на вечну осаму, дочекала је последње дане старица Љуба, кћер Анта Ковачевића, једног од оснивача Степановићева – доскоранајвеће херцеговачке насеобине у Бачкој пише: Младен Булут Као утамничена, у тескобној и као гроб хладној, јединој преосталој собици испод полеглог крова, самовала је и дуготрајним мукама се одвикавала од живота Љуба Ковачевић. Притиснута самоћом и чемерним јадом, она се тек с времена на време, не показујући пред светом своје изнурено лице, као рањена зверка, болним криком оглашавала да макар начас васцело село подсети на своје бедно постојање. Заветница убогог дома – Шта ћу кад ме, овако грешну, ни Бог неће – јадала ми се

Укор Хрватској због Јасеновца

26. November 2016.

Усташки логор смрти из Другог светског рата уписан на листу угрожене баштине Холокауста. Загребу наложена промена изложбе, као и брига о Старој Градишки Спомен-подручје Јасеновац, највеће стратиште српског, јеврејског и ромског народа на тлу бивше Југославије, уписано је на листу светске угрожене баштине Холокауста. Упис је обавила Међународна алијанса за сећање на Холокауст (ИХРА), а тај потез гарантује да ће комплекс јасеновачког логора смрти добити третман какав заслужује у светском памћењу злочина Другог светског рата. Хрватска, која је, као и Србија, члан ИХРА, најоштрије досад опоменута је због односа према овом спомен-комплексу. Влади у Загребу је наложено, између осталог, да промени сталну изложбену поставку у Меморијалном центру Јасеновац. – Потребна

Став Удружења Јасеновац-Доња Градина о изложби Јасеновачки логор смрти у Уједињеним нацијама

26. November 2016.

Предсједник ИО Удружења Јасеновац – Доња Градина, господин Саша Аћић, упутио је 31.10.2016. писмо на адресу Владе Републике Србије, које у цијелости преносимо: Број: 401/16 Датум: 31.10.2016. ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Министарство спољних послова гђа Љиљана Никшић Предмет: Став Удружења Јасеновац-Доња Градина о изложби Јасеновачки логор смрти у Уједињеним нацијама у организацији хуманитарне организације „28. јун“ из Канаде Поштовани, Удружење Јасеновац-Доња Градина обавијештено је од стране господина Симе Мраовића о детаљима везаним за организацију изложбе о Јасеновачком логору смрти у Уједињеним нацијама чије одржавање је планирано за 23. април 2017. године, као и његовим ставовима у односу на наведени догађај. Имајући у виду да се институције у којима радите

Скривани Јасеновачки логор смрти у Уједињеним нацијама (2)

26. November 2016.

ДРУГО ОБРАЋАЊЕ СРПСКОЈ ЈАВНОСТИ У ОТАЏБИНСКИМ ЗЕМЉАМА И У РАСЕЈАЊУ И ПРВО ОБРАЋАЊЕ МИНИСТАРСТВУ СПОЉНИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, УНИВЕРЗИТЕТУ У БЕОГРАДУ И АНДРИЋЕВОМ ИНТИТУТУ Прошло је већ нешто више од месец дана од нашег првог обраћања јавности (Скривани Јасеновачки логор смрти у Уједињеним нацијама), и оцене, да начин на који је најављена iзложба у згради Уједињених нација, у Њујорку, о «Аушвицу Балканског полуострва» …где је «око 700.000 људи, жена и деце изгубило своје животе» (vidi: www.hiddenholocaust.info), није примерен. Оваква најава изложбе, не само да неће упознати свет са геноцидом усташке, такозване »Независне Државе Хрватске» (“НДХ”) над Србима у Другом светском рату, већ ће неименоване српске жртве, поистоветити са далеко мањим

Скривани Јасеновачки логор смрти у Уједињеним нацијама (1)

26. November 2016.

У оквиру обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста, 23. априла, 2017., најављено је на једној интернет страници http://www.hiddenholocaust.info , да ће у Уједињеним нацијама, у Њујорку, бити постављена и изложба о Јасеновачком логору смрти у Хрватској. Хуманитарна организација „28. јун“ из Канаде представља се као одговорна организација за „маркетинг и брендинг“ ове изложбе назване у наднаслову HIDDEN HOLOCAUST (СКРИВАНИ ЗЛОЧИН), а у наслову: ИЗЛОЖБА О АУШВИЦУ БАЛКАНСКОГ ПОЛУОСТРВА. На први поглед, веома корисна и важна иницијатива. Међутим, уколико читалац ове Интернет странице за тренутак застане, уочиће неприхватљив, могло би се рећи и понижавајући и омаловажавајући приступ сећању на српске жртве у злогласном Јасеновачком логору смрти. Да почнемо из почетка ову

У Новом Саду вечерас је отворена изложба под називом "Срби Ливањског поља-трајање кроз вијекове", чији је циљ да покаже како су Срби, живећи вијековима у тим крајевима, оставили за собом неизбрисив печат

Отворена изложба о Србима Ливањског поља

25. November 2016.

У Новом Саду вечерас је отворена изложба под називом “Срби Ливањског поља-трајање кроз вијекове”, чији је циљ да покаже како су Срби, живећи вијековима у тим крајевима, оставили за собом неизбрисив печат. Предсједник Управног одбора /УО/ удружења “Огњена Марија Ливањска” Гордана Достанић рекла је да су Срби Ливањског поља кроз историју оставили неизбрисив печат у свим сферама живота. “Данас, кад Срба у Ливањском пољу готово да и нема, мало је познато да су Срби кроз вијекове оставили неизбрисив печат у економији тог краја, политици, култури, вјерској, као и етнолошкој баштини”, рекла је Достанићева Срни. Она је додала да се никако не смију заборавити велика страдања Срба Ливањског поља кроз вијекове.

Нови Сад: Позив на отварање изложбе о Ливањским Србима

24. November 2016.

Након приказивања у Београду (галеријски простор Народне банке) и Бања Луци (Велика сала Банског Двора), изложба „Срби ливањског поља-трајање кроз векове“ биће доступна и новосадској публици. Свечано отварање одржаће се у петак, 25. новембра 2016. године, у Културном центру Новог Сада – Трибина младих, са почетком у 19. часова. Аутори изложбе су: проф. др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић. Организатори изложбе: Удружење Огњена Марија Ливањска, Културни центар Новог Сада и Савез крајишких удружења, Нови Сад. Позивамо све зантересоване да присуствују свечаном отварању или да погледају изложбу која ће бити отворена до 02. децембра т.г. Улаз слободан Са изложбе у Београду Извор: Удружење Огњена Марија Ливањска Везане вијести: У Бања

Промоција књиге Николе Копца “(Х)историја осушене збиље“ у Карловцу

24. November 2016.

Промоција књиге у Карловцу, у петак 25. новембра 2016. у 18 часова у просторијама СКД Просвјета, Амброза Враницанија 6. У издању Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, обjављена jе књига „(Х)историjа осушене збиље“ аутора Николе Кобца, коjа говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намиjењеног Србима из Хрватске. У књизи jе описана нова форма трагедиjе краjишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена. Тематско срце књиге jе ново искушење Срба из Хрватске у староj стратегиjи „ножа и крижа“. У центру „приче“ jе Копчево родно село Трепча, „расло, стасало и убиjено на прагу Загреба“. „Никола Кобац jе окован краjем кога више нема. Иако живи посвуда и свагдjе може савити гниjездо

Владика Григорије: Завала

24. November 2016.

Манастир Завала налази се на једном крају Поповог поља, тамо гдје Требишњица скоро под правим углом скреће пут Хутовог блата. Уграђен у стијену која се зове Острог, овај древни манастир личи на неког лијепог сиједог старца, који наслоњен у камену столицу гледа плодно поље кроз које тече модрозелена Требишњица. Пише: Григорије, владика захумско-херцеговачки Бог зна шта он тако замишљен, сјетан и загледан памти. Памти чувеног пророка Григорија који је сахрањен по сопственој жељи под његовим прагом, да би га сви који улазе у манастир газили и подсјећали на смирење; сјећа се дјечака Стојана, који је у њему учио књигу читати, а касније светитељ постао под другом стијеном која се исто Острог зове; сјећа се

ПРОМОЦИЈА: Књига Радована Пилиповића „Ореоли и сенке”

23. November 2016.

У Београду ће се у петак, 25. новембра 2016. у 19 часова у Крипти Храма Светог Саве на Врачару, одржати промоција књиге „Ореоли и сенке – расправе из историје Српске Православне Цркве у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године“ аутора Радована Пилиповића. Књига кроз 22 расправе на различите теме покрива мартирску историју Српске Православне Цркве у Другом Светском Рату на простору Независне Државе Хрватске, сателитске државне творевине Хитлеровог „Новог поретка“. Расправе и студије се односе на страдање српског верног народа, затим свештенства и епископата, успоне и падове културе сећања код Срба, као и спонтано развијање поштовања просијавших новомученика у другој половини XX века. Неки радови су били објављивани у црквеној и

М. Милојевић: Трибина „Геноцид у НДХ и страхота дечјих логора“

23. November 2016.

У организацији Асоцијације студената Факултета безбедности Универзитета у Београду, у четвртак 10. новембра, одржана је трибина Геноцид у НДХ и страхота дечјих логора. Овa трибина део је пројекта „Студије сећања“ који ће се реализовати током јесењег семестра ове школске године и обухватиће низ трибина и предавања о неговању културе сећања, теми која има велики јавни значај. На трибини су излагала двојица предавача, Душан Ј. Басташић, председник удружења Јадовно ’41. и историчар Јован Пејин. После уводне речи уследило је предавање Душана Ј. Басташића који је своје излагање концентрисао на у јавности мало познат логор за жене и децу Метајна, на острву Пагу, али је поред тога говорио и о историјату Госпићке

Бања Лука се никад није одужила Војводи Мишићу

23. November 2016.

За ослобађање Бања Луке у Првом свјетском рату најзаслужнији су легендарни српски војвода Живојин Мишић и 24.000 српских добровољаца на Солуну, са простора БиХ, а највише их је било из Босанске Крајине. Пише: Драгиша Вулин ПРВИ ДИО-СОЛУНСКИ ФРОНТ: Живојин Мишић је постројио српке добровољце и поручнику Лазичићу, добровољцу са Мањаче предао заставу: “ПОСТАВИЋЕШ ЈЕ НА ВРХ КРАЈИНЕ, КАДА ЈЕ ОСЛОБОДИМО”. ДРУГИ ДИО-ОСЛОБОЂЕНИ БЕОГРАД: Кабинет Александра Карађођевића, Александар и војвода Живојин Мишић, договарају завршне операције за ослобођење, назире се крај Првог свјетског рата. Успостављене су телефонске везе и једног тренутка се Александар јавио, на позив из Берлина, који је понудио напуштање окупираних простора, тј. капитулацију, под једним условом: “ДА СРПСКА ВОЈСКА

Зашто се вратио Анте Готовина?

23. November 2016.

Да ли је идол великог броја Хрвата закорачио у политику схватајући да је хрватски пројекат у опасности? Пише: Љубан Каран Хрватски контрoверзни генерал Анте Готовина за Хрвате није само ратни ветеран – он је симбол и национални понос. Када би се кандидовао за председника Хрватске, он би то и постао. Када би пожелео неко друго место u Хрватској које народ бира, он би то и био. То је знала свака власт у Хрватској, и зато су на њега гледали са страхопоштовањем. Сви су га желели на својој страни, али он је упорно одбијао све покушаје да га увуку у политичка препуцавања и трудио се да остане легенда свих Хрвата, без

Русија: Хрватска је проблем са територијом ријешила прогоном 250.000 Срба

23. November 2016.

Приједлог хрватског премијера Андреја Пленковића током посјете Кијеву везан за искуства Хрватске о мирној реинтеграцији окупираних подручја, што би се могло примјенити на подручја Доњецк и Луганск, наишао је на оштре критике Министарства иностраних послова Русије. Осим што приједлог називају бесперспективним, Руси прозивају хрватску владу која, како кажу, треба да се позабави рјешавањем личних хроничних проблема, посебно везаних за права Срба и остале националне мањине, пише загребачки “Вечерњи лист”. Како се наводи на званичним страницама министарства, поменути бесперспективни приједлози наилазе на озбиљну забринутост Русије јер одвраћају пажњу Кијева са украјинске обавезе према споразуму из Минска. Тамо је прецизно означено шта је потребно учинити да би се регулисао проблем Доњецка и

Црна Гора подигла споменик нацистима: Фашисти почивају под петокраком (први дио)

22. November 2016.

У строгој тајности, црногорска власт је изградила спомен-гробље њемачким војницима изгинулим на тлу Црне Горе током Другог свјетског рата, у борбама против оних који нису пристајали „да крвника љубе у сабљу крваву“. А онда је, у суботу, 19. новембра, без најаве, гробље свечано отворено упркос протестима, који су овај подухват од почетка пратили, прије свих комуниста и антифашиста. У Голубовцима су за сада сахрањени посмртни остаци 64 њемачка војника, а рачуна се да их је на тлу Црне Горе изгинуло око 2.000. Пронађени остаци њих око 600 су раније ископани и привремено сахрањени на неколико католичких гробаља у Црној Гори. Погрешно мјесто Подизање споменика њемачким солдатима на рубу Подгорице, града

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Помен жртвама свирепог злочина у селу Чаваш

У селу Чаваш у Поповом пољу служен је парастос за 101 жртву усташког злочина из 1941. године, када су жене, старци и дјеца на свиреп начин убијени и бачени у

ЗВИЈЕЗДА И KРСТ У ИВАНОВИЋ ЈАРKУ

Кад се вукови острве на стадо страдају овце с краја. Никад оне уз пастира или средине. Пише Жељко Кресојевић Hије мe било у Ивановић јарку скоро па четрдесет година. Љето

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис10.502 жртве

КалендарПокоља

ЈАДОВНО 1941. на друштвеним мрежама

Попис
10.502 жртве

Календар
Покоља